Perspektive | Ljudska Prava

Treba mi nešto više od državnog praznika

Piše - 07.04.2017

“Kosovski dan Roma” je smešan cirkus koji nikome ne pomaže.

Međunarodni dan Roma, 8. april, se slavi i kao “Kosovski dan Roma”. “Vrlo dobro!”, neko će reći. Pa, dozvolite mi da vam pokažem kako se Dan Roma obilježava na Kosovu, a onda formirate mišljenje.

Počeću sa opštinama koje imaju dominantnu romsku populaciju i u kojima jedan ili više Roma rade u opštinskim “Kancelarijama za zajednice”. Simbolični fond će biti uručen kancelariji da organizuje događaje za Dan Roma. Ove “proslave” će sadržati sledeće: sala, muzika (radije snimljena nego živa jer je sredstava manje nego prethodnih godina), malo hrane i pića, i sve to za određeni broj Roma od kojih će većina biti šira porodica organizatora događaja.

Naravno da postoji zabavna strana priče; ples, jelo i pilo jesu nešto u čemu svi uvek uživaju. Tužno je to što sredstva utrošena u ovaj cirkus bivaju označena kao projekti u zajednici (manjine) u godišnjim finansijskim budžetskim izveštajima. Tako će tvrdnje upućene lokalnoj samoupravi da ništa nije učinjeno za Rome u ovoj opštini naići će na račune koje će im opština sasuti u lice.

Na vladinom nivou, odgovornost za ugošćavanje i organizovanje događaja za Dan Roma učtivo se prepušta Kancelariji za zajednice pri Kabinetu premijera Kosova. Organizovanje ovog događaja obuhvata: rezervaciju velike sobe u vladinoj zgradi i pravljenje dnevnog reda, gde će govoriti isti ljudi koji drže govore svake godine — iako, da budem sasvim iskren, moram da priznam da sam bio svedok manjih promena kada je reč o redosledu govora.

Na ovoj proslavi neće biti mnogo hrane ili pića, a kamoli muzike. Sve što je dostupno je flaša vode i ponekad šoljica kafe onima koji sede za glavnim stolom. Događaju prisustvuju vladini zvaničnici (koji su nešto kao ekvivalent široj porodici organizatora na drugim proslavama), kao i članovi međunarodnih organizacija, ambasadori, predstavnici civilnog društva iz redova romske zajednice, i nekoliko ostalih. Moram da kažem da je ovakvi događaji su mnogo zabavniji od prethodno opisanog, iako se možete s pravom pitati kako je to moguće bez pića i muzike. Pa, obeležavanje Dana Roma otpočinje sa nizom govora vladinih zvaničnika koji naglašavaju napredak koji su Romi postigli. Pominju se vladini napori u integraciji Roma i tvrdi da su Romi deo kosovskog društva.

Govori romskih članova civilnog društva sadrže isticanje istih problema koji su naznačeni na prvoj proslavi Dana Roma početkom dvehiljaditih.

Potom slede govori šefova nekih važnih međunarodnih organizacija koji, u zavisnosti od svojih individualnih uverenja i percepcija o Romima, kažu strogo ili blago da više toga mora da se učini.

A sada, pre nego što romski predstavnici dođu na red da govore, vladini zvaničnici, ovi bezobrazni članovi šire porodice, izvinjavaju se što moraju ranije da idu zbog svojih važnih obaveza. Romski zvaničnici su ostavljeni da, doslovce, razgovaraju samo jedni s drugima, ili ponekad sa nekoliko predstavnika međunarodne zajednice koji, nažalost, ne mogu mnogo toga da promene, ali su nas naučili sve o multikulturalizmu što je trebalo da znamo.

Govori romskih članova civilnog društva sadrže isticanje istih problema koji su naznačeni na prvoj proslavi Dana Roma početkom dvehiljaditih. Tek poneki od njih kritikuju vladu, a oni koji to čine prvo ubace poneku pohvalu za aktuelnu administraciju, kako bi postojala ravnoteža.

Kao što smo ranije pomenuli, nema hrane i muzike, ali su odeća i obuća važan element, posebno za Rome. Iako nisu nacionalisti ili patriote, neki od njih nose odeću u bojama romske zastave, nose plave ili zelene kravate, ili iglu na kojoj je istaknuta romska zastava. Zaključak ovog cirkusa na visokom nivou je da se novac namenski troši za projekte za romsku zajednicu i nemoguće je bilo šta drugo tvrditi.

Dan posle ovoga, sve se vraća na staro; diskriminacija, stereotipisanje, mržnja, drugorazredni građani, manjak mogućnosti u svakoj oblasti života.

Postoji treća strana koja je uključena u proslave za Dan Roma – romsko civilno društvo. Angažovanje romskog civilnog društva za Dan Roma se, uglavnom, dešava radi potrage za sredstvima od vladinih institucija i međunarodnih donatora. Međutim, u 2015. je organizovan jedan protest istog dana kada su desetine romskih aktivista pokušale da izraze nezadovoljstvo zbog situacije u kojoj se nalaze kosovski Romi — što je nešto sasvim drugačije i hrabro imajući u vidu veliki strah koji je većina demonstranata toga dana osećala.

Većina romskih nevladinih organizacija traži sredstva za Dan Roma, obično za slične aktivnosti. Ne pravi se nikakva koordinacija, već svi žele da organizuju događaj na taj poseban dan. Ovaj deo neću opisati kao cirkus. Pre ću navijati za to da je reč o jednom maskenbalu. Kako je Seren Kirkegor primetio, “postoje dva načina da budete prevareni, jedan je da verujete u ono što nije tačno; drugi je da odbijete da poverujete u istinu”.

Dan Roma na Kosovu se sprovodi nakon više meseci priprema i hiljada potrošenih evra širom zemlje. Dan posle ovoga, sve se vraća na staro; diskriminacija, stereotipisanje, mržnja, drugorazredni građani, manjak mogućnosti u svakoj oblasti života, a što je najvažnije — nevoljnost da Romi budu prihvaćeni kao ljudi koji na Kosovu žive od 13. veka.

Zašto meni, kao Romu, nije potreban Dan Roma?

Kao kada je reč o stavovima Morgana Frimena prema Mesecu istorije crnaca, ja smatram da je Dan Roma postao smešan zbog onoga što se zaista održava na taj dan. Moje prisustvo kao Roma na Kosovu se ne može potisnuti u jedan dan u aprilu svake godine. Meni treba nešto manje od dana mog naroda.

Kada vam kažem da sam Rom, meni treba da me prihvatite, a ne da kažete: “aha, ali ne izgledaš tako”. Nikad nisam mogao da dokučim parametre o tome kako bi trebalo da izgledam.

Značilo bi mi da me ne sažaljevate rekavši, “aha, ma daj, ti si kao mi, Albanac”, jer ja to, u stvari, nisam.

Značilo bi mi da naučite svoju decu, ali uglavnom svoje roditelje, da Romi ne jedu decu, niti ih otimaju kada se lepo ne ponašaju. U stvari, nijedno ljudsko biće to ne čini.

Značilo bi mi da nam ne sudite na osnovu boje naše kože ili načina na koji mirišemo. Ima ljudi koje poznajem koji se podjednako “osećaju” i imaju tamniju put, ali eto, oni nisu Romi.

Bilo kako bilo, značilo bi mi da ne povezujete sve što je loše i nedostojno sa Romima.

Ako se jednog dana oslobodim tih stvari, ja ću imati Dan poštovanja Roma svaki dan i neće biti potrebe za precenjen Dan Roma.

Prikaz: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI