U detalje | Politika

Gde je kosovska levica?

Piše - 09.07.2018

Pogled na savremene levičarske političke partije na Kosovu.

U skoro dve decenije od kraja rata, kosovskom vladom nikada nije upravljala levičarski orijentisana stranka. Međutim, uticaj partija koje se identifikuju sa levicom u poslednje vreme je u porastu, posebno posle parlamentarnih izbora održanih u junu 2017. U aktuelnom sazivu Skupština Kosova ima 37 poslanika iz stranaka koje tvrde da se ideološki nalaze levo od centra.

U proteklih nekoliko godina, levičarska politika na Kosovu se uglavnom fokusirala na pokret Samoopredeljenje, koji je prvi put izašao na izbore 2010. i zvanično se registrovao kao stranka prošle godine. Samoopredeljenje je postiglo najbolje izborne rezultate na parlamentarnim izborima prošlog leta kada su osvojili 32 mesta u Skupštini Kosova, postajući najveća pojedinačna stranka u parlamentu.

Ovaj broj je drastično umanjen u martu ove godine, kada je 12 poslanika Samoopredeljenja napustilo partiju i uspostavilo Grupu nezavisnih poslanika. Iste sedmice, poslanica Donika Kadaj-Bujupi napustila je partiju i vratila se u Alijansu za budućnost Kosova (AAK), ostavljajući Samoopredeljenje sa 19 poslanika.

Grupa nezavisnih poslanika se kasnije pridružila Socijaldemokratskoj partiji Kosova (PDS) koja se nalazi na levom centru, što je stranka koja se od marginalne partije pretvorila u jednu od najbolje zastupljenih u Skupštini Kosova, dok je sada predvodi gradonačelnik Prištine Špend (Shpend) Ahmeti koji je, takođe, napustio Samoopredeljenje u ovoj godini.

U međuvremenu, Inicijativa za Kosovo (NISMA), koja ima šest poslanika i vodi ministarstva kao deo aktuelne koalicione vlade, rebrendirala se ove godine, kada je postala Socijaldemokratska inicijativa, te tvrde da zagovaraju levičarsku ideologiju.

U teoriji, kosovska levica sada ima tri partije koje se takmiče za njene glasove. Međutim, kako se ovo u praksi manifestuje? Šta znači biti levičarska partija na Kosovu? Može li levičarska stranka da vodi Vladu? Da bismo odgovorili na ova pitanja, bitno je da se pozabavimo kontekstom u kom se kosovska politika nalazi i istorijom levičarstva na Kosovu.

Novo doba

Kada je Slobodan Milošević ukinuo autonomiju Kosova u Jugoslaviji 1989. godine, promenile su se okolnosti kosovske politike, dok su separatističke aspiracije rasle među kosovskim Albancima. U širem kontekstu, kraj osamdesetih i početak devedesetih godina počeo je sa padom komunizma širom centralne i istočne Evrope, a Kosovo nije bilo izuzetak.

Komunistička partija Kosova koja je bila povezana sa ideologijama marksizma-lenjinizma i titoizma prestala je da postoji 1990, stvarajući prostor za nove političke partije i ideologije. Kod kosovskih Albanaca bio je to prostor koji su uveliko popunili Demokratska liga Kosova i njen lider Ibrahim Rugova.

Na unutrašnjem planu, glavni protivnici LDK-a bili su pojedinci organizovani kroz Narodni pokret Kosova (LPK), koji je bio povezan sa marksizmom-lenjinizmom. Iako je bilo razlika između dveju organizacija u pogledu političke ideologije, kako je LDK prigrlio konzervativnije vrednosti, upravo su pitanje separatizma od Jugoslavije i odnosa sa Albanijom odredili stanovišta ovih dveju grupa, kao i kosovske politike u celini.

Jedan od osnivača pokreta Samoopredeljenje, Glauk Konjufca, smatra da su organizacije označene kao levičarske osamdesetih i devedesetih godina često bile mnogo zabrinutije za poziciju Kosova nego za ideologiju levice. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Kako je to postavio Glauk Konjufca, jedan od osnivača Samoopredeljenja, levica je na Kosovu pre 1999. bila organizovana po grupama koje su bile mnogo zabrinutije za poziciju Kosova u Jugoslaviji nego za raspravu o levici ili bilo kojoj drugoj etabliranoj ideološkoj platformi.

“Iako sam razmatrao dokumenta LPK-a, nisam pročitao nijednu intelektualnu raspravu o marksizmu, lenjinizmu, globalnim pozicijama ili problemima levice”, izjavio je Konjufca za K2.0. “Ovo me je nateralo da pomislim da su na njihovu ideologiju uticale geopolitičke regionalne okolnosti: Albanci su podeljeni, vrhunac našeg zastupništva je [država] Albanija, Albanijom vlada Enver Hodža (Hoxha), pa bi tako naša pozicija trebalo da bude uz Envera Hodžu, jer su [Albanci] u Jugoslaviji podeljeni.”

Kasnije su ključne ličnosti iz LPK-a bile uključene u organizovanje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koja je krajem devedesetih otpočela oružane akcije protiv srpskog državnog aparata. Vođstvo OVK je ponajviše označeno kao ono na koje je uticala ideologija marksizma-lenjinizma, iako je ujedinjenje sa Albanijom ostalo glavni cilj OVK i bilo nešto na šta je svaki vojnik OVK položio zakletvu.

Posle intervencije NATO, uvođenje uprave UN na Kosovu (UNMIK) i demilitarizacije OVK, neke od ovih ličnosti ušle su u politiku formirajući Demokratsku partiju Kosova (PDK) čije su vođe bile uključene u OVK. Šef političkog krila OVK, Hašim Tači (Hashim Thaci) postao je predsednik ove partije, dok su Jakup Krasnići (Krasniqi) i Džavit (Xhavit) Haliti, takođe, bili ključne ličnosti u obema organizacijama.

Odgovor na uticaj međunarodne zajednice i desničarske politike

Posleratna uprava UN ostavila je Kosovo sa okvirom uprave koji mnogi sada smatraju usmerenim na desnicu. Artan Mustafa je istraživač i predavač u oblasti politika za državu blagostanja u Prištini. On smatra da je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja je upravljala Kosovom do proglašenja nezavisnosti zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama, zacementirala neoliberalne politike koje favorizuju druge ideološke pozicije, ali ne i levicu.

“Svetska banka je uvela institucionalni okvir Kosova posle rata savetujući UNMIK, ali i ostvarujući uticaj na brojne donatore”, kaže Mustafa za K2.0. “Kao takvi, oni su uticali na politički proces zbog uvođenja neoliberalnih politika u ekonomiju.”

Deo ovih neoliberalnih politika, kao i jedno od najistaknutijih političkih pitanja onoga vremena, bila je privatizacija preduzeća u državnom vlasništvu, u čemu je međunarodna zajednica igrala ključnu ulogu. I LDK i PDK, od kojih je ova druga partija naizgled napustila marksističku ideologiju OVK, podržale su proces privatizacije.

Upravo je u takvom okruženju formiran pokret Samoopredeljenje 2005, kasnije okupljajući neke starije ličnosti iz LPK-a nezadovoljne ponašanjem PDK-a. Njeni osnivači su istakli nezadovoljstvo procesom privatizacije, kao i manjkom odlučnosti u vezi sa konačnim statusom Kosova, kao razloge za uspostavljanje ovog pokreta koji je svoj rad počeo izražavajući nezadovoljstvo na ulicama.

Oni su se protivili onome što su nazvali hegemonističkom ulogom međunarodne zajednice, što je stav koji, kako su smatrali, podržavaju lokalni političari. Odnos sa međunarodnom zajednicom i dan-danas definiše mnoge kosovske levičarske partije.

Uprkos odlasku iz Samoopredeljenja da bi se učlanio u Socijaldemokratsku partiju, Visar Imeri je i dalje veliki kritičar uloge međunarodne zajednice na posleratnom Kosovu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Po mišljenju Visara Imerija, bivšeg predsednika Samoopredeljenja i trenutnog zamenika predsednika Socijaldemokratske partije, mešanje međunarodne zajednice je imalo vrlo negativan uticaj koji prevazilazi ekonomske posledice.

“S jedne strane, to je oštetilo ekonomiju Kosova, a kao drugo, neki ambasadori su vodili neprihvatljivu borbu protiv političke partije [Samoopredeljenje] koja je kritikovala određena pitanja, tako što su nas označili kao antiamerički raspoložene, antievropske Jugoslovene, i tako dalje”, izjavio je Imeri. “Ovo je nanelo štetu demokratiji jer je ostavilo utisak da društvo treba da razmišlja na homogeni način, dok ovo nije slučaj u državama iz kojih ove diplomate dolaze.”

Zastave i simboli

U svojim ranim danima kao protestni pokret, Samoopredeljenje je kritikovalo štetu koja je naneta kosovskoj državnosti i kritikovalo je proces proglašenja nezavisnosti 2008. Oni su posebno bili glasni po pitanju simbola, državne zastave i himne.

Imeri, tada veliki protivnik ovih procesa, i dalje veruje da simboli ne odražavaju volju naroda. “Zasigurno ih prepoznajemo kao simbole Kosova i sve dok se ne promene, ovo će biti kosovski simboli, ali to ne znači da se mi slažemo sa njima”, rekao je Imeri.

Naglasak na simbolima i nacionalnom identitetu često je upotrebljavan kao predmet kritike samoproglašenih levičarskih partija na Kosovu, posebno je to radilo Samoopredeljenje, partija koju kritičari često opisuju kao nacionalističku, pre nego levičarsku.

Konjufca iz Samoopredeljenja smatra da većina teoretičara levice ne isključuje nacionalizam iz svoje vizije. “Rešavanje nacionalnih pitanja je vrlo bitno u marksizmu-lenjinizmu”, rekao je, pominjući primere iz Evrope o takvoj saradnji između levice i nacionalizma. “Samoopredeljenje vidim kao Sin Fejn (Sinn Fein) [Irsku republikansku partiju]. Oni su, takođe, vrlo levičarski opredeljeni, ali su i nacionalisti koji žele da ujedine Irsku, i u tome nema ničega lošeg. ”

"Mislim da ono što treba da se desi danas, posebno u Republici Kosovo, jeste da bi politika trebalo da se izmakne od etničkih identiteta."

Potpredsednik Socijaldemokratske partije Visar Imeri

Imeri iz Socijaldemokratske partije takođe smatra da diskusija o nacionalnom identitetu ne isključuje razgovor o levici. Međutim, Imerijev odlazak iz Samoopredeljenja je, čini se, napravio promene u retorici. “Mislim da ono što treba da se desi danas, posebno u Republici Kosovo, jeste da bi politika trebalo da se izmakne od etničkih identiteta, jer se u suprotnom pravi šteta imidžu republike ravnopravne prema svim građanima”, izjavio je on za K2.0.

Sead Zimeri je nastavnik filozofije na Univerzitetu u Tromsu, Norveška. Uprkos tome što kritikuje nacionalizam Samoopredeljenja, on smatra da je rasprava o ovoj temi preterana i ne uzima u obzir kontekst u kom funkcioniše kosovsko društvo.

“Apsurdno je da se bavimo pokretom ili strankom koja ne odražava [nacionalizam ili identitetska pitanja], jer je nacionalizam, na neki način, bio jedini put s kojim su kosovski Albanci mogli da se identifikuju, pa tako Samoopredeljenje nije moglo da pobegne od toga”, rekao je Zimeri.

Mustafa tvrdi da nacionalizam postoji širom političkog spektra na Kosovu i uvek je dobijao podršku. “Istorijski gledano, nacionalizam je služio dobijanju glasova i dolasku na vlast, od PDK-a na početku do LDK-a kasnije”, rekao je.

Rađanje Nisme

Godine 2013, podela u PDK-u dovela je do kreiranja Inicijative za Kosovo (NISMA) ili Socijaldemokratske inicijative, kako su se nedavno preimenovali. Dok se Samoopredeljenje često rvalo sa optužbama za nacionalizam, Socijaldemokratska inicijativa se često suočavala sa drugim optužbama.

Lideri ove partije, Fatmir Ljimaj i Jakup Krasnići, bili su obojica ključne ličnosti u PDK-u pre podele, dok su njihova istorija i iskustvo u upravljanju, kako u PDK-u, tako i u novoosnovanoj partiji, privukli kritike na račun levičarskih uverenja koja tvrde da poštuju.

“Suštinski, u njihovom stilu upravljanja, NISMA je slična drugima”, izjavio je Artan Mustafa za K2.0. “Njihov klijentelistički model je još intenzivniji, jer je njihovo liderstvo bilo u samom vrhu institucija u posleratnim godinama, onda kada su neoliberalne politike na Kosovu dobile svoje obrise.”

Frank Hajnke (Hantke je direktor Fridrih Ebert Štiftunga (FES), fondacije koja promoviše socijaldemokratske vrednosti. Prema mišljenju Hajnkea, socijaldemokratski principi za koje se zalaže Socijaldemokratska inicijativa jesu samo teorijske prirode i da je pragmatizam ključna vrednost njihovih političkih akcija. “NISMA gleda iz kog pravca dolazi vetar i traži svoje parče kolača”, rekao je.

K2.0 je stupilo u kontakt sa poslanicima Socijaldemokratske inicijative, Bilalom Šerifijem (Bilal Sherifi) i Hadžijem Šaljom (Haxhi Shala) kako bismo s njima diskutovali o ovim pitanjima, ali nismo dobili odgovor na upit.

Želja za vlašću

Iako je Socijaldemokratska inicijativa ušla u koaliciju 2017. sa partijama desnog centra, AAK-om i PDK-om, obezbeđivanje mesta u aktuelnoj koalicionoj vladi za sebe u ovom procesu, podela vlasti i dobijanje uloge u centralnoj vladi jesu stavke koje su oduvek zaobilazile najveću samodeklarisanu levičarsku partiju na Kosovu, Samoopredeljenje.

Iako je Samoopredeljenje postalo najveća pojedinačna partija posle junskih izbora 2017, ona nije uspela da kreira postizbornu koaliciju koja bi dovela do formiranja vlade na čijem bi čelu bio Aljbin (Albin) Kurti. Napori su uloženi, posebno kod LDK-a, ali na kraju koalicija nije napravljena i uloga u centralnoj vladi je zaobišla partiju posle trećih uzastopnih izbora.

Prema mišljenju Konjufce, Samoopredeljenje ne bi trebalo da se boji preuzimanja vlastii ili verovanja u ‘utopijsku levicu’. “Kao što [Slavoj] Žižek kaže, ne bi trebalo da se bojimo vlasti. On kritikuje utopijsku levicu koja želi da očuva praktičnu nevinost u ime teorije”, kaže Konjufca, nakon čega dodaje sledeće: “Mislim da bi trebalo da budemo u vlasti. Ideologija se bolje razume kada ste na vlasti.”

Direktor FES-a Frank Hajnke smatra da kosovske levičarske partije mogu nešto da promene samo ako dođu na vlast. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

Prema Hajnkeovom mišljenju, bez dolaska na vlast, diskurs Samoopredeljenja nije dovoljan da bi uveo promene. “Rekao sam im da možemo da ostanemo u opoziciji i da budemo stopostotno čisti, ali se nešto može promeniti samo kada ste na vlasti, posebno na mestima poput Kosova, gde opozicija nema nikakvu stvarnu vlast”, rekao je.

Iako Hajnke tvrdi da je Samoopredeljenje jedina stranka za koju zna u smislu da je to jedna levičarska partija koja može potencijalno da dođe na vlast na Kosovu, on ipak prepoznaje činjenicu da Samoopredeljenje i dalje ne funkcioniše kao partija, već pokret, što je, smatra on, jedan od većih problema.

“Oni se i dalje ponekad ponašaju kao pokret, pa je nama zapadnim Evropljanima teško da ih shvatimo kao partiju, jer Zapadna Evropa ne prihvata suzavac u skupštini”, kaže Hajnke, misleći na proteste poslanika Samoopredeljenja protiv dogovora o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Zimeri veruje da, kako bi došlo na vlast, Samoopredeljenje mora suštinski da se promeni. “To je politička neophodnost ako Samoopredeljenje želi da dođe na vlast, ne postoji druga alternativa, već da se ublaži levičarski diskurs i prihvate pravila kapitalizma”, rekao je on.

Međutim, za razliku od Hajnkea, Zimeri veruje da bi uticaj ove organizacije bio vidljiviji da se ona nije transformisala u registrovanu političku stranku. Umesto toga, on smatra da bi Samoopredeljenje trebalo da se vrati svojim korenima pokreta i da ostane ‘politička škola’. “Imidž se ošteti kada postanete partija, čak i kada se interesi partije podudaraju sa interesima društva”, rekao je.

Koga predstavljaju?

Pitanje reprezentativnosti društva, posebno njegovih ekonomski ugroženih elemenata, jeste ključno za levičarske stranke na Kosovu. Podrška Socijaldemokratskoj inicijativi je uglavnom regionalizovana u Mališevu i nije zasnovana na klasi, dok baza birača novouspostavljene Socijaldemokratske partije tek treba da se izmeri na izborima, iako jedna anketa, koju je sproveo Kosovski demokratski institut (KDI), daje ovoj stranci 2,4 odsto glasova.

Baza Samoopredeljenja je raširena po celoj zemlji, ali jedva ima svoje uporište u oko 29 odsto kosovskog stanovništva koje živi u relativnom siromaštvu. “Kada sam video neke sociološke studije, uvideo sam da ogromna većina glasača [Samoopredeljenja] dolazi iz srednje i visoke klase”, izjavio je Konjufca za K2.0. “To znači da Samoopredeljenje ne zastupa siromašne. To je malo čudno, jer sam oduvek mislio da Samoopredeljenje ima podršku siromašnih narodnih masa.”

Štaviše, Konjufca kaže da se za glasače Samoopredeljenja smatra da su urbanijeg i obrazovanijeg tipa. Ovakva teorija dobija podršku u uspešnosti Samoopredeljenja na lokalnim izborima, gde je ova stranka dobila svoje gradonačelnike u dva najveća kosovska grada, u Prištini i Prizrenu.

Istraživač i profesor socijalnih politika Artan Mustafa veruje da Samoopredeljenje ima najveću podršku u urbanim i intelektualnim krugovima, te da mu fali koalicija klasa koja je karakteristična za zapadne socijaldemokratske partije. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Mustafa koristi istu analizu. “Samoopredeljenje ima podršku urbane, intelektualne klase koja je učestvovala u političkim akcijama”, rekao je, dodajući da je članstvo u ovoj partiji uvek dolazilo iz iste društvene grupe. “Polako su počeli da razvijaju profil socijaldemokratske partije, ali nikada nisu uspeli da naprave koaliciju klasa koja je karakteristična za socijaldemokratske stranke na Zapadu.”

Hajnke potvrđuje opasku Mustafe i nada se da će ova partija uvesti praktičnije politike koje će se fokusirati na radničku klasu. On kritikuje Samoopredeljenje zbog fokusiranja samo na intelektualnu klasu. “Oni delimično moraju da promene svoj stav, jer moraju da dobiju glasove i od ljudi koji nisu čitali Marksa. Moraju da se ophode tako da ih svi razumeju”, rekao je.

Imeri iz PSD-a je samokritičan i smatra da bi levica trebalo više da uradi po ovom pitanju, posebno da podrži radničku klasu. “O radnicima pričamo samo 1. maja ili kada neki radnik pogine na gradilištu, ali u drugim periodima ne posvećujemo pažnju radnicima”, rekao je. “Socijaldemokratske partije bi posebno trebalo o njima mnogo da pričaju.”

Nastavnik filozofije Sead Zimeri smatra da bi kosovska levica trebalo da bude mnogo usredsređenija na pitanje radničkih prava i zaštitu prava na rad. Fotografija: Sead Zimeri.

Prema Zimerijevom mišljenju, sva energija i sav fokus levice bi trebalo da se usmere ka zaštiti prava radne snage. “Radnička prava bi trebalo da predstavljaju ideal levice na Kosovu, posebno Samoopredeljenje nema nikakvo drugo rešenje sem da sledi svoje ideale”, rekao je. “Zaštita radničkih prava, nedozvoljavanje da ljudi budu iskorišćeni na nedostojanstven način — ovo su lokalni problemi, a ne problemi kapitalizma.”

Prema mišljenju Mustafe, ova pitanja su prekrili nacionalizam i aktuelna pitanja u vezi sa kosovskom državnošću. “Problem ekonomske neravnopravnosti nikada nije bio u vrhu interesovanja Samoopredeljenja”, rekao je Mustafa. “Pitanja u vezi sa nacionalizmom oduvek su dominirala i ona su zasigurno nastala kao posledica nerešavanja pitanja državnosti”, dodaje.

Po Hajnkeovom mišljenju, nijedna levičarska partija na Kosovu nije uspela da kreira jasan program koji će doneti praktične ekonomske promene u društvu. “Niko ne govori o snažnim vezama između prosvete i tržišta rada”, rekao je. “Niko ne govori o spregama između tržišta rada, obrazovanja, veština, poslova i biznisa.”

Iako je samokritičan, Konjufca i dalje veruje da su se levičarske politike koje je uvelo Samoopredeljenje ipak isplatile. “Plan u 40 tačaka mogao je da utiče na stopostotni rast broja glasova za Samoopredeljenje”, rekao je, misleći na rezultate prošlogodišnjih parlamentarnih izbora. “Samoopredeljenje je uvelo direktne mere koje su levičarske, kao što je osnivanje Narodne banke, jer smo protiv banaka koje deru kožu građanima, ili javnog fonda za decu, što su sve levičarske politike.”

"Levica bi trebalo da se bori za prava marginalizovanih grupa, bilo da su one verske, etničke, seksualne ili druge zajednice."

Nastavnik filozofije Sead Zimeri

Iako Samoopredeljenje nije imalo priliku da sprovede plan u 40 tačaka na nacionalnom nivou, njihov program je testiran na lokalnom nivou u Opštini Priština, nakon što je kandidat ove partije pobedio na izborima za gradonačelnika 2013. i 2017. godine. U mandatu 2013, tadašnji gradonačelnik Špend Ahmeti, koji je sada na čelu PSD-a, sproveo je plan sastavljen dok je još bio u Samoopredeljenju, a koji je naglasak stavio na obrazovanje i zdravstvo.

Mustafa ima neodlučan stav prema prvom Ahmetijevom mandatu. “Usluge su poboljšane, porezi za bogate su povećani i sve su ovo dobri koraci”, objasnio je, ali dodaje da je to i dalje premalo za stranku koja ima tako snažan levičarski diskurs.

Drugi analitičari smatraju da nešto fali ovom diskursu. Zimeri veruje da bi levica trebalo da odigra emancipatorskiju ulogu u društvu i da bude glasnija po ovim pitanjima. “Levica bi trebalo da se bori za prava marginalizovanih grupa, bilo da su one verske, etničke, seksualne ili druge zajednice”, rekao je Zimeri.

Uprkos kritikama prema ovom pitanju, aktivistkinja Samoopredeljenja Nazlije Balja (Nazlie Bala) smatra da ova partija radi na emancipaciji društva, posebno u oblasti rodne ravnopravnosti. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Nazlije Balja, poznata aktivistkinja Samoopredeljenja, drugačije gleda na ovo pitanje i tvrdi da je Samoopredeljenje odigralo vodeću emancipatorsku ulogu u kosovskom društvu, makar po pitanju rodne ravnopravnosti. “Jedan od pet delova platforme Aljbina Kurtija [kada je on bio kandidat za šefa Samoopredeljenja] bavi se rodnom ravnopravnošću”, tvrdi ona. “Sada je to deo agende Samoopredeljenja i mi imamo dokumenta koja zahtevaju učešće žena, te im daju ulogu u donošenju odluka.”

Za razliku od drugih političkih partija na Kosovu, Samoopredeljenje nema predviđeni forum za žene. Balja veruje da, umesto da to bude slabost, ova činjenica pokazuje pozitivan stav prema ženskoj ulozi u politici. “Žene ne vidimo kao statistiku, već kao nama ravnopravne, jer bez rodne ravnopravnosti nema ravnopravnog društva”, tvrdi ona.

Ujedinjeni front?

Ravnopravnije društvo je često vizija većine levičarskih pokreta, iako se čini da je formiranje vlade sa levičarskom partijom na čelu na Kosovu i dalje na dugom štapu. Ujedinjeni front triju partija takođe je malo verovatan, makar u bliskoj budućnosti, gde Samoopredeljenje i PSD i dalje zaceljuju rane od podele. Istovremeno, prošlost Socijaldemokratske inicijative ostavlja malo prostora za verovanje da bi tri samoproklamovane levičarske partije mogle da oforme koaliciju levo orijentisanih stranaka.

Balja smatra da bi bilo zdravo za jednu demokratiju da ima ujedinjeni front, ali ona insistira na tome da, pre nego što se to desi, treba ispuniti neke preduslove. “Nije dovoljno da se samo promeni ime, a da se istovremeno vaše političke akcije vezuju za desnicu”, rekla je ona.

Imeri iz PSD-a veruje da bi, na duge staze, levo orijentisane partije trebalo da imaju plan saradnje, a da se u bliskoj budućnosti fokusiraju na svoje napore u borbi protiv zarobljavanja države koje sprovodi PDK. “Ujedinjenje političkih snaga za povratak države koja je zarobljena bilo bi u interesu svih političkih snaga, iako partije nemaju zajedničke ideološke linije”, kaže Imeri.

Njegov bivši kolega iz Samoopredeljenja, Konjufca, potvrđuje Imerijev stav. “Moramo državu da dovedemo u položaj u kom će vladavina zakona da preovlada”, izjavio je on, opisujući savremenu kosovsku politiku kao “predideološku fazu”.

Doba kosovske politike koje se rađa kreiralo je situaciju u kojoj je kosovska samoproklamovana levica često okarakterisana fokusom na specifičnim pitanjima Kosova, kao što su državnost, korupcija ili identitet. Iako se činilo da je levica prošlog leta porasla u broju, nedavne podele su umanjile ovakve tendencije.

Ako bi se levičarska vlada nekad formirala, verovatno je da bi se tako nešto desilo posle makar četvrt veka desničarskih politika. Iako se čini da desnica na Kosovu i dalje raste i razvija se, izazov koji predstoji je ogroman.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI