Ukratko | LGBTI

Odbijen prvi zahtev za izmenu imena i rodnog markera

Piše - 17.05.2018

Aktivisti obećavaju da će iskoristiti sve zakonske opcije na raspolaganju.

Prvi zahtev, za koji se zna, u kojem transrodna osoba zvanično traži promenu imena i rodnog markera u svojim identifikacionim dokumentima sa Kosova, je odbijen. Bljert (Blert) Morina je podneo zahtev za promenu svog imena u izvodu rođenih, na svojoj ličnoj karti i pasošu od ‘Bljerta’ (Blerta) u ‘Bljert’ i svoj rodni marker od Ž (žensko) u M (muško) u zvaničnom građanskom registru svog rodnog grada Đakovice, proteklog meseca.

Ipak, početkom ove nedelje, Bljerta su obavestili iz Direkcije za opšte administrativne poslove đakovičke Kancelarije za civilni registar da je njegov zahtev odbijen. Odluka je objavljena nakon negativne preporuke odbora Agencije za civilni registar, što je telo unutar Ministarstva unutrašnjih poslova koje ima zadatak da daje preporuke za zahteve.

Bljertu je na rođenju određen ženski pol, ali se on predstavlja kao muškarac u svim sferama života, od svojih porodičnih i društvenih krugova, do posla. Podneo je zahtev kako bi mu dokumenta bila u skladu sa njegovim identitetom u pokušaju da dobije pravo da uživa potpunu inkluziju u društvo, jer je neusklađenost između ova dva dovela do toga da redovno doživljava diskriminaciju.

Bljert Morina je podneo zahtev da izmeni svoje ime i rodni marker u zvaničnoj dokumentaciji. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

Kao što je predočeno u šestostraničnom zahtevu podnetom službenicima, Bljert i njegova zakonska zastupnica objasnili su kako aktuelni identifikacioni dokumenti sprečavaju mnoge aktivnosti koje on sprovodi u svom svakodnevnom životu, od pristupa institucijama do banke — u svako vreme i svakoj okolnosti u kojoj mora da pokaže svoja identifikaciona dokumenta. Oni posebno ističu neprijatno iskustvo koje Bljert oseti svaki put kada pređe granicu, jer ga detaljno ispituju zbog toga što njegov rodni identitet izražen u njegovom izgledu ne odražava njegov pol i ime u identifikacionim dokumentima.

“Kada smo govorili o integraciji u društvo, pomenuli smo prepreke koje se pronalaze u svakodnevnom životu, jer su, nažalost, predrasude u našem društvu toliko ukorenjene i norme tako snažne da čovek mora da se prilagodi da bi lakše funkcionisao”, kaže Bljert. “Drugačiji izgled od onog koji se navodi u dokumentima čini da funkcionisanje jedne osobe bude vrlo teško.”

Uporište u zakonu

Kao osnovu za formalnu promenu Bljertovog imena i pola na zvaničnim identifikacionim dokumentima, njegov formular upućuje na Administrativno uputstvo o uslovima i procedurama za promenu i ispravku ličnog imena, odnosno odredbu koja navodi sledeće: ‘Lično ime sprečava integraciju osobe u društvo.’

Međutim, zvanična odluka, citirajući preporuku odbora Agencije za civilni registar, navodi da aplikacija nije ispunila uslove Administrativnog uputstva. “Odbor je procenio da ponuđeni razlozi aplikanta koji je podneo zahtev ne stoje… jer ‘Bljerta’ ne sprečava integraciju osobe u društvo.”

Odluka kojom se odbija zahtev Bljerta Morine za promenu imena i rodnog markera na zvaničnoj dokumentaciji sadrži tek mali broj detalja. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Rina Kika, advokatica za ljudska prava koja predstavlja Bljerta, ističe da nije ponuđeno dodatno objašnjenje ili dodatni razlozi o tome kako je odbor doneo svoju preporuku. “Oni nisu ni na jedan način objasnili zašto ne sprečava integraciju [Bljerta]”, rekla je. “Kakvi su im razlozi? Kako mogu da zanemare šestostranični zahtev koji sadrži pravnu argumentaciju prostom izjavom da ne postoje smetnje za integraciju osobe u društvo?”

Kika, koja kaže kako je ovaj slučaj sada uputila ombudsmanu Kosova, navodi da je izostanak dodatnog zakonskog objašnjenja neprihvatljiv. “Ne mogu samo da kažu: ‘Ne, osoba ne ispunjava kriterijume’”, rekla je. “Koji uslov nije ispunjen? Kako merite taj uslov? Kako merite integraciju osobe u društvo?”

Aktivisti za LGBTI prava su ranije izrazili svoju zabrinutost da, kada je reč o bavljenju zahtevom za promenu rodnog markera osobe, institucijama bi moglo da bude nejasno kako da postupe jer ne postoji specifično administrativno uputstvo koje jasno podvlači ovaj proces. Međutim, Kika smatra da je isto administrativno uputstvo koje se koristi za promenu imena podjednako dovoljno za promenu rodnog markera i da apsolutno ne postoji zakonski osnov koji sprečava da se ovo desi.

“Zakonodavni okvir je sveobuhvatan i izostanak [specifičnog] administrativnog uputstva nije razlog za odbijanje da se promeni rodni marker”, kaže Kika. “I mi smo predstavili ove [zakonske] osnove kada smo podneli zahtev.”

Advokatica za ljudska prava Rina Kika, kaže da su ona i Bljert spremni da preduzmu sve neophodne zakonske korake kako bi se Bljertovo ime i njegov rodni marker promenili na identifikacionim dokumentima. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Kao zakonski osnov predstavljen u zahtevu koji je podnet u Bljertovo ime, Kika naglašava Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zaštiti od diskriminacije, koji priznaju rodni identitet. Zahtev navodi i međunarodne konvencije koje obavezuju državu da štiti sve građane i tretira ih ravnopravno; Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Evropska konvencija o ljudskim pravima, što su dokumenta koja su primenjiva na Kosovu. U zahtevu se navode i slučajevi u kojima je odlučivao Evropski sud za ljudska prava, a koji su obavezujući i primenjivi na Kosovu u skladu sa članom 53 Ustava Kosova.

“Smatram da je ova odluka diskriminatorna i mi ćemo koristiti sve zakonske mere na raspolaganju kako bismo dostigli tačku u kojoj će Bljert uživati prava koja mu pripadaju”, kaže Kika. Ona dodaje da će podneli žalbu Agenciji za civilne registre i, ukoliko bude potrebno, ona i Bljert su odlučni da svoju borbu povedu kroz celo pravosuđe, sve do Ustavnog suda.

U međuvremenu, Bljertu je od fundamentalnog značaja da prođe kroz ovaj proces, jer bi pozitivan ishod mogao da bude prekretnički trenutak za transrodnu zajednicu na Kosovu.

“Bljertu ne bi bila velika stvar da to obznani za javnost”, kaže Bljert. “Ali ja znam važnost ovoga za transrodnu zajednicu, pa tako preduzimanjem regularnih koraka nameravam da pomognem da se podigne svest o ovom pitanju i da se pomogne transrodnoj zajednici.”K

Fotografije: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI