Na skupštinskoj sednici održanoj 9. septembra 2017. — tri meseca nakon junskih izbora i dva posle potvrđivanja rezultata — Ramuš (Ramush) Haradinaj je uspeo da obezbedi dovoljan broj glasova od novoizabranih poslanika da bi postao premijer. Posle velikog aplauza, Haradinaj se obratio poslanicima, najavljujući imena ljudi koji će biti članovi njegovog kabineta. Ipak, prvi govor u svojstvu novog premijera nije otkrio bilo kakve detalje o njegovom programu ili o tome kako će da vodi Kosovo.

Međutim, Haradinaj je bio glasniji u tome kako će upravljati državom tokom predizborne kampanje krajem maja i početkom juna 2017. Izabran od Demokratske partije Kosova (PDK), Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratske inicijative (tada NISMA) kao kandidat za premijera koalicije ‘PAN’, on se dotakao brojnih pitanja, uključujući privredu. Ovaj nekadašnji vojnik je verovao da je zemlja u “stanju rata”, govoreći ljudima da se “mi borimo za ekonomski razvoj”.

U to vreme, Haradinaj je dao brojna obećanja o tome kako će se kosovska privreda razviti. S druge strane, obećao je petostruko povećanje u stepenu izvoza dobara i smanjenja stepena uvoza. Nadao se da će preobraziti Kosovo u energetsku silu i mitrovački rudarski kompleks Trepča u ekonomskog džina, koji će doneti nova radna mesta i prosperitet. Haradinaj je, takođe, pomislio da će vizna liberalizacija pomoći da se razvije ekonomija i obećao je da će ovaj proces da se okonča za 90 dana.

S druge strane, Haradinaj se zarekao da će novac staviti direktno u džepove građana, obećavajući rast plata u javnom sektoru za 30 posto, a penzija za 25 procenata, kao i da će povećati minimalnu zaradu koja se nalazi na istom nivou još od 2011. Još jedna njegova želja je bila da se prestane sa odlivom novca iz ekonomije na ilegalan način, obećavajući da će se boriti protiv kriminala i korupcije.

Vraćajući se na ova obećanja, napredak ka ostvarenju ovih ciljeva deluje oskudno. U pogledu izvoza, tokom prvog i drugog kvartala 2018, prema najnovijim dostupnim podacima, izvoz je opao u istim periodima 2017, četiri odsto u prvom kvartalu i 7,2 procenata u drugom. Uvoz se, u međuvremenu, povećao, na više od 12 odsto u drugom kvartalu 2018. u poređenju sa istim periodom 2017.

U pogledu toga da Kosovo postane “generator energetike”, glavna akcija vlade bila je da se potpiše ugovor sa ContourGlobal, međunarodnom kompanijom za proizvodnju električne energije, za izgradnju nove elektrane, za koju se predviđa da će početi sa radom decembra.

Fotografija: Agron Demi

Politički analitičar Instituta GAP, Agron Demi, tvrdi da bi vladin dogovor sa kompanijom ContourGlobal o novoj termoelektrani samo povećao cene električne energije, da bi negativno uticao na privredu. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Prema mišljenju političkog analitičara Instituta GAP, Agrona Demija, ovo ulaganje neće dovesti do ekonomskog razvoja. Upravo suprotno, tako će se samo povećati cena električne energije do 40 odsto. U nedavno sprovedenom intervjuu, premijer Haradinaj je priznao da će cena električne energije “verovatno da se poveća, ali ne u ovoj godini”.

U anketi sa 84 lokalnih kompanija koju je sproveo Institut GAP, svaki ispitanik je odgovorio da bi otpuštanje radnika bila jedna od mera koje bi, možda, trebalo preduzeti kako bi se izašlo u susret rastu cena energenata. Demi kritikuje i činjenicu da će Vlada Kosova tada kupovati svu električnu energiju koju će proizvesti elektrana za prvih 20 godina od ContourGlobal-a i da će, po ceni od 80 evra po megavatu, ovo biti najskuplja električna energija na Balkanu.

U pogledu Trepče, namerenog ‘privrednog džina’, vršilac dužnosti blagajnika kompanije, Miftar Hiseni (Hyseni), rekao je u maju da je ove godine došlo do pada proizvodnje u rudarskom kompleksu, kao što je to bio slučaj svake godine još od 2014. Po njihovom stavu, vlada tek treba da primeni Zakon o Trepči koji ima za cilj da otvori put investicijama, a usvojen je 2016.

To je slučaj zbog politizovanih i nepotpunih imenovanja na položaje koja su dovela do neuspeha da se finalizuje formiranje dvaju odbora, Nadzornog odbora i Upravnog odbora, bez kojih Zakon o Trepči ne može da se sprovede. Direktor Trepče, Ahmet Trnava, rekao je da je od vitalnog značaja formirati odbore, jer bez njih Trepča ne može da se razvija.

Čak je i ministar za ekonomski razvoj Valjdrin Luka (Valdrin Lluka) priznao da je Trepča u velikom problemu i da se suočava sa poteškoćama u proizvodnji. “Trepča trenutno prolazi kroz težak period”, ministar je početkom ovog meseca izjavio za Telegrafi.

U međuvremenu, vizna liberalizacija se nije sprovela za 90 dana, iako je jula ove godine preduzet ključni korak u tom smislu, kada su konačni kriterijumi postignuti. Poslednji kriterijum svodio se na unapređenje rada vlade protiv kriminala i korupcije, iako su ministri optuženi od specijalnog tužioca zbog optužbe za korupciju ostali u Haradinajevoj vladi, uključujući ministra za infrastrukturu, Palja Ljekaja (Pal Lekaj), protiv koga je podignuta optužnica u aprilu.

U pogledu povećanja prihoda za javnost, radnici u javnom sektoru koji su dobili povišicu bili su visokopozicionirani državni zvaničnici, uključujući samog premiijera, njegove zamenike i zvaničnike iz njegovog kabineta, kao i predsednika. Puka veličina vlade je izazvala uzbunu, gde su za 80 zamenika poslanika povećane plate koje će nositi kući, čija je visina u odnosu na rad vlade upitna po mišljenju nekih komentatora.

Iako ni minimalna zarada ni penzije nisu povećani, skandal je izbio zbog istraga o socijalnim davanjima za ratne veterane. Tužilac Elez Bljakaj (Blakaj) je izneo tvrdnju o vladinim zvaničnicima, uključujući i onu o premijeru Haradinaju, da su ometali njegov rad dok je on istraživao tvrdnje o tome da blizu 19.000 ljudi pod velom prevare prima državni novac, što je izazvalo proteste.

Iako se premijer, naizgled, mučio da ispuni svoja obećanja iz kampanje, neki kritičari ističu da sama postavka vlade izaziva probleme kada treba da se oživi ekonomija. Da bi se formirala koaliciona vlada, partije koje su činile koaliciju PAN takođe su uspostavile partnerstvo sa Novom alijansom Kosova (AKR) i Srpskom listom koji su, naposletku, izašli iz vlade.

Agron Demi veruje da se Haradinajeva vlada sada sastoji iz partija koje nemaju ništa zajedničko jedna sa drugom, što je činjenica za koju veruje da je evidentna, jer se koalicija ne kandiduje sa zajedničkim političkim programom na izborima.

PAN je najavio svoju odluku da će se nadmetati zajedno na poslednji dan predviđen za registraciju predizbornih lista u Centralnoj izbornoj komisiji (CIK). Pre toga, tri najveće partije koalicije imale su odvojene programe, a prema mišljenju Demija, nijedna od njih nije prikazala detalje o tome kako će oživeti privredu.

On naglašava obećanje Socijaldemokratske inicijative iz kampanje da će se zaposliti 25.000 ljudi za dve godine, dok je glavni kriterijum za te ljude da nemaju bliske članove porodice koji su zaposleni. Demi smatra da je ovakvo obećanje štetno za ekonomiju, jer veruje da bi zapošljavanje trebalo da se zasniva na kvalifikacijama.

Nova vlada je, na kraju, objavila viziju svog mandata u programu pod nazivom Novi početak, koji Demi smatra užurbano napravljenim i sa pristupom koji je “nemaran” prema ekonomiji. Ovaj ekonomista smatra da je ovakav labavi temelj doveo do toga da vlada ne uspeva da donese odluke koje mogu da dovedu do privrednog razvoja.

Demi opisuje vladine akcije i odluke kao nešto što je sprovedeno na ad hok bazi i smatra da oni ne sprovode Nacionalnu strategiju za ekonomiju koja je usvojena 2015. Posebno ističe da je obrazovni sektor, koji se smatra ključnim elementom za ekonomski razvoj u ovoj privrednoj strategiji, doživeo suštinski neuspeh.

Aktuelno vladino rukovođenje obrazovanjem karakterišu skandali, uključujući oni u Kosovskoj agenciji za akreditaciju, koja obezbeđuje kvalitet u visokom obrazovanju, a zbog kojih je ova agencija iščlanjena iz Evropskog registra za kvalitet. Ovo se desilo usled percipiranog manjka nezavisnosti nakon što su upravni odbor i vršilac dužnosti direktora dobili otkaz od strane Ministarstva za nauku, obrazovanje i tehnologiju.

Otvaranje novih radnih mesta kroz rast

Prema mišljenju većine građana, glavni preduslov za ekonomiju jeste da se otvore nova radna mesta i da se umanji visoki stepen nezaposlenosti u ovoj zemlji. U izveštaju UNDP-a objavljenom novembra prošle godine, 40 odsto ispitanika je identifikovalo nezaposlenost kao najveći problem na Kosovu.

Predsedavajući Skupštinom Kosova i šef PDK-a, Kadri Veselji (Veseli), govorio je o važnosti otvaranja novih radnih mesta prilikom predizborne kampanje 2017, obećavajući 60.000 novih radnih mesta. U razgovoru sa K2.0, privredni savetnik premijera, Gazmend Abraši (Abrashi), zarekao se da će vlada otvoriti još više radnih mesta od ambicioznog ukupnog broja koji je izrekao Veselji.

Ovaj ekonomski savetnik veruje da je ova vlada “najproaktivnija od oslobođenja zemlje”, dodajući da, ovim intenzitetom, oni mogu da postignu svoj cilj. On povezuje i napore za otvaranje novih radnih mesta sa brojem ljudi za koje se očekuje da će uskoro otići u penziju. Međutim, kada je upitan o tome da li će se ovako otvoriti nova radna mesta ili će se prosto zameniti aktuelnim poslovima, Abraši nije imao odgovor.

Ekonomista Florin Aliu upozorava da se stepen zaposlenosti jedino može povećati sa devet odsto rasta ekonomije. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Prema podacima koje je obezbedila Svetska banka, Kosovo može da očekuje 4,2 odsto ekonomskog rasta 2018, što je slično nivou rasta u proteklim godinama. Iako naizgled pozitivan znak, Florin Aliu, ekonomski istraživač na Univerzitetu Tomas Bata u Češkoj Republici, izjavio je da “ovaj stepen rasta ne može da generiše više novih radnih mesta nego u prošlosti”.

Prema mišljenju Aliua, samo kada kosovska ekonomija dostigne 8 ili 9 odsto, tek tada možemo da počnemo da razgovaramo o ekonomskom razvoju i povećanju stepena zaposlenosti. Čini se da Kadri Veselji deli sličnu prognozu, jer je tokom predizborne kampanje on, takođe, obećao da će država imati ekonomski rast od 8 odsto.

Infrastruktura je odgovor?

Ali pored svih Haradinajevih neuspelih obećanja, kako vlada namerava da obezbedi ovakav ekonomski porast? Prema rečima savetnika Abrašija, vlada će razviti ekonomiju sledeći ove principe: ulaganje u infrastrukturu, strana ulaganja i integrisano upravljanje granicama.

Savetnik tvrdi da Haradinajeva vlada ima drugačiji pristup prema ekonomskom razvoju u poređenju sa prošlim vladama, ali kada je upitan da elaborira o tome u čemu se ovaj pristup razlikuje kada su strana ulaganja i ulaganja u infrastrukturu pominjana, Abraši ne daje dodatne detalje, rekavši da bi “ovo značilo da on govori loše o drugim vladama, a mi to ne želimo da radimo”.

Međutim, on otkriva da su investicije u infrastrukturu te za koje veruje da će da budu ključne za ekonomski razvoj i da je način na koji će se one ostvariti biti taj koji će napraviti razliku u odnosu na aktuelnu vladu.

Čini se da će lokalna devolucija biti kamen-temeljac njihovog pristupa, kako Abraši naglašava održani sastanak između premijera Haradinaja i gradonačelnika Prištine Špenda (Shpend) Ahmetija, kao i usvajanje novog zakona koji reguliše prestonicu, a koji je usvojen u maju, kao uspehe vlade. “Četrdeset odsto građana živi u Prištini, pa će tako glavni grad imati koristi od investicija, što je nešto što nije rađeno u protekle dve decenije”, kaže Abraši.

On ističe aktuelne projekte koje finansira vlada kroz Evropsku banku za obnovu i razvoj, koje je predložila i kojima je upravljala Opština Priština, što je nešto što on smatra pozitivnim uticajem na privredu i unapređenjem imidža zemlje. Ovi projekti obuhvataju obnovu Palate omladine i sporta i razvoj spoljnog kruga grada. Abraši se nada da se ovaj odnos može replicirati u 11 drugih opština, dok bi auto-putevi bili prioritet.

Fotografija: Gazmend Abraši

Savetnik premijera za ekonomiju Gazmend Abraši tvrdi da infrastrukturni projekti mogu da unaprede kosovsku ekonomiju. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Izgradnja puteva deluje kao krupna tema za vladu, dok se Abraši zalaže za izgradnju auto-puta Priština-Skoplje kao nešto ključno, jer će se tako olakšati prevoz ljudi i dobara. Generalno gledano, on kaže da ćemo, unapređenjem sistema puteva, “omogućiti kosovskim proizvodima da uđu na tržište Evropske unije”.

Abraši ističe i ulaganja u železnice, rekavši da će Kosovo za 36 meseci imati “savremeni železnički sistem” i da će se tako povećati dvoprocentni gubitak u bruto domaćem proizvodu koji se ostvaruje zbog usporenog kretanja preko granica — što je procena Svetske banke.

Upotreba infrastrukturnih projekata da bi se ohrabrio ekonomski razvoj nije baš novi fenomen na Kosovu, jer su mnogi raniji projekti sprovedeni, uključujući Auto-put Ibrahim Rugova, koji povezuje Kosovo sa Albanijom, a završen je 2009. Uprkos tome, rast kosovske ekonomije je oduvek bio stalan, mada je izgradnja putne infrastrukture naizgled imala malo uticaja.

Agron Demi veruje da fokus na investiranje u infrastrukturu neće doneti željeni nivo ekonomskog razvoja, što tvrdi vlada. On opravdava svoju tvrdnju slučajevima lošeg upravljanja budžetom i pogrešnom primenom, navodeći primer auto-puta Priština-Skoplje i vladinu odluku da isplati 53 miliona evra odštete građevinskoj firmi za izgradnju puta, Behtel Enka (Bechtel Enka).

Prema Demijevim rečima, ministar za infrastrukturu Palj Ljekaj doneo je prenagljenu i sumnjivu odluku kada je isplatio dugove kompaniji koja je novac potraživala, ozbiljno oštećujući državni budžet. “Tim novcem bismo mogli da finansiramo 70 odsto puta Priština-Peć koji će koštati oko 80 miliona evra”, rekao je. Prema Demijevom mišljenju, čudno je to kako su vladini zvaničnici spinovali ovu odluku, predstavljajući je uspehom, navodeći da su uštedeli 10 miliona evra zbog smanjenja isplate sa 63 na 53 miliona.

Gazmend Abraši nije saglasan sa ovim, rekavši da uplata tek treba da se obavi i da je vlada “mogla da se suoči sa međunarodnom arbitražom i rizikom da izgubi još više novca” da nije donela ovakvu odluku. Međutim, premijer Haradinaj je nedavno protivurečio ovoj tvrdnji, rekavši u intervjuu da će se ova suma isplatiti, jer “put mora da se završi”.

Novac na pravim mestima

Florin Aliu nije ubeđen da vlada dobro radi u oblasti privrede. On kaže da u poslednjih godinu dana nije video bilo kakve radnje koje bi “restrukturisale privredu i stimulisale lokalne biznise”.

Ali veruje da rešenje ne počiva u infrastrukturi, već u upravljanju državnim kapitalom i da bi vlada trebalo da iskoristi fond za privatizaciju i doznake koje šalju Kosovari iz inostranstva. On dodaje da će svaki drugi pravac delovanja samo dovesti do sličnog nivoa privrednog rasta koji smo viđali ranije, što nije dovoljno da se zaposlenost značajno poveća.

Doznake koje na Kosovo šalju Kosovari koji žive u inostranstvu procenjuju se na više od 650 miliona evra godišnje. Centralna banka Kosova je prošlog meseca saopštila da su članovi dijaspore izrazili svoje interesovanje da ulažu u finansijski sektor kako bi se pospešio ekonomski razvoj.

Prema mišljenju Aliua, lokalna ekonomija je žedna za injekcijom ove vrste finansijskog kapitala. On naziva finansijski sistem propalim, “jer nije uspeo da omogući pristup finansijama za sve biznise”. Prema njegovom mišljenju, bilo bi mudro omogućiti pristup finansijskom kapitalu za male i srednje biznise kako bi oni mogli da prošire svoje aktivnosti, otvarajući nova radna mesta.

Zvaničnici Centralne banke Kosova izrazili su svoju zabrinutost zbog trošenja kosovskog finansijskog kapitala. Između januara i maja 2018, više od 111 miliona evra je izneseno iz zemlje, iako je ova brojka blago umanjenje u odnosu na isti period 2017.

U vezi sa ulaganjima u infrastrukturu, Abraši naglašava i izgradnju privrednih zona koje će, prema njegovim rečima, biti povezane sa “putnim i železničkim sistemom”, stvarajući bolje uslove za izvoz dobara koja se proizvode na Kosovu.

Agron Demi tvrdi da vlada koristi ove privredne zone na strateški način, postavljajući ih u područja sa visokom koncentracijom podržavalaca partija koje čine vladu. On je uzeo primer privredne zone u Mališevu, koju je opredelio bivši ministar Bajram Hasani, član Socijaldemokratske inicijative koja računa da je Mališevo njihovo uporište.

Abraši odbacuje ovakvu tvrdnju, navodeći da su “Priština i Prizren dva centra koja će imati najviše koristi i mi znamo ko je na njihovom čelu”, aludirajući na gradonačelnike Špenda Ahmetija iz Socijaldemokratske partije u Prištini i Mitahera (Mytaher) Haskuku iz Samoopredeljenja u Prizrenu.

Demi tvrdi da izveštaj Instituta GAP o privrednim zonama iz 2012. pokazuje da državne institucije nisu sprovele nijednu studiju izvodljivosti koja bi istakla prednosti ekonomskih zona, kako bi one bile upotrebljene i kakvi bi bili njihovi ekonomski efekti.

Ipak, Abraši veruje da će ekonomske zone da budu korisne za strane investicije. Prema njegovom mišljenju, ove zone su predviđene za to da privuku ulaganja iz međunarodnih kompanija. “Svi ovi koraci [putevi, železnice, ekonomske zone] biće u pratnji integrisanog upravljanja granicom, pa će tako inostrani biznisi imati koristi od ulaganja u Kosovo”, tvrdi on.

Iako je Abraši, možda, ubeđen u svoje argumente, vladin uticaj na ekonomiju u prvoj godini deluje upitno. Prednosti skoro svih velikih projekata bile su osporene, dok se nova termoelektrana optužuje da će, verovatno, povećati cenu energenata, a izgradnja auto-puta je praćena skandalima, naizgled se krećući istim propalim putem ekonomskog oživljenja kao prethodne vlade.

Obećanja iz kampanje se, čini se, kreću drugi smerom, dok stručnjaci tvrde da druge alternative za ekonomski razvoj nisu uzete u obzir od strane Haradinajeve vlade. Povrh ovoga, budžetsko trošenje na socijalna davanja i povećanje plata visokim državnim zvaničnicima smatraju se lošim upravljanjem.

Sve se ovo desilo usred situacije u kojoj nezaposlenost nastavlja da raste. Nedavna anketa UNDP-a je pokazala da 60 odsto mladih želi da napusti zemlju usled socio-ekonomskih uslova. Rešenja se moraju brzo iznaći. K

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.