U detalje | Privaci Prava

Internete — zaboravi me!

Piše - 21.02.2017

Kako da zaustavite internet-pretraživače da prikažu sramotne rezultate o vama.

Kaže se da Internet nikada ne zaboravlja. To je, uglavnom, zato što je njegova memorija skladištena na hard-diskovima miliona veb-servera širom sveta; sobe napunjene običnim računarima sa prostom svrhom skladištenja podataka.

Pre deset godina je retko ko na Kosovu posedovao računar. Sada svaki dom ima po jedan računar ili više, dok oko 80 odsto stanovništva ima pristup Internetu. Ova zemlja je u junu 2016. imala 860.000 registrovanih fejsbuk-korisnika. Brzinom kojom je Internet postao obična roba je dovelo do toga da mnogi zaborave na dugotrajne efekte koje objave na Internetu mogu da imaju na ljude.

Kada god pretražite njegovo ime, onu sliku sa njim gde se uveliko smeje, a stalno vam izlazi osunećeni penis.

Na primer, ne tako davno, slika jednog dečaka koji se uveliko smešio, dok je ležao go na krevetu i sveže osunećen objavljena je na Fejsbuku. Prijatelji i porodica su komentarisali i slali mu lepe želje. Bilo kako bilo, sunećenje dečaka je važna proslava u muslimanskim porodicama na Kosovu.

Ova slika je kopirana i deljena, a onda je veliki deo fejsbuk-zajednice kritikovao ovog dečaka i rugao mu se. Sada, hipotetički govoreći, zamislite da jednog dana ovaj dečak odraste i odluči za svoj 18. rođendan da mu je dosta više. On želi da ima devojku i život bez ismevanja. Ljudi su spremni da zaborave, ali Internet nije. Kada god pretražuješ njegovo ime, ta njegova slika sa širokim osmehom i osunećenim penisom i dalje iskače.

Jedini način da nastavi dalje u životu jeste da promeni svoje ime ili da preduzme nemogući zadatak brisanja ove fotografije, koja je do sada sačuvana stotinama puta na veb-serverima širom sveta. Perspektiva budućeg normalnog života nekako izgleda bledo za njega, ali su, na svu sreću, drugi preduzeli mere u slučajevima poput ovog.

Gonzales protiv Gugla

Španski biznismen Mario Kosteja Gonzales je 1998. imao finansijske poteškoće. Kako bi pokušao da ih reši, on je jedno od svojih imanja stavio na aukciju. Detalji aukcije su publikovani u novinama, ali su objavljeni i onlajn. Sve je prošlo u najboljem redu, sem jednog sitnog detalja. Godinama nakon toga, kada god bi neko pretraživao njegovo ime, ta aukcija se pojavljivala kao rezultat pretrage, što je bacilo tamnu senku na poslovne veštine gospodina Gonzalesa.

Gonzales je 2010. zahtevao da Gugl ukloni ove rezultate pretrage, pa je čak Guglov ogranak iz Španije doveo pred Evropski sud pravde u Luksemburgu. Sud je u maju 2014. presudio u njegovu korist, a na osnovu Direktive o zaštiti podataka iz 1995. koja je zasnovana na konceptu zaštite ličnih podataka pod nazivom “pravo da budeš zaboravljen”.

Ovaj koncept je napravljen kao rezultat želje pojedinca da “okonča razvoj svog života na autonoman način, kako ne bi bio stalno ili periodično stigmatizovan, što je posledica određene radnje izvedene u prošlosti”. Drugim rečima, reč je o pravu osobe da ne bude proganjana zbog sramotnog ili štetnog čina iz prošlosti.

Sud je presudio da Gugl i druga pretraživačka sredstva koja rade u EU jesu obavezna da uklone informacije o pojedincima za koje se procenjuje da su netačne, neadekvatne, irelevantne ili preterane.

Kako da se sakrijete od svojih rezultata pretrage

U 2014. vam i dalje treba advokat kako biste to ostvarili. Međutim, nakon što je postavljen presedan u slučaju Gonzalesa, Gugl je kreirao automatizovanu formulu zasnovanu na zakonima o zaštiti podataka u Evropi.

Kako Kosovo nije deo Evropske unije, njegovi građani ne mogu da se pozovu na presudu o “pravu da budu zaboravljeni”, ali i dalje mogu, u načelu, da zahtevaju da se informacije uklone iz pretraživača Gugla. Majkrosoftov pretraživač Bing takođe pruža mogućnost uklanjanja štetnog sadržaja ovde.

Ali, pre nego što otpočnete proces uklanjanja informacija o sebi iz rezultata pretrage, prvo bi trebalo da znate nekoliko stvari:

Pravo na brisanje nije dozvola za uklanjanje sadržaja o vama koji vam se ne dopada.

  1. Vi samo uklanjate rezultate pretrage koje prikazuje pretraživanje preko Gugla, a ne i fizičku informaciju koja bi mogla da bude skladištena na nekom veb-sajtu, ili na drugim veb-serverima. Ljudi i dalje mogu da pronađu te informacije koristeći druge pretraživače. Ipak, kako su Gugl i Bing dva najveća pretraživača, tako će se minimizovati šteta.
  2. Ako želite da fizički uklonite neku određenu informaciju, prvo proverite da li ona potiče sa jedne od stranica koju posedujete, kao što je veb-sajt, nalog na društvenim medijima, ili veb-stranica kompanije za koju radite. Ako to nije slučaj, onda bi pravi potez bio da kontaktirate sa vlasnicima veb-sajtova na kojima se nalaze podaci koje želite da budu obrisani, da kulturno pitate i nadate se najboljem.
  3. Ne može se sve ukloniti. Pravo na brisanje nije dozvola za uklanjanje sadržaja o vama koji vam se ne dopada. Sloboda govora i medija, i pravo na pristup informacijama se strogo poštuju, pa tako postoje jasne granice po pitanju toga šta može da bude uklonjeno.
  4. Gugl uzima u obzir ako je zahtev za uklanjanje sadržaja zasnovan na važećim zakonima.
  5. Prikazi seksualnog zlostavljanja dece, bankovni računi ili brojevi kreditnih kartica, golotinja ili seksualno eksplicitne slike koje su objavljene ili podeljene bez vaše saglasnosti, i fotografije ili potpisi bivaju uklonjeni bez mnogo ispitivanja. Međutim, drugi podaci koje zahtevate da se uklone će proći kroz mnoge procene, kao što je vaša uloga u društvu, bilo da ste javna ličnost ili ne, senzitivnost podataka u odnosu na vaš privatni život i interes javnosti u pristupanju tim informacijama.

    Onlajn krvna osveta

Preko Guglove pretrage ne možete samo doći do sramotnih fejsbuk-objava. Na Kosovu su se u poslednje vreme pojavljivali primeri medijskih portala gde se klevetalo, gde su se iznosile poluistine, i netačne ili neadekvatne informacije. Užasavajuće je što svako sa pristupom onlajn medijima, ko sebe naziva novinarom ili nekakvim piscem, može da napadne bilo koga, a da pritom nema proverene informacije.

Kosovo ima kodeks za štampu, dok telo Saveta za štampu ima odbor koji može da evaluira sporne članke i zatraži da oni budu uklonjeni, da se ponudi objašnjenje, ili da se objavi neki dodatni sadržaj. Međutim, kako Savet nema izvršna ovlašćenja, niti može da izriče kazne, njegovo prisustvo nije bilo dovoljno da se spreče medijski portali da objavljuju neke sramne članke za osudu.

Na prvoj stranici rezultata pretrage na Guglu za kosovskog sudiju Makifete Saljiuka se nalazi priča iz 2015. na mediju Kosova Sot, gde se preispituje njeno postavljanje u Pravosudni savet Kosova. Saljiuka i Kosova Sot imaju pomalo zajedničku prošlost. Savet za štampu Kosova je 2010. primio žalbu od sudije Saljiuka zbog izveštavanja o suđenju kom je ona predsedavala. Pretraga na veb-sajtu medija Kosova Sot prikazuje 31 priču u kojoj se ovaj sudija pominje. Većina tih priča baš joj i ne laska. Čini se da Kosova Sot ne može da zaboravi Saljiuku, kao što ne može ni Internet.

Da li bi uvek trebalo da oprostimo i zaboravimo?

Presuda Suda pravde iz 2014. nije prošla bez kritika i izražene zabrinutosti od strane zagovarača slobode govora. U slučaju španskog biznismena je ponuđen kontraargument da bi javnost imala koristi od toga da zna da data osoba ima problem sa dugovima, posebno ako je neko hteo da posluje sa njom.

Dobro poznati zagovarač slobode izražavanja, Indeks o cenzuri, označio je ovu odluku kao prenagljenu. Ono što je njima sporno je autsorsing odgovornosti (Indeks o cenzuri smatra da bi ova odgovornost trebalo da bude delegirana odgovornom državnom telu) korporativnoj organizaciji koja nema obavezu da zaštiti ljudska prava ili deluje u interesu javnosti. Oni tvrde da presuda omogućuje korporacijama da budu arbitri javnih informacija, da odlučuju o tome šta je “nebitno i neprikladno”.

Pravo da se bude zaboravljen je pokrenulo neke problematične incidente. Tu je slučaj bivšeg političara koji želi da bude ponovo izabran na vlast, a koji je zahtevao da se uklone linkovi za članak u kom se detaljno opisuje njegovo određeno ponašanje. Tu je i slučaj osuđenog pedofila koji je zahtevao da se obrišu linkovi ka stranicama sa njegovim imenom.

A tu je i pijanista Dejan Lazić kome se nije dopala recenzija o njemu u Vašington postu. On se pozvao na “pravo da bude zaboravljen” na osnovu toga što je smatrao da je ova kritika “klevetnička, zlonamerna, neosnovana, uvredljiva i prosto nebitna za umetnost”.

Uprkos kritikama i zabrinutosti zbog suzbijanja naše slobode govora i medija, ipak je “pravo da budeš zaboravljen” dalo mnogim ljudima mogućnost da počnu ispočetka. Tako se sprečava objavljivanje porno filmova iz osvete i drugih oblika individualnog sramoćenja. Hipotetički govoreći, sledeći put kada se naš protagonista bude široko smejao, bio nag i pokazivao svoj penis, onda će to biti u intimnijoj atmosferi sa, nadamo se, jednočlanom publikom.K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI