U detalje | Pravda

Pronići u kosovski ‘specijalni sud’

Piše - 06.03.2017

Objašnjavamo pojam Specijalističkih komora i Kancelarije specijalnog tužioca.

Reči “specijalni sud” su u prethodne dve godine na Kosovu predstavljale slona u sobi. Pre nego što je Relocirana specijalistička pravosudna institucija Kosova — da je nazovemo pravim imenom — formirana, ona je već izazivala uzavrelu debatu u medijima i u Skupštini Kosova.

Upravo zbog ovih bezbrojnih nesporazuma prvi pokušaj da se osnuju “Specijalističke komore” i “Kancelarija specijalnog tužioca” u junu 2015. nije uspeo, a zato što je nedovoljan broj poslanika glasao za njihovo formiranje. Nešto više od dva meseca kasnije, uz tek malo sadržajne debate, skupština je odobrila formiranje ovog pravosudnog mehanizma koji je izazivao ovoliku raspru.

U brojnim raspravama je zanemareno šta specijalni sud zaista predstavlja.

Posle dva pokušaja i silnog međunarodnog pritiska kako bi se usvojili neophodni ustavni amandmani u skupštini, nije bilo manjka emotivnih izjava o tome šta ova nova struktura znači za kosovsku tek rođenu državnost.

U brojnim raspravama je zanemareno šta specijalni sud zaista predstavlja. Iz čega se, zapravo, sastoje Specijalističke komore i Kancelarija specijalnog tužioca? Kako će funkcionisati? I šta treba da se dogodi pre nego što počnu da rade punom parom?

K2.0 se bavi ovim fundamentalnim pitanjima kako bi pružilo odgovore na pitanja o tome šta možemo očekivati u narednih pet godina.

Kakve veze zakon ima s tim?

Sve je počelo izveštajem od decembra 2010. o “Nehumanom tretmanu ljudi i nezakonitoj trgovini ljudskim organima na Kosovu”. Pripremljen za Komisiju za pravne poslove Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ovaj izveštaj — koji je poznat po imenu svog autora Dika Martija — odobren je od strane Parlamentarne skupštine u januaru 2011. na osnovama pretpostavki da su ozbiljni zločini počinjeni tokom rata na Kosovu. Posle odobrenja izveštaja, Misija EU za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) uspostavila je Specijalnu istražnu jedinicu koja je odmah započela istrage o pitanjima iz izveštaja.

Aprila 2014. je došlo do razmene pisama između predsednika Republike Kosovo i visokog predstavnika Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, te je do ratifikacije došlo sledećeg meseca u Skupštini Kosova. Razmena pisama je tretirana kao međunarodni sporazum i sadržala je posvećenost Republike Kosovo uspostavljanju Specijalističkih komora i Kancelarije specijalnog tužioca u okviru kosovskog pravosudnog sistema.

Uskoro nakon toga, posle godina zakulisnih istraga, Euleksova jedinica je jula 2014. objavila prvi put da ih je istraga dovela do ubedljivih dokaza koji će im omogućiti da podignu optužnice protiv određenih visokih zvaničnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, a u vezi sa navodima o zločinima koji se spominju u izveštaju Saveta Evrope.

U tom trenutku je počelo da se ozbiljno razgovara o prilagođavanju ustavnog okvira radi uspostavljanja nezavisnog, nepristrasnog i transparentnog pravnog mehanizma koji bi osigurao bezbednost svedoka i krivičnih postupaka. Tako je u avgustu 2015. amandman br. 24 uvršten u Ustav Kosova, kako bi se napravio prostor za osnivanje Specijalističkih komora i Kancelarije specijalnog tužioca. Istog meseca, Zakon br. 05/L-053 je, takođe, usvojen kako bi se osnovala i regulisala organizacija, funkcionisanje i nadležnost ovog novog mehanizma.

Gotovo godinu dana kasnije, u februaru 2016, potpisan je sporazum između Kosova i Holandije. Ovim sporazumom se daje pravo holandskim vlastima da počnu pripreme za osnivanje Specijalističkih komora i Kancelarije specijalnog tužioca, sa sedištem u Hagu. Zakon o Specijalističkim komorama i Kancelariji specijalnog tužioca navodi i da će ove funkcije svoje sedište imati na Kosovu i da bi mogle da se nađu na drugim mestima u izuzetnim slučajevima, ako je to potrebno u interesu pravde.

Prema ustavnom amandmanu od avgusta 2015, mandat za Specijalističke komore i Kancelariju specijalnog tužioca će biti na period od pet godina, osim ako se ranije ne objavi obaveštenje o završetku mandata.

"Specijalističke komore imaju superiornost nad svim sudovima na Kosovu."

Osnove Specijalističkih komora:

Zakon o Specijalističkim komorama i Kancelariji specijalnog tužioca ima ukupno devet poglavlja i sastoji se od 65 članova, sa raznim uredbama i načelima koji su postavljeni; najvažniji su objašnjeni ispod.

Kao prvo, komore će biti povezane sa svim nivoima sudskog sistema na Kosovu, što znači da će Osnovni sud, Apelacioni sud i Vrhovni sud imati dodatnu specijalnu komoru koja će se isključivo baviti navodnim zločinima iznetim u “izveštaju Dika Martija”. Ustavni sud će imati i svoju komoru koja će se sastojati od troje sudija. Sve sudije u ovim komorama će biti inostrane i postavljene od šefa Misije Euleksa, umesto od strane predsednika Kosova, kao što je slučaj sa redovnim domaćim procedurama.

Kao drugo, nadležnosti Specijalističkih komora su veoma važne, posebno kada imamo u vidu spekulacije o tome da li su komore sposobne da sude u slučajevima političkih ubistava koja su se desila nakon rata. U tom domenu je zakon vrlo jasan i precizan — on predviđa da će Specijalističke komore imati samo nadležnost u zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima pod međunarodnim pravom, ali i u zločinima pod kosovskim zakonima koji su povezani sa “izveštajem Dika Martija” i njegovim navodima o “ozbiljnim prekograničnim i međunarodnim zločinima počinjenim tokom i posle sukoba na Kosovu”. Ovo poslednje je moralo biti predmet krivične istrage Istražne jedinice Euleksa. Štaviše, zakon navodi da je nadležnost ograničena na zločine koji su se desili između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000.

Ovde postoji zanimljiva začkoljica. Zakon predviđa da, kako bi se njima pozabavile Specijalističke komore, navodni zločini mora da su započeti ili počinjeni na Kosovu. Zakonski gledano, ovo bi moglo imati zanimljive implikacije, jer to znači da teritorijalna jurisdikcija ne postoji samo na Kosovu; sa rečju “započeti”, ova nadležnost može da obuhvati zločine koji su počeli na Kosovu, a onda se nastavili i/ili su završeni u drugoj državi, kao što je, na primer, Albanija.

Kao treće, Specijalističke komore imaju superiornost nad svim sudovima na Kosovu. To je jasno određeno u članu 10 Zakona, pod istovremenom jurisdikcijom. To znači da, u svakoj fazi istrage ili postupka, Specijalističke komore ili specijalni tužilac mogu da narede prenos postupka u svoju nadležnost od bilo kog drugog tužioca ili suda na teritoriji Kosova u Specijalističke komore ili kod specijalnog tužioca. Državni tužilac ili sud mora da uputi u Specijalističke komore sve podatke koji su u vezi sa slučajem za koji je izdato naređenje od Specijalističkih komora, što je konačna i obavezujuća odluka.

Kancelarija specijalnog tužioca — nije isto što i Specijalističke komore:

Kancelarija specijalnog tužioca je nezavisna kancelarija za istragu i procesuiranje zločina u okviru nadležnosti Specijalističkih komora. Zakon p

redviđa važne uredbe za ovu kancelariju.

Kao prvo, Kancelarija specijalnog tužioca je isključivo odgovorna za istragu i procesuiranje odgovornih osoba za zločine koji potpadaju pod jurisdikciju Specijalističkih komora; ova kancelarija je, prema tome, sasvim odvojena od organa gonjenja na Kosovu. Štaviše, Kancelarija specijalnog tužioca ima ovlašćenje da preuzme mandat i osoblje Specijalne istražne jedinice, kao i ovlašćenje da potraži asistenciju od državnih organa u vezi sa njihovim potrebama da rade svoj posao.

Osuđena lica neće služiti zatvorsku kaznu na Kosovu, već u državi koju odredi šef Specijalističkih komora.

Drugo, a ključno, Kancelarija specijalnog tužioca ima svoju policiju koja ima ovlašćenje i odgovornost koji su dati Kosovskoj policiji pod zakonima Kosova. Dok se na Kosovsku policiju može računati samo za pitanja asistencije, kao što je sprovođenje naređenja ili pružanje dokumenata u ime Kancelarije specijalnog tužioca ili Specijalističkih komora.

Kao treće, pritvorenički centar za one protiv kojih Kancelarija specijalnog tužioca podigne optužnicu neće biti na Kosovu, već u Holandiji. Postojaće Registrar koji će biti odgovoran za upravljanje privorskim funkcijama i objektima za Specijalističke komore, dok će zatvorski službenici imati ovlašćenje i odgovornost koji se daje kosovskim zatvorskim službenicima u skladu sa kosovskim zakonima. Kada budu oslobođene, osobe zadržane u pritvorskim objektima neće biti puštene u Hagu, već će biti transportovane kao zatvorenici dok ne dospu u državu u kojoj su prvobitno uhapšeni/zadržani.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, osuđena lica neće služiti svoje zatvorske kazne na Kosovu, već u državi koju odredi šef Specijalističkih komora, a iz reda zemalja koje pokazuju spremnost da prihvate osobe osuđene kroz ovaj mehanizam.

Novac, novac, novac — nije baš nebitan

Specijalističke komore i Kancelarija specijalnog tužioca bivaju finansirani od Evropske unije, a ne iz kosovskog budžeta. One funkcionišu sasvim izvan kosovske državne finansijske uprave i van tog sistema odgovornosti, te oni, kao takvi, ne mogu biti predmet rada revizija koje sprovodi Kancelarija revizora Kosova. Štaviše, od njih se ne traži da postupaju u skladu sa kosovskim zakonima o javnim finansijama.  

Ali, kada je reč o novcu, nisu samo važna finansijska sredstva za Specijalističke komore i Kancelariju specijalnog tužioca. U igri su i troškovi odbrane optuženog, kao što predviđa Zakon o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci potencijalno optuženim osobama na suđenjima pred Specijalističkim komorama. Prema slovu zakona, sve optužene osobe imaju pravo da traže pomoć za pokrivanje troškova odbrane i angažovanje nezavisnog, iskusnog i sposobnog advokata odbrane koji bi bio plaćen iz kosovskog budžeta.

Specijalističke komore i Kancelarija specijalnog tužioca u celini -- uključujući osoblje i papire, kao i imovinu -- dobijaju isti imunitet koji uživa Euleks pod kosovskim zakonima.

Zakon predviđa i da će potrebna finansijska podrška biti ponuđena bliskim članovima porodice osoba optuženih za navodne zločine u postupcima Specijalističkih komora, uključujući troškove u vezi sa putovanjem onda kada se postupci održavaju van Kosova. Imajući u vidu da će postupci, verovatno, biti održavani isključivo u Hagu — uprkos odredbama koje navode da će se oni održavati i na Kosovu i drugim mestima — ovi troškovi puta će, čini se, biti pokriveni u svakom slučaju.

Još nije jasno kako će finansijska podrška članovima porodice ili pravo na nadoknadu onima koji su nepravedno zadržani biti regulisani. Prema odredbama u članovima 4 i 5, postoji velika mogućnost da će ovi troškovi biti isplaćeni iz kosovskog budžeta.

Posebni izuzeci

Uprkos činjenici da je Relocirana specijalistička pravosudna institucija Kosova osnovana po kosovskim zakonima, ona nije sasvim ista kao i ostale institucije u domaćem sistemu. Za početak, Specijalističke komore imaju kapacitet da potpišu sporazume i aranžmane sa državama i drugim entitetima u ime Kosova. Ovi aranžmani, u cilju saradnje sa pravosuđem, ne moraju da budu ratifikovani od strane dvotrećinske većine u Skupštini Kosova, kako se to radi sa svim međunarodnim sporazumima; sve što je potrebno da bi se ratifikovali jeste saglasnost Vlade Kosova.

Jurisdikcija Specijalističkih komora nije ograničena bilo kakvom amnestijom koju bi Ustav Kosova mogao da odredi nekome. Štaviše, presude Specijalističkih komora nisu podložne bilo kakvom pomilovanju koje bi moglo da se odredi pod kosovskim sistemom.

Dodatno, Specijalističke komore i Kancelarija specijalnog tužioca u celini — uključujući osoblje i papire, kao i imovinu — dobijaju isti imunitet koji uživa Euleks pod kosovskim zakonima. To znači da su sva njihova sredstva imuna na sve oblike uplitanja kosovskih vlasti, uključujući prostu pretragu. Arhive se tretiraju kao odvojena imovina i drže se van Kosova. Što je ključno, nijedan od ovih dokumenata se ne smatra javnim dokumentom usled razloga privatnosti i bezbednosti, pa tako ne postoji pravo na pristup tim dokumentima.

Šta sad?

Posle svih preuzetih obaveza i poduhvata pomenutih iznad, Specijalističke komore i Kancelarija specijalnog tužioca još nisu zvanično osnovani. Ovaj sporazum je stupio na snagu u januaru i 19 sudija je imenovano, kao i specijalni tužilac i šef Specijalističkih komora.

Sada čekamo usvajanje Pravila o proceduri i dokazima od strane sudija Specijalističkih komora, što je ključni sudski dokument koji detaljno reguliše ponašanje tokom sudskih postupaka pred Specijalističkim komorama; ovo će biti praćeno informacijama o tome protiv koga će biti podignute optužnice i kada će početi suđenje. S te tačke će početi sasvim nova proceduralna priča koja tek treba da se razmota.K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI