Jedan na jedan | EU

Mimoza Ahmetaj: Balkan je krhki region koji je stalno pod uticajem spoljnih sila

Piše - 15.03.2017

Nova ministarka za evropske integracije kaže da EU ima blistavu budućnost, da ne postoji plan B za Kosovo i da se sporazum o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom mora usvojiti u Skupštini Kosova.

U periodu od sedam godina, otkako je Ministarstvo za evropske integracije osnovano 2010, ono je imalo tri ministra na svom čelu — Besima Bećaja, Vljoru Čitaku i Bekima Čolakua. Mimoza Ahmetaj je 14. februara postavljena kao četvrti ministar u tom ministarstvu. To se desilo na Dan zaljubljenih. Međutim, novi položaj na koji je stupila je daleko od toga da je omiljeni, ima mnoge zacrtane ciljeve koji su daleko od svoje realizacije.

Postavljanje Ahmetajeve za ministarkiu za evropske integracije se desilo nakon što je nekoliko meseci to mesto bilo upražnjeno, nakon ostavke Čolakuove u septembru 2016, kada je prestala da bude viši savetnik predsedniku Hašimu Tačiju. Kako se ovaj vakuum nastavljao nedeljama i mesecima, neki su sugerisali da su određene ličnosti iz Demokratske partije Kosova — koja je odgovorna za evropske integracije, a u skladu sa aktuelnim koalicionim sporazumom — odbile ponude da stupe na mesto šefa tog ministarstva zbog dugotrajnih neuspeha da se okonča proces vizne liberalizacije.

Četrdesetšestogodišnja Ahmetajeva je bila uključena u partijsku politiku u protekloj deceniji, kada je bila poslanica PDK-a između 2007. i 2010, pre nego što je postala visoka savetnica Tačija, premijera u to vreme. Ona je odnedavno uključena u međunarodnu diplomatiju, prvo kao kosovska ambasadorka u Sloveniji (2011-13), a još skorije je bilo ambasadorka u Briselu (2013-16), gde se bavila pitanjima u vezi sa EU, NATO, Belgijom i Luksemburgom. Ona kaže da će joj diplomatsko iskustvo, znanje i poznanstva koje je stekla na evropskom nivou pomoći na novom radnom mestu.

Kosovo 2.0 se sastalo sa Ahmetajevom i pitalo ju je o njenim stavovima prema evropskom putu Kosova i ciljevima koje planira za Ministarstvo za evropske integracije. Ahmetajeva je govorila o svojim motivima za preuzimanje posla ministarke, o neizvesnostima u vezi sa EU i Bregzitom i ovogodišnjim izborima u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj, gde su desničarske grupe u porastu, te kako ovakva međunarodna situacija utiče na evropsku perspektivu Kosova.

K2.0: Od septembra 2016. do februara 2016. Ministarstvo za evropske integracije je radilo bez ministra. U medijima se provlačila priča o tome da ste vi postavljeni na to mesto posle poziva međunarodnih aktera da se popuni ta pozicija. Takođe se navodi da su tu poziciju odbile određene političke figure koje nisu htele da se suoče sa izazovima s kojima su se suočavali prethodnici, te koji nisu želeli da budu povezani sa ranijim neuspesima, kao što je aktuelni neuspeh da se obezbedi vizna liberalizacija za građane Kosova. Da li ste osećali da imate dodatnu odgovornost kada ste stupili na ovaj položaj?

Mimoza Ahmetaj: Mojim prethodnicima treba zahvaliti za sav njihov rad i za sve što su učinili do dana današnjeg. Osećam odgovornost za položaj na kom se nalazim. Pokušaću da, što najbolje mogu, opravdam ovu odgovornost koja mi je data. Moram da učinim sve što je u mojoj moći da postignem ove ciljeve u mom mandatu. Sada čekamo i videćemo koliko ćemo moći da postignemo.

Mimoza Ahmetaj je četvrti ministar za evropske integracije otkako je ovo ministarstvo osnovano 2010.

Čini se da se vladin mandat privodi kraju. Pogledi mnogih su usmereni ka prevremenim izborima. Da li vreme predstavlja pritisak na putu ka ostvarivanju ovih unapred određenih ciljeva?

Dostizanje tih ciljeva je ono što vrši pritisak na mene, a ne izbori.

Kako se osećate što ste ministarka za evropske integracije u vreme kada je samo postojanje Evrope pod znakom pitanja i kada su desničarske grupe u porastu?

To je vrlo dobro pitanje. Osećam veliku odgovornost. Ne postoji radnja koju preduzmem, a da prethodno tri ili četiri puta ne razmotrim tu radnju na praktičnim osnovama, gde ne uzimam u obzir političke efekte koji se mogu dogoditi zbog te radnje, ali i ne uzimam u obzir odjek koji bi takva radnja mogla da ima u javnom mnjenju i u EU.

Kada je reč o situaciji sa EU i porastu desničarskih grupa, htela bih da uđem u dublju analizu kako bih pokazala da strah od tog rasta ima druge pokazatelje. Nakon što je Britanija održala referendum i glasala za Bregzit, strah od potencijalnog domino efekta u drugim državama-članicama EU je porastao.

Evropska unija je i dalje najnaprednija demokratija, najveće tržište i jedna od najvećih ekonomija na svetu.

Međutim, nedavni predsednički izbori u Austriji [decembra 2016.] su pokazali da to nije slučaj — kandidat koji je tamo pobedio je proevropske orijentacije, a ne desničar. Štaviše, pokušaji da se u Italiji [takođe decembra 2016.] naprave ustavne promene nisu proizveli domino efekat rasta broja desničara. Upravo suprotno, najjače snage u Evropskoj uniji jesu proevropske, a ne evroskeptične. Bregzit je mobilisao sve proevropske snage i učinio da one budu proaktivnije.

Kako se, zbog ove neizvesnosti u EU, osećate kao ministarka za evropske integracije?

Rad u oblasti evropskih integracija nema nikakve veze sa osećanjima. To je odnos između ambicija države i naših građana. Ne bi trebalo da zaboravimo jednu stvar: trebalo je da se dese dva svetska rata da bi Evropska unija odlučila da Nemačka i Francuska moraju da sednu za sto i odluče da sarađuju, te se to na kraju zasnivalo na tri principa: sloboda, ravnopravnost i bezbednost. Sada, 70 godina nakon stvaranja Evropske unije, teško je čak i pomisliti na dezintegraciju. Evropska unija je i dalje najnaprednija demokratija, najveće tržište i jedna od najvećih ekonomija na svetu.

Uprkos činjenici da se govorilo da neće biti proširenja, Kosovo je uspelo da potpiše inicijalni sporazum i da unapredi proces vizne liberalizacije. Takođe, ono će sada prvi put imati pristup programima EU, a koji će omogućiti studentima, biznisima i civilnom društvu da budu interaktivniji. Sve balkanske zemlje su napredovale.

Međutim, videli smo dosta stagnacije u procesu proširenja i to ne samo kod balkanskih država. EU nije izrazila preveliko interesovanje za proširenje u poslednje vreme. Ova stagnacija je primetna. Pored toga što je Kosovo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju [SSP] u oktobru 2015, šta još smatrate napretkom na putu evropskih integracija?

Novi članovi neće biti primljeni, kao što je šef Evropske komisije [Žan Klod] Junker rekao nakon što je stupio na taj položaj. [On je 2014. izjavio da neće biti primanja novih članica narednih pet godina.] Ipak, postojaće nastavak procesa integracija, što znači da su države koje tome teže obavezne da sprovedu unapred određene reforme kako bi postale države-članice EU. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao prvog ugovornog sporazuma [između Kosova i EU], postavilo je kamen-temeljac za naš evropski put.

Ako kažete da je Evropa umorna i nezainteresovana da uključi balkanske države, pomenuću još jedan sporazum. Posete visoke predstavnice EU [Federike] Mogerini, dvaput u jednoj godini, govore o drugačijem stanju na Kosovu i u regionu. Na Kosovu ćemo uskoro ugostiti komesara [za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo, Dimitrisa] Avramopulosa i komesara [za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, Johanesa] Hana. To pokazuje da su Evropa i Evropska unija poprilično zainteresovane za to da Kosovo bude deo nje. Mi smo, geografski gledano, okruženi državama-članicama EU, pa kao takve nemamo drugi put sem tog.  

U stvari, htedoh da o tome pričamo. Imajući u vidu da su evropske integracije uveliko viđene kao put za Kosovo, da li postoji druga alternativa, ili plan B, u najgorem scenariju u kom bi evropski projekat bio neuspešan? Ima li Kosovo alternativu?

Za Kosovo i ovaj region ne postoji bolji izbor od evropskih integracija. Članstvo u Evropskoj uniji donosi političku stabilnost, ekonomski razvoj i veću bezbednost. Mi smo deo regiona u kom je bilo ratova samo pre 20 godina, te smo, kao takav, vrlo krhki region koji ima tendenciju da bude podložan uticaju spoljnih sila. Kako bi ovaj region ostao što je stabilniji moguć, jedini put koji moramo da sledimo je put integracija u Evropsku uniju.

Međutim, Kosovo je, zbog viznih ograničenja, jedina izolovana država na Zapadnom Balkanu. Da li mislite da ovakav pristup Evropske unije može da stvori atmosferu evroskepticizma kod građana Kosova, što bi bilo nešto što ranije nismo mogli da vidimo na Kosovu?

Zato kažem da, što pre završimo proces demarkacije [granice sa Crnom Gorom], pre ćemo da dalje napredujemo. Naši građani će platiti cenu za svako odlaganje. Ostaćemo izolovani. Kako bi se prevazišla ova izolacija, moramo da završimo proces demarkacije.

Proces evropskih integracija nije posao za jedno ministarstvo ili odeljenje, već je to posao za više nivoa.

Vi niste bili u ministarstvu kada je demarkacija sa Crnom Gorom postavljena kao uslov. Ali, kada razgovarate sa zvaničnicima Evropske unije, poput Mogerinijeve, da li ih pitate zašto je postavljen takav uslov?

Ja ne preispitujem nešto što smo postigli kao sporazum pre pet godina, kao što to ne čini ni Brisel. Štaviše, Mogerinijeva nije bila na toj poziciji kada je ovaj uslov postavljen. O čemu tu ima da se priča?

Kako bi se, možda, preraslo ovo stanje, jer je više reč o političkom, nego o tehničkom uslovu? S obzirom na to da je ovo pitanje umnogočemu destabilizovalo Kosovo na unutrašnjem planu, možda bi moglo da se zahteva da EU ukloni ovaj uslov?

EU ne destabilizuje Kosovo. EU nam je dala smernice, mi smo ih prihvatili. Isto kao što smo ispunili 94 drugih kriterijuma, tako moramo da ispunimo i ovaj.

Ali, to nije tehnički kriterijum. Daću vam primer. Ukrajinski i gruzijski građani su nedavno dobili zeleno svetlo za bezvizno putovanje šengenskom zonom, uprkos činjenici što delovi ovih dveju država imaju deo teritorije koji je pod ruskom okupacijom. Ako je reč o političkom kriterijumu, onda se o tome može pregovarati, a ako ne može, da li ste onda zahtevali od EU da se ovaj kriterijum ukloni?

Da ponovimo, svaka debata o demarkaciji i smernicama je debata koja nas nikud ne vodi.

Trebalo bi da sada govorimo o ciljevima Ministarstva za evropske integracije. Kako se osećate kao ministarka za evropske integracije znajući da je glavni cilj vaših prethodnika bio vizna liberalizacija i da ovaj cilj nije dostignut? Kako, kao nova ministarka, gledate na ovo pitanje?

Glavni cilj Kosova je integracija u EU. To je glavni cilj. Sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je prioritet Kosova. Mi smo već počeli da sprovodimo neophodne reforme. Proces evropskih integracija nije posao za jedno ministarstvo ili odeljenje, već je to posao za više nivoa. Od parlamenta, preko ministarstva, opština i predsednika, sve do kabineta premijera. Dakle, svi činioci moraju da budu u harmoniji kako bi se napredovalo u postizanju tog cilja koji imamo. Naše ministarstvo, u tom smislu, koordiniše rad svih nivoa.

Moj cilj je da vidimo da se SSP sprovodi i da vidimo da mehanizmi koji rezultiraju ovim sporazumom budu funkcionalni.  

Šta to sprovođenje SPP omogućuje Kosovu?

Sprovođenje ovog sporazuma se prenosi na pripremne reforme u vezi sa integracijama. Reč je o harmonizaciji svih zakona sa [zakon EU], kao i sve mere koje rezultiraju ovim sporazumom. Moj cilj je i da dobijemo viznu liberalizaciju.

S druge strane, vizna liberalizacija nije integracioni proces. Sloboda kretanja je odvojeno pitanje od procesa evropskih integracija. Vizna liberalizacija je i naš cilj. Nalazimo se na korak od dostizanja tog cilja. Visoka predstavnica Mogerinijeva nam je prilikom svoje poslednje posete garantovala da, u onom trenutku kada se završi proces demarkacije, Kosovo će napredovati; nije fer držati naše građane i dalje izolovanima.K

Ovaj razgovor je uređen radi njegove dužine i jasnoće.

Fotografije: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI