U detalje | Zdravlje | Korupcija

Hronično stanje u farmaceutskoj industriji

Piše - 05.06.2018

Korupcija, skandali i lekovi koji ne služe svrsi.

Lekovi, po svojoj prirodi, imaju za cilj izlečenje ljudi. Ali hronično stanje u kom se farmaceutska industrija nalazi na Kosovu često ima suprotan efekat, čineći da građani i država budu još bolesniji.

Problemi leže u registraciji lekova i nesigurnosti kvaliteta, preko sumnji o korumpiranim odnosima između doktora i farmaceutskih kompanija, do naduvanih cena, te liste osnovnih lekova koja je sastavljena na osnovu interesa farmaceutskih operatera, a ne u skladu sa potrebama pacijenata. Svi ovi problemi čine da ova industrija bude jedna od najproblematičnijih i najkorumpiranijih na Kosovu.

Skoro je svaka karika u lancu koji je nameren da monitoriše farmaceutsku industriju doživela neuspeh; zvaničnici sa visokog nivoa suočavaju se sa pravosudnim organima, dok su neki već pravosnažno osuđeni, a sukcesivne vlade nisu uspele da kreiraju bezbedno farmaceutsko okruženje na koje privatni farmaceutski operateri ne bi mogli da utiču.

Krajnji rezultat za građane je taj da su oni primoravani da plate lekove čije bi troškove trebalo da pokrije država. Pored toga, u nekim slučajevima stručnjaci iz oblasti medicine podigli su svoj glas sumnje u kvalitet lekova koji se koriste za lečenje kosovskih građana.

Prekomerne javne nabavke

U proteklim godinama, mnogi od ovih nedostataka i zloupotreba, koji su donedavno pripisivani tome da je reč o novorođenoj industriji, sada su postali ogoljeni.

Prvi primer je Lista osnovnih lekova Ministarstva zdravlja, gde su sadržani lekovi i zalihe koje je ministarstvo dužno da obezbedi za kosovske bolnice. Sve dosad, ministarstvo nije uvodilo pravila za regulisanje tržišta kada je reč o ovim esencijalnim proizvodima, ostavljajući finansijskim operaterima da po svojoj volji određuju cene.

Od 2016, cene mnogih individualnih lekova koje je kupilo ministarstvo dramatično su se povećale bez opravdanja. Ovaj višemilionski trošak koji snosi javnost otkrio je dnevni list Koha ditore septembra prošle godine, nakon čega su ovu temu preuzele nevladine organizacije.

Prošlog meseca, Institut Kolumbo, koji se uglavnom bavi nabavkama u sektoru zdravstvene zaštite, objavio je izveštaj pod nazivom ‘Skladište farmaceutskih zloupotreba’. Ovaj izveštaj navodi detalje o oko 200 medicinskih proizvoda ili zaliha koje je kupilo Ministarstvo zdravlja za prekomerno visoke cene, pokazujući da su kompanije koje su već snabdevale ministarstvo 2016. povećale većinu svojih cena između 100 i 2.000 procenata.

Iznos budžeta o kom je reč je daleko od beznačajnog. Godine 2017, ministarstvo je imalo 21 milion evra na raspolaganju za lekove i zalihe, dok je veliki deo budžeta — do 40 odsto — bio alociran za citostatike (lekove koji se koriste za tretiranje kancera).

Ministar zdravlja Uran Ismaili kaže da razume da postoje problemi u farmaceutskom sektoru i da će učiniti sve da se zloupotrebe javnog budžeta ne ponove. Fotografija: Ministarstvo zdravlja.

Sa svoje strane, ministarstvo je saopštilo da se nalazi u procesu pisanja Administrativne naredbe koja će definisati uslove kupovine lekova i regulisanja troškova osnovnih lekova koji su potrebni za snabdevanje državnih bolnica. Prema rečima ministra zdravlja, Urana Ismailija, Kosovo i Belorusija su jedine države koje nemaju zakonski osnov koji definiše cene lekova.

“Ne mogu da izlečim istoriju, ali mogu da učinim sve da se ova zloupotreba budžeta ne ponovi”, Ismaili je izjavio za K2.0. “A za ovo nam treba dobra zakonska osnova.”

Međutim, posle skoro devet meseci, ministar Ismaili još nije preduzeo neku konkretnu inicijativu za regulisanje privatnog farmaceutskog tržišta — što bi, zauzvrat, pomoglo da se poveća sigurnost proizvoda.

Od prvih nekoliko dana svog mandata, Ismaili se suočava sa skandalom u kom su javne zdravstvene institucije kupovale lekove sa Liste osnovnih lekova po mnogo višim cenama od onih koje su dostupne na privatnom tržištu.

Visar Ramaj, advokat koji je radio u mnogim nabavkama lekova i medicinskih zaliha, kaže da na Kosovu postoji izostanak kontrole farmaceutske industrije i transparentnosti koja bi pomogla da se poveća konkurentnost. “Kosovo još nema efikasnu kontrolu nad cenama”, rekao je. “Kada bi se ovo uvelo, na taj način bi se sprečilo pravljenje prekomerno visokih troškova.”

"U nekim slučajevima, Univerzitetski klinički centar Kosova i Ministarstvo zdravlja alocirali su sredstva za specifične lekove koji imaju cene koje su više od tržišne vrednosti."

Visar Ramaj, advokat

Ramaj kaže da Kosovo nema otvoreni sistem prognoziranih srednjoročnih (od tri do pet godina) kupovina, što je nešto što bi pomoglo novim firmama da uđu na tržište, što znači da već etablirane kompanije mogu da dominiraju. “Kosovo i dalje nema strategiju podrške lokalnim proizvođačima, već i firme koje mogu da kupe dokumenta za registraciju”, kaže Ramaj.

Ovaj advokat naglašava da je u proteklih nekoliko godina postojao niz problema u vezi sa nabavkama lekova u javnom sektoru. On neka pitanja kupovine lekova povezuje sa načinom na koji su nabavke funkcionisale u Ministarstvu zdravlja.

“Drugi ozbiljni problem jeste alociranje budžeta za kupovinu farmaceutskih proizvoda. U odsustvu zakonom predviđenih kriterijuma za kontrolisanje cena i alociranje sredstava, u nekim slučajevima, Univerzitetski klinički centar Kosova i Ministarstvo zdravlja alocirali su sredstva za specifične lekove koji imaju cene koje su više od tržišne vrednosti”, kaže Ramaj, naglašavajući da je ovo doprinelo slabijoj konkurentnosti u pogledu tendera, kao i situaciji u kojoj se određene firme prijavljuju sa prekomernim cenama.

Isuf Zejna, istraživač u organizaciji Demokratija plus, kaže da su cene lekova kupljenih za javni sektor dramatično porasle, ali da se ovo nije odrazilo na porast kvaliteta. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Stručnjak za javne nabavke, Isuf Zejna, istraživač je u NVO Demokratija plus (D+), što je organizacija koja je provela protekle dve godine u monitorisanju Tela za razmatranje nabavki, institucije odgovorne za obradu žalbi u procesu javnih nabavki. Zejna kaže da su se problemi u vezi sa nabavkom lekova u javnom sistemu pogoršali u proteklim godinama.

“U mnogim slučajevima, nabavka lekova se sprovodi preko nepravilnih procedura javnih nabavki, a kao rezultat toga ne dobijamo proizvode najboljeg kvaliteta i po najboljoj ceni”, izjavio je. “Cena lekova koji se kupuju preko nabavki porasla je mnogo, ali je kvalitet lekova, u određenim slučajevima, stagnirao ili se pogoršao.”

Prema Zejninim rečima, problem je u tome što Kosovo ne ažurira svoju Listu osnovnih lekova, a poslednji pyt je to urađeno 2013. godine.

“Imamo Listu osnovnih lekova koja ne zadovoljava potrebe zdravstvenih institucija, već je u skladu sa potrebama ograničenog broja farmaceutskih kompanija”, kaže Zejna.

Prema rečima ministra Ismailija, Lista osnovnih lekova biće revidirana ove godine.

“Tek smo sada počeli da revidiramo Listu osnovnih lekova. Odbori su uspostavljeni i čitava stvar će se zaključiti u razumnom vremenskom roku”, izjavio je Ismaili za K2.0. “Reviziju će nadgledati stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije i zasigurno će uticati na poboljšanje situacije.”

(Ne)bezbedni lekovi

Prema Institutu Kolumbo, milionima evra koje je Ministarstvo zdravlja izgubilo kupujući lekove po prekomernim cenama trag se može naći u Administrativnoj naredbi koji je 2016. objavilo Ministarstvo zdravlja. Ovom naredbom su uvedeni kriterijumi za bolje testiranje kvaliteta lekova koje kupuje država u okviru Liste osnovnih lekova, ali je ova naredba istovremeno učinila da neke kompanije dobiju monopol na tržištu.

Lekovi koji su ranije bili registrovani u Evropi, Americi, Australiji ili Kanadi ispunjavali su uslove da ih država kupi, što znači da su međunarodne firme bez poteškoća mogle da se takmiče za kosovske tendere, pa su tako kompanije morale da budu konkurentne u pogledu cena. Ipak, nova naredba zahteva da lekovi budu registrovani na Kosovu, tako kreirajući dodatne troškove i odbijajući međunarodne firme koje nisu htele da preuzimaju dodatne rizike da bi se takmičile na nestabilnom tržištu. Bez konkurencije vani i bez regulisanog tržišta, ograničeni broj kosovskih firmi mogao je da postavlja cene po svom nahođenju.

Iako bi dodatni kriterijumi za registraciju trebalo, u teoriji, da kreiraju više standarde kvaliteta, jer bi proizvodi morali da budu podvrgnuti dodatnim testovima kvaliteta, institucija nadležna za obezbeđivanje kvaliteta, Kosovska agencija za medicinske proizvode i opremu (AKPPM), ogrnuta je skandalima otkako je uspostavljenja po završetku rata.

Kosovska agencija za medicinske proizvode i opremu bi trebalo da garantuje kvalitet lekova na Kosovu, ali se kretala od jednog skandala do drugog u proteklim godinama. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Bivši šef AKPPM-a Ilir Duši (Dushi) jedan je od brojnih zvaničnika koji se suočavaju sa pravosuđem zbog zloupotrebe položaja, kao što je slučaj i sa drugim službenicima Ministarstva zdravlja, a zbog navoda u vezi sa farmaceutskim sektorom.

Aktuelni šef AKPPM-a Jeton Šalja (Shala) je 2016. optužen od strane Državnog tužilaštva u vezi sa skandalom krađe zaplenjenih lekova koji su držani u AKPPM-u. U to vreme, pored lekova, ukradeni su i laptopovi koji su sadržali bitne informacije o odobrenju za promet lekova.

Iako je tužilac radio na ovom slučaju dve godine pre nego što je podigao optužnicu, on se dobrovoljno povukao iz slučaja na prvoj sudskoj sednici. Mediji su pokušali da dobiju pristup dokumentu koji sadrži opravdanje za povlačenje tužioca, ali je državni tužilac odbio ovakav zahtev.

AKPPM se prošle godine ponovo našao u vrtlogu skandala u kom je osumnjičen da je učestvovao u operaciji koja je omogućila jednom milionu nalepnica za dokazivanje standarda kvaliteta da uđe na crno tržište.

Ovo se saznalo u izveštaju revizora štampanom sa natpisom ‘Nije za publikaciju’. Neke informacije sadržane u ovom izveštaju kasnije su dobili mediji.

“Identifikovali smo raskorak između štampanih nalepnica za dokazivanje standarda kvaliteta (21.340.784) i prodatih nalepnica za dokazivanje standarda kvaliteta (20.503.919). Dakle, imamo razliku od 836.865 ištampanih jedinica”, stoji u nalazima ovog delimično procurelog izveštaja, a gde se navodi period od januara do septembra 2017.

“Na osnovu ove činjenice, AKPPM nije uspeo da ostvari potpunu kontrolu nad odgovarajućim upravljanjem nalepnica za dokazivanje standarda kvaliteta”, nastavlja se u izveštaju. “Ovakav neuspeh ima dva aspekta: jedan je taj da AKPPM ima manjak prihoda za ovu razliku, a drugi je taj da bi ove nalepnice za dokazivanje standarda kvaliteta mogle da završe na neformalnom tržištu.”

Pored ovoga, o drugom primeru zloupotrebe AKPPM-a izveštavano je od medija početkom ove godine, gde je ova tema dominirala naslovnim stranicama. Oko 300.000 evra je iskorišćeno iz različitih budžetskih linija za međunarodni prevoz, dok je uprava institucije mogla samo da pokaže odgovarajuću dokumentaciju za 32.000 evra za putovanje u inostranstvo. Nakon što je ovaj slučaj objavljen za javnost, troje zvaničnika je suspendovano i jedan je uhapšen, dok su druge istrage u toku.

K2.0 nedeljama pokušava da stupi u kontakt sa AKPPM-ovim Jetonom Šaljom, ali on nije odgovorio na naše upite.

Šalja u poslednje vreme nije davao izjave za medije. Međutim, aprila meseca, on je bio obavezan da se pojavi pred skupštinskim Odborom za zdravlje, rad i socijalnu pomoć. Poslanici koji su učestvovali na ovoj sednici, od kojih su mnogi doktori po profesiji, javno su izrazili svoju zabrinutost da kvalitet lekova na Kosovu nije siguran.

"AKPPM nije pokazao da je institucija koja ima kapacitet da meri kvalitet medicinskih proizvoda."

Besim Kodra, Udruženje za prava pacijenata

Cela institucija, koja tvrdi da meri kvalitet medicinskih proizvoda, ima samo 39 zaposlenih i njena laboratorija je skoro sasvim disfunkcionalna — lekovi se retko kada tamo ispituju.

Na Odboru za zdravlje, rad i socijalnu pomoć, poslanik u Skupštini Kosova Naser Rugova tvrdio je da ima mnogih slučajeva u kojima lekovima nedostaju aktivne supstance. “Jedan slučaj je onaj u kom se stanje pacijenta pogoršalo tokom posete Švedskoj. Tokom njegovog lečenja tamo, lekovi korišćeni na Kosovu su ispitivani, uz opravdanje da je oni trebalo da spreče pogoršanje situacije”, rekao je Rugova, dodajući da su švedski doktori, posle ispitivanja, utvrdili da je lekovima sa Kosova nedostajala aktivna supstanca.

Aktivne supstance su najbitniji element lekova, jer oni određuju efekat i aktivnost leka. Pored aktivnih supstanci, lekovi sadrže i pomoćne supstance koje pomažu da telo prihvati lek.

Jedna vrsta lekova koja je posebno kontroverzna i koja je izazvala javnu debatu prošle godine bili su biosimilarni insulini kojima je 2016. Ministarstvo zdravlja počelo da snabdeva kosovske pacijente koji su bolovali od dijabetesa. Upotreba ove vrste insulina osporena je od dvaju endokrinologa, Bardila Gašija (Bardhyl Gashi) i Ljuana Golje (Luan Gola), koji su u novembru 2016. upozorili da bi efekti mogli da budu izuzetno opasni po pacijente.

Žalba je predočena Odboru za zdravlje, rad i socijalnu pomoć, gde je Gaši snažno osudio upotrebu novog insulina, rekavši sledeće: “Građane nije trebalo da koriste kao životinje u eksperimentu.”

Pre nekoliko godina, mediji su izveštavali o tome da je Kosovo jedina država u Evropi koja koristi biosimilarni insulin pod nazivom Gensulin. Građani su javno govorili o tome da se njihovo zdravstveno stanje pogoršalo nakon što su počeli da se leče ovim proizvodom, dok su se mnogi pacijenti žalili medijima da je insulin neefikasan. Njihove izjave su podržali njihovi doktori.

Pacijenti i doktori su se 2016. požalili na kvalitet biosimilarnog insulina pod nazivom Gensulin, gde je Kosovo, prema medijskim napisima, jedina država u Evropi koja ga koristi. Fotografija: Creative Commons.

Besim Kodra, šef Udruženja za prava pacijenata (PRAK), smatra da AKPPM nije u mogućnosti da ispuni svoje dužnosti merenja kvaliteta medicinskih proizvoda.

“AKPPM dosad nije pokazao da je institucija koja ima sposobnost da meri kvalitet medicinskih proizvoda”, kaže Kodra, koji navodi i da su žalbe podnošene mnogo puta zbog slabog kvaliteta lekova. On kaže da agencija nije uspela da reši ove probleme. “Prema tome, mi smatramo da moramo da ulažemo u kvalitet njenih usluga.”

Prema mišljenju Isufa Zejne iz D+, ne samo da AKPPM ne ispunjava svoje dužnosti kao garant kvaliteta, već je više viđen kao “garant monopola određenih kompanija”.

“Opšti utisak je taj da ova institucija ne kontroliše kvalitet medicinskih proizvoda, već igra ulogu u obezbeđivanju određenih pozicija i omogućavanju primene monopola firmi na tržištu”, kaže Zejna. “Stiče se utisak da je postojanje ove institucije više teret za budžet Kosova, nego neka prednost.”

Doktori u flertu sa farmaceutskim kompanijama

Pored sumnji u troškove lekova i njihov kvalitet, postoje i ogromne sumnje u vezi sa odnosima između doktora i farmaceutskih kompanija.

Po svršetku rata, farmaceutske kompanije su sprovele kampanju ciljajući doktore koji rade u državnim bolnicama, pronalazeći razne načine da ih privuku da ovi prepisuju određene lekove. Ispitivanja koja su usledila pokazala su da je ovo posebno bio problem kod porodičnih doktora u primarnom zdravstvu.

U zamenu za sinekure farmaceutskih kompanija, smatra se da su ovi doktori usmeravali pacijente da kupuju određene brendove lekova pišući na receptima tržišno ime lekova, naziv kompanije koja ih proizvodi i u nekim slučajevima — čak i boju pakovanja.

"Veza između lekara i kompanija je dokazana i dokumentovana više puta."

Isuf Zejna, Demokratija plus

U toku je krivična istraga koja je obuhvatila brojne kompanije. Međutim, državni tužilac je samo potvrdio da su istrage u toku i nije za javnost obznanio nikakve detalje.

Propisivanje lekove upotrebom njihovih tržišnih imena zabranjeno je Zakonom o zdravstvu koji zabranjuje doktorima da materijalno profitiraju od farmaceutskih kompanija.

“Zakonski kriterijum je vrlo jasan: doktori su obavezni da propišu farmaceutske proizvode samo na osnovu generičnih imena koja ne sadrže naziv koji je zaštićen autorskim pravima”, kaže advokat Visar Ramaj. “Svaki opis zasnovan na pominjanju proizvođača predstavlja kršenje zakona. Ministarstvo, opštinske direkcije za zdravstvenu zaštitu i QKUK jesu obavezni da obezbede sprovođenje ove prakse.”

Međutim, Besim Kodra iz PRAK-a veruje da zakon nije sproveden u mnogim slučajevima.

“Mislimo da postoji sprega između određenog broja osoblja iz javnog zdravstva i farmaceutskih kompanija. Činjenica da su oni prepisali lekove sa specifičnim nazivima upućuje na ovu spregu”, rekao je. “Štaviše, visok stepen prepisivanja lekova na recepte, što nije slučaj u drugim državama, samo služi daljem produbljivanju sumnje.”

Prema mišljenju Zejne iz D+, nesporne činjenice su često pronalažene među ovim sumnjama.

“Veza između lekara i kompanija je dokazana i dokumentovana više puta”, objašnjava Zejna. “Nažalost, niko ne nadgleda i ispituje ove veze.” On dodaje da bi sprege između doktora i farmaceutskih kompanija mogle da nanesu štetu dobrobiti građana izazivajući porast cena lekova, kao i rast prodaje potencijalno slabokvalitetnih lekova.

Zloupotreba u pogledu propisivanja lekova pokazana je u krivičnom postupku koji je izazvao pažnju javnosti, ‘Stent’, gde se više od 60 doktora, stručnjaka iz oblasti medicine i političara našlo na sudu zbog upućivanja pacijenata iz javnih u privatne bolnice radi kardioloških procedura, a u zamenu za novac. Iako je državni tužilac procenio da prisluškivani razgovori između doktora i farmaceutskih kompanija nisu bitni u pogledu slučaja ‘Stent’, ovi razgovori pokazuju da su po pitanju recepta za lekove poslovi dogovoreni između kompanija i doktora.

"Iskreno, nisam se bavio ovim problemom u prvih nekoliko meseci usled hitnijih problema koji su zahtevali urgentnija rešenja od mene kao ministra."

Uran Ismaili, ministar zdravlja

Obelodanjeni dokazi u istrazi afere ‘Stent’ sugerišu da su dve tekstualne poruke poslate mnogim doktorima u roku od dva meseca. Sadržaj tekstualnih poruka pokazuje da je pošiljalac, osoba pod imenom Selma (Sellma), akter u farmaceutskoj industriji, ali nije jasno o kojoj je osobi reč. Sumnja se da su tekstualne poruke, koje su poslate na mnoge brojeve telefona, poslate sa ciljem ohrabrivanja doktora da povećaju broj recepata na određene lekove.

Prva tekstualna poruka — koju je dobavila Jedinica Kosovske policije za privredne zločine, što je jedno od tela koja istražuju slučaj ‘Stent’ — poslata je velikom broju doktora 6. juna 2012. U njoj stoji sledeće: “Pozdrav. Molim vas da počnete da propisujete Bivol, Carvedilen, Plavidosa, jer je prodaja vrlo slaba. S poštovanjem, Selma.”

Mesec dana kasnije, 16. jula 2012, sa istog broja je poslata druga tekstualna poruka doktorima, gde se oni pozivaju da prepisuju njihove lekove. U poruci se doktori podsećaju da treba da rade “u skladu sa dogovorom”. U poruci se navodi da je pošiljalac nezadovoljan malim brojem recepata za dve vrste lekova.

“Pozdrav. Obaveštavam vas da imamo zapažanja u vezi sa lekovima Carvedilol i Plavidosa. Molimo vas da propisujete varijetete naše kompanije kako bismo i mi mogli da budemo korektni u našoj saradnji”, stoji u poruci, gde se zatim navodi da je pisanje recepata na ove lekove u interesu svih strana.

Ministar Ismaili je priznao da se dosad nije mnogo bavio ovom temom.

“Iskreno, nisam se bavio ovim problemom u prvih nekoliko meseci usled hitnijih problema koji su zahtevali urgentnija rešenja od mene kao ministra”, izjavio je za K2.0. “Svakako da je ovo pitanje problematično i zahteva hitro rešenje.”

Ministarstvo zdravlja ima dosta stvari kojima treba da se pozabavi. Ipak, ako se fundamentalna pitanja u farmaceutskom sektoru ne reše brzo i sveobuhvatno, prognoza za razvoj funkcionalnog zdravstva koje radi u interesu pacijenata mogla bi biti terminalne prirode.K

Fotografije: Ade Mula / K2.0.

Urednici: Ljeurina (Leurina) Mehmeti i Džek Bučer (Jack Butcher).

Vrati se na monografiju o zdravlju

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI