U detalje | Politika

Godina opozicije za oporavak i popravke

Piše - 12.01.2018

Kako se prestrojavaju kosovske opozicione partije?

Posle izuzetne godine u kojoj su održana dva seta izbora koji su prodrmali kosovsku politiku, čini se da će 2018. biti takođe burna.  Specijalizovana veća u Hagu i interni sukobi mogli bi  u strankama dodati ulje na sve veće političke izazove na Kosovu.

Centralne političke institucije na Kosovu nastaviti će sa radom u ponedeljak (15. januara), a K2.0 je istražilo rad političkih partija kako bi procenilo gde svaka od njih stoji na pragu ove presudne godine, zaključno sa dvema opozicionim partijama u Skupštini Kosova, Samoopredeljenjem i Demokratskom ligom Kosova (LDK).

Nade pretvorene u strah od podela: Pokret za samoopredeljenje

Ove nedelje (sreda, 10. januara) potvrđeno je da će Albin Kurti (Aljbin Kurti) biti jedini prijavljeni kandidat koji će se nadmetati na unutarstranačkim izborima za predsednika Samoopredeljenja. Međutim, kandidatura osnivača partije izazvala je nezadovoljstvo u samom Samoopredeljenju, a što je ispoljeno početkom godine tako što je 11 visokopozicioniranih ličnosti podnelo ostavke na unutarstranačke položaje, uključujući Visara Ymerija (Imerija), bivšeg predsednika Samoopredeljenja.

U svom pismu ostavke objavljenom 2. januara, Imeri je napisao da je “linčovanje” pokrenuto protiv bivšeg sekretara Samoopredeljenja, Dardana Molliqaja (Molićaja), koji se pojavio na KTV-u krajem decembra i govorio o tome da će se suprotstaviti Kurtijevoj kandidaturi za šefa stranke.

Postalo je očigledno da se u partiji stvara podela početkom decembra nakon što su u medije procurele prepiske sa Vibera između poslanika Samoopredeljenja, gde je Aida Derguti rekla da je Kurti “govno”. Ova otkrića su pokrenula žestoku borbu na društvenim mrežama između aktivista partije. Iako je javnost tek krajem godine saznala za nesaglasje u ovoj partiji, postalo je jasno da se muče sa ovim sukobom veći deo 2017.

Bez obzira na podele, Samoopredeljenje je uživalo u uspešnoj 2017. tokom koje su, u junu, Aljbin Kurti i Visar Imeri slavili izuzetne izborne rezultate. Fotografija: Atdhe Mula (Ade Mula) / K2.0.

Uprkos internim prepiranjima, bila je to i godina koju je Kurti završio kao kandidat za koga je glasalo više od 140.000 ljudi, a kada je kandidovan za premijera Kosova iz redova Samoopredeljenja na junskim izborima, gde je ujedno Samoopredeljenje postalo stranka sa najvećim brojem poslanika u Skupštini Kosova kao individualna politička partija. Samo šest meseci od ovog uspeha, narednih četiri kandidata koji su dobili najviše glasova, Molićaj, Imeri, Derguti i Dardan Sejdiu, nalaze se među onima koji su skoro podneli ostavke.

Samoopredeljenje je, takođe, osvojilo mesta predsednika opština na oktobarskim opštinskim izborima, prvi put se probijajući u Prizrenu i Kamenici. Međutim, čini se da je sada ovaj uspeh blago pomućen, a nakon ostavke Qendrona Kastratija (Ćendrona Kastratija) u Generalnom savetu Samoopredeljenja, koji je bio pobednički kandidat za gradonačelnika u Kamenici.

Pojačano uporište Samoopredeljenja na političkoj sceni proizvelo je posledice koje su već postale očigledne. Kako su se podele produbile, visokoprofilisane ličnosti u partiji nisu isključile napuštanje ove socijaldemokratske stranke. Unutarstranačka podela bi ozbiljno mogla da umanji kapacitet Samoopredeljenja kao aktivne opozicione partije u predstojećoj godini, gde bi svaka potencijalna podela na dva krila mogla da poništi novouspostavljenu poziciju u Skupštini Kosova.

Kritičari su primetili da će premošćavanje ovih internih borbi na demokratski način biti najozbiljniji test zrelosti partije; Samoopredeljenje već duže vreme tvrdi da u njemu postoji interna demokratija. Međutim, čini se da će povratak mira biti težak poduhvat posle niza optužbi koje su razmenjene u medijima.

Način na koji će ova interna pitanja biti rešena 2018. ili će da legitimizuje njihovu tvrdnju i razvije njihov demokratski proces, ili će ih postaviti u istu kutiju sa drugim tradicionalnim partijama koje su se podelile u slučajevima internih neslaganja.

Posustajanja i povratak: Demokratska liga Kosova (LDK)

Kako će Samoopredeljenje morati da zaleči unutrašnje podele, ovo predstavlja plodno tle za LDK koji može da iskoristi momentum da bi se pozicionirao kao glavna opoziciona partija koja teži dolasku na vlast. Jedna od ključnih partijskih ličnosti, gradonačelnik Gnjilana, Lutfi Haziri (Ljutfi Haziri), nagovestila je da se ova partija sprema za vanredne izbore ove godine, a usled slabosti aktuelne vlade.

Mogućnost da vlada neće uspeti da sprovede graničnu demarkaciju, da osnuje Zajednicu srpskih opština ili da transformiše Bezbednosne snage Kosova u Vojsku Kosova, pored unutarstranačkih problema u Samoopredeljenju — što bi moglo da dovede do toga da LDK postane stranka koja će oblikovati opozicioni front — sve su problemi koji bi mogli da pomognu LDK-u da poboljša svoj ugled kod biračkog tela. Ova partija će pokušati da odskoči od ostalih posle teške prošlogodišnje kampanje za opšte izbore.

Za razliku od Samoopredeljenja, LDK se suočavao sa teškim trenucima u prvoj polovini 2017, ali je godinu zatvorio zadovoljan rezultatima lokalnih izbora. Posle raspada vlade na čijem je čelu bio premijer i predsednik LDK-a, Isa Mustafa, junski izbori označili su najgori izborni rezultat koji je imala najstarija demokratska politička partija na Kosovu, jer su prvi put u istoriji završili na trećem mestu.

Loš učinak LDK-a na junskim parlamentarnim izborima pokrenuo je pitanja o vođstvu partijskog predsednika Ise Mustafe (levo). Fotografija: Petrit Rrahmani (Rahmani)

Ipak, LDK se oporavio od fijaska junskih izbora i za samo nekoliko meseci uspeo da konsoliduje svoju vlast na opštinskim izborima. LDK je dobio gradonačelnike u osam opština, tako ostvarujući bolji rezultat od bivšeg koalicionog partnera PDK-a i iznenađenja za opštinske izbore u vidu Samoopredeljenja, pa su tako bili vrlo blizu tome da u drugom krugu za gradonačelnika Prištine takođe postignu iznenađujući rezultat.

Ugled LDK-a zavisiće i od toga da li će aktuelno vođstvo biti otvoreno za mlađe političare koji su kao pojedinačni kandidati bili među onima koji su osvojili najveći broj glasova na junskim izborima, ali i dalje nisu na glavnim pozicijama donošenja odluka u partiji. Iako aktuelni predsednik LDK-a nije bio kandidat ove partije za premijera na junskim izborima, Mustafa se i dalje smatra osobom koja donosi odluke.

Iako su se novajlije poput Lumira Abdixhikua (Ljumira Abdidžikua) i Dritona Selmanaja (Seljmanaja) našle u prvih nekoliko mesta onih koji su dobili najviše glasova na junskim izborima, njihov prostor za donošenje odluka u partiji je ograničen. U međuvremenu, Vjosa Osmani, otvorena kritičarka poteza partije u proteklih nekoliko godina, bila je kandidatkinja za koju se najviše glasalo odmah posle Avdullaha Hotija (Avdulaha Hotija) koji je nominovan za premijera.

Godina 2018. stvoriće šansu za početak bavljenja ovom temom, jer se očekuje da će na proleće 2019. biti održani unutarstranački izbori. Birači LDK-a su prošle godine na biračkim mestima izrazili želju za promenama; da li će stara garda ove partije biti otvorena za primanje sveže krvi u rukovodstvo stranke?

Eksterno gledano, efekti Specijalizovanih veća mogli bi da donesu korist LDK-u 2018, jer mnoge ključne ličnosti od njihovih protivnika potpadaju pod priče o suđenju u Hagu. Međutim, podrška naroda LDK-u bi mogla da bude pod znakom pitanja u zavisnosti od percepcije javnosti prema Specijalizovanim većima Kosova, a zbog podrške ove partije formiranju specijalnog suda. K

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI