Ukratko | Monografija

Za zdravije društvo potrebno je više debata o zdravstvu

Piše - 14.06.2018

Kosovo 2.0 diskutuje o izazovima s kojima se kosovski zdravstveni sistem suočava.

Zdravstveni sistem Kosova bio je tema dvočasovnog događaja 13. juna u bašti K2.0. Debata o kosovskom zdravstvenom sistemu, kojom je moderirala novinarka lista Koha ditore Saranda Ramaj, usledila je nakon monografije Kosova 2.0 o zdravlju, objavljene početkom ovog meseca.

U panelu su učestvovali ministar zdravlja Uran Ismaili, istraživač i predavač u oblasti državne socijalne politike Artan Mustafa, projektna koordinatorka u Ljevizja Folj (Levizja FOL) Gresa Smolica i izvršna direktorka Akcije za majke i decu Mrika Aliu.

Prvi je govorio ministar. On je otvorio debatu opštim uvodom o teškom stanju zdravstvenog sistema i ulozi koju su dosad imale institucije. “Kosovo je u protekloj deceniji imalo različite prioritete, ali da budemo iskreni, zdravstvo nije bilo prioritet, dok je zdravstveni sistem u depresivnom stanju”, rekao je Ismaili.

Iako su vlade u predizbornim kampanjama u prošlih 10 godina isticale da im je zdravstvo prioritet, u realnosti oni nije bilo u fokusu.

Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

Ministar je primetio da su građani razočarani kvalitetom usluga koje se nude u sistemu, te da je osoblje u zdravstvu takođe nezadovoljno. “Ova situacija pokazuje da je zdravstveni sektor u depresivnom stanju”, rekao je. “Sada nam je teško da privučemo talentovane ljude da dođu i rade za nas.”

Ismaili je zaključio prvi deo svog govora rekavši da jedan od glavnih izazova s kojim se ministarstvo suočava jeste rast budžeta u zdravstvu i popravka narušenog ugleda.

Mrika Aliu iz Akcije za majke i decu posebno je govorila o saradnji sa javnim institucijama i zajedničkom doprinosu da se smanji stepen mortaliteta kod dece i majki na Kosovu. “Godine 2000. imali smo 65 smrti na porođaju, dok ih 2015. nema”, rekla je.

Organizacija koju vodi fokusira se na opremanje institucija zdravstva opremom, posebno klinika kao što su pedijatarske, ginekološke i neurološke, koje se suočavaju sa teškim manjkovima. “Fokus naše pomoći uperen je na snabdevanje opremom i lekovima koji su neophodni da bi se omogućile zdravstvene usluge”, rekla je Aliu.

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Artan Mustafa je govorio o Zakonu o zdravstvenom osiguranju koji, uprkos tome što je usvojen u Skupštini Kosova 2014, i dalje nije stupio na snagu. Prema aktuelnom zakonu, fiksnu stopu od 3,5 odsto moraju da isplate poslodavci i još 3,5 zaposleni koji tako daju doprinos Fondu za zdravstveno osiguranje.

Međutim, imajući u vidu relevantne faktore na Kosovu — pokazatelji visokoprofilisane korupcije u javnoj upravi; slabe zaostavštine javnog zdravstva posle rata i bolje prilike za reforme na privatnom tržištu, pa tako i bolje zadovoljavanje potreba ljudi na ovom tržištu — očekuje se da javne institucije zdravstva dobiju više od stupanja obaveznog zdravstvenog osiguranja na snagu.

Mustafa, koji je doprineo monografiji Kosova 2.0 analizom Zakona o zdravstvenom osiguranju, govorio je o drugim nedostacima zakona u njegovoj trenutnoj formi. “Kada vlada počne da prikuplja premije za zdravstvo, siromašni će biti najpogođeniji, dok će javne zdravstvene institucije imati najveće koristi od toga”, rekao je.

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Prema Mustafinom mišljenju, visoki stepen nezaposlenosti će stvoriti situaciju u kojoj se fond za zdravstveno osiguranje neće ispuniti. On je kritikovao i činjenicu da će visoki broj ljudi biti izuzet od plaćanja premija, naglašavajući veliki broj ratnih veterana.

Mustafa je zaključio svoj uvod rekavši da je država Kosovo, istorijski gledano, bila nepravedna u pružanju zdravstvenih usluga. “Od perioda socijalističkog samoupravljanja [bivša SFR Jugoslavija] do sada, kada smo [nezavisna] zemlja, država je uvek bila vrlo blagonaklona prema 20 odsto stanovništva, a posebno prema 10 odsto najbogatijih”, rekao je Mustafa, naglašavajući da većina građana nema pristup boljem zdravstvu, što je nešto što se vidi u visokom stepenu neravnopravnosti u Evropi, kao i u visokom nivou emigracije.

Ministar Ismaili je odgovorio rekavši da se zakon revidira i da oni primenjuju “strogi” pristup u kategorizovanju. Kada ga je Ramaj upitala o tome da li može da podeli detalje o glavnim elementima revizije, Ismaili je kazao da je proces i dalje u toku i da ne može da podeli informaciije bez finalizovanja pojedinosti. Međutim, prema njegovom mišljenju, kraj 2019. je najraniji period u kom ćemo videti prve korake sprovođenja Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Gresa Smolica iz Ljevizje Folj govorila je o istraživanju ove organizacije o korupciji u zdravstvenim institucijama i potencijalnim implikacijama primene Zakona o zdravstvenom osiguranju. “Građanima je normalno da daju mito kako bi dobili bolje zdravstvene usluge”, rekla je.

Fotografija: Atde Mula / K2.0.

Kasnije se i publika uključila u raspravu. Većina prisutnih se obratila ministru i podelila lična iskustva u pristupu uslugama i opremi.

Neka od pitanja o kojima je bilo reči jesu manjak osnovne opreme, kao što je ona koja se koristi za šavove, odsustvo osnovnih usluga, uključujući probleme sa snabdevenošću lekovima koji se koriste za tretiranje raka, manjak mašina za magnetnu rezonancu — što je od suštinskog značaja za dijagnostifikovanje tumora i internih povreda — u regionalnim centrima, te disfunkcionalnost liftova u bolnicama.

Ova debata je potvrdila činjenicu da će Kosovu trebati još vremena da bi rešilo probleme u zdravstvu koji su predočavani godinama. Međutim, potreba za pružanjem više informacija i održavanjem više debata — posebno između predstavnika institucija i građana — jeste podjednako bitna.K

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI