Monografije | LGBTI prava | LGBTI

Ljudi u borbi za LGBTI prava

Šta je urađeno u proteklih pet godina.

Piše - 10.10.2017

Niz različitih političkih, kulturnih i umetničkih inicijativa je u proteklih nekoliko godina istraživalo i zalagalo se za LGBTI prava na Kosovu. Sledeći foto-esej zaviruje u neke od ovih inicijativa.

Grupa organizovanih nasilnika je 12. decembra 2014. napala događaj Kosova 2.0 na kom je predstavljen novi broj časopisa, ‘Seks’, koji se bavio LGBT pravima širom Zapadnog Balkana. Ovaj napad je izazvao brojne osude iz civilnog društva, međunarodne zajednice i nekoliko predstavnika institucija. Godinu dana kasnije, tri osobe su osuđene, ali uslovno oslobođene. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0

Organizacija koja se bavi LGBT pravima, Libertas, 12. decembra 2012. je objavila kampanju podizanja svesti putem bilborda širom grada Prištine, dok su neke od njihovih poruka bile sledeće: “Moj prijatelj je gej. Njegova prava su nama na ponos”, što je poruka koju je držao producent, urednik i televizijski voditelj, Keka Beriša. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0

“LGBTI+ zajednica je skoro sasvim nevidljiva na Kosovu i iako to ima smisla, jer žive život u najhomofobičnijoj državi u Evropi, ovo je i dalje totalno neprihvatljivo. Zato je odgovornost svih koji razmišljaju drugačije da ih podstaknu da pomisle da nisu sasvim zaboravljeni i da postoji neka šansa da će promene doći, pre ili kasnije.” — Keka Beriša

Kolektiv Haveit, sastavljen od dva para sestara, Hane i Vese Ćena i Aljkete i Lole Siljaj, poznat je po tome što upotrebljava javne umetničke performanse kao oruđe za svoj aktivizam. Februara 2014, na Dan zaljubljenih, one su se poljubile na Trgu Majka Tereza, kako bi tako pružile podršku istopolnim odnosima. Zasluga za fotografije Havit,

“Ovo društvo i dalje ne prihvata i prekida istopolnu ljubav iz ‘moralnih’ razloga. Neka ljubav preovlada!” -- Haveit o svom nastupu.

Savremeni kosovski umetnik, Petrit Halilaj, jedan je od najistaknutijih predstavnika kosovske umetnosti u inostranstvu, kada je postao prvi predstavnik Kosova na bijenalu u Veneciji 2014. U svom radu, najviše se poigrava konceptom doma. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

Još od 2012, Halilaj je proizveo dva amaterska časopisa zajedno sa svojim dečkom Alvarom Urbanom. Naslov ovog časopisa se poigrava sa reči za ustav na albanskom (Kushtetuta), Kush-te-tut-a? (Ko te plaši?), gde se prikazuje kolekcija fotografija i tekstova koji se bave rodnim identitetom. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

“‘Kushtetuta’ predstavlja posledicu svakodnevnog života koji sam delio sa Alvarom nekoliko godina zaredom u Berlinu i želje da isto mislim i isto se osećam i na Kosovu. Bilo je, takođe, bitno, od početka da imam lagan i pristupačan način prenošenja ovih misli preko magazina koji se zasniva na kolažu ideja.” -- Petrit Halilaj

Ljiridon Veljiu je u oktobru 2012. bio deo grupe mladih aktivista koji su volonterski odlučili da ispišu niz slogana duž gradskog centra, uključujući sledeće: “Ne homofobiji”, “Gej je okej” i “Lezbijke su okej”. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

“Smisao ovih grafita je bio da pokažemo građanima Prištine da je LGBT zajednica deo kosovskog društva. Ovo je bio jedan od prvih primera u kojima je LGBT zajednica podigla svoj glas i postala vidljiva u aktivnom životu.” — Ljiridon Veljiu

Kaljtrina Krasnići je nagrađivana kosovska režiserka koja, uglavnom, radi igrane filmove, ali je događajima iz 2012. podstaknuta da napravi dokumentarac. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

Njen četrdesetpetominutni dokumentarac se bavi sukobom sekularizma i ekstremističkih verskih uverenja, koristeći napad na Kosovo 2.0 kao polaznu tačku.

“Napadi na Kosovo 2.0 i LGBTQ zajednicu 2012. ulili su strah u javnost -- uglavnom zbog toga što su ovi događaji pokazali da je policija bila pristrasna u pružanju zaštite građanima. Izostanak njihove reakcije osnažio je radikalne grupe koje su se ponašale kao da imaju mandat da uspostave društveni red u skladu sa svojim normama. Ovo shvatanje je postalo izvor besa koji me je naterao da ispričam priču o Seksu.” — Kaljtrina Krasnići

Predsednik Hašim Tači je 2016. marširao zajedno sa LGBTI osobama, aktivistima i građanima na Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije. “Svako može da voli onako kako hoće”, Tači je kratko izjavio pred novinarima. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Na maršu 2016. primetna je bila bivša predsednica Atifete Jahjaga, ovde prikazana sa transparentom na kom piše da je homofobija - izbor. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Zgrada kosovske vlade je obeležila IDAHOT, jer je dvaput osvetljena — 2015. i 2016. — bojama zastave duge. Zasluga za fotografije Finska Ambasada.

Kosovo je prošle godine prvi put bilo domaćin regionalne konferencije o LGBTI pravima. Pod nazivom “Evo zašto zakoni nisu dovoljni!”, ova konferencija je imala za cilj da poveća zastupljenost debate na temu nedovoljne socijalne inkluzije i ravnopravnosti za LGBTI osobe na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Zasluga za fotografije CEL.

8. marta 2017, aktivnosti na Međunarodni dan žena na Kosovu obuhvatile su prvi put pozive na okončanje homofobije i transfobije. “Stop homofobiji”, “Moja seksualna orijentacija nema veze s mojim poslom” i “Pravo na rad bez obzira na seksualnu orijentaciju i rodni identitet”, bili su neki od slogana koji su se pojavili. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Mladi pesnik Ljindon Krasnići je osvojio prvu nagradu na drugom izdanju Festivala slem poezije održanom prošle godine u decembru. Njegova pesma “Uglavnom jednostrani dijalog između homofobije i kvir klinaca” predstavlja iskren pogled na kvir osobe i mentalno zdravlje. Foto: Chester Eng.

“Džordž Orvel je jednom rekao da svako pisanije mora da bude političke prirode ako pisac želi da izbegne da piše ‘ljubičaste retke’ -- paragrafe koji upotrebljavaju izvrsne izraze, ali ništa sem toga ne rade. Pripovedanje i izgradnja reči nisu ograničeni na fikciju. Kiša je malo nežnija u mojoj poeziji, ljubav je malo glasnija i moja statistička retkost tela je prelepa. Kvir umetnost nije ‘alternativa’. Ja tako poznajem ljubav, bol, nepravdu i isceljenje. To nije ljubičasti redak ako se lepota koja je njime opisana bori protiv stereotipa i normalizuje tabue. Umetnost je aktivizam.” — Ljindon Krasnići

Nagrađivani scenarista i pisac Jeton Neziraj je autor više od 15 predstava i režiser u pozorišnoj kompaniji Ćendra multimedija. Njegove predstave su, uglavnom, satirične reakcije na društvene, političke i kulturne teme na Kosovu. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Monografije | LGBTI prava | LGBTI

Nezirajevih “50 senki geja” je 8. septembra 2017. imalo premijeru u Narodnom pozorištu Kosova. Predstava se bavi problemima gej para koji želi da se venča Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

Piše - 10.10.2017
“U kosovskom kontekstu, u okolnostima jednog homofobičnog okruženja, puko bavljenje LGBTI temama u pozorištu je bitno i korisno. Kao prvo, zato što se taj tabu skida sa margina, iz senke i ‘nepostojanja’, postaje vidljiv, pristupačan i postojeći. Često je samo ovo dovoljno.” — Jeton Neziraj

Nagrađivana kosovska režiserka Bljerta Zećiri bavila se LGBT temama dvaput u svojim filmovima. Koristeći kratak dokumentarni film snimljen 2013. na temu LGBT osoba na Kosovu, što je deo njenog istraživačkog rada, Zećiri je nedavno režirala i igrani film, “Martesa”, koji će svoju premijeru imati na Filmskom festivalu Tallin Black Nights krajem ove godine. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

“Martesa” je stominutni debitantski igrani film Zećiri, u čijem se središtu nalaze dva prijatelja koji su bili rastavljeni posle rata na Kosovu 1999. i ponovo se ujedinjuju onda kada se jedan od njih ženi. Dešavanja i otkrića se kreću neočekivanim stazama, što predstavlja opasnost po aktuelno stanje stvari ovog trougla.

“Film je najpopularnija umetnost posle muzike. Ali, za razliku od muzike koja, često, samo prenosi osećanja, film ima sposobnost da prenese i ideje, pa na taj način može da otvori vidike širokim narodnim masama i političarima koji usvajaju zakone i sprovode promene u društvu. Ljubav je najlepše osećanje koje čovek može da oseti, a meni je oduvek apsurdno to kako nekome može da smeta to što se dvoje ljudi voli, u toj meri da se aktivno bore protiv njih.” — Bljerta Zećiri

Ljeonida Molićaj je reporterka za Preportr, onlajn novinsku platformu koja objavljuje sveobuhvatne istrage o pitanjima koja utiču na izgradnju kosovske države. Molićaj se, uglavnom, bavi ugroženim grupama u društvu i pitanjima kojima želi da neutrališe tradicionalne ili konzervativne tačke gledišta. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

“Mediji ne smeju da budu puki odraz društvene realnosti — u ovom slučaju, dajući glas homofobiji — oni treba da imaju emancipatorsku i obrazovnu ulogu, a kako bi se uticalo na debatu i obogatila debata o ljudskim pravima i slobodama. Znajući da državne institucije nisu uradile ni minimum minimuma u zaštiti ljudskih prava i sloboda, mislim da je neophodno iskoristiti prostor koji mi, kao novinari, imamo u pravcu stavljanja emancipatorskih tema u prvi plan.” — Ljeonida Molićaj

Artan Haraćija je istraživački novinar za televizijski program Zona ekspres. On je donedavno radio na četrdesetpetominutnom televizijskom dokumentarcu “LGBT prokletstvo” koji se bavi životom prvog transrodnog muškarca na Kosovu koji je javno progovorio o svom rodnom identitetu. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

“Tokom skoro 18 godina bavljenja novinarstvom, nikada nisam osetio teži teret od onog koji sam nosio dok sam radio na dokumentarcu o LGBTI zajednici na Kosovu. Nikada ranije nisam osećao tako tanku liniju između uništavanja života ljudi i pokušaja da se pojasni poduži spisak zabluda o najdiskriminisanijoj zajednici u ovoj zemlji, odatle i naziv dokumentarca. LGBTI prokletstvo.” — Artan Haraćija

Kosovski performer Astrit Ismailji redovno uključuje svoje telo u svoj rad kao način da se bori protiv jednolikosti i društvenih očekivanja i kako bi ih kritikovao, uključujući prihvatanje rodne fluidnosti. Foto: Majlinda Hoxha / K2.0.

U “Unikatu”, audio-vizuelnom performansu, Ismailji konstruiše tri figure sa “futurističkim i vanzemaljskim karakteristikama”, uključujući trudnog dečaka. Zasluga za fotografija Astrit Ismajli.

“Svako bi trebalo da bude slobodan da sprovede u delo ideju koju ima na umu kako bi se osećao zadovoljno. Kada priznamo da je svaki dan nova šansa za promenu, onda to dozvoljava našim identitetima da budu u stalnoj tranziciji. Ponekad moramo da donesemo izuzetne odluke, kao što je promena roda ili usađivanje implanta u dupe, ili dodavanje još jednog oka ili ruke na telo. Svakako da moramo to da učinimo, ali da se prvo pobrinemo da to ne radimo zbog društvenog pritiska.” — Astrit Ismailji