Jedan na jedan | #ŽelimDaZnam

Špend Ahmeti: Hoću da moj rad mere po tome koliko Priština postoji radi svojih građana

Piše - 30.04.2017

Gradonačelnik Prištine govori o svom prvom mandatu i prognozira šta će biti u ovoj izbornoj godini.

Krajem ove godine, aktuelni gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti će pokušati da osvoji još jedan mandat kao kandidat Samoopredeljenja na izborima za gradonačelnika. Protekle četiri godine ovog tridesetdevetogodišnjaka nisu baš bile šetnja parkom. Žestoka politička borba između njega i predstavnika LDK-a i PDK-a u skupštini opštine, te borba da se promeni naličje prestonice uzeli su svoj danak, zbog čega je njegova crna kosa ubrzo postala siva.

Uprkos izazovima, ovaj nekadašnji profesor u oblasti javnih politika je spreman da zakorači u još jednu fazu transformacije Prištine. Ahmeti želi da izađe iz onoga što on naziva tranzicionim periodom i da se usmeri od pružanja osnovnih potreba gradu, kao što je vodosnabdevanje i javni prevoz, u stvaranje grada koji će biti podesniji za stanovanje i privlačniji za turiste. Ahmeti već razmišlja o budućnosti, a njegove ambicije se ne zaustavljaju na ponovnom četvorogodišnjem mandatu za gradonačelnika.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Ovaj aktuelni gradonačelnik snažno veruje da će Samoopredeljenje na ovogodišnjim izborima dobiti veću podršku u Skupštini opštine Priština, u kojoj, kako se žali, njegovi projekti često bivaju blokirani i gde je bilo teških reči razmenjenih sa protivnicima iz LDK-a i PDK-a. On priznaje da je kompromis u politici neizbežan, ali da su predstavnici koalicije LDK-PDK preispitali njegove principe, učinivši da se do kompromisa teško dođe.

U ovom sveobuhvatnom intervjuu sa K2.0 održanom pre ove ključne godine pred njim, Ahmeti govori o težnji za ravnopravnošću, pritom pružajući privatnom sektoru prostora za biznis i opravdavajući radikalne korake koje je preduzeo kako bi unapredio Prištinu.

Kosovo 2.0: U mnogim vašim javnim nastupima sam čuo kako govorite da je bilo zamarajuće biti gradonačelnik Prištine i da ste mogli mnogo više da zarađujete radeći nešto drugo. Međutim, vi ste već najavili da ćete biti kandidat Samoopredeljenja za još jedan mandat. Šta vas motiviše da se kandidujete za još jedan mandat, ako su prošle 4 godine bile toliko iscrpljujuće?

Špend Ahmeti: Ne treba verovati nijednom političaru koji kaže da je žrtvovao mnogo toga i da je mogao da bude u boljoj finansijskoj situaciji. Ono materijalno se zameni onim duhovnim. U finansijskom smislu, možda sam mogao da budem u boljoj situaciji. U stvari, to sam tek sada shvatio, ali ne želim da viktimizujem sebe. Ne bi trebalo reći: “ja sam se žrtvovao”. Ne, mi nismo ništa žrtvovali. Mi smo sami odabrali ovaj put i ja sam odabrao ovu dužnost. Čitav svoj život sam proveo služeći javnosti. Radio sam u civilnom društvu, druge sam podučavao, a sada sam gradonačelnik. Ovakve stvari mi pričinjavaju zadovoljstvo.

I kakvo vam je zadovoljstvo pričinjeno u proteklih 4 godina?

To je dokaz da se na Kosovu stvari mogu uraditi na drugačiji način. Kada nekome možete da pokažete da politika sama po sebi nije loša i da političar može da radi za dobrobit naroda. Da li smo pravili greške? Naravno, nemoguće je ne praviti greške. Da li smo mogli da uradimo više nego što jesmo? Smatram da uvek možemo još više da uradimo. Ali, generalno govoreći, vodila se stalna borba po pitanju toga da li se stvari na Kosovu mogu raditi na drugačiji način.

Bilo je iscrpljujuće zbog unutrašnjih i spoljnih sabotaža. Na unutrašnjem planu, zato što je jedna struktura u okviru opštine aktivno radila protiv nas, a na spoljnom planu u smislu mnogih blokada u medijima koji nisu uvek iskreni. Česti napadi, laži, klevete… uprkos činjenici da sam u poziciji da samo kažem: “Kako god! To su samo laži i klevete”, jer te stvari ipak utiču na čoveka. Ako ne na mene, onda na moju porodicu i ljude u mom okruženju, a to, na kraju krajeva, direktno utiče na nas.

Niko ne dolazi na ove skupove da bi rekao kako smo nešto dobro uradili. Svi imaju neki problem, ali je dobro što ljudi znaju da ih opština čuje.

Možda zvuči kao da zbijam šale, ali je moja kosa zaista posedela. Kosa je počela da mi sedi pre tri godine, ali ono što me tera da se ponovo kandidujem je što ne želim da ugrozim projekat Priština. Ovo putovanje mora da se nastavi i verujem da neće proći još mnogo vremena pre nego što ljudi koji rade bolje od mene dođu ovde, a ja žudim za vremenima kada ću svoje [upravljanje gradom] moći da prepustim nekome ko će nastaviti ovim putem i napraviti mnogo veće stvari. Siguran sam da se Priština nikada neće vratiti u 2013.

Da li je ova Priština ona koju ste zamislili kada ste izabrani za gradonačelnika krajem 2013?

Smatram da smo dobre stvari uradili. Nema iznenađenja, ali postoji razlika između mašte i stvarnosti. Možete zamisliti u svakom trenutku da će biti teško, ali kada prođete kroz sve, onda shvatite u čemu je zaista stvar. To je kao da kažete, “znam da je ta rerna vruća, i manje-više znam šta će se desiti ako stavim ruku unutra”, ali kada stavite ruku unutra, osećaj je, u stvari, drugačiji.

Razmišljali smo o tome da uvedemo drugačiji sistem odgovornosti. Ali smo na kraju mandata pomislili da će neko proceniti stvari koje smo uradili. Ova procena ima veze sa nekim stvarima koje sam obećao i zbog kojih sam izabran, a sada moram da govorim o tome da li sam ispunio obećanja. Ono što bih hteo da procenim je mera u kojoj građani vide Prištinu kao svoje vlasništvo. Javna okupljanja smo počeli sa 20 ljudi. Sada na svakom okupljanju učestvuje oko 400 ljudi. Bio sam u komšiluku Kodra e Trimave — 400 učesnika; u Ajvaliji 350, u Sunčanom bregu preko 300 ljudi.

Da li hoćete da kažete da ste povećali učešće građana?

Niko ne dolazi na ova okupljanja da bi nam rekao da smo nešto dobro uradili. Svi imaju problem, ali je dobro što ljudi znaju da će ih opština saslušati. Ti ljudi veruju da je probleme moguće rešiti. Na početku se sve vrtelo oko toga da ja rešavam probleme ljudi, ili tako nešto.

Sada je to drugačije, sada se diskusija vodi između samih građana. Zbog toga sam optimista, bez obzira na to da li ću biti gradonačelnik u još jednom mandatu. Građani ne dozvoljavaju da se ponovi ono što se dešavalo pre 2013. Rad jednog lidera se ocenjuje kada on napusti kabinet. Ako je uspeo da uspostavi sisteme i napravi promene u društvu, to će se kasnije videti.

Trotoari nisu namenjeni parkingu automobila, bez obzira na to da li postoje parkinzi. Drugim rečima, možemo da govorimo o nedostatku parkirališta, ali nema o čemu da se priča po pitanju trotoara.

Ali, ako pogledamo u retrospektivi, šta biste promenili u ovih 4 godina?

Nisam mogao da verujem da će ljudi imati onolike crne misli. Ne znam da li bih mogao da sve uradim drugačije nego što jesam, ali sam ja ona vrsta tipa koja veruje u dobrotu ljudi, možda i više nego što bi trebalo. Verujem da su ljudi dobri. Apriori verujem da su ljudi dobri, sve dok se ne pokaže suprotno.

Ipak, razočaran sam u neke ljude za koje sam mislio da žele dobro Prištini. I na kraju, politika meni ne predstavlja ni razmenu, kupovinu, niti lični ili partijski interes, već umetnost onog mogućeg — ono što se može postići radi poboljšanja dobrobiti ljudi.

Možda je trebalo da budem brži u reformisanju unutrašnje administracije, jer sam neke stvari tolerisao više nego što je trebalo.

Na šta mislite konkretno?

Zaposlene koji su nas sabotirali. Čim smo postali svesni toga, trebalo je da reagujemo hitrije kako ne bismo dozvolili smanjenje brzine kretanja ka našim ciljevima.

Radnje koje ste preduzeli su često izazivale sukobe, posebno u skupštini opštine. Kako mislite da dobijete još jedan mandat kada imate ovako zategnute odnose sa LDK-om i PDK-om? Da li je vreme za više kompromisa?

Verujem da će se situacija promeniti. U mojoj predstojećoj predizbornoj kampanji ću se usredsrediti na skupštinu opštine. Ako mi bude poveren još jedan mandat, tražiću od vas da me podržite i u skupštini opštine. Jasno je da ne smemo da imamo još jednu skupštinu koja će opstruisati rad.

Ipak, nije baš da vi niste napadali svoje protivnike, zar ne?

Vidite, ne govorim o političkim razlikama, jer ih poštujem. Neko ima drugačije mišljenje i ja to poštujem. Svi imamo isti cilj: bolju Prištinu. Možemo da se razlikujemo po načinu na koji ćemo stići do cilja. Ali, ako imate zlonamerni cilj — ako mislite da građani ne bi trebalo da imaju vodu, jer na taj način pomažete Špendu, ili ćete zaustaviti autobuse, jer izgledaju lepo, onda to ne mogu da prihvatim.

Da li mislite da ste iscrpeli sve svoje argumente kada je reč o drugim predstavnicima u skupštini?

Kompromisi u politici su prirodna stvar, ali ne i kompromisi po pitanju principa. Ugrožavanje principa znači izdaja samog sebe, kao što je to Gandi rekao. Kompromisi su i razumljivi i ja nemam apsolutnu moć. Ipak, ne mogu da postavljam direktore škola u skladu sa strankama, jer verujem da političke partije ne treba da odlučuju o direktorima škola.

Nismo pričali o stvarima koje smo zatekli kada smo preuzeli kabinet, a ni građani ne znaju šta smo zatekli. Jedan odbornik skupštine opštine, koji je bio direktor obrazovnog odseka dve godine, zaposlio je četvoro rođaka a da nije ni tražio prijavni formular. Jedan od njih nije ni završio fakultet. Bilo je stotine drugih slučajeva i to nema nikakve veze sa Samoopredeljenjem ili LDK-om, već sa principima, jer su onda svi odjednom iznenađeni kada vide rezultate PISA testa.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Mnogi su vas kritikovali što niste “trošili” mnogo energije na suočavanje s prošlošću. Kako odgovarate na te kritike?

Suočavanje s prošlošću je neizbežno. Ne možemo da napredujemo ako se ne pozabavimo prošlošću. Drugim rečima, moram da se bavim nepotizmom u prosveti, jer — ako želimo da suspendujemo te ljude — moramo da znamo šta se desilo. Ako nekoga suspendujemo, ali mu ne navedemo razlog za suspenziju, on bi mogao da kaže: “vidiš, oni to rade po partijskoj liniji”.

Ne možemo da nastavimo sa zapošljavanjem sestrića i nećaka samo zato što je neko njihov u vladi. Istovremeno, moramo da ubedimo sebe da je takav mentalitet deo prošlosti. Mi radimo kako bi građani promenili svoj pristup opštini. 46.000 nezakonito podignutih građevina nije sproveo jedan čovek, to se pretvorilo u prihvatljivu normu. Svi su uradili ono što su hteli. Neki su imali više novca i platili su, drugi su bili korumpirani i imali izgrađenu čitavu kriminalnu mrežu.

Polarizacija je bila velika u celom vašem mandatu, ali gledano s ove vremenske distance, da li su vaši protivnici ikada bili u pravu kada su vas kritikovali?

Imali smo diskusije u skupštini opštine. U medijima se samo može videti vika i dreka, ali je bilo i svrsishodnih diskusija. Bilo je diskusija o budžetu, finansijskom izveštavanju. Ja sam se često složio sa protivnicima onda kada su oni skrenuli pažnju na određena pitanja. Ne protivim se razlikama, jer i ja mogu da napravim grešku. Kada smo stavili tačku na bespravnu gradnju, neki su nam aplaudirali, ali su drugi rekli kako smo ljude ostavili bez posla. Ali je ovome došao kraj. Sada pričamo o legalnoj gradnji, što znači da napredujemo.

Dakle, vi opravdavate i radikalne mere preduzete kako bi se regulisalo pitanje bespravne gradnje. Šta je sa pitanjima poput manjka parkinga i postavljanja stubova duž trotoara kako bi se sprečilo parkiranje i dozvolilo ljudima da se slobodno šetaju? Da li opravdavate radikalne mere čak i kada ne nudite brza rešenja, kao što je bio slučaj sa nedostatkom parking mesta?

Neko mi je nedavno napisao, “ne možeš da ugradiš stubove, jer nisi pronašao nova mesta za parking”. Dakle, “nema stubova dok ne pronađeš rešenje”. Ipak, trotoari nisu namenjeni za parkiranje, bez obzira na to da li postoje parkinzi. Drugim rečima, mi ovde pričamo o nedostatku parkinga, ali nemamo o čemu da pričamo kad je reč o trotoarima; moramo da objavimo rat automobilima.

Verujem da ću izgubiti neke glasove zbog ovakvog stava, ali ljudi na Kosovu imaju poseban odnos sa svojim kolima. Oni vole da piju kafu i da gledaju u svoja kola dok to rade. Mi smatramo da bi to trebalo promeniti uz pomoć samo jedne politike. Na primer, ne slažem se s tim da treba da imamo četiri trake na ulazu u grad.

Dakle, niste saglasni sa novim projektom u Veterniku?

Ne slažem se, jer će četiri trake da se smanje na dve trake u gradu, a kada napravite četiri trake, nekako govorite automobilima “uđite!” Mislim da ne bi trebalo da imamo politiku koja poziva automobile da uđu u grad.

Mislite da to ne bi pomoglo da se otkrči grad?

Ne, jer će ovi automobili ponovo ulaziti u Prištinu, a mi imamo dve trake u gradu, čak i samo jednu u nekim mestima. Dakle, broj automobila će biti problem. Želimo da zamenimo automobile autobusima, pešačkim zonama i biciklima. Ipak, jedan poltičar ima ograničeni kapital. Ja ne mogu da se borim na 250 frontova odjednom.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Nije baš da smo videli da se nešto mnogo radi u korist biciklista u vašem mandatu.

Priština ima neodgovarajući teren za biciklizam, ali se biciklisti ne slažu sa mnom. Mi radimo na planu mobilnosti, podržanom od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), što je, u stvari, povezano sa našim zajmom za autobuse. Mi smo sproveli anketu među 3.700 građana Prištine i polako dolazimo do saznanja kuda se ljudi kreću preko dana — da li iz pravca Dardanije ka Sunčanom bregu, ili u suprotnom smeru?

Čim saznamo to, redizajniraćemo nove autobuske linije, a biće i projekta za bicikliste, kao i za pešake. Na primer, možda bi ljudi hteli da postoji zelena pešačka staza za šetnju duž grada.

Ima li Priština mesta za takve projekte?

Da. Kreativnost je potrebna, ali zasigurno ima prostora.

Jer, danas nemamo mnogo prostora za osobe sa posebnim potrebama, a građani su o tome pitali tokom naše kampanje #ŽelimDaZnam.

Mi smo, na individualnom nivou, identifikovali te ljude, sve do stambenih zgrada u kojima žive i gde se suočavaju s problemima koje imaju. Izgradili smo pojedinačne rampe na mnogim ulazima u Prištini.

Da li znate koliko ukupno?

Pa, ima dosta takvih slučajeva. Izgradili smo lift u zgradi skupštine opštine. Ranije osoba sa posebnim potrebama u kolicima nikada ne bi mogla da se sastane sa gradonačelnikom. Ugradili smo lift u Glavni zdravstveni centar za porodicu u Prištini, još jedan lift u Zdravstveni centar za porodicu u komšiluku Sunčani breg. Da li i dalje postoje prepreke? Da. Mi pokušavamo da vremenom uklonimo te prepreke.

Da li je ovaj grad prijateljski raspoložen prema svima i jednak za sve? Rekao bih da nije. Ali, prvi put na ovom mestu smo izgradili trotoar za slepe osobe u malom delu grada.

Sem tog dela centra, takve rute nije moguće pronaći nigde…

One bi trebalo da budu svuda, ali je ovo ono što možemo da uradimo. Važno je građanima reći da radimo na ravnopravnosti i ova kategorija građana nam je vrlo bitna. Neće se sve popraviti jednim liftom u zgradi skupštine opštine, jer nam je potreban i odgovarajući toalet za osobe sa posebnim potrebama. Ipak, brojne potrebe iziskuju da ih eliminišemo jednu po jednu.

Od ukupno 11 predizbornih obećanja, postoji jedno koje nije ni počelo sa sprovođenjem — projekat pristupačnog stanovanja, sa opštinskim subvencijama, za one koji rade u državnom sektoru, ali ne mogu sebi da priušte održivo stanovanje. Zašto ništa nije urađeno po tom pitanju?

Ostavili smo to za kraj; to nije projekat koji može da se završi u jednom mandatu. Već smo napravili nacrt nekih politika u tom smeru.

Šta je to tačno urađeno?

Smatramo da ćemo u maju predstaviti celi projekat. Zamisao je da iskoristimo opštinsko zemljište za izgradnju u saradnji sa privatnim sektorom kako bi se izgradio niz stanova. Reč je o stanovima koje sam pomenuo u predizbornoj kampanji; 40 do 60 kvadratnih metara koji će biti dati zaposlenima pod uslovom da oni posvete deo svog života državnom sektoru.

U državnom sektoru u Prištini ima dosta zaposlenih. Da li mislite da je ovo dobro promišljen projekat?

Mi imamo dosta zemlje, a ne treba svima koji rade u državnom sektoru u Prištini jedan stan.

Šta ako se neko ko radi u javnom sektoru i ima rešeno stambeno pitanje ipak prijavi za jedan takav stan?

Pa, postoje prioriteti. Dakle, pružićemo ih onima kojima su oni zaista potrebni, i to bi bio projekat u toku, kao što je slučaj sa socijalnim stanovanjem [gde je opština dala stanove siromašnim porodicama]. Verujem da je ovo bio najbolji slučaj ikada dosad kada je reč o pomoći socijalnim slučajevima.

Da li je bilo mnogo žalbi u ovom procesu?

Nije mnogo, jer sam rekao komisiji: uzmite što je moguće više posmatrača, a ako bi se desilo da ja kažem ko će dobiti stan, svi možete da podnesete ostavke. Ali isto tako znajte da, ako otkrijem da ste nešto namerno uradili, znajte da vas ne poznajem i da ću vas prijaviti. Zaključili smo da je 50 porodica imalo koristi, a 250 nije. Sa njihove tačke gledišta, svi se nalaze u lošoj situaciji, ali verujem da su na kraju videli da je ovaj proces bio transparentan.

Želim da Priština bude grad podesan za život, koji privlači mnoge turiste, kao i one koji žele da dođu i žive u Prištini, i da opština koja pruža kvalitetne usluge svojim građanima.

Da li mislite da ste bolje mogli da uradite neke stvari?

Smatram da uvek možemo da uradimo više i da nikada ne bi trebalo da budemo zadovoljni. Ipak, nisam mogao ni da zamislim da će neke stvari ispasti onako kako su ispale. Imalo smo jednogodišnje kašnjenje sa potpisivanjem ugovora za autobuse. Dakle, bilo je stvari za koje je prošlo više vremena nego što je to bio potrebno.

Na primer, reforma javnog prevoza?

Ne, verujem da je to bila značajna promena, a takve promene se ne dešavaju preko noći.

Kada će onda javni prevoz biti sasvim preobražen?

Vidite, Beč ima jedan od najboljih sistema javnog prevoza [na svetu], a oni i dalje rade na njemu. Reforme ne bi nikada trebalo da stanu. Mi završavamo naš plan mobilnosti u junu, a do septembra ćemo dobiti dodatni 21 autobus koji ćemo staviti u redovne linije. U junu ćemo znati koje će to nove linije biti. Pripremamo nove ugovore od 7 do 10 godina, sa privatnim investitorima koji će ulagati u nove autobuse.

Verujem da ćemo uskoro znati vremenske okvire i očekujem da ćemo najveći deo završiti do kraja godine. Kupili smo 51 autobus, ali nam je potrebno 80 autobusa od javnog sektora i 80 od privatnog — to je sporazum koji smo potpisali sa EBRD-om. Mora se reći da je ovaj 51 autobus promenio imidž našega grada, a sada imamo i manje zakrčenja. Možda ljudi to ne primećuju.

Mislite da ima manje zakrčenja? Kako ste to izmerili?

Sproveli smo naučne analize da bismo saznali. Ljudi koji ranije nisu koristili [javni prevoz] ranije, sada mi kažu da su počeli da to rade.

Ali, zar sve ovo sa autobusima nije malo preterano?

Pa, nekako jeste smešno što je sada 2017. a mi se radujemo novim autobusima. Bilo bi dobro da smo srećni zbog tramvaja ili nečeg drugog u 2017. Ipak, ne možemo sa 1. stepenice da skočimo na 15. stepenicu.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Stavili smo tačku na loše stvari i počeli da radimo one dobre. Unapredili smo socijalne usluge, poboljšali društvenu ravnopravnost u gradu, počeli smo sa obdaništima, vodom i autobusima. Ovde pričamo o osnovnim uslugama, o rešavanju osnovnih problema. Olimpijski bazeni, koncertna hala — to je drugi korak razvoja Prištine i uključivanja privatnog sektora. Posle toga imamo razvojnu fazu koja će se sprovesti u sledećem mandatu preko drugih projekata.

Na osnovu onoga što govorite, čini se da ćete se, ako osvojite još jedan mandat, pozabaviti osnovnim potrebama građana Prištine?

Mi stavljamo tačku na ove osnovne probleme. Ako govorimo o vodi, javnom prevozu, obdaništima, ne možemo reći da smo sve završili, ali su se stvari znatno poboljšale. Uveli smo red, digitalizovali naše usluge, naša administracija radi mnogo bolje. Sada idemo ka drugom nivou.

Želim da zaštitim građanina koji ima kuću čije svetlo blokira drugi građanin sa višom zgradom. To je onaj građanin koga želim da zaštitim i da mu kažem, “i ti imaš prava, ne vrti se sve oko novca”.

Ako je primarno zdravstvo osnovni nivo koji smo unapredili, sada posmatramo sekundarno zdravstvo. Sada razmišljamo o bazenima i drugim atrakcijama. Želim da Priština bude grad podesan za život, koji privlači mnoge turiste, kao i one koji žele da dođu i žive u Prištini, i da opština koja pruža kvalitetne usluge svojim građanima. Razmišljam o Prištini i o tome kako bi trebalo da izgleda 2030. ili 2040, kada ja neću biti  [njen gradonačelnik].

I kako vidite Prištinu u toj budućnosti?

Iz haosa koji smo nekada imali, ja je vidim mnogo sređeniju, sa zlatnim površinama, dobro isplaniranim prostorima — iako ćemo, imajući u vidu ovaj haos sa gradnjom, imati mnoge posledice koje osećamo čak i danas. Zbog ilegalne gradnje ne možemo da kupimo one autobuse duge 18 metara koje je Priština imala osamdesetih godina. Postoje posledice. Ali sam ja dve godine živeo u SAD i tamo građanin mora da se brine o plati, a ne o tome da li će imati vodu da se istušira, da li će imati bazen ili koncertnu halu. To su naši problemi.

Danas imamo multipleks bioskop. Opština ga nije sagradila, ali su poboljšanja u Prištini učinila da investitor dođe i pomisli da ovde ima prostora za investiciju, da je ovo mesto mnogo bolje od Skoplja i Tirane.

Šta ste vi, u vreme upravljanja gradom, uradili da privučete investitore?

Pa, možda biste mogli da pitate sve veći broj svetskih brendova koji dolaze, što ranije nije bio slučaj — politički problemi, nesigurnost, sasvim drugačije funkcionisanje administracije. Sada pričamo o redu, gradnji i dozvolama.

Smatram da bi ljudi mogli da nas definišu kao socijaldemokratsku upravu koja se bori za ravnopravnost i radi za nju, koja pomaže privatnom sektoru, dok je javni sektor od ključnog značaja.

Kada je CinePlexx došao, od trenutka kada sam se upoznao s tim ljudima i ubedio ih da je Priština grad u koji bi mogli da dođu, sastao sam se sa njima još 10 puta i pomogao im da ispromovišu ovaj bioskop. Meni je bilo važno da imamo bioskop sa brojnim ekranima.

Zašto biste pomogli privatnoj kompaniji kada Priština već ima bioskop?

Jer ne želim da moji građani iz Prištine odu u Skoplje da bi gledali film. Sada imaju lepo i čak lepše mesto u Prištini. Neću da moji građani idu u Skoplje u Mekdonalds ili Burger King. Hoću da ovde imamo obrt, da ovde generišemo prihod.

Zar nije u suprotnosti sa socijaldemokratskim konceptom kada promovišete privatnu kompaniju?

Socijaldemokratija, po mom uverenju, jeste ono što veruje u kapitalistički sistem, a za to ima mnogo načina. Mi ne dozvoljavamo tržištu da gradi tamo gde želi i šta želi, ali svaki socijaldemokrata u svom gradu hoće bioskop. On želi da postoji funkcionalni zdravstveni centar za porodicu, kako bi građanin mogao da popravi zub za 4 evra i da ga izvadi za 1,50 evra, dok u privatnom sektoru treba da plati 40 i 20 za iste usluge. Građanima bi trebalo omogućiti kvalitetne usluge.

Da li biste svoj način upravljanja okvalifikovali kao socijaldemokratski?

Smatram da bi ljudi mogli da nas definišu kao socijaldemokratsku upravu koja se bori za ravnopravnost i radi za nju, koja pomaže privatnom sektoru, dok je javni sektor od ključnog značaja. Znam da se [u kantu za smeće] bacaju neki kroasani [koji se dele po školi], možda u školi u Dardaniji ne pojedu sva deca svoje kroasane, ali u siromašnijim komšilucima ona ih jedu. Ovaj sistem ćemo unaprediti u predstojećim godinama.

Za one koji ne mogu da ga priušte, želimo da garantujemo minimum kroasana i mleka. Kada se moja ćerka vrati iz škole trebalo bi da shvati zašto sam učinio da kroasani i mleko [budu obavezni u školi]; ona bi trebalo da razume da ima 35 školskih drugova i drugarica i da ima nekih sa skupocenijim olovkama i torbama, dok drugi nemaju ništa od toga. Deca u tim godinama razumeju da su neke vrednosti sveobuhvatne i da bi trebalo da ih forsiramo. Mi imamo urođeni mentalitet koji gaji uverenje da ne možete podučavati učenika drugog razreda o tablici množenja dok je on gladan.

Želim da zaštitim građanina koji ima kuću čije svetlo blokira drugi građanin sa višom zgradom. To je onaj građanin koga želim da zaštitim i da mu kažem, “i ti imaš prava, ne vrti se sve oko novca.

Nakon što je poslanik Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, javno govorio protiv Devoli kompanije i njene veze sa politikom, mnogi smatraju da je taj govor bio usmeren protiv vas. Drugi su komentarisali da je gospodin Kurti hteo da istakne da Samoopredeljenje nije talac oligarhijskog sistema, a nakon što su se pojavile fotografije sa vama i Bljerimom Devolijem na jahti. Da li postoji sukob između vas i Kurtija?

Kao prvo, Samoopredeljenje ne može da bude talac nijedne velike kompanije. Ja mislim da smo razvijeni i dovoljno odrasli, nikome nismo dužni, ni ja kao pojedinac ni Samoopredeljenje. Naša borba za radnička prava i protiv oligarhije je dobro poznata činjenica i to se nalazi u programu naše partije, čijem sam pisanju i sam doprineo.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Ja sam bio ključna osoba koja je insistirala na istrazi o dogovorima AXOS-a i PTK-a [a nakon što je AXOS stekao 75 odsto akcija u ovoj telekomunikacionoj kompaniji] i o auto-putu Ibrahim Rugova [i neuspehu kosovske vlade da objavi ugovor za izgradnju ovog puta], kao i mnoge druge stvari. Taj govor o lošim i dobrim momcima nije bio namenjen meni ili bilo kom drugom pojedincu u Samoopredeljenju. To je više bila reafirmacija onoga za šta se stalno zalažemo u Samoopredeljenju.

Šta je izazvalo taj govor? Da li je on bio slučajan?

Taj govor je pripremljen 2. marta, nekoliko dana pre napada na mene preko tih fotografija. Dakle, taj govor je smatran reafirmacijom toga da Samoopredeljenje štiti razne grupe ljudi. Na primer, imamo poljoprivrednike koji nam govore da mi trenutno kupujemo njihovo mleko za vrlo niske cene, ili radnike iz supermarketa koji rade 6 dana nedeljno. Samoopredeljenje će zaštititi te ljude po svaku cenu, napadajući velike kompanije; jasno je da mi radimo u korist radničkih prava.

Ali ima i onih koji to vide kao deo takmičenja između vas i gospodina Kurtija. Koje je vaše mišljenje o tome?

Takmičenje u čemu?

Da se postane kandidat Samoopredeljenja za premijera?

To sam isticao ranije, a to kažem i danas: Zainteresovan sam za to da nastavim svoj rad u Prištini. Isto tako sam govorio da u Samoopredeljenju ne postoje tabu teme. Trenutno nemam takve ambicije.

Verujem da će drugi mandat biti lakši u smislu rada koji treba da se uradi u Prištini i da će biti dinamičniji, jer smatram da će postojati drugačija konstelacija vlasti. Takođe smatram da je bilo ljudi koji su bili angažovaniji na centralnom nivou, kao što su Aljbin i drugi, a mi smo dovoljno zreli da ovakav razgovor vodimo u Samoopredeljenju.

Pre nekoliko dana ste rekli da se ne slažete sa Kurtijevim govorom kada je govorio o velikim preduzećima i ekonomiji generalno…

Da li se stopostotno slažem sa svim članovima? Nema šanse. Kada smo glasali za partijski program, mi smo se saglasili oko njegovog sadržaja. Taj program pokriva mala i srednja preduzeća, ali i velika, kao i ulogu države u tome. Drugim rečima, ako bilo gde pronađemo oligarhiju i monopol, mi ćemo na to staviti tačku. U to nema sumnje.K

Photo: Majlinda Hoxha / K2.0.

Prikaz: Ade Mula / K2.0. 

Ovaj razgovor je uređen radi njegove dužine i jasnoće. Ova sesija pitanja i odgovora je reakcija na pitanja čitalaca tokom naše kampanje #ŽelimDaZnam. Kampanju #ŽelimDaZnam je podržala Ambasada Holandije na Kosovu.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI