Jedan na jedan | Kultura

Taste2: Moja muzika je oblik protivljenja zlu u ovoj zemlji

Piše - 29.03.2017

Reper koji kaže da doprinosi kosovskom društvu kroz muziku koja je protiv onih koji “lažu ljude”.

Muzika je za Taste2 oblik protesta. Jer, “tako je hip-hop rođen — on je revolt”. Ovaj reper, koji živi u Francuskoj sa svojom porodicom, često dolazi na Kosovo samo radi muzike. Za vreme svojih poseta, on neretko učestvuje na protestima. On ne baca kamenice, ali psuje i zviždi, što je oblik protesta protiv onih za koje kaže da svakodnevno “serviraju laži” narodu.

Reperu Taste2 ne smeta kada je među ljudima koji se bune protiv zala za koja kaže da su zarobili Kosovo, a ovaj čin pobune je evidentan kroz njegovu muziku. Autor pesme “Pashtet” (“Bez države”) često koristi svoje pesme da bi se bavio društvenim pitanjima i kako bi se protivio boljkama društva.

Poreklom iz Prištine, Taste2 — alijas Miljot Hodža — otišao je u Francusku tokom rata 1999, što je vreme u kom su mnogi građani Kosova napustili isto.

Za vreme povratka građana Kosova nakon rata, nadajući se boljem životu, i Taste2 se vratio na Kosovo, ali se tu nije dugo zadržao. On i njegova porodica su 2003. odlučili da se vrate u Francusku nakon što su na Kosovu živeli tri godine. Otada on živi i radi u Marseju, na jugu Francuske, a njegovi odlasci na Kosovo su ovih dana motivisani muzikom.

On je komponovao više od 80 pesama, ali ih nije objavio ni na jednom albumu. To je zato što Taste2 stvara muziku “iz zabave”, a ne radi profita. Tokom njegove sedamnaestogodišnje karijere, on je postao poznat kao reper koji se učestalo distancira od hip-hop scene. A sada, posle brojnih pauza, čini se da će konačno objaviti album.

Fotografija: Ahe Mula / K2.0.

Prvi album repera Taste2, koji trenutno sprema, predstavlja saradnju sa dvojicom džez muzičara iz Prištine: Enesom Beuom i Armendom Džaferijem. On kaže da će ovaj album biti duhovitiji i posebniji od svih njegovih drugih pesama, da će se album uživo predstaviti i neće biti ograničen na hip-hop.

Učestala komponenta njegovog rada je satira. Nedavno je objavio pesmu “Kthemu” (“Vrati mi se”) u kojoj govori o jednoj od najdelikatnijih tema kosovskog društva: rodnim odnosima. Taste2 u ovoj pesmi satirizuje uloge muškaraca i žena u odnosima.

On je odnedavno često u Prištini, jer pored toga što radi na svom albumu, on radi i na komedijskom činu “Stupcat”, gde snima novu epizodu njihovog poznatog šoua “Egjeli”. Čini se da će ova saradnja biti nastavak satire repera Taste2.

Njegova ironija je još dublja od toga i širi se na pitanja identiteta koji vidi kao fundamentalna za kosovsko društvo. On je reper kog je teško definisati, i sam kaže da ne zna ko je i da očekuje da to sazna malo pre nego što umre. On smrt vidi kao oslobođenje. Obično ga, kaže, drugi poznaju bolje nego što on zna sam sebe, dok govore o njegovim poslovima i njegovom životu.

K2.0 je razgovaralo sa Taste2 o protestu, smehu i pašteti.

K2.0: “Mi jedemo pirinač, ali nismo Kinezi / Pijemo čaj, ali nismo Englezi / Pijemo vino, ali nismo Francuzi / Nismo životinje, ali smo u kavezu…” To su reči stihova iz vaše pesme “Na Jena”. Ko smo mi? Da li smo bilo ko?

Taste2: Imamo ovaj problem. Identitet je problem koji ovde izlazi na površinu. Možda je to suština problema našeg društva. Dakle, teško je pronići u to ko smo, šta smo, jer je sve u popriličnoj zbrci ovde. Ispostavilo se da i dalje ne znamo šta smo i da li uopšte jesmo.

Da li Taste2 zna ko je?

Ne, naravno da ne. Ja i dalje to saznajem. Možda ću da saznam ko sam malo pre nego što umrem; to bi bilo oslobađajuće. Ili ću, pak, nekoga upitati “ko sam ja?” i on će mi odgovoriti. Ako o tome razmislite, ispostavlja se da me svi bolje poznaju od mene. Jer, kao i u svim malim mestima, priče se šire, pa vas drugi bolje poznaju. Na kraju mogu da kažem ‘ne’, ne znam ko sam.

Pasulj i gulaš se obično smatraju tradicionalnim jelima na Kosovu; to je hrana koja “napuni stomak”. Vi ste napisali pesmu o pašteti, što je hrana koja čoveka ne ispuni koliko gulaš ili pasulj. Šta za vas predstavlja pašteta u ovoj pesmi?

Pašteta je laž koju jedemo svakodnevno, laž koja nas proždire. Ljudi su danas puni laži. Pored paštete, pesma se tiče i pojma “Pashtet” [“Bez države”], pa je to igra rečima. Ipak, mislim da, ako zaista želite da bude siti, morate da pojedete đuveč; on je mešavina. U Francuskoj živim sa različitim zajednicama već neko vreme, i to je ono što ja volim. Postoji mešavina nacionalnosti i rasa, a to mi se dopada, to je nešto bitno. Kada ljudi iz različitih zajednica žive zajedno, onda se može reći da je postignut uspeh.

Rekli ste da je Pašteta laž koju jedemo svakodnevno. Da li to znači da nam se laži serviraju kao brza hrana, ili se ona pravi uz pomoć recepata?

Mi svakodnevno jedemo laži u kojoj god nam se one formi serviraju, bez obzira na način. Čini se da kao da nemamo izbora — previše se bojimo da bismo išli putem koji vodi ka istini. To se dešava širom sveta, ne samo na Kosovu; u današnjem svetu, laži su ključne za uspeh. Štaviše, ćutanje je ključno za uspeh. Jer, u današnjem svetu, ako pokušate da se pobunite, nećete ništa postići; morate da živite u laži da biste napredovali.

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

U vašoj pesmi “Pashtet” kažete “Pun masnoće / Pljuni mi u lice / To je tvoja dužnost”. Na koga smo obavezni da pljunemo?

One koji su puni masnoće.

Šta znači “puni masnoće”?

To su oni ljudi koji rade loše stvari, koji prave štetu našoj državi. Nikada nisam hteo da oslovljavam te ljude. Mi nismo glupi, svi znamo ko su oni i šta su učinili. Ne pominjem imena, jer nisam političar; ne pripadam nijednoj stranci. Iako sam učestvovao u protestima, to ne znači da pripadam nekoj stranci ili da podržavam neku stranku. Osetio sam da mi je to dužnost, kao obaveza, pa sam izašao na ulice.

Dakle, bili ste da protestujete?

Da, kad god sam za to imao priliku.

Da li ste bacali kamenice?

Ne. Samo sam zviždao i psovao.

U muzičkom videu za pesmu “Pashtet” možemo videti scene sa nasilnih protesta koji su se održali u našoj zemlji. Zanimljivo je da pokazujete policijsku brutalnost, ali i povređene policajce. Da li ste uspeli da objasnite sebi na čijoj je strani Taste2, ako ih možemo ovako razdvojiti?

Taste je za pravdu.

"Ako vidite da bomba pada, smejte se, jer vam ništa drugo ne preostaje."

Šta je, u ovom slučaju, pravda za tebe?

I dalje se to ne zna, jer je situacija isuviše burna kako bismo znali šta je pravda. Na protestima se ne može reći da su policajci loši momci; oni su obavezni da budu tamo. Dakle, ne možemo da ih označimo kao loše. Sigurno da ima loših policajaca, kao što ima i loših demonstranata.

“Krivac je pronađen, ali je sistem na njegovoj strani / Pa kao megdandžija dopušta problemu da se slobodno kreće.” Po mišljenju Taste2, ko je krivac?

Onaj koji je na čelu države, onaj koji ima sve u šaci, ima podršku i radi mnoge stvari. Oni korumpiraju ovo mesto, jer znaju da imaju podršku i da ih niko ne može kazniti. Iz tog razloga se problem slobodno kreće, a oni koji stvaraju probleme nemaju nikakve probleme.

