U detalje | Politika

Deset dana nove kosovske vlade

Piše - 20.09.2017

Počinje mandat premijera Ramuša Haradinaja.

Dana (20. septembar) je 10. dan otkako je Ramuš Haradinaj postao novi premijer Kosova. Posle tromesečnog čekanja između junskih izbora i potvrde njegove nove uloge u Skupštini Kosova 10. septembra, Haradinaj i njegova vlada su proteklih 10 dana proveli radeći na širokom spektru pitanja, od lokalnih granica do relociranja sela, čak su se bavili severnokorejskom nuklearnom pretnjom. Ovo su neki od ključnih momenata koji su definisali novu vladu dosad.

Raspuštanje komisije za demarkaciju

Prvi dan (11. septembar) je počeo potezom koji nikoga nije iznenadio. Novi premijer je raspustio državnu komisiju koja je osnovana da pomogne po pitanju demarkacije granice sa Crnom Gorom — što je nešto što je stalno zahtevao od bivšeg premijera Ise Mustafe.

Haradinaj je potom postavio Špejtima Bulićija za novog predsedavajućeg Državnom komisijom za demarkaciju. Bulići, nekadašnji poslanik Skupštine Kosova, dobro je poznat protivnik rada prošle komisije, kada se protivio partijskom stavu prema ovom pitanju — stavu Demokratske lige Kosova (LDK).

U svojoj predizbornoj kampanji, Haradinaj je obećao građanima Kosova da će u prva tri meseca njegovog mandata omogućiti da bezvizno putuju šengenskom zonom. Međutim, jedan od uslova Evropske unije za ukidanje viza jeste rešavanje problema granične demarkacije, što sada deluje kao još zamršenije pitanje.

Demarkaciono pitanje se naporno obrađuje u kosovskoj političkoj debati već dve godine, gde se Haradinaj žestoko protivi ovom dogovoru. Dok je bio u opoziciji, on je tvrdio da će 8.000 hektara kosovske zemlje biti predato Crnoj Gori ukoliko se dogovor o demarkaciji sprovede u delo. Haradinaj, sada premijer, potvrdio je da se radi na ubeđivanju Crne Gore da ponovo sedne za pregovarački sto kako bi se ponovo ispregovarao dogovor postignut 25. avgusta 2015, a koji je otada ratifikovala Skupština Crne Gore.

Slanje novinara u školu

Čini se da je Haradinaj do četvrtka (14. septembra) dobio glavobolju zbog ovog procesa i tromesečnog roka, što je rezultiralo time da je ‘pokazao zube’. Pojavljujući se na konferenciji za štampu, Haradinaj je izgubio strpljenje kada ga je jedan novinar upitao o njegovom mišljenju o stavu Ambasade SAD prema dogovoru o demarkaciji.

“Poštujem medije, ali ogromna većina vas ne zna da čita engleski ili ne razumete šta su oni rekli. To je vaš problem. Nemam komentar”, odbrusio im je, nakon čega je savetovao sve novinare “da se vrate u školu i nauče engleski”.

Udruženja novinara Kosova je reagovalo tako što je zatražilo “saradnju, a ne uvrede”. Kako bi smanjio napetost, Haradinaj se izvinio i sazvao sastanak u ponedeljak (18. septembar), kada su novinari i urednici mogli da diskutuju s njim o pitanjima koja sami izaberu. Mnogi su odbili poziv, uključujući predsednika Udruženja novinara Kosova, Škeljćim Hisenaj.

Sumnjive smrti u bolnici

Prvog dana nakon što je postavljen za novog ministra zdravlja, Uran Ismailji je izjavio da će “pronaći lek za kosovski zdravstveni sistem”. Ipak, u prvih nekoliko dana njegovog mandata, Ismailji se susreo sa misterioznim smrtnim slučajevima u najvećoj zdravstvenoj instituciji ove države, Univerzitetskom kliničkom centru Kosova (QKUK).

Postoje sumnje da su ove smrti rezultat rada QKUK-ovog dobavljača inhalacione anestezije, Bubeari Komerca, koji proizvodi gas iako ima dozvolu samo da ga uvozi, dok okolnosti u kojima se ovaj slučaj desio ostaju nejasne i jesu tema istrage u toku. Ismailji je 14. septembra izdao saopštenje u kom objašnjava mere koje je ministarstvo preduzelo radi obezbeđivanja nezavisne istrage, gde je i obećao da će rasvetliti ovaj slučaj.

Optužbe ministra poljoprivrede

Novi ministar poljoprivrede Nenad Rikalo je prošle srede (13. septembra) optužen da je bio upleten u zlostavljanje kosovskih Albanaca, što je delo koje su počinile srpske paravojne snage u ratu 1999. Prema rečima nekih njegovih bivših suseda, koji su razgovarali sa KTV-om, Rikalo i njegov brat su bili ozloglašeni zbog tretmana Albanaca u komšiluku Dardanija u Prištini.

Ovi navodi su uzrokovali neke da pozovu na hitno otpuštanje Rikala, dok je opoziciona partija Samoopredeljenje objavila zvanično saopštenje u kom zahteva njegovo uklanjanje sa ove pozicije. Šef parlamentarne grupe LDK-a, Avdulah Hoti, sugerisao je da bi trebalo održati skupštinsku sednicu na temu ovih navoda.

Haradinaj je pozvao na smirenje situacije, izjavljujući da ne postoje konkretni dokazi o Rikalovom maltretiranju Albanaca. Specijalno tužilaštvo Kosova je nagovestilo da će sprovesti svaku neophodnu radnju s ciljem ispitivanja navoda, iako zvanična istraga još nije pokrenuta. Rikalo je negirao da je išta od navedenog tačno.

Još jedno rešenje aktuelne energetske krize

Na isti dan kada su se pojavile optužbe protiv Rikala, vlada je najavila da je postigla dogovor o eksproprijaciji sa meštanima Šipitule, Opština Obilić, čime će im se omogućiti da prebrode potencijalnu energetsku krizu, jer se rezerve uglja polako iscrpljuju.

Iako Kosovo ima petu po redu najveću rezervu lignita na svetu, ono se susreće sa problemima u pristupanju istom, jer se veliki deo lignita nalazi na privatnom vlasništvu. Jedini način da se do njega dođe jeste izmeštanjem ljudi iz njihovih kuća i sa njihove zemlje, uključujući selo Šipitula.

Dogovor o eksproprijaciji je 30. avgusta postigao odlazeći premijer Isa Mustafa, iako je bilo navoda da je Kosovska energetska kompanija (KEK) kršila neke uslove dogovora.

Haradinaj je 12. septembra održao sastanak sa meštanima Opštine Obilić, koji su izrazili svoju zabrinutost da su KEK-ovi bageri ugrožavali bezbednost njihovih porodica time što se nisu držali na udaljenosti od dogovorenih 250 metara od njihovih imanja. Haradinaj je izjavio da će pokrenuti proces revrednovanja imovine i obezbediti radno mesto za po jednog člana svake porodice čija je imovina pogođena u selama Ade i Šipitula — što je zahtev meštana koji su prisustvovali sastanku.

KTV je izveštavao o tome da je premijer upozorio na to da će određene mere biti preduzete protiv svih onih koji su usporili proces eksproprijacije u Adama i Šipituli, iako nije govorio o detaljima prirode ovih mera. Premijer je, takođe, rekao da će se izmeštanje ljudi sprovesti na osnovu modela iz Ada — uprkos činjenici da je bilo dosta kritika na račun načina na koji je izmeštanje ljudi u Adama sprovedeno, gde su mnogi meštani i grupe civilnog društva tvrdili da su prava stanovnika tog predela kršena.

Dobrosusedski odnosi

Prikazivanje filma čiji je sponzor država Srbija pred ambasadorima država-članica Uneska u Srpskom kulturnom centru u Parizu učinilo je da Kabinet premijera Kosova reaguje u subotu (16. septembra), kada je izdato saopštenje u kom se sadržaj filma osuđuje kao uvredljiv i deo “stalnog napora da se ocrni država Kosovo”. Direktor takozvane Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Marko Đurić, opisao je ovakvu reakciju kao “prvu veliku nagradu za ovaj film”.

Uprkos prvoj neprijateljskoj razmeni komentara, Haradinajev pristup susedskim odnosima ne izgleda mnogo drugačije od onog koji je imala prošla vlada. U poseti kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, premijer je potvrdio da dijalog između Kosova i Srbije “nema alternativu”, što je mantra koju je protekla vlada ponavljala više puta. U vrlo bliskoj prošlosti, dok je bio u opoziciji, Haradinaj se pozicionirao kao neko ko se protivi dijalogu između Kosova i Srbije, nazivajući ga “propalim procesom”.

Fotografije: Kabinet premijera

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI