U detalje | Politika

Hašim Tači — ujedinitelj ili razjedinitelj naroda?

Piše - 07.04.2018

Dve godine mandata kasnije, kosovski predsednik je razdorniji nego ikada ranije.

“Biću ujediniteljski činilac politika i građana, predstavnik svih građana naše suverene zemlje, građana svih nacionalnosti, verskih zajednica, svih rasa i oba pola”, zakleo se kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) u svom govoru održanom u Skupštini Kosova pre dve godine na ovaj dan, kada je položio zakletvu kao šef države.

Poslanici su ga izabrali na burni dan nešto više od mesec dana ranije, februara 2016, kada je osigurao prostu većinu glasova u trećem krugu glasanja, nakon što nije dobio dvotrećinsku većinu koja je potrebna u prve dve runde.

Ispred zgrade Skupštine, stotine demonstranata — koju je mobilisala tadašnja “jedinstvena opozicija” sačinjena od Samoopredeljenja, Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Inicijative za Kosovo (NISMA) — ljutito je skandiralo “sa lopovima, sa lopovima, nema države”; nekolicina je bacala kamenje i molotovljeve koktele, nakon čega ih je policija rasterala koristeći vodeni top i suzavac. Mirnodopski protestni kamp, sa šatorima koji je postavljen na Trgu Skenderbeg ispred zgrade Skupštine izgrađen nekoliko dana pre glasanja, policija je uklonila ovom prilikom.

Unutar skupštinskih prostorija, tri opozicione partije su nastavile svoj uobičajeni protestni metod aktiviranja suzavaca, što je dovelo do brojnih suspenzija sednica; oni opozicioni poslanici kojima nije zabranjeno da učestvuju u sednicama odlučili su da odsustvuju sa konačne runde glasanja, jer će kasnije bojkotovati sednicu na kojoj se polaže zakletva.

Kao član ad-hoc Odbora za glasanje poslanika nominovanih da nadgledaju birački proces, Ilir Deda je bio jedini opozicioni poslanik koji je ostao u prostoriji kada je Tači izabran za predsednika, dok su ostali bili ili suspendovani sa sednice ili su je bojkotovali. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

“Očekivao sam da neće biti izabran jer su neki poslanici koji su glasali za njega govorili tadašnjoj opoziciji da neće glasati za Tačija”, kaže Ilir Deda, tadašnji poslanik najveće opozicione partije, Samoopredeljenje. “Ali su, na kraju, glasali za njega.”

Tačijevo imenovanje se pokazalo razdornim ne samo na liniji između Vlade i opozicije, već i između vladajuće koalicije sastavljene od Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratske lige Kosova (LDK); šačica poslanica LDK-a je odbila da glasa za njega, uprkos tome što je podrška njegovoj kandidaturi predviđena još od kraja 2014. LDK je decembra te godine izazvala zaprepašćenje kod velikog dela stanovništva, čak i kod mnogih svojih simpatizera i članova, zato što je izašla iz postizbornog pakta sa drugim partijama koji je osnovan s ciljem da se PDK drži dalje od vlasti nakon učešća u istoj od 2007, sa Tačijem kao predvodnikom.

LDK i PDK su potpisali kontroverzni Sporazum o upravljanju, u kom se navodi da će bivši lider LDK-a, Isa Mustafa, dobiti mesto premijera, dok će LDK zauzvrat podržati nominaciju Tačija za predsednika dve godine kasnije. Bio je to drugi put posle nezavisnosti da su ove dve stranke formirale koaliciju, uprkos navodima da je Tajna obaveštajna agencija (SHIK), koja je služila PDK-u, učestvovala u posleratnim ubistvima protivnika PDK-a oličenih u LDK-u.

Kako se u ustavu navodi da predsednik predstavlja “jedinstvo naroda”, priroda Tačijevog izbora pokazala je da je narod sve, samo nije jedinstven pod njegovim vođstvom.

"Ljudi bi trebalo da porazmisle zašto je čak i Džo Bajden (Joe Biden) Tačija nazvao 'Džordžom Vašingtonom Kosova'."

Dževahire (Xhevahire) Izmaku, PDK

Prema mišljenju Dževahire Izmaku, poslanice PDK-a koja je izabrana za Skupštinu treći put na izborima 2017. i koja je glasala za Tačija, oni koji mu se protive jesu prosto ljubomorni na njegove “uspehe”. “Tači predvodi politiku i zasigurno je iznad drugih, a činjenica da drugi nisu mogli da dostignu njegove visine dovele su do toga da imaju takve stavove prema predsedniku”, kaže ona.

I zaista, Tači, koji ovog meseca puni 50 godina, nalazio se na prvim linijama kosovske politike u protekle dve decenije i sebe je stavio u središte svih većih političkih zbivanja. Od predvođenja kosovske delegacije na Mirovnim razgovorima u Rambujeu krajem rata 1999, do čitanja Deklaracije o nezavisnosti u svojstvu premijera 17. februara 2008. — što je posao koji bi trebalo da obavi predsedavajući Skupštinom — Tači je naporno radio da bi uspostavio svojstven imidž potpunog državnika.

“Ljudi bi trebalo da razmisle zašto je čak i [bivši potpredsednik SAD] Džo Bajden (Joe Biden) Tačija nazvao ‘Džordžom Vašingtonom Kosova’”, kaže Izmaku.

Bilo kako bilo, šest meseci od pola puta petogodišnjeg mandata, predsednik nije uspeo da galvanizuje rasprostranjeni konsenzus podrške. Februara je niz visokoprofilisanih ličnosti odbilo da primi nagradu za koju ih je Tači nominovao povodom 10. godišnjice nezavisnosti Kosova, dok trenutno ima zaglušujućih poziva da on podnese ostavku zbog niza velikih kontroverzi u proteklim nedeljama.

Propalo prijateljstvo

Ovakva odbojnost prema predsednikovanju Tačija nije ništa manja kod njegovih bivših prijatelja koji su postali njegovi politički protivnici.

Prijateljstvo Hadži Šalje (Haxhi Shala) sa Tačijem potiče iz ratnog vremena, ali su kasnije bili kolege u PDK-u duže od jedne decenije. Međutim, on je 2013. bio među onima koji nisu bili zadovoljni Tačijevim vođstvom partije i koji su se odvojili, formirajući Nismu (NISMA), partiju koju on danas predstavlja kao poslanik u Skupštini Kosova.

"Poštujem ga kao prijatelja i cenim njegove zasluge u ratu... ali kada je reč o političkoj situaciji, ovaj čovek bi hitno trebalo da ode u penziju, jer je zemlji pričinio mnogo štete."

Hadži Šalja, NISMA

Kako je NISMA bila u opoziciji 2016. i sprovodila kampanju protiv izbora Tačija za predsednika, Šalja je namerno propustio skupštinsku sednicu prilikom koje je održano glasanje. “Poštujem ga kao prijatelja i cenim njegove zasluge u ratu”, rekao je. “Bili smo zajedno u vreme kada sam predvodio svoju brigadu i imali smo prijateljske odnose u ratu, ali kada je reč o političkoj situaciji, ovaj čovek bi hitno trebalo da ode u penziju, jer je zemlji pričinio mnogo štete.”

Drugi bivši prijatelj i kolega Tačija, Ismajl Kurteši (Kurteshi), zauzeo je drugačiji stav u protivljenju Tačijevom imenovanju za šefa države. “Bio sam toliko ushićen što je Tači postao predsednik da sam odlučio da bacim suzavac u Skupštini”, priseća se Kurteši s osmehom. On je bio jedan od 11 opozicionih poslanika koji su suspendovani za učešće na sednici.

Kurteši je bio član Tačijevog PDK-a pet godina od trenutka kada je ova partija formirana, te je bio gradonačelnik Gnjilana 1999-2000, pre nego što je izabran za poslanika 2001. u prvom sazivu posle rata, što je Skupština koja je bila deo privremenih institucija Kosova.

Kurtešijev odnos sa Tačijem je postao gorak 2005, kada je Tači počeo da podržava proces decentralizacije koji je inicirala Međunarodna zajednica pred odlučivanje o rezoluciji o konačnom statusu Kosova kao multietničke države. Nezadovoljan ovim procesom — koji je doveo do kreiranja niza novih srpski većinskih opština — i verujući da je Tači to učinio samo da bi pojačao svoj imidž kod Međunarodne zajednice i kako bi imao veći lični kredibilitet, Kurteši je napustio PDK. Dve godine kasnije, Tači postaje premijer Kosova, dok se Kurteši pridružuje Samoopredeljenju, čiji poslanik postaje 2014.

Ismajl Kurteši je bio poslanik u Skupštini i gradonačelnik u ime Tačijevog PDK-a posle rata, ali se razočarao zbog toga što je smatrao da njegov tadašnji lider partije u prvi plan stavlja ličnu korist umesto dobrobit Kosova. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Kurteši danas smatra da se Tači kreće istim vodama i da pravi dogovore koji se ne zasnivaju na dobrobiti države, već na tome kako on i nekolicina odabranih mogu da imaju ličnu korist.

“Na primer, LDK Ise Mustafe je podržao Tačija — nije da su verovali da će Tači biti dobar predsednik, već su morali da kupe položaj premijera [tokom pregovora o formiranju vladajuće koalicije 2014], što je bilo uslovljeno glasanjem za Tačija [za predsednika].”

Dugogodišnja poslanica LDK-a, Besa Gadžeri (Gaxherri), čije učešće u partiji datira u devedesete, priznaje da Tačijevo imenovanje za predsednika ne bi bilo moguće bez podrške njene partije, ali tvrdi da vođstvo zahteva da se prave teški kompromisi. “Okončali smo šestomesečni politički zastoj”, kaže ona, misleći na ćorsokak koji je usledio posle izbora 2014, kada niko nije mogao da formira Vladu, nakon čega je prihvatila da je njena partija za premijersko mesto morala da glasa za predloženog predsedničkog kandidata. “Na kraju krajeva, funkcija politike je moć, prema tome, nju dele pojedinci.”

Kurteši, ipak, insistira na tome da je demokratija suspendovana u trenutku glasanja, navodeći da su mnogi glasovi u korist Tačija bili deo “pogodbe” za ličnu korist.

“Neko je [u zamenu] za glas dat Tačiju postao ambasador”, rekao je, misleći na bivšu poslanicu LDK-a, Almu Lama, istaknutu kritičarku Tačija koja je, ipak, glasala za njegovo postavljenje za predsednika; kritičari često ističu njeno imenovanje za kosovsku ambasadorku u Italiji jula 2016. kao dokaz za to da je njen glas “kupljen”.

Kritičari stalno naglašavaju da postoji kultura nepotizma i klijentelizma u samom vrhu kosovske politike, kultura koja je potvrđena 2016. kada su objavljeni prisluškivani razgovori koji pokazuju vodeće ličnosti iz PDK-a, uključujući Tačija, kako dele javne pozicije svojim podržavaocima. Specijalni tužilac Kosova je ove nedelje podigao optužnice protiv 11 visokih zvaničnika koji su uključeni u ovu aferu, iako Tačijevo ime nije bilo među njima.

‘Tek ustavna kategorija’

LDK nije bila jedina stranka koja se obavezala da će glasati za Tačija kroz koalicioni sporazum iz 2014. Poslanici koji čine 20 skupštinskih mesta rezervisanih za predstavnike manjinskih zajednica na Kosovu takođe su bili učesnici dogovora.

Veton Beriša (Berisha) je prvi put postao poslanik kada je izabran da predstavlja Egipćansku liberalnu stranku i zastupa interese egipćanske zajednice u Skupštini Kosova, pridružujući se parlamentarnoj grupi LDK-a. Beriša je na kraju glasao za Tačija, rekavši da su Isa Mustafa i aktuelni lider PDK-a, Kadri Veselji (Veseli), vršili pritisak na njega da potpiše koaliciono partnerstvo 2014; on je verovao da će mu učešće u Vladi omogućiti da poboljša život jedne od najmarginalizovanijih zajednica na Kosovu. “Oni su zahtevali moj glas u korist Tačija uz obećanje da će raditi na dobrobit egipćanske zajednice”, kaže Beriša.

Veton Beriša, poslanik u Skupštini koji predstavlja Egipćansku liberalnu stranku, kaže da Tači nije uložio napor da izgradi veze sa egipćanskom zajednicom koju ne tretira ravnopravno. Fotografija: Kristina (Cristina) Mari / K2.0.

Uprkos tome što je glasao za njega, Beriša nije verovao da će Tači ispuniti svoju predsedničku zakletvu u pogledu zastupanja svih zajednica, navodeći da je favorizovao jedne na štetu drugih. “Zahtevali smo od Tačija da poseti našu zajednicu i od 2016. hoćemo da ga nagradimo priznanjem, ali nikada nije mogao da nađe vremena da nas poseti i ostvari neposredni odnos sa nama”, kaže Beriša.

Motiv za uručenje ovog priznanja Tačiju nije nastao kako bi se njemu odalo priznanje za ono što je uradio za ovu zajednicu, već da on prosto prihvati da ova zajednica postoji na Kosovu. “On zna za egipćansku zajednicu samo kroz ustavnu kategoriju, ali ne poznaje naše vrednosti; mi ne zahtevamo ništa više od ravnopravnog tretmana od Tačija, kako daje Albancima, Srbima, Bošnjacima, Turcima i drugim zajednicama na Kosovu.”

Prema mišljenju ovog egipćanskog poslanika, Tačijevo ponašanje je učinilo da on postane “ličnost koja razjedinjuje” i koja nije ispunila svoju predsedničku zakletvu o nepristrasnom tretmanu svih, bez obzira na etničku pripadnost. “Javno sam reagovao kada je Tači odao počast albanskim i srpskim žrtvama [rata na Kosovu], dok nikada nije odao poštu… ljudima ubijenim i onima koji se i dalje vode kao nestali, a koji su iz egipćanske zajednice”, rekao je. “Tači time hoće da kaže da je bilo samo albanskih i srpskih žrtava, a na osnovu toga ne pokazuje da je predsednik koji ujedinjuje.”

"Mislim da je on osoba koja najviše ujedinjuje u ovoj zemlji, jer inače se ne bi našao ovde."

Dževahire Izmaku, PDK

Međutim, Izmaku iz PDK-a osporava ideju o tome da Tači nije bio ujedinjujuća ličnost, tvrdeći da je ispunio svoju ustavnu ulogu i podržao marginalizovane grupe u kosovskom društvu.

“Mislim da je on osoba koja najviše ujedinjuje u ovoj zemlji, jer inače se ne bi našao ovde. Ne zaboravite, prvi put je šef jedne države pružio podršku paradi LGBT u Prištini, a nisu se svi lideri usudili da učine tako nešto”, rekao je, ističući činjenicu da je Tači dvaput učestvovao u istaknutim događajima LGBTI zajednice, dok su drugi politički lideri bili upadljivi po tome što nisu prisustvovali. Kritičari sugerišu da je Tači tamo nevoljno učestvovao i da se tamo pojavio ne zato što deli ove vrednosti, već zbog prisustva Međunarodne zajednice.

Političarenje i manevrisanje

U ove dve godine mandata, Tačijevo ime je retko kada bilo udaljeno od centra domaće i međunarodne debate, posebno kada je reč o najkrupnijim temama.

Kao vrhovni komandant Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), Tači je preduzeo inicijativu marta 2017. da transformiše BSK u redovnu vojsku kroz specijalni zakon. Ovom prilikom je pokušao da zaobiđe transformaciju kroz ustavne promene za koje bi bila potrebna dvotrećinska podrška srpskih poslanika u Skupštini; svih 10 skupštinskih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu drži Srpska lista koju podržava Beograd, a koja se žestoko protivi uspostavljanju kosovske vojske.

Njegov potez je ubrzo naišao na reakciju Međunarodne zajednice, koja podržava transformaciju samo putem ustavnih izmena. U saopštenju, Ambasada SAD je napisala sledeće: “Usvajanje aktuelnog predloženog zakona bi nas primoralo da razmotrimo našu bilateralnu saradnju sa i podršku bezbednosnim snagama Kosova.”

Tači je u tišini povukao svoj predlog, ali i dalje tvrdi da će strpljenje pre ili kasnije da se iscrpi.

Po mišljenju Izmaku iz PDK-a, Tačijevi napori u pogledu uspostavljanja vojske nisu završeni i ona tvrdi da opozicija prosto ima određenu agendu protiv Tačija. “Znam da će u svom prvom mandatu on biti vrhovni komandant Vojske Kosova”, rekla je, nakon čega je pomenula sličnu tvrdnju Tačija tokom proslava na Dan nezavisnosti. “Verujem u njega i čula sam ga na paradi BSK-a povodom 10. godišnjice od nezavisnosti.”

Poslanica PDK-a, Dževahire Izmaku, smatra da su Tačijevi kritičari samo ljubomorni na njega i njegovu veru da će predsednik isporučiti svoja obećanja. Fotografija: Kuštrim Trnava (Kushtrim Tërnava).

Čak i kada nije javno angažovan u rešavanju problema i inicijativama, mera u kojoj primenjuje svoju moć skoro dve decenije u kosovskoj politici i stepen nepoverenja u njega sa strane njegovih kritičara jesu takvi da oni sumnjaju da njegovi otisci postoje u svakoj većoj kontroverzi.

Kako se burna 2017. — koju su označili politička stagnacija i dva seta izbora — privodila kraju, građanima Kosova bi bilo oprošteno što su pomislili da im predstoje mirniji dani. Međutim, lažno obećanje je grubo prekinuto 22. decembra, kada je, iz vedra neba, 43 poslanika podnelo peticiju Skupštini Kosova kako bi pokušali da ponište osnivanje Specijalizovanih veća Kosova. Ova veća su uspostavljena da bi sudila za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom i odmah nakon rata na Kosovu.

Tačija — koji je potencijalni optuženik u Specijalizovanim većima nakon što je njegovo ime navedeno u izveštaju Saveta Evrope koji je bio presudan u uspostavljanju ovog suda — optužili su kritičara da je bio glavni pokretač inicijative da se ovaj sud poništi, koristeći uticaj koji ima na poslanike PDK-a. Nekoliko meseci kasnije, predsednik je, čini se, promenio svoj stav prema ovom pitanju za 180 stepeni, napadajući veća i nazivajući ih “sasvim nepravednim”; godine 2015, kao ministar spoljnih poslova i lider PDK-a, bio glavni činilac kada je trebalo progurati izmene zakona i Ustava kako bi se uspostavila Specijalizovana veća preko Skupštine Kosova.

Inicijativa iz 2017. da se ponište veća nikada nije stigla na glasanje, dok su mnogi poslanici bili skeptični kada je reč o motivima koji stoje iza peticije, a koja je podnesena kasno u petak uveče pre Božića. “Nisam potpisao inicijativu da se ponište Specijalizovana veća, jer sam glasao da se ona formiraju zbog razloga koje sam naveo”, kaže Beriša.

"On namerava da se povuče sa čistim rukama, ali su građani videli njegove manevre."

Ismajl Kurteši, Samoopredeljenje

Pojavila se i brza i posebno direktna reakcija američkog ambasadora koji je rekao da bi, ako prođe, to smatrao “nožem u leđa”, dok je britanski ambasador kazao da bi povlačenje zakona predstavljalo “izdaju”. U međuvremenu, zvanična reakcija ambasada Kvinte (SAD, UK, Nemačka, Francuska i Italija) je bila da oni javno odbacuju Tačijevu tvrdnju da je međunarodna zajednica obećala viznu liberalizaciju u zamenu za uspostavljanje Specijalizovanih veća, eksplicitno rekavši da “nikakav dogovor nije postignut”.

“Ono što je karakteristika Tačija u protekle dve godine jeste da inicijative ostavlja na pola puta”, kaže Kurteši iz Samoopredeljenja. “On je u transformaciju Vojske Kosova ušao sa neviđenim entuzijazmom, a zatim se povukao, kao što je uradio i sa inicijativom da se poništi specijalni sud, a onda se ponovo povukao”, rekao je. “Ono što je zanimljivo je da on namerava da se povuče sa čistim rukama, ali su građani videli njegove manevre.”

Slično tome, Šalja iz Nisme veruje da Tači upravlja ovakvim političkim manevrima kako bi pokazao da je osoba koja može da ih reši. “On je osoba koja kreira krize kako bi mogao da održi [svoju ulogu] na političkoj sceni i da bi se pokazao kao partner Međunarodne zajednice.”

Govoreći o naporima da se ponište Specijalizovana veća, Izmaku tvrdi da se Tači pobrinuo za “srećan svršetak” pre nego što se nanese prava šteta i kritikuje opoziciju što je iracionalno kritična prema njemu, sugerišući da postoji kivnost odranije od strane opozicije. “Razlog zbog kog je opozicija nevoljna da [prihvati Tačija] je taj da neki od njih čak nisu ni verovali u nezavisnost i stalno su skeptični”, rekla je.

Sumnja i nepoverenje

Kritike Tačija i sumnje u njega dostigle su svoj vrhunac u proteklim danima, nakon nedoslednosti u njegovoj reakciji na deportaciju šestoro turskih građana 29. marta — petoro nastavnika i jednog doktora — Turskoj pod nerazjašnjenim okolnostima.

Informacije o deportacijama su bile sporadične u satima i danima koji su usledili, gde je Ministarstvo unutrašnjih poslova izjavilo da su deportacije sprovedene zbog “državne bezbednosti”, ali se čini da vodeći članovi vlade nisu bili upoznati sa ovim unapred. Pored toga, zagovorici ljudskih prava izrazili su zabrinutost tvrdeći da je ovaj proces prekršio međunarodne konvencije o ljudskim pravima. Početkom ove sedmice, Skupština Kosova je održala vanrednu sednicu i velikom većinom je usvojila preporuku za ispitivanje istrage o slučaju kako bi se razjasnilo ko je odgovoran za deportacije.

Međutim, čini se da su mnogi već došli do svojih zaključaka. Oni koji prstom upiru u Tačija primećuju nedoslednost u njegovom odgovoru na ovaj incident i ukazuju na činjenicu da nije u saglasju sa vodećim članovima vlade kada je reč o ovom pitanju.

Na veče deportacija, usred velikog negodovanja javnosti, Tači je izjavio u televizijskoj emisiji Jeta ne Kosove da nije bio svestan radnji koje su preduzete i da žali što su se deportacije desile na ovaj način. Dva dana kasnije, čini se da je promenio svoj stav, rekavši na konferenciji za novinare da je šestoro turskih građana predstavljalo pretnju po državnu bezbednost Kosova. U međuvremenu, premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj, koji je takođe rekao da nije bio upoznat sa preduzetim radnjama, reagovao je tražeći ostavku ministra unutrašnjih poslova i pokušavajući da otpusti šefa Obaveštajne agencije Kosova, što je potez koji blokira Tači.

Prema mišljenju Ilira Dede, poslanika iz opozicione stranke Alternativa, reakcija sve autoritarnijeg turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdogan), koji je pohvalio kosovskog predsednika zbog njegovog stava, jeste od značaja i objašnjava ko stoji iza ove akcije. “Gospodin Tači drži deo Kosovske policije pod svojom kontrolom, delimično u Obaveštajnoj agenciji Kosova i specijalnim jedinicama. Deo državne bezbednosti ne odgovara drugim institucijama, već direktno predsedniku, što je vrlo neustavno i otkriva kakva je pretnja koju predstavlja Tači na mestu predsednika”, rekao je.

Osvrćući se na prošlost, dugogodišnja poslanica LDK-a, Besa Gadžeri, žali zbog uloge svoje partije u izboru Tačija za predsednika i kaže da sada pokušavaju da pronađu način da ga smene. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Gadžeri iz LDK-a je ubeđena da je predsednik na neki način bio upleten. “Svi znamo… da Tači stoji iza ovih dešavanja. Problem je u tome što zmija nema noge i nije ostavila tragove”, kaže Gadžeri, misleći na predsednikov nadimak iz ratnih vremena.

Prema mišljenju Gadžeri, sumnje u deportacije predstavljaju poslednji ekser u Tačijev kovčeg i volela bi kada bi mogla da vrati vreme, rekavši da bi, kada bi mogla, uložila napore da se ne potpiše koalicioni sporazum iz 2014. koji mu je omogućio da postane predsednik. “Zaista mi je žao što smo mi [LDK] bili deo toga i dali mogućnost Tačiju da postane predsednik i da ovoliko štete nanese državi”, rekla je, nakon čega je naglasila da je stav LDK-a sada sasvim promenjen. “U tom smislu, tražimo pravni osnov da ga smenimo.”

Izmaku, koja je članica skupštinskog odbora koji nadgleda rad Obaveštajne agencije Kosova, nije iznenađena optužbama Tačija i ističe da nisu predočeni dokazi o tome da je on na bilo koji način uključen u deportacije turskih građana. “Ne volim da komentarišem stvari koje su samo pretpostavke, ali kao poslanica i dalje nisam obaveštena o detaljima akcije deportovanja”, rekla je.

Međunarodni izgnanik?

Tačijev potez da postane šef države 2016. je, možda, delovao prirodno za čoveka koji se nalazi u centru kosovske politike od početka rata, ne samo zato što se veruje da uživa bliske odnose sa Međunarodnom zajednicom, koja umnogome učestvuje u izgradnji države. Kao kada je reč o svemu što se vezuje za Tačija, međutim, ništa se ne čini toliko jednostavnim.

Za Ilira Dedu, Tači se pokazao “nepostojećim” u međunarodnim poslovima u protekle dve godine i nije uspeo da izgradi svoj imidž na međunarodnoj sceni. “Tači ne postoji van okvira Kosova”, rekao je. “On postoji u Briselu i na multilateralnim sastancima u kojima učestvuje šest država Zapadnog Balkana.”

Poslanik Nisme, Hadži Šalja, kaže da je Tačiju ograničeno prisustvo u međunarodnim krugovima otkako je postao predsednik, sugerišući da je njegov imidž ocrnjen zbog navoda koji ga povezuju sa ratnim zločinima. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Šalja je saglasan, tvrdeći da je Tačijeva prethodnica Atifete Jahjaga ostavila mnogo jači utisak na međunarodnu scenu, uprkos tome što nije imala nikakvo političko iskustvo pre nego što je došla na taj položaj. Iako je kritikovana zato što nije bila veći faktor u rešavanju domaćih političkih nesuglasica, Jahjaga je dobila poštovanje iz međunarodnih krugova, posebno zato što je javno govorila o ratnim zločinima, nestalim osobama i preživelima od seksualnog nasilja.

“Pre Tačija smo imali predsednicu Jahjagu koja je, kao predsednica, posećivala mnoge konferencije”, kaže Šalja. “Njeno prisustvo je zaista bilo cenjeno zbog problema koje je težila da reši.”

I Deda i Šalja veruju da se Tači namučio da ostavi utisak na Međunarodnu zajednicu zato što je njegovo ime zauzelo centralno mesto u izveštaju Saveta Evrope, ‘Dik Marti’, u kom se navodi da su počinjeni teški ratni zločini i zločini protiv čovečnosti. “On je čovek koji je ocrnjen u očima Međunarodne zajednice”, kaže Šalja. “Možda je izveštaj Dika Martija ocrnio imidž Tačija i iz ovog razloga njemu je teško da bude prisutan u međunarodnoj areni.”

Međutim, Tači nije bio sasvim ćutljiv kada je reč o naporima da promeni svoj imidž na međunarodnom planu. On je prošle godine najavio da će formirati Odbor za istinu i pomirenje kako bi se saznala istina o kosovskoj ratnoj prošlosti; iako je najavljena uz veliku pompu, predsednik je retko koji vidljivi korak otada napravio u ovom smislu.

"Mislim da neće uspeti da završi svoj predsednički mandat."

Ilir Deda, Alternativa

U pokušaju da poboljša svoj lični ugled, Tači je “proputovao međunarodnom zajednicom”, posetivši London, Pariz i Njujork u proteklim nedeljama, promovišući svoju biografiju iz pera dvaju britanskih novinara, Rodžera Bojsa (Roger Boyes) i Suzi Džeger (Suzy Jagger), pod nazivom “Nova država, savremeni državnik — Hašim Tači, biografija”. U recenziji knjige (koja se i dalje ne prodaje na Kosovu) za dnevni list Koha Ditore, kolumnista Agron Demi otkriva da autori koriste “akrobatski jezk” da bi politički život Tačija uporedili sa nekim od najuticajnijih ličnosti 20. veka, uključujući Vinstona Čerčila (Winston Churchill), Šarla de Gola (Charle De Gaulle), Nelsona Mendelu (Nelson Mandela) i Ričarda Niksona (Richard Nixon).

Jasno je da Tači sebe vidi na ovaj način. On je duže vreme vodeća figura u Briselskom dijalogu između Kosova i Srbije koji je počeo 2011, kada je on bio premijer. Dve godine kasnije, on je i dalje bio premijer kada je potpisan “prekretnički” sporazum između dveju država 2013.

Već duže kruži priča o tome da će “sledeća faza dijaloga” da se prenese na predsednički nivo, što bi, naravno, značilo da će Tači biti predvodnik — što je uloga za koju je pokazao volju da preuzme. “Nije tajna da voli da pregovara sa Srbijom i da voli da bude protagonista”, kaže Šalja. “Počeo ih je i voljan je da ih završi.”

Međutim, Deda je skeptičan da će Tači uspeti da završi dijalog, sugerišući da će kontroverze u vezi sa deportacijama šestoro turskih građana označiti njegovu propast. “Mislim da neće uspeti da završi svoj predsednički mandat posle velikog kršenja Ustava Kosova, gde Tači ne krije da je učestvovao u uzurpaciji institucija — što je nešto što je predsednik Turske priznao”, rekao je.

Prve dve godine na poziciji predsednika Kosova kreirale su kontroverze i vidno nezadovoljstvo, polarizaciju i polemike širom političkog spektra u ovoj zemlji. Ipak, jedno je jasno — Tači je dve decenije proveo učvršćujući svoj položaj na vlasti i nema nameru da je lako preda.K

K2.0 je stupilo u kontakt sa kabinetom predsednika da bi dobilo odgovor na sve tvrdnje o njemu u ovom članku, ali odgovor nije stigao.

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

Urednici: Džek Bučer (Jack Butcher) i Besa Luci.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI