Blogbox | Dijaspora

Nezvanični ambasadori

Piše - 23.06.2018

Dijaspora predstavlja meku snagu Albanaca.

Najuspešniji Albanci ili oni koji su najzapaženiji u svetu razvili su karijere izvan svog mesta rođenja. Od arhitekte Karla Gege, preko kritičara i diplomate Faika Konice, glumca Aleksandera Moisiua, pisca Ismaila Kadarea, soprankinje Inve Mula, glumice Elize Dušku (Dushku), do savremenih umetnika poput Rite Ore i Due Lipe, sve ove ličnosti su pokazale da su Albanci više dali svetu van svoje države rođenja nego iz nje.

Doprinos naših sunarodnika i sunarodnica koji žive u inostranstvu uticao je na stanje Albanaca u zemlji porekla. Pokret “Vatra” (Ognjište) — poznat i kao panalbanska federacija koja mobilizuje Albance u SAD pod vođstvom Fana Nolija i Faika Konice — uticao je na to da američki predsednik Vudrou Vilson (Woodrow Wilson) pruži podršku nezavisnosti Albanije i omogući Albancima da dobiju glas na Pariskoj mirovnoj konferenciji (1919.).

Dijaspora je dala i neprocenjivi doprinos naporima da se Kosovo oslobodi i reši sukob u Makedoniji i Preševskoj dolini, putem finansijske pomoći, lobiranja i podizanja svesti u međunarodnoj zajednici, ali i kroz direktno angažovanje u ratu i naporima da se zaštite civili.

Albanci koji su svoju domovinu napustili iz različitih razloga (često protivno svojoj volji) bili su označeni kao imigranti, izbeglice i tražioci azila u državama u koje su pobegli. Većina njih, uprkos razlozima za odlazak, održavali su odnose sa svojim zemljama porekla. Ova činjenica, odnosno njihovo angažovanje u odnosima sa zemljom porekla, čini ih članovima dijaspore, a ne pukim imigrantima.

Razlika između toga da ste član dijaspore i imigrant svodi se na (ne)angažovanost sa državom porekla i održavanje odnosa sa njom.

Prema definiciji Žerara-Fransoa Dumona, oni čine “zajednicu pojedinaca koji žive na istoj teritoriji i zajedničko im je ubeđenje ili uverenje o pripadnosti, njih ili njihovih porodica, drugoj teritoriji sa kojom održavaju redovnu komunikaciju”.

Razlika između toga da ste član dijaspore i imigrant svodi se na (ne)angažovanost sa državom porekla i održavanje odnosa sa njom. Ovo pitanje, odnosno definicija dijaspore, vrlo je bitno uvažiti pre nego što o njima govorimo kao o društvenoj grupi. Prirodno je da pojam dijaspore ne obuhvata sve Albance koji žive u raznim delovima sveta, makar ne one koji ne održavaju kontakt sa svojim mestom rođenja ili nemaju osećaj pripadanja tom mestu.

Termin dijaspora se koristi sve češće. Upotrebljava se da bi se opisali migranti i njihovi potomci kao akteri i činioci razvoja. Ovako im se daje politička, društvena i ekonomska uloga.

Albanci imaju komparativnu prednost u odnosu na druge nacije. Pored toga što imaju dijasporu sa ogromnim potencijalom, oni uživaju snažne sprege između članova dijaspore i onih u domovini. Međutim, uprkos svojoj pozitivnoj istoriji, albanska dijaspora nije uspela da ostvari uticaj na razvoj države porekla u velikoj meri.

Neiskorišćeni potencijal

Zahtevi i potencijal dijaspore nalaze se u velikoj disproporcionalnosti u odnosu na angažovanje države za iskorišćavanje istih. Iako je Kosovo institucionalizovalo poteze prema dijaspori, njemu i dalje fali jasna vizija za kanalisanje potencijala dijaspore za razvoj države.

Iako se procenjuje da doznake dijaspore iznose više od 700 miliona evra, što je brojka koja čini 16 odsto kosovskog BDP-a ili oko 30 odsto godišnjeg budžeta, većina novca se troši na svakodnevnu potrošnju i ne prevodi se u razvoj ključnih sektora, kao što su ekonomija, zdravstvo ili obrazovanje.

U međuvremenu, Albanija je tek počela da pravi državne mehanizme za dijasporu, kao što je to uradila Makedonija. S druge strane, albanskim opštinama u Crnoj Gori i Preševskoj dolini fali svaka vrsta institucionalnih mehanizama za dijasporu. Dijasporu ne treba kriviti. Ovo je više rezultat nedostatka vizije i državne organizacije u ovim zemljama.

Platforma Diaspora Flet (Dijaspora govori) dokumentovala je više od 200 organizacija i više od 300 aktivista i događaja koji su ostvareni na volonterskoj osnovi. To ne pokazuje samo potencijal i složenost dijaspore, već i izostanak sprega između države porekla i potencijala dijaspore.

Na istoimenoj konferenciji, Diaspora Flet, održanoj u Prištini između 17. i 20. maja ove godine, ponovo je pokazano da dijaspora ne pruža samo finansijske doznake, već intelektualne, poslovne, naučne i političke kapacitete.

Govoreći na konferenciji, Kingsli Ajkins (Kingsley Aikins), osnivač irske organizacije Dijaspora je bitna, jedne od najvećih organizacija neke dijaspore na svetu, uputio je na termine koje je skovao američki politikolog Džozef S. Naj (Joseph S. Nye), naglašavajući da je dijaspora meka moć nacije ili države.

Svaka dijaspora se sastoji od političkih i intelektualnih vrednosti, poslovnih mreža i organizacija kulture, sporta i nauke. Svi oni se sastoje iz uticajnih činilaca u politici, ekonomiji i drugim sektorima. Države širom sveta ih koriste sve češće radi postizanja svojih interesa.

U mnogim zemljama, trećoj ili četvrtoj generaciji se ne nude prilike da uče albanski jezik i kulturu. Ovo predstavlja ozbiljan rizik, jer može da dovede do gubitka osećaja pripadnosti i kulturnog identiteta.

Ali uprkos ogromnom potencijalu, odnos između albanske dijaspore i njene domovine ostavlja pitanje o tome šta je moglo da se desi. Albanska dijaspora je, ipak, nesposobna da realizuje svoja politička prava, da bira i da budu birana ravnopravno. Kosovski građani koji žive u inostranstvu imaju pravo da glasaju, ali zbog teškog procesa, većina njih ne uspeva u tome, pa su tako onemogućeni da ostvare svoja prava. S druge strane, građani Albanije koji žive u inostranstvu nemaju pravo glasa.

Kosovska dijaspora i dalje čeka u redu da plati porez na osiguranje, što je nešto što mnogi smatraju otkupom. U mnogim zemljama, trećoj ili četvrtoj generaciji se ne nude prilike da uče albanski jezik i kulturu. Ovo predstavlja ozbiljan rizik, jer može da dovede do gubitka osećaja pripadnosti i kulturnog identiteta — što je jedan od ključnih elemenata da biste bili član albanske dijaspore.

Na konferenciji Diaspora Flet, članovi dijaspore su govorili o svojim brigama u vezi sa manjkom literature i škola koje nude nastavu na albanskom u svojim zemljama. Oni su se žalili na to da nemaju podršku iz države porekla u rešavanju ovih problema.

Štaviše, albanska dijaspora se suočava sa mnogim poteškoćama u svojim naporima za pružanje društvenih doznaka, deljenje ideja ili sprovođenje projekata u državama svog porekla.

Organizacija dijaspore u drugim državama, iako brojne, više su haotične nego što su harmonizovane. Dešavanja u državama porekla organizuju se samo tokom turističke sezone i više su karnevalske prirode — koncerti bez umetničke vrednosti, pod nazivom “Dobro došli, sunarodnici”.

Komuniciranje sa institucijama iz država porekla takođe je izuzetno teško; čak i u slučajevima u kojima članovi dijaspore žele da ulažu u svoju domovinu, oni se suočavaju sa desetinama (ako ne i stotinama) birokratskih procedura.

Činjenica da je prvu konferenciju o dijaspori organizovao Germin, organizacija civilnog društva koja radi na angažovanju dijaspore, a to nisu učinile državne institucije, pokazuje stepen interesovanja koji države porekla imaju kada je reč o angažovanju svoje najveće društvene grupe.

Angažman – put u napredak

Albanija, Kosovo, Makedonija i albanske opštine u Crnoj Gori i Srbiji, moraju da koordinišu svoj rad i da otvore vrata albanskoj dijaspori. Ne treba da očekujemo da se potencijal dijaspore samo manifestuje putem finansijskih doznaka koji se troše u procesu konzumerizma. On se mora manifestovati u društvenim doznakama, u razmeni ideja i dobara. Potencijal dijaspore jeste pomoć koju njeni stručnjaci mogu da ponude. Možemo čak i da ih uključimo na pozicije donošenja odluka u državnim institucijama.

Kroz svoj politički i kulturni uticaj u državama prebivališta, dijaspora poseduje i diplomatsku dimenziju, što je nešto što se mora podržati i iskoristiti. Na konferenciji Diaspora Flet, Mark Kosmo (Cosmo), lider Albansko-američkog društva “Besa” iz Masačusetsa (Boston, SAD), spomenuo je ideju o osnivanju Narodnog saveta dijaspore.

Ovaj savet, sastavljen od članova dijaspore iz celog sveta, bavio bi se svim problemima u vezi sa dijasporom i razvojem država porekla, pa bi se na kraju preobrazio u moćno telo za zastupanje albanske kulture i albanskih vrednosti. Kao najveća albanska društvena grupa, dijaspora mora da se pretvori u katalizator za razvoj.

Više sada nego ikada ranije, troje albanskih ministara za dijasporu u tri različite države imaju šansu da uključe potencijal dijaspore i izgrade međuinstitucionalne mostove komunikacije, kako bi državne strukture izgradile veze sa članovima dijaspore, bez obzira na to ko je na vlasti.

Kao što je Kingsli Ajkins rekao na četvorodnevnoj konferenciji održanoj u Prištini, “dijaspora je meka moć nacije”. Albanci u Albaniji, na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori i Preševskoj dolini, moraju da priznaju i iskoriste moćno ‘oružje’ koje imaju na raspolaganju.K

Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI