du
Perspektive | Kultura

Prizivanje moći umetnosti i kulture

Piše - 26.12.2016

Pregled jednogodišnjeg rada u kulturi: poboljšanje imidža Kosova.

Kada je reč o imidžu Kosova kod međunarodne zajednice, možemo slobodno reći da kultura pokušava da popravi ono što političari urade. Ipak, kada se svake godine pravi budžet, nekako jedna “logična” formula odlučuje da je kultura najmanje važna od svih sektora. U predviđenom budžetu za 2017, koji u suštini odobrava Skupština Kosova, budžet Ministarstva kulture, omladine i sporta će biti 19,2 miliona evra, što je tri miliona manje od prošle godine.

Država je siromašna i nerazvijena, izolacija viznog režima i endemska korupcija guše državu kao teška omča oko vrata, ali to nije dovoljno, na svu sreću, da bi okončalo nešto što je prelepo. Posebno je ove godine bilo nekih značajnih postignuća u oblasti umetnosti i kulture. Kosovo je pokazalo da nije samo izvor sramote, već mesto koje je bogato kulturnim aktivnostima. To je mesto iz koga su svetski poznati pevači pop muzike potekli i gde bendovi objave dvadeset albuma za jedno veče. To je mesto iz kog slabo finansirana kinematografija može da stigne do Oskara. To je mesto koje nadahnjuje svetski poznate konceptualne umetnike i mesto čiji Filharmonijski orkestar svira za televizijsku publiku od 700 miliona ljudi.

Film na vrtoglavim visinama

Počnimo od kinematografije Kosova, jer se ona stalno dokazuje kao jedna od najuspešnijih oblasti umetnosti na Kosovu. Kosovski film je godinama uspeo da ostvari mnoga postignuća, ali je 2016. bila šlag na tortu.

Kratki dramski film “Shok”, koprodukcija Kinematografskog centra Kosova i britanskog režisera Džejmija Donuhua dospela je na dodelu Oskara, prestižnu godišnju nagradu koju priređuje američka Akademija filmskih umetnosti i nauka. Zasnovan na istinitim događajima, “Shok” priča o prijateljstvu dvojice dečaka koje biva preispitano tokom rata 1999. na Kosovu. Iako je nagrada za najbolji akcioni kratki film otišla drugom filmu, to je samo nateralo režisere sa Kosova da više žele da u budućnosti na Kosovo donesu prvu Oskarovu nagradu.

shok1

Kinematografski centar Kosova je u septembru najavio dramski film “Dome, slatki dome”, što je kosovska i makedonska koprodukcija u režiji Fatona Bajraktarija, odabran kao kosovski predlog za najbolji film na stranom jeziku za Oskara 2017. Priča je, ponovo, o ratu. Film istražuje posleratno društvo kroz priču protagoniste Agrona za koga se misli da je umro u ratu, ali se kući vraća živ, zbog čega je prouzrokovao komplikacije za svoju porodicu koja uživa u finansijskim prednostima njegovog mučeništva. Film je premijeru imao na Međunarodnom filmskom festivalu Karlovi Vari, a bilo je raznolikih recenzija filma.

Drugi uspeh kosovskog filma je kratki film “Dom” koji je nominovan za Evropsku filmsku nagradu. Autora teksta i režisera Daniela Muloja, ovaj dvadesetominutni film se fokusira na teme rata i emigracije, i opisuje prosečnu englesku porodicu koja odlazi na odmor dok, istovremeno, veliki broj izbeglica pokušava da uđe u Evropu.

Ovaj uspeh kosovskog bioskopa, posebno nominacija za Oskara, navela je Vladu Kosova da poveća budžet namenjen za filmske produkcije na milion evra (što je prosečna ‘cena’ jednog direktora filmske fotografije u Holivudu). Uveravajuća obećanja su data da će vlada uložiti još milion evra za saradnje u kinematografiji sa drugim državama.

Manje dobrodošla intervencija vlade u oblasti kosovskog filmadžijstva je bio nacrt Zakona o kinematografiji. Ovaj nacrt je izazvao besne proteste umetničke zajednice koja smatra da su ovi propisi nezreli, ksenofobični, ispunjeni nerealnim očekivanjima filmske produkcije i otvoreno nezakoniti s ciljem da se zatvori Kosovafilm. Vremenom je nacrt odbačen.

Bioskop sa Kosova je predstavljao ovu zemlju na filmskim festivalima širom Kosova, uključujući Sarajevski filmski festival posle godina odsustva sa istog. “Bubnjevi otpora” su prikazani na ovom festivalu. Reč je o istrazi nenasilnih pokreta otpora na Kosovu devedesetih godina, u režiji Matjea Žufrea. Na festivalu je prikazan i igrani film, “U potrazi za Venerom”, u režiji Norike Sefe, režiserke iz Prištine, koji je dobio nagradu za scenario. Nagrada je uručena od strane udruženja Evropskih audiovizuelnih preduzetnika koji će pomoći u razvoju filma.

Kosovo je održalo i sopstvene filmske festivale ove godine. Prištinski međunarodni filmski festival (PriFest) vratio se ove godine uprkos 50% manjem budžetu od Ministarstva kulture i nakon godinu dana u “progonstvu” (kada je ovaj festival na simboličan način održan u Tirani), dok novi programi ciljaju da internacionalizuju filmsku mrežu i festivale Kosova.

Festival animacije Anibar je udahnuo život u kulturnu scenu Peći ove godine sa nizom animacija, sa posebnim naglaskom na ovogodišnju temu, “Globalno zagrevanje” i predstojeće prirodne katastrofe. DokuFest u Prizrenu je odabrao temu koja se bavila drugom katastrofom, ovog puta je reč o katastrofi koju je napravio čovek: korupcija. Ova tema je obrađena u radionicama, na sastancima i u filmovima.

Pored novih tradicionalnih festivala, kosovski ljubitelji filma su doživeli prijatno iznenađenje ove godine sa otvaranjem Sinepleksa u robnoj kući Albi na obodima Prištine. Uz 8 prikazanih filmova, ljubitelji filma sada imaju priliku da gledaju nove holivudske filmove čim oni dospeju u bioskope.

home1

Muzika: sveti i anđeli

Muzika je bila druga velika stvar ove godine. Era Istrefi, mlada pevačica rođena u Prištini, objavila je svoj 7. singl, “BonBon”, na Jutjub poslednjeg dana 2015. Godina je dobro počela za BonBon, jer je dostigla milion pregleda, onda tri miliona, a onda bum! Ova pesma se proširila i celi svet ju je okusio — video je dobio 300 miliona pregleda do kraja godine.

Ovu pesmu je bilo gotovo nemoguće izbeći među onima koji govore albanski i ona je izrodila brojne modne stilove i parodije. Ona je zaslužna i da ovu dvadesetdvogodišnju pevačicu upoređuju sa Sijom i Rijanom, pa je potpisala i ugovor sa američkom izdavačkom kućom Soni mjuzik entertejnment i Ultra mjuzik.

Era nije bila jedina zvezda pop muzike koja je Kosovo stavila u centar pažnje. Posle katapultiranja u slavu prošle godine uz “Be the One”, Dua Lipa je objavila tri singla, uključujući “Poslednji ples” i “Vreliji od pakla” koje su dospele na spisak najboljih 15 singlova u UK. “Blow Your Mind (Mwah)” je prvi put ušla na spisak Billboard Hot 100, pa je Šon Pol, reper i muzičar sa Jamajke uradio singl sa njom — “No Lie”.

Dua je proslavila to što ima kosovske korene 2016, kada je održala koncert u Prištini avgusta meseca, gde je izvodila pesme sa svog predstojećeg albuma koji će biti objavljen 2017. Ona je izvela i pesmu “Believe in Sun” (Beso ne diell), što je pesma benda njenog oca, ODA.

Duina poseta Prištini nije bila jedini veliki događaj ovog leta. Festivali poput Birfesta u Prištini, NGOMfesta u Prizrenu i festivala Into the Park u Peći održavani su tokom celog leta, u često teškim uslovima. U međuvremenu, DokuNights, muzički element prizrenskog DokuFesta doživeo je da na njemu nastupaju poznate međunarodne zvezde, kao što su Omar Sulejman, Super 700 i Jasmin Hamdan. Održano je i veče s fokusom na najbolje od savremene kosovske muzike, gde je prištinski rok bend Me t’njofshem slavio istovremeno lansiranje 20 novih albuma.

Možda su najzanimljiviji od ovogodišnjih festivala bile “Visions of Beyond” održane na Tvrđavi Gradina, što je prostor u blizini prištinskog aerodroma sa velikim panoramskim pogledom. Festival je pokušao da promoviše turizam i umetničke aktivnosti, istovremeno podižući svest o kulturnom nasleđu. Karta je bila jeftinija ako biste kupili dva kila hrane za one kojima je ona prekopotrebna, što je humani aspekat elektronskog festivala koji je trajao dok je sunce sijalo. Na pomolu je još bolja atmosfera za održavanje festivala sledeće godine.

Takođe septembra, održan je jedan tmuran koncert u Bazilici Sv. Pavla van zidina Rima, kako bi se proslavila kanonizacija Majke Tereze. Koncertu su prisustvovale hiljade ljudi, a u organizaciji eparhije Prizrena. Filharmonijski orkestar Kosova je bio zadužen da umetnički oblikuje ovaj događaj. Ovaj koncert je bio prikazan na vatikanskom televizijskom kanalu “Centro Televisivo Vaticano” za 700 miliona gledalaca. Koncert je emitovan na RTK, državnoj televizijskoj stanici Kosova.

Sastavljen od dvaju tela, orkestra i hora, Filharmonija Kosova je je jedna od najuspešnijih umetničkih institucija u zemlji. Uspostavljena odmah nakon rata, Filharmonija ima više od 120 članova. Pored koncerta u Rimu, oni su ove godine izveli i operu u Đakovici, “The Song of Triumphant Love” italijanskog kompozitora Paola Kolete, što je prva opera izvedena na Kosovu za sedam godina.

Uprkos ovim uspesima, čini se da u očima Vlade Kosova ova filharmonija zaslužuje plate od između 250 i 350 evra mesečno. Prištini i dalje fali pravi prostor na kom bi mogli da se izvode koncerti i drugi nastupi. Operska kuća se nalazi u planovima Ministarstva kulture, omladine i sporta od 2009, ali ona tek treba da bude izgrađena. Procenjuje se da košta između 20 i 30 miliona evra, pa tako da je, prema vladi, gotovo pa zaboravljena zbog “manjka sredstava”.

Zajednica umetnika krivi nedostatak političke volje, ističući da je ista ta vlada napravila priliv od miliona neplaniranih evra u ugovor za “Narodni auto-put” koji je pun grešaka i nedostupan za javnost.

U pogledu kulturnih vrednosti, građani su počeli da stvari uzimaju u svoje ruke u 2016. Volonteri su u Prištini renovirali napuštenu zgradu, praveći kulturni centar za zajednicu pod nazivom Termokiss. Ekipa Termokissa ga opisuje kao mesto uzajamne pomoći u umetničkom i društvenom uzdizanju, i to sasvim besplatno i bez finansijskih interesa. Zasad je reč o jedinstvenom entitetu na Kosovu, pa bi tako moglo da dođe do pozitivnih promena u društvu.

Društveno svesna umetnost

Bavljenje vladinim poslovima je, nažalost, nešto što se mora raditi, jer je vlada ta koja upravlja državnim novcem, ali je reč o gorkoj potrebi. S druge strane, gledanje radova kosovskih savremenih umetnika je prava slast.

Rad britanske umetnice Aljkete Džafe Mripe obuhvata slike, fotografije, vezove, filmove i instalacije; svi oni imaju posebne tragove njenog odrastanja na Kosovu. U septembru ove godine, Mripa, nekadašnja izbeglica, bila je uključena u niz različitih aktivnosti s ciljem da se podigne svest o mukama izbeglica.

Njena instalacija “Izbeglice, dobro došli” je debitovala u Britanskom muzeju kao deo Nedelje izbeglica 2016. Crpeći ideje iz svojih sećanja kada je toplo ugošćena u UK kao izbeglica, njena instalacija je živa soba smeštena u kamionu koji je napravio turneju Britanijom na jesen 2015, nadajući se da će tako izazvati reakcije o tome kako su izbeglice dočekivane u ovo vreme.

Kosovski umetnici koji traže društvene promene su bili istaknuti i u svojoj zemlji. Kolektiv “Haveit”, koji se sastoji iz dva dua sestara Aljkete i Lole Siljaj, Hane i Vese Ćene, ponovo je posuo celu godinu nastupima koji provociraju drugačija mišljenja.

Novembar 28, dan na koji se slavi albanska Deklaracija nezavisnosti jeste dan koji je obično popunjen bradama, brkovima i muškim stvarima. Da bi ovo proslavile, četiri devojke su stojale ispred statue Skenderbegu u gradskom centru i brijale su se ispred kamere, nazivajući ovaj performans “Brijanje patrijarhata”.

Jedna od članica kolektiva, Lola Siljaj, takođe je osvojila jednu od kosovskih najprestižnijih nagrada za umetnost, “Umetnik sutrašnjice”, zajedno sa saradnikom Dardanom Žegrovom.

autoxtrada

Savremeni umetnici na Kosovu će uskoro imati novi izvor nadahnuća, jer će Prizren postati nova stanica na auto-putu između istanbulskog i venecijanskog bijenala. U julu 2016, “Autostrada Biennale” je održala konferenciju sa međunarodno priznatim panelistima koji su diskutovali o prvom bijenalu savremene umetnosti na Kosovu.

Narodna galerija Kosova takođe ima svetlu budućnost. Posle mnogih komplikacija, borbe za prevlast i šest takmičenja, konačno je uspela da izabere novog direktora, Artu Agani, koja je masterirala u oblasti grafičkog dizajna.

Vrtoglavi nastupi

Druga kosovska institucija sa svežom krvi na vrhu je Narodno pozorište Kosova koje je, posle nekoliko meseci neizvesnosti i vršilaca dužnosti direktora, odabrala Agima Sopija za direktora u januaru, i Agona Miftarija za umetničkog direktora nekoliko meseci kasnije u junu. Uprkos ovim promenama u rukovodstvu, program Narodnog pozorišta je nastavljen bez problema.

Jedna od vedrijih tačaka rasporeda je “Predstava sa četiri glumaca i nekim svinjama i nekim kravama i nekim konjima i premijerom i Milkinom kravom i nekim lokalnim i međunarodnim inspektorima”. Scenario je napisao Jeton Neziraj, u režiji Bljerte Neziraj. Na osnovu aktuelnih događaja, ova predstava istražuje tragikomičnu alternativnu stvarnost u kojoj Kosovo pokušava da pristupi Evropskoj uniji posle upražnjenog mesta zbog Bregzita.

Narodni balet Kosova takođe nastavlja sa odličnim nastupima uprkos teškim uslovima u kojima vežbaju. Podrum Narodnog pozorišta je vlažan i pod je tvrd, pa uzrokuje povrede; svlačionice se nalaze gotovo pa u ruševinama. Društvo od dvadeset i nešto plesača je, uprkos svemu, izvelo četiri premijere ove godine, od kojih je najimpresivnija bila “Recomposed”, nedavno izvedena u koreografiji Kristofa Baranža i Džonatana Pranla-Dekura.

Ovo je samo sam vrh uspeha kosovske kulture. Iza svega toga se nalazi jedno telo, mašinerija koja neumorno radi kao naši najefikasniji ambasadori u svetu, ponajviše u Evropi. Veliki broj studenata učestvuje u raznim umetničkim programima i nastupima. Profesionalni umetnici su se stopili sa globalnom umetničkom scenom. Glumci upadaju u filmove i pozorišne uloge. Muzičari, sve od di-džejeva do soprana, rade ono što najbolje umeju svuda gde stignu. Slikari, vajari, grafički dizajneri, scenaristi, animatori, pisci, arhitekte, modni dizajneri, kustosi i drugi — svi ostavljaju svoj trag. Sav njihov rad “vrlo često nije ogroman, često čak i nije vidljiv, ali je podjednako važan”.K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI