Prvi instinkt ubice, u većini slučajeva, jeste negiranje odgovornosti za zločin. Da bi se ojačala ta tvrdnja, ubica uobičajeno ide dalje okrivljujući nekog drugog za zločin. Takvim potezima, koliko god ubica bio svestan i beznadežan, on igra poslednju kartu da bi se spasio preuzimanja odgovornosti za najgroznije delo – oduzimanje tuđeg života.

Prošle nedelje, trogodišnja devojčica je izgubila svoj život u Prizrenu kao rezultat urušavanja stare kuće. Nekoliko sati posle tragedije, zvaničnici Opštine Priština, kao i zvaničnici Ministarstva kulture, distancirali su se od odgovornosti i krivili jedni druge. Njima je izgubljeni život manje važan od toga da se distanciraju od odgovornosti. Pre nego što su uručili saučešće, oni su pojurili da kažu kako nisu odgovorni za ovaj zločin.

Istorijski centar Prizren je najdegradiraniji deo Kosova, uprkos velikom broju zakonskih i institucionalnih mehanizama koji postoje za njegovu zaštitu. Već nekoliko godina, mnogi lokalni i međunarodni izveštaji stalno apeluju na vlasti, pozivajući ih da deluju da bi zaustavili degradaciju. U stvari, tokom poslednjih nekoliko godina, čak su izveštaji nadležnog ministarstva i Opštine ukazali na to da postoji sve veća degradacija. Državni zvaničnici su uvideli da je nivo urušavanja najveći kod starih kuća u ulici Marin Barleti, gde se tragedija dogodila prošle nedelje. Međutim, oni nisu delovali, nisu reagovali.

Opština Prizren je sama uputila na to da ove kuće nemaju fizičku stabilnost i smatrala ih je stalnom opasnošću za živote građana. Oni nisu pružili bezbedni, alternativni smeštaj za siromašne porodice koje su živele u tim kućama privremeno, kao što nisu ni oko kuće stavili fizičku zaštitu kako bi se drugi građani komšiluka i pešaci držali na bezbednom odstojanju. Na kraju krajeva, delovi zida i krova kuće su se urušili na decu koja su se igrala napolju, na ulici. U tom trenutku je bilo koje od naše dece moglo da bude tamo, jednostavno prolazeći tuda.

S druge strane, Ministarstvo kulture je i samo identifikovalo ove kuće kao ugroženu imovinu kulturne baštine, što je zahtevalo preventivne mere putem hitnih intervencija. Ni jedan jedini cent nije uložen u rehabilitaciju ovih kuća koje su deo Liste kulturne baštine. Tačno mesec dana kasnije, u istoj ulici, 20 metara dalje od lokacije na kojoj se tragedija dogodila, druga kuća se urušila; u to vreme je sreća spasila građane koji su prolazili tim putem. Ipak, čak ni ovo najnovije „upozorenje“ nije proizvelo reakciju vlasti.

Odgovornost je u ovom slučaju vrlo jasna. Opština Prizren i Ministarstvo kulture, kao i Ministarstvo za prostorno planiranje kao najodgovorniji entitet prema Zakonu o istorijskom centru Prizren, a kao rezultat njihovog nereagovanja, izazvalo je prošlonedeljnu smrt. Njihov nemar je imao fatalne posledice, a iz tog razloga lideri ovih institucija moraju biti procesuirani. Treba ih optužiti za ubistvo. Član 8 Krivičnog zakonika Kosova govori o tome da krivična dela mogu biti počinjena u obliku reagovanja i nereagovanja. Štaviše, ovaj član KZ-a govori o tome da se krivična dela čine putem nereagovanja kada počinilac ne radi onako kako je obavezan da radi.

Ovu tragediju bi trebalo nazvati po njenom pravom imenu: ubistvo. Najmanje što bi lideri trebalo da urade kao čin moralne odgovornosti jeste da daju otkaz. Moraju da dobiju zasluženu kaznu za ubistvo trogodišnje devojčice, a kao rezultat nereagovanja, tako što su zanemarivali sva upozorenja i jasne nalaze izveštaja. To bi bila jedina moralna kompenzacija za porodicu devojčice, kao i jedina šansa da se spreče buduće tragedije.

Hajrula Čeku je direktorka nevladine organizacije koja se bavi kulturnim nasleđem, Ec Ma Ndriše.