Postoji li nešto što niste satirizovali?

Možda postoji. Snimam novi album, pa ćemo videti; iako će to biti album srećnijeg karaktera, satira će i dalje biti prisutna. Satira će uvek biti prisutna u mojoj muzici.

Da li Taste2 uzima bilo šta zaozbiljno?

Ja sve shvatam ozbiljno!

Da li je taj odgovor satiričan?

Ne, ne. Zaista sve shvatam ozbiljno. Ali, ponekad pomislim da je jedino što nam je ostalo da radimo jeste da se smejemo. Ako ne možemo glasno da se smejemo, onda bi makar trebalo da budemo srećni ponekad u ovom svetu, jer situacija nije ni približno dobra. Ali, kako ne bismo previše dramatizovali, bolje je smejati se; ako vidite bombu kako pada, smejte se, jer vam ništa drugo nije preostalo. Nemate kuda da bežite.

Muzika Taste2 se može klasifikovati kao satira u odnosu na mejnstrim hip-hop scenu na Kosovu. Da li sam u pravu?

Ne, ne bih rekao. Imam dosta prijatelja repera na Kosovu. Ja ih poznajem i svi su odabrali svoje puteve. Neki reperi liče na druge. Ipak, ja sam otišao u sasvim drugom muzičkom smeru. Ja se bavim društvenim pitanjima, što je retkost na današnjoj hip-hop sceni. Bim Bimma radi nešto tako. Nisam viđao druge koji to rade. Mislim da oni žive u iluziji. Oni su se amerikanizovali manje-više. Kao i svi u svetu, ovaj mejnstrim je na čelu hip-hopa. Ja sam i dalje stara škola i verujem da bi trebalo da nastavim tako, uprkos tome što znam kuda će me to odvesti.

Studio je mesto u kom se osećam najviše kao kod kuće - kada odem tamo da napravim pesmu, i kada je završim, to je kao kada upalite cigaru posle seksa.

Rep muzika je posle 2000. počela da doživljava neku kulturnu revoluciju u ovoj zemlji. Ipak, sada se čini da je to stvar prošlosti. Šta se promenilo?

Izgleda da je reč o novcu. Novac menja stvari. Oni [reperi] govore da je to nekakva muzička evolucija, ali se ne slažem s tim, jer je hip-hop izgubio svoje boje. Ne znam zašto se to desilo. Izgleda kao da ih neko drugi inspiriše, a tako hip-hop gubi svoje boje. Većina njih ima uzore i zaboravljaju na to da treba nešto od sebe da daju, ono što znaju, ili ono što jesu. To je nekakva kombinacija, “malo ću da budem kao ovaj i malo kao onaj”. To se vidi u stihovima i u onome kako oni izgledaju.

Ima slučajeva čak i na našem tržištu kada su neke ideje bile ukradene. To sam dosta počeo da mrzim, pa nisam hteo da se odvojim od svog puta. Želim da nastavim tim putem, da pravim muziku na svoj način. Ne znam kuda će me to odvesti. Studio je mesto gde se osećam kao kod kuće — kada odem tamo da napravim pesmu, i kada je završim, to je kao kada upalite cigaru posle seksa. I moja muzika se nalazi na tom nivou. Pa tako, ako pokvarim i svoju muziku, šta mi preostaje?

Popričajmo o revoltu — šta vas najviše tera da se bunite?

Mnoge stvari. Od trenutka kada ustanem do trenutka kada uzmem prvi gutljaj kafe pre izlaska iz stana, ja mogu da napišem pesmu. Kao prvo, nemamo trotoar po kom bismo se kretali. Ja zaista volim da se šetam, ali nemamo trotoar. A kamoli neke druge stvari.

Kažete da možete da napišete pesmu od trenutka kada izlazite iz stana, jer ste revoltirani. Da li to znači da je za Taste2 ovo neka vrsta protesta?

Jeste. Hip-hop je tako nastao, kao pobuna. Ovo je jedan od razloga zbog kog se ne slažem sa današnjom idejom mejnstrim hip-hopa. U njemu nema pobune. Umetnost mora da nosi neku poruku — svi mislimo da će umetnost spasiti svet.K

Ovaj razgovor je uređen radi njegove dužine i jasnoće.

Prikaz: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI