Ukratko | Ćaskanje

Najnovije Ćaskanje K2.0 o nezavisnosti kulture

Piše - 24.08.2018

Građani i Ministarstvo kulture o kulturnom napretku.

Kultura je bila u centru pažnje tokom najnovijeg izdanja Ćaskanja u organizaciji Kosova 2.0 u četvrtak, 23. avgusta. Oko 40 ljudi se okupilo u bašti K2.0 da bi razgovarali o stanju u kulturi i nezavisnosti kulturnih radnika i organizacija na Kosovu danas.

Ćaskanja pod nazivom “Kultura: nezavisna ili siromašna?” ugostila su Burbuće (Burbuqe) Deba-Bakija, jedna od zamenica ministra za kulturu, omladinu i sport; Veton Nurkolari (Nurkollari), umetnički direktor DokuFesta; Arif Muharemi (Muharremi), programski menadžer programa Kultura za promene kojim rukovodi Ćendra multimedija (Qendra Multimedia); i Albert Heta, suosnivač Staciona – Centra za savremenu umetnost i izvršni direktor Mreže nezavisnih institucija umetnosti i kulture (RRIPAK). Ares Športa (Shporta), direktor Fondacije Lumbardi (Lumbardhi), moderirao je ovu diskusiju.

 

Učesnici su bili saglasni da bi ovo trebalo da bude prva od brojnih diskusija koje se direktno bave sektorom kulture, koji su Muharemi i Nurkolari nazvali “podeljenim”.

U svom uvodnom izlaganju, Heta je istakao manjak integracije politika iz Ministarstva kulture koje u obzir uzimaju zdravlje nezavisnog sektora kulture i politizaciju kulturnih institucija, uključujući samo ministarstvo. Kao kritički glas sa nezavisne kulturne scene Kosova, Heta je naglasio manjak javnih kriterijuma i odgovornost za proizvodnju kulturnog sadržaja od strane ministarstva kroz određene javne institucije kulture.

Iz prethodnog istraživanja koje je u poslednjih nekoliko godina sprovodio Stacion – Centar za savremenu umetnost, Heta zaključuje da “javne institucije, na primer Narodna galerija umetnosti ili Narodno pozorište, prave program koji se kasnije odobrava bez bilo kakve evaluacije — njega odobrava ministarstvo bez kriterijuma, a o čemu se razgovara, ako ništa drugo, jeste budžet — ali nikada se ne odbacuje [umetnički] program”.

“Nema politike koja se fokusira na razvoj kulture i ulaže u viziju, već prosto obezbeđuje subvencije i pokušava da kupi mir [u ovom sektoru]”, kaže Heta. U tom smislu, on tvrdi da su nezavisni kulturni radnici predmet ignorisanja prilikom razvoja strategija za kulturu koje, po njegovom mišljenju, u obzir uzimaju samo rad javnih institucija (i radnika u javnom sektoru), “diskriminišući” nezavisni sektor kao celinu.

Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Pominjući pitanje strateškog razvoja, Muharemi se saglasio sa time da bi strategije trebalo da uvedu bolje načine za integraciju radnika kulture, da prevaziđu sprovođenje nekoliko intervjua sa ljudima koji su aktivni, a u nečemu što se naziva konsultativni proces.

Međutim, Muharemi insistira na tome da mora da postoji veći dijalog između nezavisnih kulturnih radnika. “Nezavisni radnici kulture ne vode dijalog, makar ne međusobno, ne sa donosiocima odluka — podeljeni su”, rekao je on.

Po njegovom mišljenju, uticaj međunarodnih donatora koji su podržali nezavisne kulturne inicijative u proteklim godinama ne isključuje važnost nacionalnih kulturnih institucija u pružanju podrške nezavisnim inicijativama. “Ministarstvo u ovome ima ogromnu odgovornost”, rekao je.

Nastavljajući nit razmišljanja Hete i Muharemija, Veton Nurkolari tvrdi da ministarstvo nema jasnu viziju. “Ne postoji strategija i nema kriterijuma”, rekao je. “Nije poznato kako neko može u stvari da dobije sredstva [u pogledu kriterijuma za procenu], ono što je napisano u tim kriterijuma izgleda uopšteno — ne znamo koji su kriterijumi ministarstva, ne znamo koji su kriterijumi Opštine Prizren; oni prave te male komisije [za procenu projekata], a vi ne znate koji su njihovi kriterijumi za evaluaciju — za ovih 17 godina nisam ih razumeo.”

U tom smislu, Nurkolari je upozorio na opasnosti podeljene scene, upoređujući je sa onom u Albaniji, gde je, kako kaže, nezavisna scena dosta manja i čak podeljenija. “Ne smemo da napravimo istu grešku. Potrebna nam je strategija koja nam pomaže da razumemo ono što je ovoj zemlji potrebno u kulturi, a onda moramo da se borimo da to ostvarimo i da budemo ujedinjeniji.”

Zamenica ministra kulture, Burbuće Deva-Bakija, objasnila je da ministarstvo očekuje da ove godine razvije nacrt strategije za kulturu. “Trenutno smo u procesu pravljenja strategije za kulturu”, rekla je ona. “Postojao je jedan dokument koji je bio predmet velikih kritika… ali mislim da ćemo u ovom mandatu, ove godine, početi sa nacrtom strategije za kulturu i ona će obuhvatiti organizacije civilnog društva i nevladine organizacije koje rade direktno na promociji i kreiranju vrednosti kulture.”

Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Zamenica ministra kritikovala je izostanak učešća nekih nezavisnih aktera u procesima koje sprovodi ministarstvo i u pogledu kriterijuma i komisija za procenu koji ocenjuju projekte koji su podneseni da bi se dobila javna sredstva.

“U slučaju komisija za evaluaciju kulturnih projekata, objavili smo javne pozive, na primer, za dva člana komisije: Hteli smo da imamo jednog člana iz NVO koji radi u kulturi i drugog člana iz civilnog društva koji bi bio stručnjak za ovu vrstu procesa u kulturnom sektoru”, rekla je ona.

“Verujte mi, imali smo probleme, jer smo morali da ponovimo ili produžimo rokove za prijavu — nijedna NVO u kulturnom sektoru nije se prijavila, a bilo je i slučajeva gde nezavisni stručnjaci nisu ni učestvovali u procesu.”

Zamenica ministra je izrazila želju da će novokonceptualizovana strategija za kulturni razvoj obuhvatiti više predstavnika kulture nego u prethodnim konsultacijama.

U tom smislu, moderator diskusije, Športa, ohrabrio je zamenicu ministra i druge učesnike da koriste ovaj novi nacrt strategije za kulturu kao priliku da uđu u otvoreni dijalog radi ustanovljavanja principa za kulturu koji su participativni i odražavaju potrebe, ciljeve i zajedničku agendu za kulturni ekosistem Kosova.

Da biste pogledali celu diskusiju i poslušali stavove i komentare svih učesnika, kliknite na verziju uživo ponuđenu ispod: 

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI