Ukratko | Autorska Prava

Autorsko pravo, autorsko levo ili nešto sasvim treće?

Piše - 26.04.2018

Autorska prava i besplatna reprodukcija kao tema na Ćaskanju K2.0.

Zaštita autorskih prava bila je tema diskusije K2.0 u sklopu najnovijeg izdanja  Ćaskanja, u utorak uveče (24. aprila) u Muzeju lapidarijuma Kosova.

Na diskusiji koju je vodila profesorka prava na Univerzitetu u Prištini Ljuljeta Pjakoli (Luljeta Plakolli), četvoro panelista je učestvovalo u dvočasovnoj pasioniranoj raspravi i uključilo publiku u diskusiju. Pljako

li je otvorila diskusiju postavljajući široko, ali bazično pitanje: Koja su zakonska, ekonomska i moralna prava stvaraoca?

Kao predstavnik Vlade Kosova, Valjon Kaštanjeva (Valon Kashtanjeva), direktor Kancelarije Ministarstva kulture, omladine i sporta za autorska i srodna prava, počeo je dajući osvrt na razvoj zakona o autorskim pravima na Kosovu. Prvi korak je preduzet 2004, kada je usvojen zakon da bi se zaštitila intelektualna imovina. Nedavno, 2011. godine, Vlada je usvojila novi zakon — na koji su uložene izmene i dopune 2016. — a koji kreira kosovski okvir za zašitu autorskih prava koji je u skladu sa evropskim standardima.

Moderatorka Ljuljeta Pljakoli (krajnje levo) sa panelistima (druga osoba sleva nadesno) Valjon Kaštanjeva, Fljorent Bošnjaku (Florent Bosnjaku), Bljerta (Blerta) Kosova i Arijanit Dobroši (Arianit Dobroshi) otvorila je diskusiju. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Kaštanjeva je priznao da zakoni o autorskim pravima moraju stalno da se revidiraju da bi ostali relevantni. Kako nova tehnologija olakšava ljudima da prenesu i dobiju sadržaj, autorska prava se suočavaju sa izazovima. Ovih dana vam je dovoljan mobilni telefon da biste snimili video ili napravili fotografiju. Ipak, Kaštanjeva tvrdi da zakon o autorskim pravima zadržava svoju funkciju kao način ohrabrivanja stvaralaštva i obezbeđivanja finansijske naknade za stvaraoca. Prema njemu, potreba za postojanjem zakonskih odredbi o autorskim pravima u društvu je očigledna.

Muzički producent Fljorent Bošnjaku, prisećajući se svog iskustva kao muzičara u predratnoj Jugoslaviji, naglasio je da je zaštita autorskih prava ključna u održavanju vitalnosti muzičke industrije. Bošnjaku je na čelu APIK-a, udruženja — koje je licencirala kancelarija Kaštanjeve — a koje je on osnovao 2012. kako bi pomogao da se zaštite autorska prava u muzičkoj industriji.

“Autorska prava bi trebalo zaštititi, ali ne zbog egoizma, već da bi se kultura razvijala”, rekao je Bošnjaku.

Kosovska muzičarka Bljerta Kosova takođe je prenela svoje iskustvo u muzici na temu autorskih prava. Kao mlada umetnica, morala je da napravi kompromis: maksimalna izloženost ili finansijska nadoknada za naporan dan.

“Donedavno nisam bila preterano zainteresovana za prednosti autorskih prava. Napravila sam mnoge albume koje sam besplatno delila ljudima koji su mogli da ih slušaju”, kaže Kosova.        

"Moramo da budemo oprezni kako ne bismo bili veći katolici od pape."

Arijanit Dobroši, FLOSSK

Nedavno je donela tešku odluku prelaska na drugačiji metod i počela je da naplaćuje ljudima slušanje svojih albuma. Ona priznaje da ovo nije bila laka odluka, jer se boji da će to najviše uticati na prijatelje i porodicu, pa će imati i veliki uticaj na doseg njene muzike. Ova nedoumica je poznata mnogim novim stvaraocima današnjice.

Arijanit Dobroši, predsednik Upravnog odbora za nesmetan pristup podacima u organizaciji FLOSSK, zauzeo je kritičniji stav prema autorskim pravima. Primetivši da je zakonski koncept relativno kasno dospeo na svet, on je izrazio svoju skepsu prema stavu da su ekonomski podsticaji u središtu stvaralaštva. Štaviše, Dobroši je pozvao da se objasni politička opravdanost svakog novog zakona koji se usvoji na Kosovu, jer postoje globalni ekonomski interesi koji snažnije štite intelektualna imovinska prava.

“Moramo da budemo oprezni kako ne bismo bili veći katolici od pape”, izjavio je Dobroši.

Da bi preispitao standardnu koncepciju autorskih prava, Dobroši je predstavio alternativni pristup koji je poznat kao “autorska leva” (copyleft, eng). Rad koji se napravi pod autorskim levima se može koristiti i reprodukovati slobodno sve dok sadrži ta ista prava u svojim derivativnim verzijama. Jednostavno rečeno, možete da upotrebite, izmenite i čak distribuišete svoju verziju nečijeg rada, ali morate ostalima da obezbedite isto pravo da oni mogu da imaju pristup vašoj modifikovanoj kreaciji. Na taj način autorska leva nameravaju da zaštite radove od komercijalne upotrebe drugih strana u odnosu na prvobitnog autora.

Iako se panel-diskusija najviše fokusirala na muzičku industriju, publika je postavljala pitanja o radu u drugim oblastima. Šta mogu fotografi i pisci da urade kako bi zaštitili svoj rad od nezakonitog korišćenja? Bošnjaku sugeriše da grupe za kolektivno upravljanje, kao što je to model AKIP-a, može da se zasnuje i u drugim oblastima.

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Bošnjaku, pak, ističe da svaki spor može da se uputi u udruženje, ali mora da se reši na sudu. Jedan član publike je izrazio zabrinutost za to da je podizanje tužbe nepraktično i teško za pojedinačne autore, posebno kada imamo u vidu ogroman broj nerešenih sudskih sporova na Kosovu. Kaštanjeva priznaje da bi nefunkcionalan sistem mogao da spreči stvaraoce da podnesu sudske tužbe. Ipak, ponovio je on, jedini način da se dobije nadoknada za kršenje autorskih prava i poštovanje zakona jeste tužba — ne postoji ‘plan B’.

Brojni članovi publike preispitali su čitavu premisu autorskih prava, tvrdeći da je reč o izmišljenom konceptu koji, uglavnom, služi da bi se komercijalizovala kultura nauštrb stvaralaštva.

Prisutni iz publike su naglasili i nepristupačnost kao jedan od neželjenih efekata autorskih prava, jer osoba sa prosečnom kosovskom platom koja želi da kupi knjigu za samousavršavanje ili obrazovanje često nema razmeran i realan procenat od svog ukupnog prihoda. Dobroši ističe da raširenost reprodukcije, preuzimanja i kopiranja štampanog materijala predstavlja odraz socio-ekonomskih uslova na Kosovu, sugerišući da bi celi okvir autorskih prava trebalo izmeniti, uzimajući u obzir ove okolnosti.

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Kaštanjeva naglašava da su zakoni o autorskim pravima deo paketa u kom Kosovo nije u mogućnosti da ukloni nepoželjne aspekte, a da istovremeno zadrži prednosti. Međunarodne organizacije i zajednice kojima Kosovo teži, kao što su Svetska trgovinska organizacija i EU, zahtevaju stroge standarde u zaštiti intelektualnih imovinskih prava, dok se regulativa za autorska prava zasniva na kosovskom zakonodavnom i ustavnom okviru. Bez obzira na bilo koje druge argumente koji su u vezi sa pravima i manjkovima autorskih prava, Kaštanjeva kaže da je nemoguće da se vratimo u prošlost.

Ponavljajuća tema cele večeri je odnos između intelektualnih i fizičkih imovinskih prava. Kako može vrednost pesme da se uporedi sa vrećom paradajza? Baš kao što razmišljamo o tome odakle dolazi flaša vode, Bošnjaku tvrdi da bi trebalo da porazmislimo o tome kako se jedna pesma pravi. Obe teme imaju lanac vrednosti sa troškovima i investicijama. Međutim, generalno je stvorena saglasnost da su tehnologija i intelektualna imovina posebni na neki način, jer omogućuju da se sadržaj distribuira i koristi za nisku cenu, a nasuprot konzumiranju materijalnih dobara.

Panel je podeljen na nekoliko centralnih tema, ali su se članovi panela i publika saglasili oko jedne stvari: o autorskim pravima se mora ubuduće diskutovati u kosovskom društvu.K

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI