Sport | Monografija

Stupanje na eru kosovskog sporta posle priznanja

Piše - 16.03.2017

Dobro došli u monografiju K2.0 o sportu -- napomena urednika.

Kosovski sport je ušao u novu eru.

On je godinama bio nepriznat; priče o kosovskim sportskim savezima koji su tražili da budu primljeni u međunarodna tela i njihove zvezde koje su se takmičile u bojama drugih država. Potraga Kosova, kao države, da bude priznato je iznova i iznova sprovođena u mikrokosmosu, na konferencijama i sportskim događajima širom sveta. Kosovo je imalo želju da igra.

Ova priča sada može da se nastavi. Jedna kosovska ekipa se 2016. takmičila na kvalifikacionim utakmicama za međunarodna takmičenja u rukometu, košarci i fudbalu. A tu je bila i Olimpijada. Kosovo je poslalo tim sportista u Rio 2016. da bi prvi put učestvovalo na Olimpijskim igrama. Jedan od tih sportista, sportistkinja Majljinda Keljmendi, vratio se sa zlatnom medaljom.

Moramo brzo da se povratimo u igru, inače će 1-0 gore postati 2-1 dole.

Prvi korak u ovoj novoj eri bi morao da bude u formi pogleda u prošlost i slavlja: prve utakmice Kosova, prve pobede, prve medalje. Njih je bilo vrlo teško osvojiti. Kako bi se pomoglo sa slavljem, naša sportska monografija je pripremila priču o debitovanju Kosova na fudbalskom Svetskom kupu; emotivnu posetu Finskoj koja u prvi plan stavlja preostale veštačke prepreke i beskrajni potencijal koji je omogućen zahvaljujući priznanjima.

Kao što svaka razumna osoba koja se bavi sportom zna, slavlje može samo da traje toliko. Moramo brzo da se povratimo u igru, inače će 1-0 gore postati 2-1 dole. Važno je preispitati se i ispitati aktuelno stanje u kom se nalazi sport na Kosovu.

Sve do sada, kosovski savezi su uvek bili gubitnici, boreći se za Kosovo u inostranstvu, očajnički čekajući prihvatanje one druge strane. Sada se moraju suočiti sa većom merom nadzora. U našoj drugoj priči, “Hale moći”, Moralj Požegu se bavi nekim ličnostima koje vode sportska tela na Kosovu i postavlja pitanje o tome koliko dobro ona služe sportistima i onima koje sport zanima.

Tu je i infrastruktura — prostorije u kojima obitava kosovski sport, mesta na kojima se prvaci kale, rekordi se uspostavljaju, a emocije navijača su napete. Sve je to zanemareno već duže vreme. Naš foto-esej “Domovi kosovskog sporta!” omogućuje uvid u ovaj svet, njegovu prošlost i budućnost, ali — što je najvažnije — jedinstveno prisustvo koje će postojati samo u ovom trenutku.

To je zato što se ove vrednosti transformišu, uglavnom zbog promena u državnim ulaganjima u sport. Naš video-infografik, “Bez podrške države, bez sporta”, objašnjava kako se menjala količina novca koju je država ulagala u sport u periodu od 15 godina, te kako će to promeniti situaciju u vreme posle priznavanja kosovskog sporta na međunarodnom planu.

Uprkos ovim pitanjima u sadašnjosti, budućnost izgleda neporecivo svetlije i tek počinje. Dok su muškarci debitovali prošlog septembra, ženska reprezentacija igra svoje prve kvalifikacije za Svetski kup narednog meseca. Bavimo se time kako oni mogu da pronađu nadahnuće kod dvoje najboljih igrača evropskog fudbala, obe su rođene na Kosovu, a priča nosi naslov “Koracima prvaka”.

Vreme je da se odlučimo. Vreme je da preispitujemo. Najvažnije je, pak, da pokažemo naše ambicije.

I Distria Krasnići traži nadahnuće kod svojih prethodnika. Ona je dvadesetjednogodišnja džudistkinja koja se nada da će umnožiti uspeh Majljinde Keljmendi tako što će osvojiti još jednu olimpijsku medalju za Kosovo u džudou. Nažalost, glavna prepreka je sama Majljinda — Distria mora da porazi svoju junakinju da bi je kasnije imitirala. Višegodišnji kosovski džudo entuzijasta, Virtit Gacaferi, priča jedinstvenu priču u “Borbi sa veličinom”.

Kako kosovska sportska budućnost postaje sve uzbudljivija, njegovo priznavanje je stvorilo prepreke za druge države koje su se uzdale u odsustvo Kosova iz sportskog sveta, a kako bi iskoristili talente rođene na Kosovu.

Nakon što je Albanija izgubila neke svoje sportiste, pojavilo se egzistencijalno pitanje kod Albanaca širom Balkana i šire od toga. Građanin Tirane, Ermalj Kuka, razmišlja o sledećem pitanju: “Jesmo li jedinstveni?”

Kakve god da su nedoumice, priznavanje kosovskog sporta je učinilo da sportska pitanja na Kosovu budu vraćena na njegov teren. Vreme je da se odlučimo. Vreme je da preispitujemo. Najvažnije je, pak, da pokažemo naše ambicije; budućnost je blistavija nego ikada pre.

Vreme je da se tetive što više opruže u sprintu, da se pliva onoliko brzo koliko je fizički izvodljivo, da se skoči i dospe do trećeg pokazivača, da se ljudi bace na leđa i osvoji ipon, da se razmišlja van kutije. Građani Kosova sada mogu da se takmiče sa svetom — i da pobede. Vreme je da se istupi.K

Ilustracija: Majljinda Hodža / K2.0.

Nazad na Monografiju o sportu

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI