U detalje | Politika

Političko zastupništvo manjina: Romi, Aškalije i Egipćani

Piše - 19.04.2017

Prvi od pet članaka u seriji o manjinama na Kosovu.

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, većinska pažnja je bio usmerena na  albansko stanovništvo. Ipak, kako se pretpostavlja da na Kosovu živi između 7 i 12 odsto etničkih manjina (informacije iz izvora se ne podudaraju, jer su Srbi i Romi delimično bojkotovali poslednji popis iz 2011.), nova državna plavo-žuta zastava je simbolično obuhvatila šest zvezdica — od kojih svaka predstavlja jednu manjinsku zajednicu, ili zajednice. Kosovo je predviđeno da bude multietnička država, sa velikim pravima datim manjinama.

Kako bi se osigurala ova prava, novi ustav je garantovao političko zastupništvo predstavnicima nevećenskih zajednica. Od 120 mesta u skupštini, 20 je rezervisano za nevećinske etničke grupe, što su mesta koja se dodeljuju u skladu sa relativnim većinama zajednica; srpskim predstavnicima je zagarantovano 10 mesta, četiri je namenjeno Romima, Aškalijama i Egipćanima, tri za Bošnjake, dva za Turke i jedno mesto za predstavnika Goranaca.

Romska, aškalijska i egipćanska zajednica na Kosovu su među najdiskriminisanijim, najsiromašnijim i najugroženijim u kosovskom društvu.

Član 96 Ustava Kosova određuje udeo vlasti za zajednice u državnim izvršnim telima, dok je Vlada Kosova obavezna da ima sastav koji obuhvata manjinske partije.

Jedna od zvezdica na kosovskoj zastavi predstavlja romsku, aškalijsku i egipćansku zajednicu. Prema zvaničnim podacima, Aškalije čine 0,9 odsto kosovskog stanovništva, Egipćani čine 0,7 odsto, a Romi 0,5 posto, dok sve tri zajednice trenutno imaju svoje predstavnike u Vladi.

Međutim, uprkos ovom garantovanom zastupništvu u ključnim zakonodavnim i izvršnim telima Kosova, romska, aškalijska i egipćanska zajednica na Kosovu su među najdiskriminisanijim, najsiromašnijim i najugroženijim u kosovskom društvu.

Za potrebe prvog članka u seriji od pet o političkom zastupništvu manjina, K2.0 se sastalo sa nekim političarima koji predstavljaju sve tri zajednice u Skupštini Kosova, a da bi saznali više o njihovim uverenjima i vrednostima, načinu na koji pokušavaju da predstave svoje zajednice i izazove s kojima se one suočavaju.

Tri zajednice, a ne jedna

Smatra se da za brojne probleme postoje dobri zakoni koji se slabo sprovode, dok su za neke predstavnike Roma, Aškalija i Egipćana čak i sami zakoni diskriminatorni. Ovi predstavnici su frustrirani što su njihove zajednice često grupisane u zakonima; na primer, postoje romski jezik i romske tradicije, jer — iako su Aškalije i Egipćani tradicionalno bliski kao zajednice, oni imaju jedinstveno nasleđe.

Iste godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, strategija sačinjena za 2009-2015. je predviđala ojačavanje zaštite zajednica i njihove potpune integracije u kosovsko društvo. Međutim, akronim “RAE”, koji je podržala međunarodna zajednica posle rata, jeste referenca koju su dugo žestoko kritikovali predstavnici triju zajednica.

Danuš Ademi, iz Aškalijske demokratske partije Kosova (PDAK), jedan je od dvoje poslanika Aškalija u Skupštini Kosova, zajedno sa Etemom Arifijem iz Aškalijske partije za integraciju (PAI). Ademi, koji je deo bloka “6+” u okviru vladajuće koalicije, kaže da grupisanje ovih triju zajednica predstavlja “neustavni” i rasistički čin. “Oni su pomislili kako ove tri zajednice imaju istu boju, pa hajde da ih onda stavimo pod jedno”, kaže Ademi. “To je kao da stavite goransku, bošnjačku i tursku zajednicu u jednu grupu — kako je moguće znati čije interese oni predstavljaju?”

Danuš Ademi opisuje grupisanje romske, aškalijske i egipćanske zajednice u nekim kosovskim zakonima kao “neustavno”. Fotografija: Kristina Mari / K2.0.

Međutim, uprkos njegovoj rezervi prema staroj strategiji, Ademi ističe da je bilo napretka u poslednjih nekoliko godina. “Ponosan sam što više od 8.000 [aškalijske] dece pohađa školu, a broj onih koji napuštaju osnovnu i srednju školu je drastično smanjen”, kaže.

Po Ademijevom mišljenju, problem sa Aškalijama počinje onda kada žele studirati i nastavlja se nakon što završe studije. “Danas imamo 80 [studenata] koji su završili fakultete”, kaže. “E sada, ne bismo da radna mesta budu poklonjena, već da oni dobiju posao zahvaljujući svojim kvalifikacijama.”

Kako bismo napredovali ka tom cilju, Ademi učestvuje u pisanju nacrta nove vladine strategije, pod nazivom “Put ka novoj politici”. Iako je trebalo da stupi na snagu prošle godine, strategija koja pokriva period 2016-2020. nije još finalizovana. Međutim, bilo je simboličnog napretka; već se zna da akronim “RAE” neće biti u upotrebi — što je naišlo na veliko odobravanje.

Parcijalni napredak

Kujtim Pacaku iz Kosovaki Nevi Romani Partia (KNRP) predstavlja romsku zajednicu u Skupštini Kosova. On je, zajedno sa Ademijem, deo bloka 6+ u vladajućoj koaliciji. On mnogo očekuje od predstojeće strategije, jer smatra da je taj dokument “neophodna” dodatna alatka za poboljšanje prava zajednica, jer se zakoni i ustav ne sprovode u dovoljnoj meri. “Strategija ima ciljeve, dok u zakonima ne postoje ciljevi”, kaže on.

Prethodna strategija, prema Pacakuovom mišljenju, bila je suviše opšta i zato osuđena na propast, dok je nova strategija fokusiranija. “Prethodna strategija nije uspela, jer je imala mnogo ciljeva — 10 do 12 — sada će se postaviti četiri cilja”, objašnjava Pacaku.

Zapošljavanje i socijalno staranje su jedan od četiri ključna cilja u predstojećoj strategiji, zajedno sa obrazovanjem, zdravstvom i smeštajem.

Pacaku je saglasan sa Ademijem da je, iako je postojao zastoj i manjak sprovođenja zakona namenjenih nevećinskim zajednicama, obrazovanje oblast u kojoj je bilo inicijalnih koraka u pravom smeru za ovu zajednicu.

“Bilo bi sramno reći da država nije ništa učinila za Rome, jer smo 2002. imali samo jednog studenta, a sada ima više od 100 [romskih] studenata na Kosovu”, kaže pripisujući ova postignuća predstavnicima zajednica koji su stalno zahtevali bolje obrazovanje.

Kujtim Pacaku kaže da je ostvaren napredak za romsku zajednicu, posebno kada je reč o obrazovanju, ali da ima još toga što treba da se uradi. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Međutim, Pacaku ističe da neka poboljšanja u obrazovanju nisu nužno vezana za veće šanse za zapošljenje, dok je država glavni krivac za neispunjavanje ovih obaveza. Član 11 Zakona o državnoj službi Republike Kosovo propisuje da na nivou centralnih institucija makar 10 odsto službenih položaja treba da bude određeno za zaposlene iz nevećinskih zajednica koji ispunjavaju kriterijume za zapošljavanje.

Ipak, ovaj predstavnik Roma kaže da je to daleko od stvarnosti. “Obično se nađe 20 zaposlenih iz romske zajednice u javnim institucijama”, tvrdi on.

Drugačiji pristup

Veton Beriša se slaže da je nezaposlenost za egipćansku zajednicu koju predstavlja u Skupštini Kosova — najveći problem, uprkos tome što ova zajednica ima kvalifikovanu radnu snagu. “U egipćanskoj zajednici imamo oko 400 diplomaca i niko od njih nije zaposlen, dok je javno mnjenje takvo da ova zajednica nije kvalifikovana da bi se zapošljavala”, kaže on.

Statistika Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) sugeriše da nezaposlenost kod Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu prelazi 90 posto, u poređenju sa oko 33 posto za celo kosovsko stanovništvo; više od 75 procenata muškaraca od 15 do 24 godina iz ovih triju zajednica je nezaposleno, u poređenju sa 58 posto na državnom nivou.

Beriša ističe da tako loša statistika postoji uprkos zakonima koji imaju za cilj da zaštite prava zajednica i uprkos prethodnoj vladinoj strategiji koja je dovela tek do ponekog opipljivog rezultata. Za predstavnika egipćanske zajednice, posebne strategije jednostavno cementiraju “neuspeh” države u pogledu triju zajednica, pa bi, umesto toga, svi građani trebalo da budu jednaki pred zakonom. “Nama takve strategije predstavljaju potpunu izolaciju, jer država ima ustav i zakone koji regulišu naše živote”, kaže on.

Iako je član parlamentarne grupe Demokratske lige Kosova (LDK) u Skupštini Kosova — pa je tako deo vladajuće koalicije — Beriša kaže da je odbio da učestvuje u sačinjavanju nove vladine strategije. U stvari, on bi da egipćanska zajednica bude u celosti uklonjena iz strategije i tvrdi da su njegove kolege iz vlade obećale da će se to i dogoditi.

Veton Beriša je odbio da učestvuje u sačinjavanju nove vladine strategije za inkluziju manjina, tvrdeći da takve strategije služe samo da izoluju zajednice. Fotografija: Kristina Mari / K2.0.

Beriša je osnovao svoju Liberalnu partiju Egipćana (PLE) 2014. u pokušaju da ponudi nešto drugačije egipćanskom biračkom telu. “Naše vrednosti, kao partije, jesu liberalne, iako naše biračko telo nije upoznato sa liberalnim konceptom”, kaže on. “Trebalo je dosta truda da se egipćanska zajednica obrazuje o liberalnom konceptu, ali smo mi naporno radili da ih edukujemo o tome da je ovaj koncept potreban našem društvu.”

On smatra da bi najveće kosovske partije mnogo mogle da nauče od ovakvih liberalnih vrednosti, ali nema mnogo poverenja u to da su njegove kolege u politici otvorene za takve ideje. PLE trenutno ima jednog zamenika ministra i dvoje političkih savetnika, pa tako pozicija Berišine partije nije baš snažna, te se on žali da ista nema uticaja na dešavanja. “Razmatramo mogućnost napuštanja vlade, makar da bismo glasačima pokazali da se žrtvujemo — nismo mogli dosta toga da uradimo, jer smo zanemareni i nad nama drugi dominiraju”, kaže on.

Beriša veruje da se ova dominacija pojavljuje u različitim oblicima. Većina političara kosovskih Albanaca smatra poslanike nevećinskih zajednica alatkom koja se koristi kada su potrebni njihovi glasovi. “Nas smatraju glasačkom mašinerijom, kao kada na glasanje dođu pitanja poput dogovora o demarkaciji [između Kosova i Crne Gore]; onda oni [albanska većina] kažu ‘nemamo problema s tim [da dobijemo vaše glasove]’”, kaže Beriša. “Time se stvara utisak da se ova pitanja ne tiču i nas i da nas teritorija ne treba preokupirati kao pitanje. U stvari, meni je [podjednako] stalo do kosovske teritorije koliko je stalo i jednom kosovskom Albancu.

Dominirani, iskorišćeni i isključeni

Tri najmarginalizovanije zajednice na Kosovu ne samo da smatraju da nad njima dominira većinsko stanovništvo kosovskih Albanaca, već da njima dominiraju i druge zajednice koje imaju veću podršku spolja i zato dobijaju veću pažnju.

“Srpska zajednica je politički superiornija i dominira svojom političkom superiornošću”, kaže Pacaku. “U briselskom dijalogu [između Kosova i Srbije], status romske zajednice — proces reintegracije, njihov život [Roma] ili drugih zajednica — nije tema.”

Ademi, takođe, smatra da Srbi imaju disproporcionalan uticaj kada je reč o manjinskim strankama. On sugeriše da bi Ministarstvo za zajednice i povratak — koje predvodi srpski ministar, sa jednim romskim i dvoje albanskih zamenika ministra — trebalo da promeni svoje ime i postane “Ministarstvo srpske zajednice”, tvrdeći da ovo ministarstvo ne služi interesima svih manjinskih zajednica. “Mi nećemo da sredstvima koja su namenjena Aškalijama raspolaže srpska zajednica”, kaže on.

Uprkos svojim frustracijama, ovaj aškalijski poslanik insistira na “institucionalnom putu” rešavanja problema i nebiranja drugih oblika vršenja pritiska. “Mi nismo rođeni da bismo bojkotovali i ne želimo da ličimo na srpsku zajednicu i da koristimo bojkot kao alatku”, kaže on, misleći na tromesečni bojkot skupštine od strane parlamentarne grupe kosovskih Srba — Srpske liste — koji je završen prošlog meseca.

Međutim, on smatra da bi ovakav pristup mogao da se promeni ubuduće, ukoliko se predstavnicima njegove zajednice ne ukaže više poštovanja. “Oni [većinsko stanovništvo kosovskih Albanaca] misle da mi nećemo opstruisati neke stvari, ali će našem strpljenju jednog dana doći kraj”, kaže on.

"Kada je Majljinda [Keljmendi] uspela u džudou, Albancima su svuda čestitali -- na televiziji, u novinama i na drugim mestima. Moja zajednica i ja smo se zbog toga loše osećali, jer smo i mi bili srećni zbog njenog uspeha."

Veton Beriša

Ovo strpljenje je prošle godine testirano do svojih krajnjih granica. U nizu procurelih prisluškivanih razgovora, u kojima su otkriveni nepotizam i zloupotreba vlasti u središtu vlade, otkriveno je i licemerje vodećih ličnosti vlade koji su imali određene stavove prema nevećinskim zajednicama. Stalno javno uzdižući vrednosti kosovske multietničke države i zakone o ravnopravnosti, ključne ličnosti Demokratske partije Kosova (PDK), uključujući tadašnjeg lidera parlamentarne grupe Adema Grabovcija i predsedavajućeg skupštini Kadrija Veseljija, mogle su se čuti kako o manjinama govore na podrugljiv način i kako koriste uvredljive izraze za iste.

Pacaku je reagovao u skupštini, denuncirajući uvredljive izraze korišćene u razgovorima i odbijajući da napusti skupštinsku govornicu dok se ne izda javno izvinjenje. Kako su mu ruke bile vezane, Veselji je istupio.

Međutim, nisu predstavnici Roma, Aškalija i Egipćana zanemareni samo kada je reč o visokoj politici — već je to slučaj i sa društvenim i kulturnim događajima, zbog čega se cementira njihovo poimanje građanstva.

“Kada je Majljinda [Keljmendi] uspela u džudou, Albancima su svuda čestitali — na televiziji, u novinama i na drugim mestima”, kaže Beriša. “Moja zajednica i ja smo se zbog toga loše osećali, jer smo i mi bili srećni zbog njenog uspeha. Mi se osećamo loše kada samo Albanci dobijaju čestitke za uspehe u umetnosti, kulturi ili sportu”, kaže on. “I mi želimo ovoj državi sve najbolje.”K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI