Čini se da je Donald Tramp prošle nedelje lažno optužen za “izvinjavanje” za intervencije NATO koje su dvaput zaustavile masovna ubistva, uključujući zločine genocida nad više od 100.000 nevinih civila u bivšoj Jugoslaviji. Ovaj incident je skrenuo pažnju sa prigovora koje je gospodin Tramp dugo imao prema intervenciji NATO na Kosovu koja je, imajući sve u vidu, spasila hiljade života. Štaviše, nemoguće je ignorisati što gospodin Tramp ćuti kada dobija podršku jednog od najistaknutijih ratnih zločinaca iz tih ratova, Vojislava Šešelja.

Kao američki građani koji su bežali od tih ratova i bivši predstavnici vlade Sjedinjenih Država, pisci, aktivisti za ljudska prava i akademici koji se bave raspadom bivše Jugoslavije i efektima tog raspada, mi smatramo da su izjave gospodina Trampa po ovim pitanjima duboko uznemirujuće.

Godine 1999, gospodin Tramp je više za kopnenu invaziju i verovatnu okupaciju Srbije umesto za ciljano, iako nesavršeno, bombardovanje. Ovog leta je ukazao na to da, kao predsednik, ne bi intervenisao kad represivni režimi vrše pokolj nad svojim građanima. Važno je primetiti da su Bošnjaci (muslimani) iz Bosne i Hercegovine i Albanci sa Kosova i Hrvati bili na meti i sistematski ubijani u Balkanskim ratovima. Za preživele među nama koji smo muslimani, izjave gospodina Trampa koje pozivaju na zabranu ulaska muslimana u Sjedinjene Države bi bile smrtonosne da su se odnosile na period kada smo mi bežali iz svojih domova.

U poslednje vreme se nije distancirao od Vojislava Šešelja, koji je optužen za ratne zločine od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Tokom rata u Bosni, Šešelj je izazivao užasni strah u srcima i umovima muškaraca, žena i dece tokom nasilnih invazija njegove milicije na sela, gde je sprovodio kampanje ubistava, silovanja i mučenja u Istočnoj Bosni.

Šešelj je danas poslanik Skupštine Srbije i verovatno će se kandidovati za predsednika Srbije 2017. Šešelj je u septembru poželeo “dobrodošlicu” potpredsedniku SAD, Džozefu Bajdenu, u Beograd, sa dobro propraćenim političkim skupom za podršku gospodinu Trampu. On je ranije pozivao Srbe u Americi da glasaju za gospodina Trampa. Njegovi stavovi se vezuju za nasilničku retoriku, stvaranje “Velike Srbije”, usporavanje napretka Srbije ka Evropskoj uniji, a zagovara i bliže odnose sa Rusijom. On često spaljuje zastave NATO u javnosti. On je i politički izrabljivao ubistvo u tri nerazjašnjena slučaja pod pokroviteljstvom države. Ubijeni su Ili, Agron i Mehmet Bitići, trojica kosovskih Albanaca sa američkim državljanstvom koji su smaknuti i bačeni na vrh masovne grobnice 1999.

Očigledno je da Vojislav Šešelj vidi Donalda Trampa kao saveznika u svojoj borbi. Gospodin Tramp nije učinio ništa da se odrekne podrške koju mu pruža Šešelj

Kako gospodin Tramp želi da dođe na jedan od najvažnijih položaja na svetu, koristimo ovu priliku da ga podsetimo da bi njegova politika bila katastrofalna za celu jugoistočnu Evropu. Sjedinjene Države i NATO su delovale kao snaga za činjenje dobra u ovim intervencijama, iako je intervencija u Bosnu i Hercegovinu možda došla prekasno.

Zaista, ono što je alarmantnije za nas, stav gospodina Trampa prema NATO jeste u skladu sa stavom Ruske Federacije koja se protivi NATO i njegovom širenju u regionu, uključujući širenje na Makedoniju i Crnu Goru. Za one među nama koji su preživeli užasne ratove koje su vodile ratoborne autokratske vođe, evidentno divljenje gospodina Trampa prema Vladimiru Putinu jeste alarmantno, imajući u vidu Putinovo sve veće angažovanje u radu sa liderima Srbije i srpskim entitetom u Bosni koji odbijaju da preuzmu odgovornost za ratne zločine, među kojima je i genocid. Rusija je aktivno blokirala članstvo Kosova u UN. Putinov nemar prema ljudskim pravima je očigledan kada je reč o odmazdi sprovedenoj nad ruskim civilnim društvom. Ipak, Kandidovanje Donalda Trampa za predsednika koje je u skladu sa ruskim i balkanskim ekstremistima moglo bi da već krhki region uvede u krizu punog jeka i ne bi bilo u korist interesa SAD.

Prema tome, mi pozivamo Donalda Trampa da se odrekne podrške koju mu pruža Vojislav Šešelj i da se odrekne svojih pređašnjih izjava o intervenciji NATO u bivšoj Jugoslaviji. On bi trebalo da prigrli politike koje su spasile mnoge živote i koje mogu da spreče ljudsku katastrofu.

S poštovanjem,

Ajla Delkić, bosanska Amerikanka i zagovarač ljudskih prava

Ričard Lukaj, bosanski Amerikanac i zagovarač ljudskih prava  

Tanja Domi, honorarni profesor na Univerzitetu u Kolumbiji; bivša portparolka Misije OEBS u Bosni i Hercegovini

Pravin Madiraju, advokat ljudskih prava

Robert L. Beri, ambasador u penziji, bivši šef Misije OEBS u Bosni i Hercegovini

Ričard D. Kauzlarih, ambasador u penziji, bivši ambasador SAD u Bosni i Hercegovini, honorarni profesor na Školi politike i upravljanja Šar (Schar), Univerzitet Džord Mejson

Džon K. Menzis, ambasador u penziji, bivši ambasador SAD u Bosni i Hercegovini, bivši šef misije na Kosovu

Viljem E. Rajerson, ambasador u penziji, bivši američki ambasador u Albaniji, 1991-1994.

Šon M. Bajrnes, viši zvaničnik Službe za spoljne poslove i šef diplomatske misije posmatranja SAD na Kosovu (1998-99) i šef diplomatske misije SAD u Republici Crnoj Gori (1999-2002).

Džim Hiper, nezavisni konsultant i bivši zvaničnik Službe za spoljne poslove

Džejms Zogbi, predsednik Arapsko-američkog instituta

Kurt Basuener, osnivač i viši saradnik Saveta za demokratsku politiku

Ken Biberaj, zagovarač javnih politika

Mirsad Hadžikadić, profesor na Univerzitetu Severne Karoline u Šarlotu

Valjbona Karandža, stručnjak za obrazovanje na New Haven Public Schools, istraživačica na Univerzitetu u Jejlu

Dejvid L. Filips, Institut za istraživanje ljudskih prava, Univerzitet u Kolumbiji

Šinasi Rama, doktorand, klinički profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Njujorku

Grid Roji, predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Njujorku, urednik portala Bletashqiptare.com

Gerard Toal, Univerzitet Virginia Tech, National Capital Region

Samuel Toten, profesor emeritus, Arkanzaški univerzitet, Fetevile (Fayetteville)

Sara Vagner, profesor saradnik antropologije, Univerzitet Džordž Vašington

Dr Pol R. Vilijams, profesura: Rebeka I. Grazier, profesor prava i međunarodnih odnosa, Američki univerzitet

Martin Škrelji, bivši predsedavajući odboru Nacionalnog albansko-američkog saveta

Adisada Dudić, advokat, zagovarač ljudskih prava, preživela srebrenički genocid

Meto Koloski, Amerikanac makedonskog porekla i zagovarač ljudskih prava

Elmina Kulasić, zagovarač ljudskih prava

Stiv Rukavina, američki aktivista hrvatskih korena

Klara Buda, bivša šefica Albanskog odeljenja Radija France Internationale, Pariz, mart 1999-2010.

Erol Avdović, bivši predsednik Udruženja dopisnika Ujedinjenih nacija i viši diplomatski dopisnik UN

Nensi I. Bekavac, advokat i počasna predsednica, Koledž Skrips (Scripps College)