Pred sudijom u jednoj od sala Prvostepenog suda u Tirani, na klupi na kojoj obično sede ubice, silovatelji i pljačkaši, našli su se student, doktor i učitelj. Saslušanje je trajalo samo nekoliko minuta, nakon čega su optuženi proglašeni krivima i osuđeni na mesec dana zatvorske kazne, što je kasnije smanjeno na 40 sati društveno korisnog rada.

Ovako je glasila odluka donešena prošlog oktobra za Orgesa Zanija, Mimozu Bocari i Altina Kuku, koji su se javno protivile izgradnji betonskog igrališta u Parku na veštačkom jezeru u Tirani. Četvrti optuženi, Ardit Mekshiqi (Mekšići), obavešten je o ovoj odluci kroz medije, jer je napustio zemlju.

Dve godine ranije, tadašnji novoizabrani šef Opštine Tirana, Erion Veliaj, usmerio je svoju energiju na upravljanje javnim prostorima. On je inicijalno blokirao zelene površine ispred Narodne galerije tako što je uveo gigantsku postavku. Ubrzo posle toga, dozvolio je izgradnju podzemnog parkinga ispod najstarijeg parka u glavnom gradu, Rinije, a zatim je nagovestio objavu tendera za izgradnju multifunkcionalnih, višespratnih zgrada na ulazu u Park na veštačkom jezeru.

Ali, kada je februara 2016. naredio čišćenje dela šume u istoimenom parku, a kako bi se izgradili betonsko igralište i kafić, grupa građana i studenata je izašla na ulice. Tokom protesta, brojni demonstranti su uhapšeni, uključujući Zanija, Bocari, Kuku i Mekšićija, koji su zatim odvedeni pred sud.

Advokatica demonstranata, Holta Ymeri (Imeri), smatra da je upliv u park, kao što je ograđivanje velikih površina, bilo krivično delo, a ne sam protest. “Opsada parka je bila nezakonita, ljudi su reagovali i protestovali, što je njihovo pravo”, izjavila je ona za K2.0.

Imeri je i sama bila među građanima koji su protestovali protiv ulaska građevinskih mašina u park. “Policija je vukla demonstrante”, objasnila je. “U jednom video-snimku se prikazuje policajac koji udara ženu u glavu. Iznenađujuće je to da je i ova žena osuđena na sudu.”

Hapšenje Zirkona Dishe (Diše) na protestu delovalo je preuranjeno, dok ovaj aktivista tvrdi da je smešten u policijsko vozilo i pre nego što se pridružio protestu. Fotografija: Artan Rama

Aktivista Zirkon Diša najavio je na svojoj fejsbuk-stranici da će protestovati, ali kaže da, kada se približio datom mestu, pre nego što se pridružio demonstracijama, policija ga je smestila u policijsko vozilo.

“Kako su me vukli unutra, čuo sam na radiju: ‘Uhvatite Zirkona! Uhvatite Zirkona!’”, priseća se. Prema Dišinim rečima, u policijskoj stanici su mu uzeli otiske prstiju, gde je vladala prava nervoza zbog priča o tome da je jedan policajac povređen na protestu, a nakon što je gradonačelnik posetio bolnicu. “Ispostavilo se da je reč o smicalici koju su zabeležile kamere”, tvrdi ovaj aktivista. “Pokazalo se da su policajci pali jedni preko drugih.”

Demonstranti na sudu

Oni koji protestuju u Parku na veštačkom jezeru nisu jedini građani koji su se našli na sudu posle demonstracija u proteklih nekoliko godina. Osmoro studenata sa Fakulteta društvenih nauka trenutno ulaže žalbu na presudu koja nalaže da obavljaju društveno koristan rad, a nakon što im je izrečena presuda zbog uloge koju su imali na protestu tokom posete premijera Edija Rame njihovom auditorijumu novembra 2015.

Kako bi izrazili svoje neslaganje sa vladinim prosvetnim politikama, oni su bacali jaja u pravcu Rame, iako nisu uspeli da ga pogode. Bez obzira na to, presuda im je izrečena u martu. Tužilac je inicijalno tražio da odsluže dvomesečnu zatvorsku kaznu, nakon čega je predložio blažu kaznu u vidu društveno korisnog rada.

Studentske proteste su pratile presude, a jedan od advokata optuženih tvrdio je da se policija nasilno ponašala. Fotografija: Artan Rama

Jedan od advokata studenata, Dorian Matlija, smatra da je kazna bila preterana, a da je taktika policije bila nesrazmerna. “Osuđeni su na prinudni rad, iako sud nije identifikovao nijednog bacača jaja”, izjavio je za K2.0. “Policija je prilikom hapšenja upotrebila nedozvoljenu kontrolu nad smeštajem studenata i nasilje nad nekima od njih.”

Slučaj protiv Pavja Gjinija (Đinija), bivšeg studenta politikologije, prošao je kroz dva nivoa suđenja. Njegov slučaj se ticao studentskog marša iz oktobra 2015. koji je policija otkazala dva sata pre početka. Sada on mora da plati kaznu od 30.000 leka (210 evra) ako Vrhovni sud potvrdi ovu odluku.

Ovakva sudbina bi mogla da snađe i Andija Tepelenu, istaknutog člana Saveza protiv uvoza otpada (AKIP), koji je jula 2017. organizovao protest protiv povećanih cena vode ispred Opštine Tirana.

On je obavestio policiju, ali je napravio grešku: Obeležio je 27. kao datum umesto 26. Policija je dozvolila skup, ali je smatrala da je on ilegalan, dok je Odeljenje za javnu bezbednost ovaj slučaj prosledilo tužilaštvu.

“Policija me je narednog dana pozvala da im podnesem dokaze”, kaže Tepelena. “Rekao sam im da je reč o propustu i da je beleška na Fecebooku zadržala tačan datum, ali sam onda u štampi pročitao da su protiv mene i još dvoje ljudi podigli optužnice.”

Drugi protest koji nije tekao po protokolu odigrao se sledećeg meseca u Kamzi, malom gradu u blizini Tirane. Kada su stanovnici blokirali paljenje gradskog otpada na otvorenom, stručnjak i aktivista za životnu sredinu, Sazan Guri, odlučio je da ih podrži. On je najavio svoje namere vlastima i sledećeg dana, ispred kabineta premijera, predvodio je ovaj mali skup.

Iako je reč o mirnom skupu bez bilo kakvih posledica po javni red, protest je kasnije shvaćen kao nezakonit, te je rečeno da je državne organe trebalo obavestiti tri dana unapred. Materijal je zatim prosleđen tužilaštvu.

Druga demonstrantica koja se našla u sukobu sa zakonom 2017. bila je Alida Karakushi (Karakuš), koja je odlučila da protestuje protiv izbora novog predsednika. Nakon pisanja parole ‘Vi niste moj predsednik!’ na parčetu papira, izašla je na ulicu sa nekim prijateljima, ali ju je policija zaustavila ispred zgrade parlamenta. Potom je ispraćena u policijsku stanicu.

“Došli su i rekli nam da nemamo pravo da protestujemo”, izjavila je za K2.0. “Rekli su nam da znaju da nismo nasilni, ali prema njihovom mišljenju, morali smo da odemo u policijsku stanicu.”

Eljan Tanini se, takođe, našao na sudu, nakon protestovanja na odluku opštine da poseče drveće koje je on posadio. Fotografija: Artan Rama

Mladi slikar i pisac, Eljan Tanini, već je odslužio kaznu zbog učešća u jednom drugom protestu. Tanini duže vreme volonterski sadi drveće širom Albanije. Godine 2016, kada su opštinske vlasti odlučile da poseku 40 stabala u Tirani, on je protestovao — sud ga je osudio na dvomesečnu zatvorsku kaznu pod članom 235 Krivičnog zakonika: “Suprotstavljanje državnom službeniku [sic]”.

Tanini je prihvatio kaznu koja je pretvorena u društveno koristan rad, pa je zatim proveo dosta vremena čisteći prašinu sa knjiga na starim policama u lokalnom javnoj biblioteci.

Dozvola ili obaveštenje?

Osuđeni su aktivisti koji su protestovali u ime raznih društvenih pokreta. Pored Taninija, vlasti su ih sve kaznile po članu 262 Krivičnog zakonika: ‘Organizovanje nezakonitih skupova i učešće u istim’. Ali da li su zakon i kako ga vlasti tumače ono što je problem, a ne protesti?

Prema Izveštaju o monitoringu prava na slobodno okupljanje (2016-2017) koji je napisala organizacija Partneri Albanija, postoji nejasnoća po pitanju dvaju koncepata: “obaveštenje” i “dozvola”. Dok Zakon o skupštini priznaje koncept “obaveštenja”, Krivični zakonik smatra odsustvo “dozvole” krivičnim delom.

Postoji raskorak čijem se razjašnjenju nada Dorian Matlija. “Kada je reč o otkazanom studentskom maršu, odlučili smo da se obratimo Ustavnom sudu, gde smo tražili tumačenje zakona po pitanju prava na okupljanje”, izjavio je on za K2.0.

Holta Imeri takođe vidi priliku da iskoristi aktuelne slučajeve da bi se zakon izmenio. “Pravo na protestovanje je bitno i mora se zaštititi”, izjavila je. “Odlučni smo da se obratimo Strazburu ako demonstranti iz Parka ostanu krivi po sudu.”

Vasilika Laci, liderka Branilaca građanskih prava Albanija, predlaže sledeće rešenje. “Treba nam strategija o tome kako da unapredimo zakon da bi favorizovao proces davanja dozvola. Hajde da se okupimo, hajde da stvari preokrenemo u našu korist.”

Iluzorna sloboda izražavanja?

Ovaj trend u kom građani imaju probleme sa zakonom nakon protesta izazvao je zabrinutost da se u Albaniji stvara pogrešan utisak kada je reč o slobodi izražavanja. Naredni podaci se mogu iskoristiti da bi se predstavila varljiva slika o načinu na koji se upravlja pravom na okupljanje.

Na primer, unapred pomenuti izveštaj Partnera Albanije navodi da “postoje napreci u upravljanju skupovima”, a posle sprovođenja analize sa podacima koje je državna policija sama obezbedila — gde se pokazalo da su skoro svi skupovi čije se održavanje zahtevalo u protekle dve godine bili odobreni.

Ipak, direktor Policije Tirane u izjavi za K2.0 otkriva ono što leži iza brojeva. “Nama je bitno da se poštuju procedure”, objašnjava Ardi Veliu. “Mi određujemo vreme i mesto protesta. Mi se ne zaustavljamo, ali ako se kriterijumi ne poštuju, onda to smatramo nezakonitim.”

Dorian Matlija, advokat uključen u studentske proteste, smatra da je donošenje odluka o dozvolama selektivno. “Policija je jednom zaustavila ulični marš studenata pod tezom da će tuda proći inostrana delegacija”, izjavio je on za K2.0. “Proverili smo informaciju i saznali da nije bilo nikakve delegacije.”

Veliu odbacuje optužbe. “Mi ne razlikujemo karakter protesta. Naše dužnosti se odnose samo na normalno sprovođenje protesta”, izjavio je direktor Policije Tirane.

Međutim, postoji i problem koji spominje najveća opoziciona partija u Albaniji, a reč je o protestu od februara prošle godine koji je organizovala Demokratska partija Albanije, kada su partijski aktivisti postavili šator koji je blokirao Centralni bulevar Tirane.

Iznenađujuće, policija nije videla ništa nezakonito u protestu, a posle dvomesečne ‘blokade’, opozicija je obezbedila četvoromesečnu suupravu, pa je zauzvrat oslobodila bulevar.

“Postoji jedna vrsta straha kod organa za sprovođenje zakona kada su neka pitanja povezana sa politikom”, Holta Imeri je izjavila za K2.0.

Imeri takođe smatra da sudstvo ima tendenciju prelaska na stranu organa za sprovođenje zakona, a ne na stranu demonstranata. “Sudija koji je osudio aktiviste iz parka ranije je proglasio nevinim nekog pripadnika državne policije za ubistvo četvoro demonstranata 2011”, rekla je. “Zamislite kako mu izgledaju policajci koji su samo tukli demonstrante!”

U slučaju Parka na veštačkom jezeru, zaštitnik građana je zapazio da su demonstrantima prekršena prava i zatražio je da se nasilje istraži. Ministarstvo unutrašnjih poslova je izjavilo da je pokrenulo disciplinski postupak protiv dvojice policajaca, ali je tužilaštvo odbilo da otvori istragu. K2.0 je kasnije telefonom stupilo u kontakt sa jednim ‘kažnjenim’ policajcem koji je, po svemu sudeći, bio relociran, a sada radi u Jedinici za hitne slučajeve.

K2.0 je poslalo upite Ministarstvu unutrašnjih poslova sa pitanjima o ponašanju na protestima i procesu koji je u toku, ali nismo dobili odgovor.

Cena protestovanja

Posledice po demonstrante koji su procesuirani imaju tendenciju da budu dugotrajne. Ardit Mekšići, jedan od procesuiranih za protest u Parku na veštačkom jeziku, je među hiljadama mladih Albanaca koji napuštaju zemlju svake godine.

Ipak, Mekšići nije ekonomski migrant. Studirao je geodeziju, ali umesto da dobije posao inženjera i da eksploatiše zemlju za ekonomsku korist, on je odlučio da je zaštiti.

Bio je uključen u brojne proteste, uključujući one protiv hidroelektrana u Valboni. Policija je jednog dana stigla u njegov stan s namerom da ga uhapsi. Kada ga je sud osudio za učešće u protestima u Parku na veštačkom jezeru, on je već napustio državu.

Zirkona Dišu, bivšeg studenta u oblasti marketinga, policija je pritvarala triput tokom protesta u Parku na veštačkom jezeru. Zatim je napustio Albaniju na šest meseci.

Kada se vratio, dobio je dve ponude za posao u dvema privatnim firmama, ali je tek kasnije saznao da su ga obe kompanije obavestile da su promenile svoju odluku. Docnije je saznao da su neki klijenti ovih kompanija bile državne institucije. Danas radi u privatnom biznisu, ali se nalazi u položaju u kom ne može da stiče iskustva.

Kada je reč o Eljanu Taniniju, formiran je plodonosniji odnos sa opštinskim organima. Nedavno je dobio dozvole za kreiranje umetničkih radova na opštinskom zemljištu i više ne protestuje. “Ako se naše ideje poklapaju, ja ću sarađivati”, rekao je. “Želim da sa gradom radim dobre stvari.”

Uprkos zakonskim pitanjima Alide Karakushi (Karakuši), ona je i dalje posvećena protestovanju u interesu javnosti. Fotografija: Artan Rama

“Ljude je moguće slomiti”, kaže stručnjakinja za javne poslove Alida Karakuši. “Nažalost, sada vidim da aktivisti odlaze. Vrlo nas je malo na ovome mestu. Ima tako malo ljudi koji dolaze da se bore za interes javnosti, a previše onih koji se zalažu za političke interese. Vlasti uspevaju da kontrolišu nevladine organizacije, pa smo im mi glavna pretnja. Često nas nazivaju Don Kihotom…”

Sve gora situacija nije sprečila Karakuši da protestuje na ulicama. Za razliku od hiljada onih koji su otišli u inostranstvo, ona se vratila u Albaniju posle studija na Univerzitetu u Oregonu, SAD.

Iako je učesnica obuke o javnim politikama samo pola radnog vremena, ona doprinosi puno radno vreme javnosti tako što podiže svest javnosti svojim ličnim primerom i protestuje za pitanja od važnosti.

Odlučila je da protestuje na Centralnom bulevaru sa drugim aktivistima. Organizovala je proteste i govorila javno o brojnim temama. Jednom je čak protestovala sama da bi zaštitila javni interes. Ali je sada došlo vreme da neko zaštiti nju i njene prijatelje demonstrante.  K

Naslovna fotografija: Artan Rama.