Ukratko | Crna Gora

Demarkacija u zalogaju

Piše , , - 21.03.2018

Upoznajte se sa najvrelijom kosovskom temom kroz citate i brojke.

Dve i po godine po potpisivanju sporazuma između Kosova i Crne Gore o razgraničenju,  Skupština Kosova je danas (sreda, 21. mart) ratifikovala ovaj dogovor.

Za usvajanje je potrebna dvotrećinska većina glasova u Skupštini, i tačno 80 poslanika je glasalo “za”, dok je 11 bilo protiv. Dogovor je ratifikovan uz dodatak predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci) i predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića koji su se obavezali da će ga revidirati u slučaju da se pronađu greške.

Današnja skupštinska sednica je bila šesti pokušaj u proteklih nekoliko sedmica da se ratifikuje ovaj sporazum, jer je u više navrata odlagana zbog toga što vlada nije imala podršku u tom smislu.

Opoziciona stranka LDK se u februaru saglasila da glasa “za” zakon kojim se ratifikuje sporazum, a nakon što su pojedini termini izmenjeni kako bi se pokazalo da je izveštaj pridodat zakonu bio samo vodič i da nije pravnoobavezujuć. Izveštaj o kom je reč je ‘Bulićijev (Bulliqi) izveštaj’ koji je sačinila druga Komisija za graničnu demarkaciju koju je uspostavila vlada Ramuša (Ramush) Haradinaja kako bi se razmotrili nalazi prvobitnog sporazuma — Bulićijeva komisija je utvrdila da bi Kosovo, zbog predloženog razgraničenja, izgubilo zemlju.

Ali čak i uz podršku LDK-a, vlada i dalje nije imala potreban broj sve dok prošle sedmice nije došlo do ključne prekretnice u njihovu korist, kada je Donika Kadaj napustila opozicionu stranku Samoopredeljenje i vratila se u svoju prvobitnu partiju, AAK. Kako je naizgled dobijena podrška, juče (20. marta), poslanici su se postrojili da bi držali govore o demarkacionom dogovoru do posle ponoći, a nakon čega je glasanje ponovo odloženo.

Kada je sednica nastavljena u 11 jutros (21. marta), Skupština Kosova je bila prepuna suzavca, jer je predsedavajući skupštinom Kadri Veselji (Veseli) najavio da će glasanje uskoro početi, a tokom scena koje liče na rano protestovanje protiv pokušaja da se dogovor o demarkaciji usvoji 2015. Usledila su još tri prekida zbog suzavca — dok je policija pritvorila sedmoro poslanika Samoopredeljenja i zabranila ulazak na skupštinsku sednicu za još osmoro — a pre nego što je sporazum konačno usvojen.

Iako trenutno deluje da je pređen neki put u ovoj sagi — makar zasad — K2.0 koristi brojke i citate da bi istražilo o čemu je reč sve ovo vreme.

Dana od potpisivanja dogovora o demarkaciji sa Crnom Gorom u Beču.

Demarkacija je dominirala političkim diskursom dve i po godine. Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom doveo je do toga da ‘demarkacija’ postane najkorišćenija reč u svakodnevnom rečniku i ovo pitanje je progutalo političke razgovore, kako u medijima, tako i u širem auditorijumu. Ono je podelilo poslanike, one koji stvaraju javno mnjenje, obične građane i čak stručnjake za geografiju kada je reč o tome gde, u stvari, kreće linija razgraničenja.

Kako je politička interakcija polarizovana i nalazi se u zastoju po ovom pitanju — zbog čega su prošlog juna održani prevremeni izbori — ono je doslovce učinilo da zakonodavstvo dospe u pat-poziciju. U stvari, dok se ovo pitanje odugovlačilo, samo je pet zakona usvojeno u skupštini 2017. godine.

U međuvremenu, vitalna pitanja u vezi sa svakodnevnim životom gurana su pod tepih.

Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji za cilj ima da reguliše ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama, i dalje nije stupio na snagu, dok se svi građani Kosova muče zbog lošeg zdravstvenog sistema. Zvanična statistika sugeriše da je stopa nezaposlenosti zaleđena na oko 30 odsto — dok je ona kod mladih oko 50 procenata — ali se o ovom pitanju ozbiljnije govorilo samo tokom predizborne kampanje 2017, pa je ubrzo posle toga ponovo odbačeno.

Slično tome, reintegracija hiljada deportovanih iz država-članica EU, nakon masovnog iseljenja građana Kosova 2015. koji su krenuli u potragu za boljim životom, jedva da je zadobila neku pažnju, kao što je slučaj i sa drugim društvenim pitanjima koja su institucije i mediji ravnomerno zanemarivali.

Lider AAK, Ramuš Haradinaj, ranije je bio jedan od najvećih protivnika sporazuma o razgraničenju, te je, što je poznato, optužio tadašnjeg predsedavajućeg Komisijom za graničnu demarkaciju sa Crnom Gorom, Murata Mehu, da je izdao svoju zemlju.

Osamnaest meseci nakon što je upao na sastanak komisije, razbacujući karte i deleći uvrede, insistirajući na tome da su pogrešili u geografskoj proceni, Haradinaj je sada premijer koji isti taj sporazum gura kroz skupštinu.

Kako potiče iz metohijskog regiona koji je pogođen ovim sporazumom, Haradinaj je podržao sve opozicione akcije protiv ovog dogovora, uključujući aktiviranje kanistera za suzavcem u skupštini. Frustriran čitavom situacijom, on je čak podneo ostavku na mesto poslanika u februaru 2016.

Nakon što je izabran za premijera, Haradinaj je morao da učini sve da situacija ne bi izgledala kao da je on napravio ogromno skretanje, istovremeno promenivši svoj stav za 180 stepeni. Kako bi to ostvario, nakon što je položio zakletvu za premijera, na prvom sastanku vlade je odmah osnovao novu komisiju — koju je predvodio Špejtim Bulići (Shpejtim Bulliqi) — da bi se revidirale prvobitne odluke, ova komisija je 4. decembra saopštila da sporazum iz 2015. zadire u kosovsku teritoriju.

Haradinaj sada može i da istakne ‘aneks sporazuma’ koji su potpisali predsednik Hašim Tači i crnogorski predsednik Filip Vujanović kao dokaz da nije sasvim napustio svoje principe po ovom pitanju. Iako aneks nije pravnoobavezujuć, on izražava volju obeju strana da se sporazum revidira u budućnosti ukoliko se pronađu greške.

Poslanici Samoopredeljenja su juče u skupštini predstavili premijeru gomilu dokumenata koji sadrže 200.000 potpisa peticije protiv sporazuma o demarkaciji, među kojima je i Haradinajev potpis sa kraja 2015.

— Dana otkako je Evropska komisija uslovila viznu liberalizaciju Kosova potpisivanjem sporazuma o graničnoj demarkaciji.

Uslov za ratifikovanje sporazuma o graničnoj demarkaciji bio je zakasneli zahtev koji sprečava građane Kosova da putuju bezvizno, a koji je EU uvela 2016. Ovaj uslov nikada nije bio uvršten u spisak uslova za viznu liberalizaciju iz 2012, kada je EU počela prve razgovore sa Kosovom o viznoj liberalizaciji.

Izveštaji Evropske komisije svake godine sugerišu da je borba protiv korupcije bila glavna prepreka za ukidanje viznog režima za građane Kosova i tvrde da je rešenje ovog problema glavni uslov za utabavanje staze viznoj liberalizaciji. Kada su 4. maja 2016. izdali preporuku da se vizni režim ukine, ali samo onda kada se ostvari uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala i kada se ratifikuje sporazum o demarkaciji, mnogi su ovo videli kao dvostruke standarde EU, ističući zanemarene granične sporove između drugih zemalja kada je omogućeno bezvizno putovanje za građane tih država.

Otkako je ovaj zahtev podnesen, EU je stalno naglašavala da sporazum o demarkaciji mora da bude ratifikovan, rekavši da ne postoje dokazi koji pokazuju da je teritorija izgubljena. Tada je sporazum uveliko smatran apsolutnim uslovom za viznu liberalizaciju od strane glasova iz EU i lokalnih političara, dok se retko kada pominjalo da je borba protiv korupcije takođe jedan od uslova za viznu liberalizaciju.

Neki opozicioni poslanici su sa zakašnjenjem pokrenuli ovo pitanje u pokušaju da odbace optužbe da izostanak njihove podrške sprečava građane Kosova da nesmetano putuju.

— Poslanika osuđeno za korišćenje suzavca u Skupštini Kosova.

Poslanici Samoopredeljenja, Aljbin (Albin) Kurti, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), Faton Topali (Topalli) i Donika Kadaj (pre njenog povratka u AAK) svi su dobili zatvorske kazne u januaru zbog onoga što su uradili prilikom protesta protiv dogovora o demarkaciji; godinu i po dana za Kurtija i Kadaj, godinu i tri meseca za Hadžiu i godinu i dva meseca za Topalija. Svi poslanici su uložili žalbu na presudu.

Prvobitna presuda Osnovnog suda u Prištini doneta je posle dugotrajnog natezanja, kada je skupštinska sala bila ispunjena zvižducima i suzavcem 2015. i 2016, nalozima za hapšenje poslanika Samoopredeljenja, a u pratnji igre ‘Uhvati me ako možeš’ sa Kurtijem i policijom kao protagonistima.

Neobične metode protestovanja Samoopredeljenja — koje je neko vreme bilo u neformalnom partnerstvu sa tadašnjim opozicionim partijama AAK-om i Nismom — predstavljale su pokušaj da se blokira ratifikacija sporazuma, zajedno sa briselskim sporazumom koji podrazumeva osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Tokom političkog zastoja u skupštini, ulice glavnoga grada videle su najveće proteste od proglašenja nezavisnosti — na koje je pozvalo Samoopredeljenje. Vladini automobili su paljeni, lomljeni su prozori na kancelarijama PDK-a i policije, a bilo je i brojnih sukoba između policije i demonstranata.

Suzavac u skupštini se vratio četiri puta 21. marta, u poslednjim satima pre konačnog usvajanja sporazuma; još sedmoro poslanika Samoopredeljenja — Dželjalj Svecla (Xhelal Svecla), Fitore Pacoli (Pacolli), Salih Ziba (Zyba), Drita Milaku (Millaku), Ljiburn Aliju (Liburn Aliu), Arberije Nagavci (Arberie Nagavci) i Valjon (Valon) Ramadani — kasnije su privedeni.

— Smrt usred spora oko demarkacije.

Astrit Dehari, aktivista Samoopredeljenja, umro je u Pritvorskom centru u Prizrenu novembra 2016. Rezultati autopsije navode da je smrt nastupila usled gušenja, ali su okolnosti pod kojim se desila Deharijeva smrt izazvale kontroverze, gde Samoopredeljenje zahteva pravdu za Deharija i aludira da njegova smrt nije istražena na pravilan način.

Dehari je bio jedan od šestoro aktivista Samoopredeljenja uhapšenih avgusta 2016, a u vezi sa napadom na zgradu Vlade Kosova početkom toga meseca, što su tužioci povezali sa protivljenjem Samoopredeljenja dogovoru o demarkaciji. On je bio u pritvoru 68 dana, bez podignute optužnice, na osnovu sumnje da je počinio terorizam.

Iako su tužbe za jednog aktivistu odbačene, Osnovni sud u Prištini je novembra 2017. doneo presudu protiv ostalih četvoro i izrekao kazne od 21 godine i šest meseci zatvora ukupno; poslanik u Skupštini Kosova, Frašer Krasnići (Frasher Krasniqi) dobio je osam godina, Ade (Atdhe) Arifi šest, Egzon Haliti pet godina i šest meseci i Adea Batuša (Batusha) dve godine. Sa izuzetkom Batuše, čija je kazna suspendovana, ostali aktivisti su ostali u pritvoru do ponedeljka (26. februara), kada su pušteni na kućni pritvor. Sledećeg dana je objavljeno da će suđenje početi ispočetka.

Šef poslaničke grupe LDK, Avdulah Hoti, bio je među prvima u poslednjim sedmicama koji pozivaju na prevremene izbore zbog pitanja granične demarkacije, svaljujući krivicu na aktuelne partnere iz vlade za višegodišnje odlaganje ratifikacije sporazuma. LDK insistira na tome da bi trebalo da postoji politička odgovornost za odlaganja i rezultirajuće štete koja je naneta državi.

Poziv ove partije na prevremene izbore povezuje se sa činjenicom da je vlada na čijem je čelu njen lider, Isa Mustafa, sklonjen sa tog položaja maja 2017, delimično zbog izostanka ratifikacije dogovora o demarkaciji. Isti taj sporazum je sada usvojen — iako uz ‘aneks’.

LDK stalno ističe da dogovor potpisan sa Crnom Gorom 2015. ne zadire u kosovsku teritoriju i prethodno je odbio da glasa za sporazum, kada je Bulićijev izveštaj — koji navodi nešto suprotno — bio priložen.

Kako se sporazum o demarkaciji odugovlačio u skupštini, Samoopredeljenje se pridružilo pozivima da se održe prevremeni izbori.

Američki ambasador Greg Delavi deli stavove ljudi kada je reč o ‘ohrabrenju’ da se potpiše sporazum o graničnoj demarkaciji. Zagovornici ovog sporazuma upiru prstom u američku podršku kao validaciju da se on mora potpisati, dok protivnici sporazuma gledaju na redovne intervencije ambasadora Delavija kao na neprikladne i pokroviteljske.

Bilo kako bilo, čini se da SAD ne ulažu mnogo napora u ovo pitanje. Američki Stejt department se uključio u ispitivanje karata, nakon čega je zaključio da se predložena granica “blisko slaže” sa istorijskim podacima i podsetio da sprovođenje sporazuma “predstavlja važan korak na kosovskom putu evropskih integracija”.

Kako su meseci i godine prolazili, ovako suptilni izrazi su zamenjeni tonom urgentnosti. Veče pre nego što je zakazano da će se prvi put glasati za sporazum prošlog meseca, Delavi je na Tviteru stavio do znanja poslanicima koji je stav SAD prema ovom pitanju. “Građani su dugo čekali na viznu liberalizaciju — vreme je da se ratifikuje sporazum o demarkaciji. Hajde!”

Delavi i drugi ambasadori su redovno prisustvovali sednicama skupštine kada je pitanje demarkacije bilo na stolu, održavajući sastanke sa poslanicima u pokušaju da pridobiju njihove glasove. Američki ambasador je prošlog meseca ponovo izbliza pratio razvoj situacije, tvitujući sledeće iz ambasade: “Nemojte ostaviti svoje građane izolovanim. Glasajte za budućnost #Kosovo. Glasajte za ovaj sporazum”.

U nizu današnjih izjava između pokušaja skupštine da izglasa sporazum, Delavi je ponovo svima razjasnio kako ne bi imali sumnju koga on podržava. “Pozvao bih poslanike da glasaju za Sporazum o graničnoj demarkaciji. Ohrabrujem ih da glasaju za Evropu. Ohrabrujem ih da glasaju za napredak #Kosovo. Ovo pitanje je predugo komplikovalo stvari. Vreme je da Kosovo krene napred”, tvitnuo je pre nego što je sledeće izjavio za medije u skupštini: “Neću odustati, nadam se da poslanici neće odustati”.K

Ilustracija: Majlinda Hoxha / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI