Kada je u maju 2016. godine Komisija EU predložila ukidanje viznog režima za građane Kosova, dva uslova je još trebalo ispuniti da bi građani Kosova mogli slobodno da putuju bezgraničnom Šengenskom zonom: “pojačana i dokazana borba protiv organizovanog kriminala i korupcije” i novododati uslov: ratifikacija dogovora o graničnoj demarkaciji sa susednom Crnom Gorom, što je sporazum iz 2015.

Tada se vodeći političari iz ove zemlje nisu žalili na dodatni uslov — daleko od toga. Umesto toga, oni su slavili vesti. “Posle decenija izolacije, neće biti više čekanja pred ambasadama, više neće biti odbijenih viza”, predsednik Hashim Thaci (Hašim Tači) je napisao na fejsbuk-stranici. On je dodao da ovo nije poklon EU, već zasluženi rezultat rada vlade.

Dve godine kasnije, taj isti uslov, koji je naizgled bio zanemaren u to vreme, uzrokovao je proteste, blokirao rad Skupštine Kosova više meseci i oborio jednu vladu, dok su građani Kosova ostali izolovani, bez ikakve izvesnosti o tome kada će ovaj dugoročni proces biti okončan.

U utorak (6. februara) ove nedelje, objavljena je nova strategija EU o proširenju za Zapadni Balkan. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Federice Mogherini (Federike Mogerini), predstavila je strategiju kao “jasan putokaz za sve zapadnobalkanske partnere”. No, ona je, čini se, ponudila Kosovu malo u pogledu optimizma za evropsku budućnost, koristeći dvosmislene izraze i nudeći još šargarepa na štapu.

Kosovo je i dalje “potencijalna zemlja-kandidat” za pridruživanje EU, dok jedina fraza koja pominje evropsku perspektivu ne nudi vremenski okvir, gde stoji sledeće: “Kosovo* ima priliku za održivi napredak kroz primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da napreduje na svom evropskom putu čim objektivne okolnosti to dozvole”. Ovo je suprotno onome što se nudi severnom kosovskom susedu, Srbiji, kao i Crnoj Gori, što su zemlje koje su opisane kao “prvoborci” sa smernicama o datumu pristupanja 2025.

Za razliku od drugih okolnosti u protekloj deceniji, kada je evropska perspektiva za Kosovo delovala mutno, nežni jezik konstruktivnosti prema EU bio je primetan u odsustvu reakcije kosovskih lidera. Na svom mestu, politički lideri Prištine su, umesto toga, počeli da kritikuju ovakav potez.

“Napredak Srbije i stavljanje [Srbije] u redove prvoboraca zaista je nepravedno, kada je Srbija stalno razvijala nekonstruktivnu politiku prema Kosovu i drugim zemljama u regionu”, izjavio je zamenik premijera, Enver Hodžaj, za K2.0. “Ovo je neuravnotežen pristup koji favorizuje Srbiju.”

Njegove reči su odjek zvaničnog saopštenja za medije kosovske vlade izdatog u utorak posle objavljivanja strategije, gde se navodi da ova strategija “tretira Kosovo asimetrično i nejasno u pogledu njegove evropske budućnosti, pominjući samo uslove i ne spominjući konačni status Kosova”, stoji u saopštenju.  

Poznat po tome da je bliski partner međunarodne zajednice još od rata, Tačijevo nezadovoljstvo u odgovoru na Fejsbuku na strategiju EU bilo je, takođe, izrazito drugačije u odnosu na njegov ton u poslednjih nekoliko godina. “Ova strategija nije uspela da pojasni Kosovu njegovu poziciju u pogledu članstva u EU”, napisao je, dodajući da “Kosovo neće da padne u očaj”.

Nastavak trenda?

Ovaj kritičniji ton izjava, posebno od Tačija, nastavlja sled sve većih tenzija u odnosima između kosovskih političkih lidera i međunarodne zajednice u proteklih nekoliko meseci. Oktobra 2017, Tači je javno govorio protiv međunarodnih partnera Kosova, rekavši da su prekršili obećanje o ukidanju viznog režima u zamenu za osnivanje Specijalizovanih veća Kosova za suđenje vodećim ljudima OVK za navodne ratne zločine.

Države-članice Kvinte (SAD, UK, Italija, Francuska i Nemačka) odbacile su Tačijeve tvrdnje, navodeći sledeće u saopštenju: “Nije bilo dogovora između međunarodne zajednice i Kosova u pogledu osnivanja Specijalizovanih komora”. Tači nikada nije odgovorio na ovu tvrdnju.

Samo dva meseca kasnije, 22. decembra, napetosti sa međunarodnom zajednicom porasle su dodatno, kada je 43 poslanika iz koalicione vlade pokušalo da pokrene inicijativu za ukidanje Specijalizovanih komora. Paradoksalno je to što je većina onih koji su podržali ovu inicijativu prvobino i glasali za osnivanje ovog specijalnog suda, pa je ukorenjeno mišljenje da je ovu inicijativu pokrenuo Tači, koji je bio vodeći predlagač osnivanja suda sa sedištem u Hagu još 2015.

Reakcija međunarodne zajednice bila je hitra i silovita, gde je upozorila kosovske vlasti da bi ukidanje Specijalizovanih komora dovelo do međunarodne izolacije. Nakon pritiska, inicijativa da se ukinu Specijalizovane komore stavljena je u fioku.

Rastuća frustracija

Kritikovanje Strategije EU o proširenju u poslednje vreme, ipak, predstavlja znak rastuće frustracije kod kosovskih elita zbog percipirane nepravde u pogledu tretmana Kosova od strane EU.

“Postoji niz postignuća koja bi Evropska unija trebalo da prizna i prihvati, kao što je ozbiljna posvećenost u fundamentalnom napretku naše države na evropskom putu”, stojalo je u vladinom saopštenju, što je reakcija na strategiju o proširenju. “Sa svojom novom vladom, Kosovo je brzo i učinkovito sprovelo ključne prioritete izlistane u Agendi o evropskim reformama (ERA 2017), tako značajno napredujući u ispunjavanju opštih kriterijuma [Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, SSP]. Vlada Kosova je očekivala da će ovaj napredak biti dovoljan za osvetljivanje puta Kosova ka dobijanju statusa kandidata, kao što je to bio slučaj sa drugim državama regiona…”

Ovakvu frustraciju je istakao i zamenik premijera Hodžaj koji sugeriše da je Kosovo odigralo svoj deo u onome što je traženo od njega i da se EU nepravedno ponela prema Kosovu. “Kosovo stalno pokazuje svoju prozapadnu posvećenost, dok je, s druge strane, ova strategija bila jasno neuravnotežena među državama”, izjavio je za K2.0.

Osećaj viktimizacije se, ipak, ne oličava u svim segmentima kosovske vlade. Na konferenciji za štampu u sredu, ministarka za evropske integracije, Durata Hodža, takođe je rekla da su vladina “očekivanja bila viša”, ali je imala blago drugačiji ton, priznajući da Kosovo nije održavalo korak sa evropskim reformama. “Mi smo uspeli da ispunimo samo 30 odsto SSP-a. Možemo da uradimo više od toga; postoje izazovi pred nama, ali to ne znači da ne možemo da ih ispunimo i da ubrzamo narednu fazu”, rekla je Hodža.

Donika Emini, istraživačica u oblasti međunarodnog mira i bezbednosti u prištinskom think-tanku (tink-tenku), Kosovski centar za bezbednosne studije, smatra da ne stoje ni tvrdnje o tome da je 30 odsto SSP primenjeno dosad. “Dosad, od potpisivanja sporazuma, Kosovo nije imalo institucionalni kontinuitet da bi započelo sprovođenje ovog sporazuma, kako bi to trebalo učiniti”, izjavila je za K2.0.

“Međutim, ovaj proces je dugačak i Kosovo bi trebalo ozbiljno da shvati reforme i time bi se ono verovatno pozicioniralo na povoljniji način kako bi zahtevalo integraciju. Ali, da bi se to učinilo, moramo da imamo mnogo političke volje da sprovedemo reforme i ova vlada izgleda kao da neće imati takav pristup.”

Emini kritikuje i pristup EU prema Kosovu, ali veruje da ovakav pristup ima dužu istoriju i da je pristup Kosova prema ranijim interakcijama sa EU delimično doveo do same propasti Kosova u ovom procesu. “EU je imala asimetrični pristup, čak i u dijalogu [od 2011] koji se vodi između Kosova i Srbije, ali Kosovo nikada nije uslovljavalo dijalog kako bi promenilo taj pristup”, kaže Emini, nakon čega je kazala da sada nije kasno za to.

“Ovaj pristup se može promeniti ako bi Kosovo ubuduće uslovljavalo Evropsku uniju u procesu vođenja dijaloga sa Srbijom. Ako Kosovo uslovljava [EU] time da zahteva pravo da se zvanično prijavi za članstvo u EU [kao država-kandidat] do 2019.”

I zaista, kako je uloga Kosova ključna za pristupanje Srbije, kao i za stabilnost u regionu uopšte, ona bi mogla da radi u korist Kosova, dok EU u svojoj strategiji tvrdi da je “sveobuhvatni, pravnoobavezujući sporazum o normalizaciji hitno potreban i krucijalan” za evropski put Kosova i Srbije.

Već postoje pokazatelji za to da kosovska vlada razmatra preduzimanje asertivnijeg stava prema EU, dok je Enver Hodžaj izjavio za K2.0 da traži olakšice i prednosti u zamenu za kosovsku buduću posvećenost dijalogu sa Srbijom. “Ako Kosovo ne dobije viznu liberalizaciju nakon što ispuni svoje obaveze 2018, ovaj dijalog će izgubiti smisao i ne samo u političkom pogledu, već i [u smislu] podrške građana za isti”, rekao je Hodžaj.

Razvoj situacije u predstojećim mesecima bi mogao da bude pokazatelj toga da li će nedavna promena tona zvaničnika iz vrha vlasti na Kosovu označiti promenu odnosa sa međunarodnim partnerima ove zemlje ili predstavlja samo vrući vazduh da bi se odbacila krivica za izostanak napretka u domaćim reformama. K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.