Ukratko | Uncategorized @sr | K2.0

O ulozi uzbunjivača

Piše - 09.05.2017

Najnovija diskusija Kosova 2.0 o onima koji razotkrivaju nepravde i prestupe.

U sklopu obeležavanja Svetskog dana štampe, K2.0 je u sredu, 3. maja organizovao diskusiju u Dit’ e Nat’-u u Prištini pod nazivom “Da li biste mogli biti uzbunjivač?”

Da bismo našli odgovor na ovo pitanje pozvali smo Škeljćima Hisenaja, predsednika Upravnog odbora Udruženja novinara Kosova, da moderira diskusiju sa panelistima, Fljorentom Spahijom, pravnim savetnikom NVO Demokratski institut Kosova (KDI) koji se bori protiv korupcije, Arbenom Hajrulahuom, profesorom sa katedre za političke nauke Univerziteta u Prištini, Edmondom Dungom, savetnikom Evropske unije i projekta Saveta Evrope — Projekat protiv privrednog kriminala na Kosovu, i Ivanom Jeremić, zamenicom glavnog urednika u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije.

Određeni broj građana se, takođe, pridružio diskusiji, govoreći o svojim idejama i postavljajući pitanja panelistima.

Pokušavajući da prvo diskutuje o pravnoj strani uređivanja statusa uzbunjivača na Kosovu, Spahija je napravio pregled Zakona o zaštiti uzbunjivača — što je zakon koji uređuje status uzbunjivača na Kosovu i na  kojem je tesno sarađivao.

Prema Spahiji, ovaj zakon ima niz nerešenih pitanja. Zbog toga je organizacija KDI imala problema kada je dolazila u susret sa slučajevima uzbunjivača, posebno u pogledu pružanja pravnih saveta. Prema rečima Spahije, zakon koji je stupio na snagu 2011. da bi zaštitio uzbunjivače vrlo je kratak, jer ima samo 11 članaka.

"Prema slovu zakona, na Kosovu su uzbunjivači svi građani ili zaposleni. To nas navodi da verujemo da zakon govori samo o principu, ali ne specifikuje ništa detaljno."

Fljorent Spahija

“KDI je radio sa uzbunjivačima i ono što smo naučili jeste da je vrlo teško dati pravni savet uzbunjivačima, jer zakon nije specifičan”, kaže Spahija.

Prema Spahiji, osnovni nedostaci zakona su manjak specifičnog “uzbunjivačkog” statusa, te nejasnoće  kada je reč o nužnim koracima koje treba da preduzmu institucije u slučajevima u kojima se suočavaju sa uzbunjivačima. “Ovde na Kosovu, prema slovu zakona, uzbunjivači su svi građani ili zaposleni”, kaže on. “To nas navodi da verujemo da zakon govori samo o principu, ali ne specifikuje ništa detaljno. Ovim zakonom se štiti anonimnost uzbunjivača, ali su nedostaci i dalje vidljivi u slučajevima u kojima je idenitet uzbunjivača otkriven.”

Fljorent Spahija je rekao da kosovski Zakon o uzbunjivačima nije dovoljno jasan kada je reč o pružanju odgovarajuće zaštite za uzbunjivače. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Drugi izazov je činjenica što zakon ne predviđa postavljanje rokova, i za razliku od drugih država, čiji zakoni predviđaju tri nivoa uzbunjivača, na Kosovu postoji samo prvi nivo — onaj o unutrašnjem obaveštavanju. Zakoni mnogih država predviđaju prvi nivo obaveštavanja u instituciji za koju se tvrdi da se u njoj desila neka povreda zakona, kao i drugi nivo informisanja vanjske agencije u slučajevima u kojima data institucija nije preduzela nikakve korake u pogledu povrede zakona. Na kraju, ako oba nivoa ne uspeju da preduzmu radnje, zakoni u drugim državama predviđaju treći nivo javnog uzbunjivanja preko medija.

Prema rečima Spahije, to je i dalje izazovno za kosovsko zakonodavstvo, te su zato različite nevladine organizacije koje se bore protiv korupcije a za dobro upravljanje, poput Ljevizja FOL, KDI i ĆOHU, ponudile svoju podršku u reformisanju zakona, a kako bi bio određeniji, te da bi se sačinile jasne definicije onoga što uzbunjivači jesi, ko su, kako su zaštićeni i kakvi su koraci preduzeti.

Univerzitetski profesor Arben Hajrulahu je govorio o svom iskustvu sa Univerziteta u Prištini. Pre nekoliko meseci, Hajrulahu je obznanio slučaj u kom je, navodno, jedan student diplomirao nakon završene tri godina studija, iako je počeo studirati nedelju dana pre. On je naglasio da se pobuna protiv onoga što smatrate povredom zakona na Kosovu smatra kršenjem pravila. Prema rečima Hajrulahua, nerazotkrivanje povreda zakona je nešto poput pravila u državnim institucijama.

Arben Hajrulahu kaže da sebe ne smatra uzbunjivačem, već profesorom koji ispunjava svoju profesorsku dužnost obznanjivanja onoga što smatra nepravdom. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Hajrulahu dodaje da je ovo rezultat hroničnog nedostatka odgovornosti zvaničnika tih institucija. Iinsistira na tome da ovakva situacija nije ishod nemanja odgovarajućih zakona, već se to dešava zbog odsustva mehanizama za sprovođenje zakona.

Na kraju, odbija imati status uzbunjivača rekavši da ono što je uradio predstavlja profesorsku odgovornost koja ga “obavezuje” da obznani svaku povredu zakona kojoj je svedok.

“Ako vidite povredu zakona, morate to da prijavite”, kaže Hajrulahu. “Ali, ono što je važno jeste da ne osuđujete unapred. Ne smete praviti grešku u prvim koracima. Prvo morate prijaviti slučaj onima koji su odgovorni za bavljenje slučajem u instituciji, onda morate ispratiti šta se dešava, da budete obavešteni i preduzmete neophodne radnje.”

Jeremić je govorila o nekoliko slučajeva uzbunjivača u Srbiji. Istakla je da su zakonske strukture u Srbiji, kada je reč o zaštiti uzbunjivača, teoretski dobro postavljene. Zakon određuje korake koje mora da preduzme određena institucija. Jeremić je rekla da je u Srbiji bilo više od 200 slučajeva u kojima su uzbunjivači otkrili različite povrede zakona.

Ivana Jeremić je rekla da je pravni okvir za zaštitu uzbunjivača u Srbiji jak, ali se slabo primenjuje. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Također je kazala da pravosudne institucije — uprkos jasnom zakonodavstvu na snazi — nisu uspele zaštiti uzbunjivače. Rezultat toga je da ima dosta slučajeva u kojima su uzbunjivači obznanili određene povrede zakona, ali nije bilo zadovoljavajućih rezultata u pogledu kazni ili istraga protiv počinilaca.

Poslednji panelista, Dunga, savetuje državne institucije o uređivanju zakona u vezi sa položajem uzbunjivača. Dunga je podelio svoja iskustva i svoje impresije povodom načina na koji je to regulisano u drugim državama regiona.

Prema Dunginim rečima, pogledom na zakonsku regulativu u Srbiji i na Kosovu, postoje jasne razlike između ovih dveju zemalja. Ne samo u smislu strukture zakona i njihove primene. On je istakao da je u Srbiji zakon dobro postavljen. Zakon, prema Dungi, ima zadovoljavajuća pojašnjenja i akcione planove, što se ne može reći za zakon na Kosovu. “Zakon na Kosovu je model koncepata i zakonskih odredbi koji, u stvari, ne nude zaštitu uzbunjivačima”, rekao je Dunga.

Edmond Dunga je rekao da Kosovo mora ojačati svoj zakonodavni okvir kada je reč o uzbunjivačima, uzimajući u obzir stav civilnog društva. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

On je dalje govorio o svom iskustvu sačinjavanja nacrta zakona o uzbunjivačima u Srbiji, rekavši da je Savet Evrope podržao institucije dajući savet za ovaj zakon. To je rezultiralo konkretnim, sprovodljivim, jasnim zakonom koji pruža zaštitu uzbunjivačima. Prema Dunginim rečima, novi zakon se mora sačiniti na Kosovu kako bi se obezbedila veća zaštita uzbunjivača, dok državne institucije moraju prihvatiti učešće civilnog društva i u obzir uzeti kritike iz vana kada prave nacrt novog zakona.

Naglašeno je da su se centralne kosovske institucije pozabavile tek malim brojem uzbunjivača koji su interno obznanili povrede zakona. Međutim, ima slučajeva u kojima su povrede zakona prijavljene Agenciji za borbu protiv korupcije, Kosovskoj policiji, Carini Kosova, ali čak ni takve radnje nisu dobile podršku Zakona o zaštiti uzbunjivača.K

Ilustracija: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI