U detalje | Albanija

Problemi na pučini

Piše - 28.08.2017

Nesreće ovoga leta izazivaju zabrinutost za bezbednost na plažama Albanije.

Zvanični podaci sugerišu da sve više i više stranaca bira Albaniju i njenu obalu dugu 300km kao odredište za odmor. Međutim, nakon što je sedmoro ljudi poginulo na moru u jednoj tragičnoj julskoj nedelji ove godine, priče o prelepim plažama i gostoljubivom narodu padaju u drugi plan zbog problema sa bezbednošću.

Ovi incidenti su rezultirali sveobuhvatnim debatama u Albaniji, uglavnom na društvenim mrežama, o potrebi da se na plažama pruži više informacija turistima; pokrenulo se i pitanje manjka broja spasilaca duž obale.

Do sada nije bilo reakcija zvaničnika i ne zna se da li je bilo krupnih koraka kako bi se boravak u Albaniji učinio bezbednijim.

Tragična nedelja na moru

Albanski i drugi društveni mediji su od 15. do 21. jula bili prekriveni potresnim pričama o seriji incidenata na obali, dok se mnogi pitaju da li su ove tragedije mogle biti sprečene da su spasioci bili prisutni. Tragedija je još veća kad se ima u vidu da su skoro svi koji su se utopili bili mladi.

Troje ljudi se utopilo 15. jula na plaži Zvernec, u blizini Vljore, grada na jugu države. Dve Albanke, rođakinje, jedna 25 a 27 godina, imale su plivale sa poteškoćama zbog nemirne vode. Dok su vikale u pomoć, Benjamin Ferhati (24) iz Tetova, Makedonija, pokušao je da ih spase.

Veruje se da je spasao dvadesetpetogodišnjakinju i doveo je na plažu pre nego što je otrčao u more da bi pomogao drugoj plivačici koja je i dalje zvala upomoć. Ni ona ni Ferhati nisu se vratili na obalu, dok je prva žena kasnije preminula.

Nažalost, ovo nije bio kraj tragičnih događaja toga dana. U blizini prvog incidenta, nekoliko sati kasnije, četrnaestogodišnji dečak iz Albanije spasen je iz mora i odveden u bolnicu, ali lekari nisu uspeli da ga ožive.

Albanska obala je ovog leta postala poprište mnogih tragičnih gubitaka života. Fotografija: Merdžan Daci.

Tragična nedelja se nastavila. Pet dana nakon prve tragedije, tridesetpetogodišnji muškarac se Kosova je izgubio život u blizini plaže Velipoja, na severozapadnoj obali. Prema policijskom izveštaju, muškarac je ušao u more da bi spasio svoju ženu, ali je nestao u spasilačkom poduhvatu, dok je žena preživela.

Dan kasnije, petnaestogodišnja devojčica iz Rusije se utopila na plaži u Ksamilu. Otišla je da pliva sa svojom majkom, ali su se nekako razdvojili. Telo tinejdžerke kasnije je pronašao čistač plaže. Smatra se da ju je udario brod, ali tek treba utvrditi uzrok smrti. Ipak, nakon što se tragedija desila, meštanin iz Ksamila je uhapšen pod sumnjom da je brodom udario devojčicu.

Kasnije, 21. jula, šezdesetšestogodišnji slovački turista je izgubio život na Plaži Golem u Draču. Prema policijskom izveštaju, on je plivao kada je dobio infarkt i zato nije uspeo da se vrati na plažu.

Državni organi i dalje ćute

Prema postojećem Zakonu o turizmu, koji je stupio na snagu 2015. godine, sva privatna lica i sve kompanije koji koriste plažu u komercijalne svrhe, moraju da imaju ugovor sa nadležnim državnim organom (u ovom slučaju je to opština) i moraju da ispune niz uslova koje je postavio Savet ministara. Ovo telo je odredilo pravila kojim se potvrđuje da spasilačka služba predstavlja zakonsku obavezu u Albaniji, kao što je stvar sa osmatračnicama koje bi trebalo da budu postavljene na svakih 200-250 metara na plažama.

Prema pravilima osmatračnice bi trebalo da imaju spasioca koji je kvalifikovan i obučen “da spase živote i da ume da pruži prvu pomoć”. Upravnici plaže bi trebalo da uposle spasioca, opštine u slučaju javnih plaža, ili biznisi koji koriste plažu, kao što su restorani ili kafići. Spasioci moraju da budu prisutni u celoj turističkoj sezoni, koja traje do 30. septembra.

Dve glavne državne institucije koje bi trebalo da budu odgovorne za ovu oblast jesu Nacionalna obalska agencija i Ministarstvo za ekonomski razvoj, turizam, trgovinu i preduzetništvo koje imaju nadležnosti da upravljaju obalom.

K2.0 je u proteklih nekoliko sedmica pokušao stupiti u kontakt sa zvaničnicima Nacionalne obalske agencije, ali  su nam u svom emaulu  savetovali da trebamo kontaktirati  ministarstvo. Ministarstvo nije odgovorilo na upit K2.0.

Međutim, u intervjuu za lokalne medije, Auron Tare, direktor Nacionalne obalske agencije, izjavio je da institucija na čijem je čelu upravljala obalom samo godinu dana, nakon čega su lokalne opštine zahtevale da samostalno upravljaju svojim obalama. “Opštine su insistirale na tome da upravljaju obalom i ministarstvo se saglasilo sa time”, otkriva Tare. “Žalbe u vezi sa problemima bezbednosti bi trebalo usmeriti ka opštinama.”

K2.0 je pokušao kontaktirati opštine u kojima su se ovi incidenti dogodili, ali bez odgovor.

Spasioci kojih nema

Nacionalna obalska agencija je 2014. napravila sporazum sa crnogorskom vladom da preuzme na sebe obuku 41 studenta te godine i da ih sertifikuje za spasioce. Godinu dana kasnije, ovi spasioci su bili na sve strane širom Albanije, nakon čega su prosto nestali.

Nekoliko sati posle triju smrtnih slučajeva u Zvernecu, Tare je podsetio javnost o ovom projektu putem lokalnog televizijskog kanala, izjavljujući da su spasioci radili na terenu godinu dana nakon obuke, ali je potom odgovornost za njihov posao prenesena od Agencije na lokalne opštine i upravnike plaža, što je period u kom im se gubi trag.

“Obučavali smo albanske studente na Akademiji sporta u Crnoj Gori. Sertifikovali smo ih po standardima EU, poslali smo ih na teren i bilo je konkretnih rezultata. Životi mnogih ljudi koji odlaze na plažu su spaseni”, kaže Tare. “Dužnost je opština da odbiju da daju dozvolu ljudima ili biznisima koji ne poštuju kriterijume i standarde. Bezbednost je na plaži najvažnija stvar.”

Dok Saranda ima ugovor kojim se određuje da su spasioci prisutni na javnoj plaži, druge plaže u Sarandi i mnoge opštine koje imaju obalu, čini se, ne pružaju ovu uslugu. Fotografija: Opština Saranda.

Nikolin Mane, predstavnik organizacije “Spasilac Albanija”, privatnog sertifikovanog centra za obuku spasilaca koji radi od 2007. godine, izjavio je za K2.0 da imaju ugovore o radu sa nekim opštinama širom obale, uključujući javnu plažu u Sarandi.

“Potrebni smo Vladi”, kaže Mane. “Ministarstvo nas je zvalo više puta, jer je u poslednje vreme bilo dosta utopljavanja. Oni nisu uspevali da predvide ovako problematičnu situaciju. Pokušali smo da pokrijemo obalu profesionalnim spasiocima i ne postoji nijedan centar (bilo privatni ili državni) koji može da obavi isti posao.”

Mane je izjavio za K2.0 da spasioci rade za gotovo simboličnu nadoknadu koju isplaćuju opštine u retkim slučajevima u kojima spasioci bivaju angažovani. “Njihove su plate smešne”, rekao je. “Naši spasioci ove godine imaju platu od 30.000 leka ili oko 230 evra mesečno.”

Ramino žaljenje i privremena rešenja

Premijer Edi Rama obratio se putem svog fejsbuk profila nakon incidenata, upuštajući se u razgovor sa ljudima koji su mu postavili pitanja o bezbednosti albanske obale. U jednom odgovoru je napisao da njegova Vlada nije odgovorna za odsustvo spasilaca, jer se plaža u Vljori, prema njegovom mišljenju, smatrala “divljom” plažom, a ne “običnom”.

“Opština ne koristi deo obale u Vljori, gde se dogodio nesrećni slučaj sa dečakom, kao javnu plažu, niti je opština ovu plažu dala privatnim kompanijama”, napisao je Rama, dodajući da se u blizini iste nalazi gradilište.

“Plaža na kojoj se dogodio trostruki incident takođe je divlja plaža koja se ne nalazi na spisku plaža koje je odobrilo Ministarstvo i, kao rezultat toga, kao i u svakoj drugoj državi na svetu, kada se, nažalost, ovakve tragedije dese, ne postoji obaveza da na tim mestima postoje spasioci”, zaključio je on.

U Draču, oblasti sa 60km dugom obalom, naizgled ne postoje sertifikovani spasioci.

Rama nije pomenuo opšte odsustvo obučenih spasilaca u bilo kom svom komentaru i niti druge incidente na plažama. On se suočava sa kritikama po ovom pitanju u celoj svojoj karijeri, posebno kada je reč o deljenju pozitivnih mišljenja o Albaniji od stranih turista na društvenim mrežama.

Na svojoj zvaničnoj veb-stranici, Nacionalna obalska agencija priznaje da na plažama širom države nema sertifikovanih spasilaca, te da je broj osmatračnica mali. Na primer, u Draču, oblasti sa 60km dugom obalom, naizgled ne postoje sertifikovani spasioci.

Posle incidenata ovoga leta, potpadajući pod pritisak javnosti, opštine Saranda i Drač su izgradile osmatračnice. Opština Drač je dobila rok do 31. jula da upravnici plaže izgrade osmatračnice i zaposle spasioce, ali izgleda se stanje još nije promenilo, dok novoizgrađene kule još nemaju spasioce. Niko iz ovih dveju opština nije odgovorio na pitanja K2.0.

Posle incidenta u Ksamilu, policija je zaustavljala sve glisere i brodove koji plove oko plaža, jer su smatrani mogućom pretnjom po one koji dolaze na plažu. Međutim, ova policijska akcija je sprovođena samo tri nedelje zaredom.

Brodovi su se, posle tog perioda, vratili, iako su uspostavljene neke dodatne bezbednosne mere, kao što su izdvojeni prolazi za brodove pored određenih oblasti za plivanje. Međutim, kako nema spasilaca, i dalje nema nikoga ko bi nadgledao da li ove dve oblasti (jedna za brodove, druga za plivače) zaista neko posmatra i o njima vodi računa.

Gentijan Mulaj, direktor odeljenja za komunikacije u državnoj policiji, izjavio je za K2.0 da su širom zemlje, u ovoj turističkoj sezoni, intervenisali u 75 slučajeva u kojima su životi onih koji odlaze na plažu bili ugroženi, a zaustavljali su i na desetine brodove i glisera.

“Uhapsili smo dvoje ljudi u vezi sa incidentima koje su izazvali motorni brodovi, zaplenili smo 33 broda širom obale i zaustavili na desetine drugih dok nadležne institucije nisu uvele bezbednosne mere”, rekao je on.

Bezbednija budućnost

Zabrinutost za bezbednost bi mogla da ometa novorođenu albansku turističku industriju, jer se pokazalo da je ovog jula 30 odsto manje ljudi sa Kosova došlo na odmor u Albaniju.

Uprkos svemu ovome, mnogi turisti se i dalje osećaju bezbedno u Albaniji. Jedan od njih, Jan Angelov iz Bugarske, svoj odmor provodi u Sarandi, najposećenijem gradu na jugu zemlje.

“Ja sam jedan od mnogih Bugara koji dolaze u Albaniju za odmore, jer smo čuli za prelepe plaže i ukusnu hranu”, rekao je, dodajući da zaista voli da boravi u Albaniji, ali da bi bilo mnogo bolje da u obalskim gradovima poput Sarande, Vljore ili Drača ima boljih bezbednosnih propisa.

“Viđao sam ovde mnoge ljude iz Rumunije, Ukrajine, Rusije i Poljske i to me uverava da je Albanija odlična destinacija, a mi ćemo se, naravno, vratiti ovde. Nadajmo se da će tada biti više spasilaca”, zaključio je on.

Bljerim Ćato, meštatin Drača i vlasnik malog biznisa, izjavio je za K2.0 da je viđao slučajeve u kojima je turistima na plaži bila potrebna pomoć, ali su se tamo našli samo oni koji obično idu na plažu i meštani koji su pomogli. “Ovo ne bi više trebalo da se dešava”, rekao je.

Državne institucije tvrde da ulažu u turizam i da ovaj sektor napreduje. Incidenti koji su se desili u toku samo jedne nedelje, kao i brojni drugi, otkrili su da albanske plaže nisu uvek bezbedne, a nijedna institucija, čini se, ne preuzima odgovornost za nedostatak predostrožnosti koje su mogle da spreče mnoge tragedije.

Naslovna fotografija: Nidžara Ahmetašević / K2.0

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI