majlinda-hoxha-girls-education-11-2016_1
U detalje | Education

Jednako obrazovanje, samo na papiru

Piše - 20.12.2016

Devojčicama na Kosovu se ne pružaju veštine za ravnopravno učešće na tržištu rada.

“Kada obrazuješ devojčicu, onda obrazuješ čitavu naciju.” Ovo je jedna od najčešćih izreka koje se mogu pronaći u izveštajima i publikacijama povezanim sa obrazovanjem devojčica. Uz jednostavni klik na Internetu, možete dobiti hiljade članaka o potrebi za obrazovanjem devojčica, što je nešto što je i dalje izazov u mnogim delovima sveta.

Američki lider Mormonskog pokreta, Brigam Jang, smatra se prvom osobom koja je upotrebila ovu izreku 1847. kako bi podigla svest o važnosti jednakog obrazovanja dečaka i devojčica. Obrazovanje je, kako on kaže, moć da se razmišlja jasno, moć da se čini dobro u svetu i moć da se ceni život.

Na takvom stanovištu, manje-više, stoje savremeni lideri, uključujući one sa Kosova, kako u njihovim govorima na predizbornim kampanjama, tako i tokom dana u godini posvećenih devojčicama i ženama. Ipak, koliko se zaista čini kako bi se poboljšalo obrazovanje devojčica i dečaka?

Pedeset odsto registrovanih studenata na univerzitetima na Kosovu su devojke.

Kosovo se hvali time da je napravilo nacrt okvira koji garantuje rodnu ravnopravnost. Zakon o rodnoj ravnopravnosti garantuje jednake šanse i jednak tretman, u javnoj i privatnoj sferi, podjednako “za muškarce i žene”, uključujući ravnopravnost u javnom i političkom životu, pri zapošljavanju, u prosveti, zdravstvu, ekonomiji, socijalnim pitanjima, sportu i kulturi.

Kada je reč o obrazovanju, situacija sa rodnom ravnopravnošću — na papiru — uopšte nije loša, jer statistika govori o zadovoljavajućem učešću. Ako pogledate podatke Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije (MPNT), učešće devojčica u obrazovanju je isto kao i učešće dečaka. Pedeset odsto registrovanih studenata na univerzitetima na Kosovu su devojčice, što je rast sa prethodnih 47 odsto 2010/11, dok je u preduniverzitetsko obrazovanje uključeno 180.211 (ili 48 odsto) devojčica od ukupnog broja od 374.407.

Takođe, kada je reč o napuštanju škole, devojčice na Kosovu su manje podložne da bataljuju obrazovanje dok su u srednjoj školi u odnosu na dečake. Stepen napuštanja škole kod devojčica je prošle godine bio na 48 odsto, dok je kod dečaka on bio 52 procenta. Viši procenat kod dečaka se može pripisati socio-ekonomskim uslovima, jer postoje teški ekonomski uslovi i vrši se poseban pritisak na dečake da napuste obrazovanje kako bi radili i zarađivali za svoje porodice.

Neravnopravnost pri zapošljavanju

Dok su nivoi učešća u kosovskom obrazovnom sistemu slični u smislu polova, tržištom rada u ovoj zemlji dominiraju muškarci. Prema izveštaju “Žene i muškarci na Kosovu 2014/2015”, objavljenom ovog meseca od strane Agencije za statistiku Kosova (ASK), stepen zaposlenosti je bio 39 odsto kod muškaraca, a samo 12 odsto kod žena.

Podaci iz istraživanja o kosovskoj radnoj snazi u prvom kvartalu 2016. pokazuju da je 30 odsto žena nezaposleno, u poređenju sa 27 odsto muškaraca, dok je nezaposlenost među onima koji imaju između 15 godina i 24 godine bila 54 odsto. Međutim, ove statistike uzimaju u obzir samo one koji se smatraju “aktivnima” na tržištu rada; 83 odsto žena i 47 posto muškaraca se smatraju “neaktivnima”, što znači da čak ni ne traže posao.

Učešće žena na Kosovu na tržištu rada se procenjuje najmanjim u Evropi, uprkos činjenici da su devojčice u školama na Kosovu bolje od dečaka u smislu učinka. Odraz ovoga se nalazi u nedavno objavljenim rezultatima međunarodne procene PISA namenjene petnaestogodišnjacima. Dok su rezultati bili razočaravajući uopšteno govoreći — jer se Kosovo našlo u poslednjih pet zemalja na globalnom nivou — devojčice su imale 36 poena više od dečaka u čitanju i devet više u nauci, dok su dečaci jedino imali bolji učinak u matematici.

Prema Meriti Jonuzi iz odeljenja MPNT-a za jednake mogućnosti, koja je takođe istakla da je 77 odsto devojčica u razredima 10, 11 i 12 postiglo uspehe koji se smatraju “odličnim”, “vrlo dobrim” ili “dobrim”, relativno pozitivne brojke u obrazovanju u korist devojčica u odnosu na dečake bi trebalo da se prenesu na tržište rada. “Kako devojčice pokazuju uspehe u obrazovanju, njihove prilike na tržištu rada bi, takođe, trebalo da budu zadovoljavajuće”, kaže ona.

majlinda-hoxha-girls-education-merita-jonuzi-11-2016_2

Merita Jonuzi kaže da, s obzirom na to da devojčice imaju bolji učinak od dečaka na Kosovu, one bi trebalo da dobiju i zadovoljavajuće prilike na tržištu rada.

Ljuljeta Demoli iz Centra za rodne studije Kosova odbacuje ovakvu logiku. Ona sugeriše da neravnopravnost na tržištu rada upućuje na okorele socio-kulturne razloge. “Porodične obaveze i odgovornosti, kao i vođenje računa o članovima porodice stalno se pominju kao razlozi za neaktivnost žena na tržištu rada”, kaže ona. “Ipak, to nisu jedini razlozi. Ova neaktivnost je povezana i sa diskriminacijom na radnom mestu.”

Prema rečima Demolijeve, žene su često podložne diskriminaciji zbog svog pola, bračnog statusa ili porodičnih obaveza. “U stvari, pitanje pola pri zapošljavanju postaje još problematičnije za žene u reproduktivnim godinama, [u kojima procenat nezaposlenosti čak dostiže] alarmantnih 44,3 odsto žena i muškaraca koji imaju između 25 i 34 godina”, kaže ona. “Za vreme intervjua za posao i dalje se postavljaju klasično diskriminatorna pitanja, kao što su, ‘Da li ste u braku?’ i ‘Koliko dece imate?’”

Neravnopravna priprema

Za one žene koje su zaposlene, postoji očigledna podela između industrija u kojima imaju veću šansu da se zaposle i onih koje se još smatraju teritorijom muškaraca. Izveštaj ASK-a za prvi kvartal 2016. pokazuje da 51 odsto zaposlenih žena radi u prosveti, trgovini i zdravstvu, dok su zaposleni muškarci uglavnom (44 odsto) zaposleni u proizvodnji, trgovini i građevinarstvu.

Ovakva podela poslova počinje u školi, kada deca biraju šta će učiti. Prema rečima Jonuzijeve, postoje primetni trendovi u smislu predmeta koji se biraju. “Kada je reč o stručnom usavršavanju, stvari se razlikuju u skladu sa preferencijama za određena zvanja”, kaže ona.

Podaci iz ministarstva potvruđuju da, kada je reč o stručnom usavršavanju, devojčice uglavnom biraju obrazovanje koje vodi u zvanja koja se smatraju prigodnijima za žene, kao što su prirodne nauke i matematika u srednjim školama, jezici i društvene nauke u srednjim školama, tehnologija, medicina, prehrambena industrija, dizajn, ekonomija, pravo, administracija i arhitektura; one će dosta ređe krenuti da se bave građevinarstvom, ugostiteljstvom, krojačkim zanatom i friziranjem. “A ima mali broj onih koje biraju poljoprivredu, mehanički inženjering, elektrotehniku i slično”, kaže Jonuzi.

Demoli sugeriše da očevidna tendencija na tržištu rada podeljenog na polove jeste rezultat nasleđenog mentaliteta regulisanja javnog života na Kosovu — koji se mora preispitati. “Naše institucije ne traže inovativna rešenja da organizuju rad proširujući sektore za oba pola, što bi se moglo postići ponudom raznih atipičnih poslova”, kaže ona. “Na primer, na Kosovu nema muškaraca koji rade u obdaništima.”

Petrit Tahiri iz Obrazovnog centra Kosova (KEC) je saglasan da naši obrazovni programi ne pripremaju devojčice ravnopravno za tržište rada i da statistike u vezi sa učešćem i učinkom devojčica u obrazovanju ne odražavaju ravnopravnost u odnosu na pruženo obrazovanje. “Na primer, vidi se da mali broj devojčica bira tehničke oblasti i zato imamo veliki broj devojčica koje rade u prosveti i zdravstvu”, kaže ona. “Prilike u smislu pristupa obrazovanju jesu ravnopravne, ali akutelni obrazovni programi ne garantuju ovu ravnopravnost, jer pružaju uslove u korist dečaka nasuprot devojčica, jer su to programi za zvanja koja se smatraju zvanjima za muškarce.”

majlinda-hoxha-girls-education-petrit-tahiri-1-01-12-2016_3

Petrit Tahiri sugeriše da kosovski obrazovni sistem ne pruža devojčicama ravnopravne mogućnosti da pristupe tržištu rada.

KEC-ovo istraživanje iz 2014, “Koncepcije državljanstva kod kosovskih učenika”, prikazuje stavove učenika prema jednakim mogućnostima u obrazovanju i pri zapošljavanju, a putem ankete koju je radilo 1.700 učenika osmog razreda. Kada je reč o percepciji studenata o životnim prilikama, 96 odsto se složilo da dečaci i devojčice nemaju jednake šanse da učestvuju u vladi. Istraživanje je pokazalo da se 95 odsto ispitanika slaže da bi devojčice i dečaci trebalo da imaju jednak tretman u svakom smislu, sa gotovo jednakom rasprostranjenošću polova među odgovorima.

Ipak, u drugim pitanjima, gde su učenici upitani da li se slažu sa izjavama kao što su, “Muškarci bi trebalo da imaju veće prilike za zapošljavanje od žena onda kada postoji manjak mogućnosti za zapošljavanje”, “Muškarci i žene bi trebalo da budu jednako plaćeni kada rade isti posao” i “Muškarci su kvalifikovaniji od žena da postanu politički lideri” — opšta slika je tu, ipak, bila nejasna. Dvadeset i dva procenta učenika se složilo da bi “Žene trebalo da se drže podalje od politike”, uključujući 16 odsto ispitanica.

Ovakvi stavovi odražavaju nedostatak ženskih uzora u kosovskom patrijarhatu, jer žene imaju manje mogućnosti od muškaraca da rade na pozicijama na kojima se donose odluke. Dok se to ne promeni, stručnjaci smatraju da će ravnopravnost u obrazovanju, a posledično i na tržištu rada, ostati samo na papiru.K

Fotografije: Majlinda Hoxha / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI