Monografije | LGBTI prava | LGBTI

Ljudi u borbi za LGBTI prava

Šta je urađeno u proteklih pet godina.

Piše - 10.10.2017

Niz različitih političkih, kulturnih i umetničkih inicijativa je u proteklih nekoliko godina istraživalo i zalagalo se za LGBTI prava na Kosovu. Sledeći foto-esej zaviruje u neke od ovih inicijativa.

Organizacija koja se bavi LGBT pravima, Libertas, 12. decembra 2012. je objavila kampanju podizanja svesti putem bilborda širom grada Prištine, dok su neke od njihovih poruka bile sledeće: “Moj prijatelj je gej. Njegova prava su nama na ponos”, što je poruka koju je držao producent, urednik i televizijski voditelj, Keka Beriša. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0

“LGBTI+ zajednica je skoro sasvim nevidljiva na Kosovu i iako to ima smisla, jer žive život u najhomofobičnijoj državi u Evropi, ovo je i dalje totalno neprihvatljivo. Zato je odgovornost svih koji razmišljaju drugačije da ih podstaknu da pomisle da nisu sasvim zaboravljeni i da postoji neka šansa da će promene doći, pre ili kasnije.” — Keka Beriša
“Ovo društvo i dalje ne prihvata i prekida istopolnu ljubav iz ‘moralnih’ razloga. Neka ljubav preovlada!” -- Haveit o svom nastupu.

Savremeni kosovski umetnik, Petrit Halilaj, jedan je od najistaknutijih predstavnika kosovske umetnosti u inostranstvu, kada je postao prvi predstavnik Kosova na bijenalu u Veneciji 2014. U svom radu, najviše se poigrava konceptom doma. Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

“‘Kushtetuta’ predstavlja posledicu svakodnevnog života koji sam delio sa Alvarom nekoliko godina zaredom u Berlinu i želje da isto mislim i isto se osećam i na Kosovu. Bilo je, takođe, bitno, od početka da imam lagan i pristupačan način prenošenja ovih misli preko magazina koji se zasniva na kolažu ideja.” -- Petrit Halilaj
“Smisao ovih grafita je bio da pokažemo građanima Prištine da je LGBT zajednica deo kosovskog društva. Ovo je bio jedan od prvih primera u kojima je LGBT zajednica podigla svoj glas i postala vidljiva u aktivnom životu.” — Ljiridon Veljiu
“Napadi na Kosovo 2.0 i LGBTQ zajednicu 2012. ulili su strah u javnost -- uglavnom zbog toga što su ovi događaji pokazali da je policija bila pristrasna u pružanju zaštite građanima. Izostanak njihove reakcije osnažio je radikalne grupe koje su se ponašale kao da imaju mandat da uspostave društveni red u skladu sa svojim normama. Ovo shvatanje je postalo izvor besa koji me je naterao da ispričam priču o Seksu.” — Kaljtrina Krasnići
“Džordž Orvel je jednom rekao da svako pisanije mora da bude političke prirode ako pisac želi da izbegne da piše ‘ljubičaste retke’ -- paragrafe koji upotrebljavaju izvrsne izraze, ali ništa sem toga ne rade. Pripovedanje i izgradnja reči nisu ograničeni na fikciju. Kiša je malo nežnija u mojoj poeziji, ljubav je malo glasnija i moja statistička retkost tela je prelepa. Kvir umetnost nije ‘alternativa’. Ja tako poznajem ljubav, bol, nepravdu i isceljenje. To nije ljubičasti redak ako se lepota koja je njime opisana bori protiv stereotipa i normalizuje tabue. Umetnost je aktivizam.” — Ljindon Krasnići
Monografije | LGBTI prava | LGBTI

Nezirajevih “50 senki geja” je 8. septembra 2017. imalo premijeru u Narodnom pozorištu Kosova. Predstava se bavi problemima gej para koji želi da se venča Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

Piše - 10.10.2017
“U kosovskom kontekstu, u okolnostima jednog homofobičnog okruženja, puko bavljenje LGBTI temama u pozorištu je bitno i korisno. Kao prvo, zato što se taj tabu skida sa margina, iz senke i ‘nepostojanja’, postaje vidljiv, pristupačan i postojeći. Često je samo ovo dovoljno.” — Jeton Neziraj
“Film je najpopularnija umetnost posle muzike. Ali, za razliku od muzike koja, često, samo prenosi osećanja, film ima sposobnost da prenese i ideje, pa na taj način može da otvori vidike širokim narodnim masama i političarima koji usvajaju zakone i sprovode promene u društvu. Ljubav je najlepše osećanje koje čovek može da oseti, a meni je oduvek apsurdno to kako nekome može da smeta to što se dvoje ljudi voli, u toj meri da se aktivno bore protiv njih.” — Bljerta Zećiri
“Mediji ne smeju da budu puki odraz društvene realnosti — u ovom slučaju, dajući glas homofobiji — oni treba da imaju emancipatorsku i obrazovnu ulogu, a kako bi se uticalo na debatu i obogatila debata o ljudskim pravima i slobodama. Znajući da državne institucije nisu uradile ni minimum minimuma u zaštiti ljudskih prava i sloboda, mislim da je neophodno iskoristiti prostor koji mi, kao novinari, imamo u pravcu stavljanja emancipatorskih tema u prvi plan.” — Ljeonida Molićaj
“Tokom skoro 18 godina bavljenja novinarstvom, nikada nisam osetio teži teret od onog koji sam nosio dok sam radio na dokumentarcu o LGBTI zajednici na Kosovu. Nikada ranije nisam osećao tako tanku liniju između uništavanja života ljudi i pokušaja da se pojasni poduži spisak zabluda o najdiskriminisanijoj zajednici u ovoj zemlji, odatle i naziv dokumentarca. LGBTI prokletstvo.” — Artan Haraćija
“Svako bi trebalo da bude slobodan da sprovede u delo ideju koju ima na umu kako bi se osećao zadovoljno. Kada priznamo da je svaki dan nova šansa za promenu, onda to dozvoljava našim identitetima da budu u stalnoj tranziciji. Ponekad moramo da donesemo izuzetne odluke, kao što je promena roda ili usađivanje implanta u dupe, ili dodavanje još jednog oka ili ruke na telo. Svakako da moramo to da učinimo, ali da se prvo pobrinemo da to ne radimo zbog društvenog pritiska.” — Astrit Ismailji