U detalje | Politika

Cena političke kriza

Piše - 24.08.2017

Kosovo propušta šanse zbog postizbornih kašnjenja.

U četvrtak (24. avgust) bit će šesti pokušaj zaključenja konstitutivne sednice Skupštine Kosova. Više od dva meseca posle parlamentarnih izbora održanih 11. juna, i dalje se ne zna da li će koalicija PDK-AAK-Nisma (PAN) odigrati svoju ulogu pobednika u osvajanju najvećeg broja glasova radi imenovanja predsedavajućeg Skupštine.

Dok politička blokada traje i kosovske institucije jesu i dalje suštinski paralizovane, politička polarizacija počinje da ima štetne posledice po druge oblasti života. Kako je veliki deo pažnje fokusiran na političko sklapanje dogovora i eskaliranje retorike, K2.0 se bavi praktičnim efektima ovog prolongiranog zastoja.

Ekonomski efekti

U prethodnih nekoliko dana obznanjeno je da Kosovo gubi milione od međunarodnih finansijskih organizacija usled neformiranja nove Vlade.

Kosovo je 2015. Godine potpisalo sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) za 185 miliona evra duga za period od 22 meseca. Četvrti i poslednji iznos ovog duga — 15 miliona evra namenjenih poboljšanju poslovne klime — trebalo je da bude razmatran u junu, ali to nije moglo da se desi bez formiranja nove Vlade.

"Problem je u tome što građani nisu uzbunjeni jer, da jesu, nijedna vlada se ne bi usudila da prekrši sporazume vredne milione koje je potpisala sa MMF-om i EU."

Agron Demi, Institut GAP

MMF-ov rok, 4. avgust, za razmatranje sporazuma je probijen i čini se da poslednjih 15 miliona evra nije izgubljeno, što je posvedočila bivša ministarka trgovine i industrije Hikmete Bajrami na diskusiji koju je prošle nedelje organizovao LDK, a koja se bavila načinima na koje politički zastoj može da bude prevaziđen.

Pitanja u vezi sa MMF-om bi mogla da imaju još veći domino efekat, jer je Kosovo u opasnosti da izgubi više od 70 miliona evra novca iz EU za ovu godinu. Instrument Evropske komisije za pretpristupnu pomoć (IPA), koji postoji da bi podržao države koje žele da se učlane u EU — kako bi se pripremile za članstvo, ima preduslov koji podrazumeva saradnju sa MMF-om. Kosovu je namenjeno 645 miliona evra između 2014. i 2020, što je deo druge faze ovog programa, IPA II.

Agron Demi, istraživač u think-tanku koji se bavi dobrim upravljanjem, Institut za napredne studije (GAP), smatra da bi neuspeh da se ispoštuje rok MMF-a mogao skupo koštati Kosovo. “Čak iako imamo institucije, ako Vlada ne može da spase sporazum sa MMF-om, i dalje je moguće da fondovi EU ne budu alocirani”, izjavio je za K2.0.

Demi veruje da građani nisu zabrinuti dovoljno za situaciju. “Problem je u tome što građani nisu uzbunjeni jer, da jesu, nijedna vlada se ne bi usudila da prekrši sporazume vredne milione koje je potpisala sa MMF-om i EU”, kaže Demi.

Lokalni izbori

Ako se politička blokada nastavi, Skupština Kosova neće moći da sprovede godišnju reviziju budžeta u srednjegodišnjem razdoblju, gde se glasa o svim značajnim promenama koje su neophodne da se obavi odobrenja godišnjeg budžeta. Ovo bi moglo proizvesti probleme državnim sektorima, agencijama i telima koji se oslanjaju na Vladu za finansije i koji moraju da imaju odgovor na određeni razvoj situacije ili nepredviđeno trošenje.

Na primer, Centralna izborna komisija (CIK) je izjavila da su joj potrebna još 2 miliona evra za predstojeće lokalne izbore koji će se održati 22. oktobra. Ovo se dešava zato što je u maju, nakon sazivanja prevremenih parlamentarnih izbora, Vlada donela odluku da pomogne u isplati petomilionskog iznosa u evrima realociranjem dva miliona iz budžeta za lokalne izbore koji ima šest miliona.

Foto: Agan Kosumi / K2.0.

U Vladinoj odluci se navodi da će ovaj novac biti kompenzovan CIK-u u godišnjem revidiranom budžetu, ali se revizija budžeta ne može sprovesti ako se Skupština ne konstituiše. U ovom trenutku se ne zna šta će se desiti ako se Skupština ne konstituiše u vreme da održi revizija budžeta pre lokalnih izbora.

Stadion u Prištini

Infrastrukturni projekti su, takođe, pogođeni ovom dugotrajnom blokadom. Prošle nedelje se pojavila vest da se renoviranje Stadiona u Prištini, vodeći projekat koji se sprovodi nakon što su Uefa i Fifa priznali Kosovo 2015. godine, otaljava se zbog Vlade koja još nije formirana.

Nakon povratnih informacija od Uefe, dodatnih 4 miliona evra vrednih investicija je potrebno da bi stadion u glavnom gradu ispunio njihove standarde. Iber Aljaj iz Odeljenja za sport u Ministarstvu kulture, omladine i sporta izjavio je za K2.0 da je ovaj novac alociran u principu, ali s obzirom na to da je ovde reč o dodatnim sredstvima koja nisu alocirana u usvojenom budžetu za 2017, potrebno je zeleno svetlo iz Skupštine; dok se to ne dogodi, radovi se neće nastaviti.

Foto: Agan Kosumi / K2.0.

Iako Vlada iznova izjavljuje da je renoviranje stadiona prioritet, izgradnja ovog kompleksa i dalje kasni; radovi je trebalo da se završe pre kvalifikacionih mečeva Svetskog kupa ovog leta, dok nove procene govore o tome da stadion neće biti izgrađen pre aprila 2018.

Safet Grdžaliju iz Privredne komore Kosova je izjavio da neformiranje Vlade ne utiče samo na kapitalne investicije, već dovodi u opasnost od domino efekta na privatni sektor. “Ako ne bude revizije budžeta i ako nam zafali novac, ne samo da će kapitalne investicije biti bezuspešne, bilo u infrastrukturi ili drugim oblastima, već će to direktno pogoditi privatni sektor, jer je privatni sektor sprovodilac ovih projekata”, Grdžaliju je nedavno izjavio za Radio Slobodna Evropa.

Članstvo u međunarodnim organizacijama

Nedostatak novog zakonodavnog tela pravi prepreke za Kosovo u pogledu njegovih težnji da se integriše u međunarodne institucije.

Kako je prvi put apliciralo za članstvo 2010, Kosovo sada ima još jednu priliku u septembru da postane član Međunarodne kriminalističke policijske organizacije, Interpola, imajući u vidu da je kosovska aplikacija za članstvo uvrštena u dnevni red Generalne skupštine Interpola koja će se održati u Pekingu.

Koristan izgovor?

Dok politički zastoj ima negativne efekte, neki veruju da se on koristi kao izgovor za nedostatak napretka po određenim pitanjima.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova, Emanuel Demaj, prošle nedelje je najavio da Kosovo nije planiralo da ponovo aplicira za članstvo u Unesku, nakon neuspelog pokušaja iz 2015., jer zakoni o verskim slobodama i kulturnoj baštini nisu napredovali u Skupštini.
Međutim, Hajrulah Čeku iz nevladine organizacije koja se bavi aktivnim građanstvom, Ec ma ndriše, smatra da je ovo čist pokušaj tehničke vlade da sakrije manjak posvećenosti institucija u pogledu budućnosti Kosova u Unesku. “Vlada Kosova nikada nije analizirala razloge zbog kojih nismo uspeli prvi put i nije preduzela ništa u tom smislu”, kaže on. “Ovo opravdanje je korišćeno i prošli put kada Kosovo nije uspelo u svom naumu.”

Međutim, prema rečima Pljatora Avdiua iz Kosovskog centra za bezbednost, nedostatak nove Vlade ometa članstvo, jer su napori lobiranja oslabljeni. “Činjenica da je novi [vršilac dužnosti] ministra spoljnih poslova, Emanuel Demaj, hitno pozvao kosovske diplomate da se vrate lobiranju za Interpol i da se vrate sa svojih odmora objašnjava manjak upornosti u lobiranju Kosova”, kaže on.

Dok je Ministarstvo spoljnih poslova u više navrata tvrdilo da su države koje priznaju Kosovo sugerisale da bi ono trebalo da odgodi slanje svoje aplikacije za godinu dana, ostaje nejasno ko su te države i koji su razlozi za ovakav potez. Postoje mišljenja da ovo predstavlja izgovor, jer Kosovo nije uspelo da obezbedi neophodan broj glasova država-članica, iako Demaj ovo negira.

Kosovo, teoretski gledano, zaista ima još jednu priliku da aplicira za članstvo u Unesku ove godine, iako se čini da nije bilo ciljanog lobiranja otkako nije uspelo da se učlani u ovu organizaciju 2015. zbog tri glasa koja su mu nedostajala. Kako Vlada još nije formirana, a naredna Generalna konferencija Uneska treba da se održi u Parizu  u novembru, čini se malo verovatnim da bi se na vreme mogla sastaviti dobra lobistička strategija, dok su ministri već implicitno naveli da Kosovo ovaj put neće aplicirati za članstvo. Sledeća šansa za članstvo će se pojaviti tek 2019.

Pristupanje Evropskoj uniji i bezvizno putovanje

Neformiranje nove Vlade utiče i na dugotrajne probleme koje Kosovo već ima.

Kada je Evropska komisija maja 2016. preporučila da građanima Kosova bude dozvoljeno da putuju bezvizno šengenskom zonom Evropske unije, značajan preduslov je bio taj da bi prvo kontroverzni sporazum o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom trebalo ratifikovati u Skupštini Kosova. Iako je Vlada sporazum potpisala avgusta 2015., Ustav zahteva da svi međunarodni sporazumi moraju imati dvotrećinsku većinu glasova u Skupštini.

"Mnogi zakoni su na čekanju ili bivaju prenošeni iz jedne u drugu godinu."

Artan Murati, KDI

Međutim, nakon snažnog protivljenja, ovaj sporazum nije usvojen u Skupštini Kosova u poslednjem sazivu, pa čak i kad Skupština konačno bude konstituisana, nijedna politička partija dosad nije dala jasne signale o tome kako će se ponašati u odnosu na ovo pitanje; u međuvremenu, građani Kosova su jedini ljudi na Zapadnom Balkanu koji su primorani da se izlažu skupocenim i birokratskim procedurama kako bi dobili šengensku vizu.

Nesposobnost da se formira nova Vlada utiče i na agendu integracija u Evropsku uniju. Kosovo je potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), što je prvi ugovorni sporazum koji je potpisan sa EU i uveliko se smatra najvažnijim korakom preduzetim do danas u procesu evropskih integracija.

Prema rečima Artana Muratija iz nevladine organizacije koja se bavi dobrim upravljanjem, Kosovski demokratski institut (KDI), koji je nadgledao rad Skupštine u prošlom sazivu, institucije moraju da preduzmu hitne mere kako bi bile u toku sa procesom evropskih integracija. “Potpisali smo sporazum sa Evropskom unijom koji predviđa mere koje moraju da budu preduzete, uključujući određene zakone koji se moraju promeniti ili nove koji treba da se usvoje, pa tako Skupština mora da bude dinamičnija”, kaže Murati.

Nedostatak zakonodavne agende

Kosovo već pokušava nadoknaditi izgubljeno vreme, a nakon poprilično disfunkcionalnog prethodnog skupštinskog saziva. Kako je posle izbora 2014. trebalo šest meseci da bi se formirala Vlada, u to vreme se desila šestomesečna blokada opozicije koja se protivila kontroverznim sporazumima u vezi sa Zajednicom srpskih opština i graničnom demarkacijom sa Crnom Gorom, pa je tako Vladi izglasano nepoverenje, što je tačka dnevnog reda koju je predložio stariji partner PDK-a 18 meseci pre nego što je mandat trebalo da istekne. 

Murati tvrdi da će trenutna nesposobnost da se konstituiše Skupština kompletiranjem inauguracione sednice učiniti da kosovska budućnost plati “visoku cenu”. “Prošli saziv, čak i kada je bio funkcionalan, nije mogao da usvoji više od 36 odsto svoje agende i mnogi zakoni su sada na čekanju ili bivaju prenošeni iz jedne godine u drugu”, kaže on.

Murati sugeriše da redovna blokada institucija stvara loše parlamentarne prakse zbog toga što neka pitanja zaostaju, te bi ovo moglo imati dugoročne posledice. “Zakon se u Parlamentu može usvojiti posle prvog ili drugog čitanja u okviru jednog dana”, rekao je. “Zamislite da imate plenarne sednice koje sadrže 15 ili 16 tačaka dnevnog reda. Zato se dešava da poslanici diskutuju o zakonima do ponoći — zamislite samo koliki im je raspon pažnje kada razmatraju te zakone. K

Naslovna fotografija: Agan Kosumi / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI