Po mišljenju mnogih ljudi, veštačka inteligencija (VI) smatra se dalekom naučnom fantastikom koja se može videti u holivudskim filmovima kao što su Ex Machina i Transcendent. Ali proteklog meseca, ispred velike publike u Prištini, Marćin Malinovski, zaposleni u Guglu, istakao je kako VI nije bila u fokusu tehnološkog sveta samo u poslednje vreme, već da će ona za nekoliko godina biti prekretnica za čovečanstvo.

Govoreći o prodoru VI, Malinovski je opisao kako je Guglova VI naučila da igra antičku kinesku igru Go; poznata po svojim bezbrojnim mogućnostima pokreta i strateškom razmišljanju koje je potrebno da bi se igrica igrala, Go se često smatra složenijom igrom od šaha. On je naglasio da je Guglov VI uspeo da pobedi svetskog prvaka u Gou tokom istorijski važne bitke u Gou i konačne pobede istraživača koji se bave veštačkom inteligencijom.  

Malinovski je nastavio diskutujući o tome kako VI danas može da reprodukuje najveće svetske slikare. On je objasnio kako su istraživači sa jednog nemačkog univerziteta razvili VI tako da ona može da čak razume tehniku i pokrete četkicom koje prave slikari; kao ishod, algoritmi učenja rekreirali su remek-dela slikara poput Van Goga i Edvarda Manča. “Ima i pesma koju izvodi VI, a koja liči na muziku Bitlsa koje se sećam”, Malinovski je izjavio za K2.0.

Beskonačne mogućnosti VI i prikupljanje podataka bili su u središtu zapaženoga govora tokom oktobarskog petog izdanja tehnološkog festivala KOSICT koji je organizovalo kosovsko Udruženje informatičkih i komunikacionih tehnologija (STIKK) uz podršku Inovativnog centra Kosova (ICK) i Universum University College-a. Guglov šef globalnih partnerstava za istočnu Evropu, Malinovski iz Varšave, bio je jedan od najistaknutijih govornika na konferenciji na kojoj je bilo reči o brojnih globalnim trendovima u IT-u; od digitalnog marketinga do obrazovnih tehnologija i e-sportova.

K2.0 se sastalo sa Malinovskim posle konferencije da bi diskutovalo sa njim o tome šta je potrebno da mladi developeri postanu deo Gugla, o njegovim razmišljanjima o tome u kom pravcu se kreće VI i o pitanjima povezanim sa privatnošću korisnika.

K2.0: Kakve su procedure za zapošljavanje u Guglu? Da li čovek mora za to da bude supertalenat?

Marćin Malinovski: Naravno, da (smeh).

…ili će ta osoba da dobije obuku kada uđe u Gugl?

To su dve različite teme, pa mi dozvolite da počnem s prvom. Kao menadžer u Guglu, moj primarni cilj je da razvijam svoj tim. Dakle, ako članovi moga tima ne stiču nove veštine i ne razvijaju se, ne bivaju sve bolji i bolji u mnogim različitim sistemima ili stvarima koje merimo, onda sam ja neuspešan — to je moj neuspeh. Dakle, učenje je… potreba u Guglovoj kulturi. Verovali ili ne, mislim da ne trošim manje od 25 odsto svoga vremena učeći. Pohađam brojne treninge u oblasti proizvoda, procedura, učim mnoge veštine koje su dostupne.

Ima dosta raznolikih ljudi od kojih se dosta toga može naučiti. U Guglu postoji pravilo da ne postoje glupa pitanja. Samo odgovori mogu da budu glupi. Dakle, znamo da svakome možemo da postavljamo glupa pitanja i niko to neće zloupotrebiti. Dakle, mi odgovaramo, dosta pričamo, komuniciramo i pokušavamo da izgradimo međusobno poverenje i ekspertizu jedni kod drugih.

Sada se vraćamo na proces zapošljavanja. Svakako, Gugl je kompanija koja privlači najviše standarde. Trudimo se da zaposlimo najbolje ljude na svetu. To je čitava zamisao i sav kriterijum.

Dakle, mi ne zapošljavamo samo talentovane ljude, mi zapošljavamo talentovane za određene položaje; svaka aplikacija mora da bude povezana za neko otvoreno radno mesto. Merimo nekoliko elemenata i karakteristika koji su vrlo važni. Jedno od njih je nešto što nazivamo “opštim kognitivnim sposobnostima” — to je veština mišljenja, kako logične stvari složiti i proceniti ili oceniti neke vrednosti na osnovu logike, a samo da bi se videlo da li aplikanti stvari slažu na logički način. Ako povezuju tačke, onda je to vrlo bitno.

I naravno da je znanje potrebno za neki posao, takođe, vrlo bitno, jer opšte kognitivne sposobnosti jesu univerzalna vrednost koju svaki Gugler [zapošljeni u Guglu] mora da ima, dok postoji određeni niz veština koje su i te kako povezane za određene pozicije na koje zapošljavamo ljude.

I vrlo bitan element jeste znati da li je data osoba sposobna da menja radna mesta ubuduće. Ono čemu pokušavamo da pristupimo je sposobnost promene pozicije i kasnijeg razvitka. Gugl nije postojao pre 18 godina i mnogi proizvodi na kojima moj tim radi nisu postojali pre dve godine, pa sam zapošljavao samo specijaliste u vrlo specifičnoj oblasti — ako nisu sposobni da napreduju, onda su u problemu.

Kakav je vaš savet entuzijastičnim developerima koji bi jednog dana da rade za Gugl?

Merite svoje veštine i preispitujte sebe pre nego što vas bilo ko drugi preispita.

Kao drugo: Budite ono što jeste. Ako dajete nekome intervju, budite ono što jeste. Ne pretvarajte se da budete neko drugi, jer to ne pije vodu i zapamtite da je Gugl otvoren za sve i svakoga; mi obožavamo raznolikost. Trudimo se da izgradimo organizaciju koja obuhvata sve, bez obzira na uverenja, pol, ili seksualnu orijentaciju.

Ispričaću vam jednu priču: Jedno vreme, kada je jedna nova aplikacija Jutjuba napravljena za mobilne telefone i, naravno, postala je pristupačna svim telefonima koje koriste Gugleri, pa su oni mogli da se igraju sa time na nekoliko dana ili nedelja, te su developeri analizirali šta se događalo. Ispostavilo se da negde oko 17 odsto filmova koji su objavljeni na aplikaciji Jutjuba bilo objavljivano odozgo nadole. Ispostavilo se da je bilo 17 odsto levorukih ljudi u anketiranom stanovništvu, što je savršeni primer toga koliko je samo važno imati sve vrste ljudi kako bismo mogli da pratimo razvoj situacije pre nego što se proizvod obznani za javnost. Taj dan je bio podjednako dobar za levoruke i desnoruke ljude i mislim da to dokazuje vrednost raznolikosti u svakoj organizaciji, uključujući Gugl.

Kakvi su kriterijumi za otvaranje Guglove kancelarije u regionu? Da li planirate da otvorite jednu kancelariju ovde u skorije vreme?

Dakle, postoji tu nekoliko stvari. Kao prvo, Gugl je svetska kompanija i pokušava da optimizuje svoj posao i jedna od stvari koje organizacija treba da obavi jeste da svoje poslove obavlja u habovima, regionalnim habovima. Najveći evropski hab je u Dablinu, gde hab ima 5.000 ljudi, ako ne grešim, druga po veličini kancelarija je u Londonu, gde isto tako ima nekoliko hiljada ljudi. Poljska je dom treće po veličini Guglove lokacije, gde ima oko 1.000 ljudi zajedno u trima kancelarijama.

Nema uvek smisla da postavite ljude u lokalne kancelarije. Dosta posla na lokalu se danas obavlja od strane tehnoloških uređaja i daljinskog upravljanja. Finansijski nije pametno imati kancelarije svuda i raditi na lokalu. Dobar deo naših proizvoda je dostupan na daljinu.

Šta smatrate najvažnijim projektom na kom Gugl trenutno radi?

Mislim da je to DeepMind, mislim da je to najmoćniji projekat koji trenutno radimo i mislim da, generalno govoreći, najzanimljiviji fenomen koji se dešava u svetu, bez obzira da li mislimo na Gugl ili IBM… svačije oči su uprte u ovu industriju i ovu priliku. Mislim da će to biti velika prekretnica u sledećih nekoliko desetina godina, verovatno. Već je počelo da drastično menja proizvode koje danas koristimo, uključujući Guglovu pretragu i mnoge druge proizvode, poput Guglovog asistenta i ima dosta novih stvari zahvaljujući tome i viđaćemo sve više stvari koje će se dešavati u predstojećim godinama.

Da li veštačka inteligencija može biti opasna, kao što se to pokazuje u holivudskim filmovima u kojima vidimo robote koji preuzimaju kontrolu nad čovečanstvom?

Na osnovu onoga što sam čuo, [inženjer i kritičar veštačke inteligencije] Ilon Mask se boji onoga što bi se moglo desiti. Mi se ne plašimo. Mi u Guglu razmišljamo u suprotnom smeru, da će od toga koristi imati samo čovečanstvo. To će obogatiti naše živote, umesto da bude pretnja po njih.

Kako Gugl meri ono što je potrebno za budućnost? Na primer, smanjenje putnog saobraćaja?

Dakle, postoji čitava podela u Guglu koja se zove Gugl iks. To su ljudi koji su zaduženi za one najkrupnije zalogaje, za velike projekte koji su zaista, zaista ogromni. Oni ne bi uzeli u obzir da rade na projektu koji neće napraviti desetostruko veće promene.

Ako je zadatak bio, ‘Hajde da proizvedemo automobil koji je dvostruko brži’, oni se ne bi ni najmanje pozabavili time. I da neko dođe i kaže im, ‘Ej, ljudi, zašto ne biste uzeli auto i optimizovali ga tako što ćete promeniti točkove i slične stvari’, oni bi dosta o tome diskutovali, ali bi radije hteli da dobiju zadatak kao što je: ‘Ej, ljudi, zašto ne biste ponovo razmotrili pitanje prevoza sa tačke A do tačke B, od jednog čoveka do petoro ljudi, po ograničenoj ceni’. Dakle, oni bi radije radili projekte koji precizno definišu ciljeve umesto rešenja.

Generalno govoreći, kada se Gugl iks bavi nekom temom, onda to mora da bude nešto što pokušava da se bavi nečim što je zaista, zaista krupno. Jedan od primera koji je počet u Gugl iksu bio je “Project Loon”. Problem je bio u tome kako obezbediti Internet za još jednu milijardu korisnika, a jedna od zamisli koja je razvijena je bila da se skupe baloni koji bi bili puštani u stratosferu i slali onda Internet na zemlju. Bilo je to nešto što čovek nije mogao ni da zamisli pre 10 godina.

Šta Gugl radi u oblasti privatnosti korisnika i po pitanju kritika na račun cenzurisanja rezultata?

Postoji samo nekoliko pravila politika koja se mogu primeniti na ono što je moguće pretražiti i na ono što nije moguće. Mi verujemo da treba da okupimo sve informacije ovoga sveta, čineći da sve te informacije postanu dostupne ljudima. Ali, mi takođe pokušavamo da napravimo da svako može da sedne sa svojim sedmogodišnjim sinom i sprovede istraživanje i vidi sadržaj koji ne bi uvredio dete. Ako se Guglova reklama prikazuje oko nekog sadržaja, mi želimo da budemo sigurni da dete od pet ili sedam godina to može da svari. Dakle, to je jedna od mera koje sprovodimo: ono što želimo da predstavimo kao sadržaj i šta ne.

Ista je stvar s onim što dozvoljavamo da se objavljuje na Jutjubu. Postoje određena pravila koja se moraju poštovati, to je očigledno, to je deo dogovora sa korisnicima, to je deo politike te platforme. Neko bi mogao reći, ko smo mi da diktiramo šta je dobro a šta nije. Sigurno nismo najpametniji ljudi na planeti, ali stalno pravimo platforme koje će biti korisne i u skladu sa onim u šta verujemo, ova pravila bi trebalo primenjivati.

Druga tema su pravila koja važe za nas i za Guglove rezultate prepreka, a koja dolaze od vlada država, vlada Evropske unije. Zavisi od toga odakle se pretražuje, gde korisnik sedi i, ponekad, gde se podaci obrađuju.

Da li mislite da Gugl štiti privatne podatke na najbolji mogući način?

Mislim da smo među najboljima u zaštiti korisničkih podataka, ako nismo i najbolji. Mi se izuzetno oprezno ponašamo prema podacima. Reći ću vam kako rukovodimo podacima na vašem nalogu na dži-mejlu, ako ga imate. Svaki podatak koji stavljate na Guglov oblak biva distribuisan na hiljade servera, tvrdih diskova na različitim lokacijama. Jedina stvar na svetu koja može da okupi ove delove je vaša prijava i lozinka. Dakle, ne postoji nikakav rizik da bi neko mogao da ukrade neki tvrdi disk sa bilo koje lokacije — ako ga neko ukrade, onda taj neko dobija samo besmislene nizove bajtova. Ponavljam, prijava i lozinka prave magiju kako bi se okupili svi delovi slagalice i kako bi se izvukli podaci sa različitih lokacija, servera, da bi se napravio logički sled svega.

Dakle, mislim da smo u logičkoj i fizičkoj oblasti u redu. A onda, tu su i regulacije, mislim da smo vrlo jasni po pitanju naših politika, kako rukovodimo podacima, to su javni podaci i vrlo transparentni, pa tako ne činimo ništa što bi moglo da naškodi našem odnosu sa korisnicima. Sasvim smo otvoreni. Mi korisnicima pružamo alatke, preko kojih mogu da provere koliko znamo o njima i koje znanje imamo.K

This conversation has been edited for length and clarity.

Šta Gugl radi u oblasti privatnosti korisnika i po pitanju kritika na račun cenzurisanja rezultata?

Postoji samo nekoliko pravila politika koja se mogu primeniti na ono što je moguće pretražiti i na ono što nije moguće. Mi verujemo da treba da okupimo sve informacije ovoga sveta, čineći da sve te informacije postanu dostupne ljudima. Ali, mi takođe pokušavamo da napravimo da svako može da sedne sa svojim sedmogodišnjim sinom i sprovede istraživanje i vidi sadržaj koji ne bi uvredio dete. Ako se Guglova reklama prikazuje oko nekog sadržaja, mi želimo da budemo sigurni da dete od pet ili sedam godina to može da svari. Dakle, to je jedna od mera koje sprovodimo: ono što želimo da predstavimo kao sadržaj i šta ne.

Ista je stvar s onim što dozvoljavamo da se objavljuje na Jutjubu. Postoje određena pravila koja se moraju poštovati, to je očigledno, to je deo dogovora sa korisnicima, to je deo politike te platforme. Neko bi mogao reći, ko smo mi da diktiramo šta je dobro a šta nije. Sigurno nismo najpametniji ljudi na planeti, ali stalno pravimo platforme koje će biti korisne i u skladu sa onim u šta verujemo, ova pravila bi trebalo primenjivati.

Druga tema su pravila koja važe za nas i za Guglove rezultate prepreka, a koja dolaze od vlada država, vlada Evropske unije. Zavisi od toga odakle se pretražuje, gde korisnik sedi i, ponekad, gde se podaci obrađuju.

Da li mislite da Gugl štiti privatne podatke na najbolji mogući način?

Mislim da smo među najboljima u zaštiti korisničkih podataka, ako nismo i najbolji. Mi se izuzetno oprezno ponašamo prema podacima. Reći ću vam kako rukovodimo podacima na vašem nalogu na dži-mejlu, ako ga imate. Svaki podatak koji stavljate na Guglov oblak biva distribuisan na hiljade servera, tvrdih diskova na različitim lokacijama. Jedina stvar na svetu koja može da okupi ove delove je vaša prijava i lozinka. Dakle, ne postoji nikakav rizik da bi neko mogao da ukrade neki tvrdi disk sa bilo koje lokacije — ako ga neko ukrade, onda taj neko dobija samo besmislene nizove bajtova. Ponavljam, prijava i lozinka prave magiju kako bi se okupili svi delovi slagalice i kako bi se izvukli podaci sa različitih lokacija, servera, da bi se napravio logički sled svega.

Dakle, mislim da smo u logičkoj i fizičkoj oblasti u redu. A onda, tu su i regulacije, mislim da smo vrlo jasni po pitanju naših politika, kako rukovodimo podacima, to su javni podaci i vrlo transparentni, pa tako ne činimo ništa što bi moglo da naškodi našem odnosu sa korisnicima. Sasvim smo otvoreni. Mi korisnicima pružamo alatke, preko kojih mogu da provere koliko znamo o njima i koje znanje imamo.K

Ovaj razgovor je uređen radi njegove dužine i jasnoće.

Fotografije: Majljinda Hodža / K2.0.