U detalje | Obrazovanje

Da li će kosovski obrazovni sistem ponovo pasti na ispitu?

Piše - 07.05.2018

Reforme odgođene zbog ‘stagnacije’ u implementaciji.

Kada su decembra 2016. godine izašli rezultati međunarodnog testa PISA iz 2015, prikazali su obeshrabrujuću situaciju u kojoj se nalazi kosovska prosveta. Sedamdeset i sedam odsto kosovskih petnaestogodišnjaka nisu položili test kako bi dostigli nivo 2 (od 6 nivoa) u čitanju, što znači da nisu uspeli da shvate osnovnu ideju teksta i da ga protumače.

Stanje nije bilo ništa bolje u oblasti matematike i nauke: 78 procenata nije dostiglo nivo 2 u matematici i 68 odsto u nauci. Rezultati su postavili Kosovo na samo dno u ovom regionu i u poslednjih pet država od svih zemalja u kojima je test sprovođen širom sveta.

Brojne reakcije su usledile na razočaravajuće rezultate. Arsim Bajrami, koji je tada bio ministar prosvete, opisao ih je kao “očekivane rezultate” i “pokazatelj situacije u obrazovnom sektoru, što nije dobro”. Isa Mustafa, tadašnji premijer, pozvao je na “mobilizaciju svih neophodnih sredstava” za prosvetu. Roditeljski savet je, u međuvremenu, podneo zahtev da institucije preduzmu konkretne korake.

Stručnjaci za obrazovanje su obznanili da je situacija urgentna, zahtevajući radikalne promene, dok je Jedinstveni sindikat za prosvetu, nauku i kulturu (SBAShK) pozvao na mobilizaciju svih činilaca radi promena, ali je zatražio da se na nastavnike ne svaljuje krivica za ovakvu situaciju.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije (MPNT) odmah je saopštilo da je preduzelo konkretne mere radi bavljenja prosvetnim sistemom, jer je “svesno poteškoća s kojima bi se suočilo na testu”. Zaista, pre nego što su testovi objavljeni, pravljena je nova strategija za obrazovanje; ministarstvo je početkom 2016. prikupilo više od 70 stručnjaka za obrazovanje, uključujući osoblje iz ministarstva, nezavisne stručnjake i članove lokalnih i međunarodnih nevladinih organizacija kako bi se formirala radna grupa.

Na kraju su proizveli Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2017-2021. koji je vlada odobrila 7. decembra 2016, na dan posle publikacije rezultata testa PISA. Pored predloženog budžeta od 177 miliona evra, koji je trebalo da se troši u roku od pet godina, centralne i lokalne vlasti i škole sada su dužne da ga sprovode širom zemlje.

Ipak, 18 meseci kasnije i sa učenicima širom zemlje koji su upravo završili drugu rundu testova PISA na Kosovu, postoji li neki znak istinske reforme?

Odsustvo organizacije i finansijske podrške

Izveštaj koji je u martu objavila Mreža za obrazovanje i zaposlenje na Kosovu (KEEN), što je strateška koalicija četiri kosovske organizacije civilnog društva koja se bavi obrazovanjem, zapošljavanjem i socijalnim politikama, zaključuje da postoji “stagnacija” u primeni strateškog plana.

Jedno od ključnih pitanja u izveštaju je da MPNT nije preduzelo nijednu konkretnu radnju da bi obezbedilo neophodna finansijska sredstva, uprkos činjenici da je samo 9 miliona evra bilo potrebno da se sprovedu reforme planirane za 2017.

Izveštaj navodi da je ovo delimično u vezi sa “pitanjima organizacione prirode”, za šta je potrebna posebna posvećenost MPNT-a kako bi se sprovela strategija, kao i “visoki stepen koordinacije sa drugim centralnim i lokalnim institucijama”. KEEN takođe ističe poteškoće u proceni podataka, usled činjenice da odgovorne institucije nisu skupljale ili nisu davale pristup podacima.

Jedno od ključnih pitanja u izveštaju je da MPNT nije preduzelo nijednu konkretnu radnju da bi obezbedilo neophodna finansijska sredstva, uprkos činjenici da je samo 9 miliona evra bilo potrebno da se sprovedu reforme planirane za 2017.

Izostanak odgovarajuće alokacije budžeta da bi se sproveo plan primene ove strategije jeste nešto što je ministar prosvete Šićiri Bitići (Shyqiri Bytyqi) priznao da postoji. On je kazao u martu da je zaključak da je ovo ključni izazov, a prema internom izveštaju o proceni implementacije strategije. Međutim, prema ministrovim rečima, “bilo je poboljšanja u više sektora u pogledu sprovođenja plana”.

K2.0 je stupio u kontakt sa savetnikom ministra prosvete, Valjmirom Gašijem (Valmir Gashi), da bi od njega zatražilo više informacija o ovim poboljšanjima i o tome koji su konkretni koraci preduzeti da bi se sprovela strategija za obrazovanje, ali nismo dobili odgovor.

Strateška rešenja

Strategija za obrazovanje 2017-2021. — druga kosovska strategija na visokom nivou koja obuhvata čitav sektor — fokus stavlja na ‘osiguranje kvaliteta u obrazovanju’, a suprotno prethodnoj strukturi koja se usredsredila na različite pristupe. Ova strategija predviđa korake koji se moraju preduzeti radi postizanja više ciljeva koji bi pokrenuli rast stepena kvaliteta u obrazovnom sektoru.

Jedan od ključnih koraka predviđa zapošljavanje ‘koordinatora za kvalitet’ u svakoj školi na Kosovu. Njihova uloga bi bila da nadgledaju da li je nastavni plan i program pripremljen u skladu sa datim procedurama i da li se školski časovi pravilno organizuju, kao i da li se ocenjuju promene u nivou kvaliteta.

Dukađin (Dukagjin) Pupovci, direktor nevladine organizacije za kvalitet obrazovanja i obuku nastavnika, Obrazovni centar Kosova — što je jedna od organizacija-članica KEEN-a — smatra da bi ovi koordinatori kvaliteta mogli da pomognu da se kreiraju mehanizmi za interne procene u školama. On kaže da je, prema podacima ove organizacije, skoro 140 koordinatora zaduženih za kvalitet imenovano, dok je 560 koordinatora predviđeno u budžetu za 2018. To je brojka, rekao je, koja pokazuje izostanak implementacije strategije.

Druga tačka u strategiji u kojoj fali primena jesu reforme Prosvetnog inspektorata. Da bi se eliminisala svaka mogućnost pristrasnosti u internim evaluacijama koje su sproveli koordinatori za kvalitet, strategija takođe predviđa eksterne evalucije ovog tela.

“Ovako bi se stvorila baza podataka koja bi nam dozvolila da nadgledamo ono zbog čega određene škole imaju loš učinak i da preduzmemo mere kako bismo sprečili budući pad i da bismo unapredili stvari”, kaže Pupovci.

Direktorka Omladinskog saveta Kosova, Agnesa Ćerimi (Qerimi), smatra da je izuzetno potrebno reformisati Prosvetni inspektorat, da dobije veći broj inspektora i bolju obuku. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Agnesa Ćerimi, direktorka Omladinkog saveta Kosova (OSK), naglašava da su reforme inspektorata prekopotrebne. Ranije se, kako kaže, njena organizacija suočavala sa slučajevima u kojima su inspektori odbijali da obrade žalbe koje su potpadale pod njihovu nadležnost i sa slučajevima u kojima su inspektori otkrili identitet ljudi koji su podneli anonimne žalbe.

Ćerimi ističe da postoji potreba da se poveća broj inspektora i da se radi na njihovoj stručnoj pripremi.

U pokušaju da pomognu u borbi sa nekim od ovih pitanja u inspektoratu, nacrt zakona je predložen kojim bi se povećao broj inspektora, povećao budžet ove organizacije i dala inspektorima šira ovlašćenja za sprovođenje procena.

Krajem marta, članovi civilnog društva i Skupštinski odbor za prosvetu održali su sastanak na kom su diskutovali o važnosti Nacrta Zakona o Prosvetnom inspektoratu.

Ministar Bitići je izjavio da će Prosvetni inspektorat imati posebnu ulogu, jer će pomoći MPNT-u u naporima da se “poveća nivo kvaliteta kosovskog obrazovnog sektora”.

Između ostalog, rekao je da nacrt zakona za cilj ima da obezbedi inspektoratu nadležnosti za “nadgledanje sprovođenja nastavnog plana i programa”. Ministar je sugerisao da je dosad “u 70 odsto slučajeva, Prosvetni inspektorat sproveo analize [kvalifikacija] nastavnika umesto da se bavi problemima kod primene nastavnog plana i programa”.

Međutim, Nacrt Zakona o Prosvetnom inspektoratu se planira od marta 2016. i tek treba da se usvoji, dok Pupovci tvrdi da institucije blokiraju ove reforme.

Pupovci takođe veruje da bi inspektorat trebalo da bude nezavisna agencija, van nadležnosti ministarstva, dok se ministar Bitići i aktuelni šef Prosvetnog inspektorata Defrim Gaši (Gashi) obojica protive ovoj ideji, tvrdeći da “ministarstvo nema drugo telo koje može da ode u učionice, sem prosvetnih inspektora”.

Licenciranje i specijalizacija

Sledeća ključna oblast u strategiji za obrazovanje bavi se obukom nastavnika i njihovim angažmanom.

Ćerimi veruje da je od posebno vitalnog značaja upravo angažovanje nastavnika, jer metode u upotrebi ne daju konkretne rezultate. “Rezultati testa PISA pokazuju da studenti nisu sposobni da razumeju ono što čitaju i pokazuju koliko su nastavnici sposobni da sprovedu nastavni plan i program”, rekla je.

Pupovci smatra da je jedan način da se stvari poboljšaju u tom smislu da se napravi direktna veza između obuke i plate nastavnika. “U našoj se zemlji obećanja o povećanju plata daju u predizbornim kampanjama, pa se ona, po prirodi stvar, ne ispunjavaju”, rekao je, nakon čega je pomenuo da se, čak i kada donosioci odluka povećaju plate, novac tako traći, jer se unapređenje položaja nastavnika ne zasniva na njihovom učinku u radu.

Prema rečima Pupovcija, tako se stvara situacija u kojoj nastavnici ne shvataju svoju obuku ozbiljno, pokazujući tek malo posvećenosti i prisustvujući ređe, jer se njihovo učešće ne boduje. On smatra da bi se poboljšanje učinka nastavnika videlo kada bi bilo moguće nagraditi nastavnike različitim licencama za razne nivoe kvalifikacija.

Ovo je još jedna tema o kojoj piše strategija za obrazovanje 2017-2021. Ovaj dokument predviđa da će nastavnici moći da dostignu drugi stepen kvalifikacija, što bi im pružilo finansijsku beneficiju, s ciljem podsticanja obuke i ohrabrivanja veće posvećenosti učinku u radu.

Direktor Obrazovnog centra Kosova, Dukađin Pupovci, smatra da se planovi za nagrađivanje visokokvalifikovanih nastavnika višim platama ne sprovode zbog toga što političari ne žele da se sukobljavaju sa nastavnicima ili ne žele da odustanu od praksi klijentelističkog načina zapošljavanja. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

“Međutim, politika se ponovo meša”, kaže Pupovci, tvrdeći da političari ne sprovode sistem licenciranja, jer ne žele da se sukobe sa nastavnicima. “Zapošljavanje u prosvetnom sistemu je izuzetno političke prirode; [političari] uvek pokušavaju da zaposle svoje vojnike u prosvetnom i zdravstvenom sektoru.”

Jedan od uticaja takvih političkih postavljenja u obrazovnom sektoru jeste izostanak odgovornosti pri učinkovitosti. “Direktori škola moraju da budu slobodni da bi mogli da nadgledaju, savetuju i zahtevaju odgovornost od svojih nastavnika”, rekao je Pupovci, dodajući da politička postavljenja direktora i nastavnika trenutno čine da tako nešto bude nemoguće. “Često postoje slučajevi u kojima neko [nastavnik] biva zaposlen preko politike i direktori ne mogu da kritikuju njihov učinak.”

Jedna od tački za delovanje u strategiji za obrazovanje koja bi pomogla da se prevaziđu problemi jeste profesionalizacija funkcije školskih direktora, zahtevajući od svih direktora da poseduju nove specijalističke kvalifikacije. Cilj ovakvog poduhvata je da se eliminiše politički upliv kod direktora, jer se njihove pozicije često koriste za političko nadmetanje. Međutim, ovo je drugi element strategije koji se i dalje ne primenjuje u praksi.

Strategija u skladu sa kosovskom ekonomijom i kosovskim uslovima?

Pored pitanja u vezi sa implementacijom, ima onih koji veruju da su kosovski zakoni loše napisani.

Ron Đinovci (Rron Gjinovci), direktor nevladine organizacije za obrazovanje, Organizacije za povećanje kvaliteta obrazovanja (ORCA), nije siguran da Kosovo poznaje put kojim treba da se kreće da bi poboljšalo svoj prosvetni sistem, jer veruje da ova država nema jasne prioritete razvoja. “Ne znamo da li Kosovo 2025-2030. želi da postane poljoprivredna država, industrijska zemlja, država koja nudi usluge, itd”, izjavio je.

Prema rečima Đinovcija, ovo je bitno zato što izostanak jasnog plana za ekonomski razvoj stvara situaciju u kojoj ne možete da razložite potrebe obrazovnog sektora. On odmah nastavlja, rekavši da to ne treba da implicira da bi prosveta trebalo sasvim da bude u službi ekonomije, već da mora da bude u skladu sa njom.

Dodaje da ovo odsustvo udruženih politika znači da će biti teško izmeriti efektivnost obrazovnih strategija. “Ne postoji harmonija između obrazovanja i ekonomije, pa tako ne možete da procenite koje su strategije [intrinzično] dobre, a koje su loše”, kaže Đinovci.

Ćerimi takođe kritikuje uvođenje određenih politika na Kosovu, tvrdeći da je osobina obrazovne politike izostanak koherentnosti i saradnje između različitih slojeva obrazovanja, posebno između sektora koji prethode univerzitetskom nivou i sektora visokog obrazovanja.

"Ispostavilo se da je praktično obrazovanje nesprovodivo, jer školama fale prostorije, laboratorije, oprema, kao i mentori koji bi nadgledali časove."

Agnesa Ćerimi, Omladinski savet Kosova

Štaviše, ona dodaje da aktuelne politike, uključujući one navedene u najnovijoj strategiji, ne uzimaju u obzir specifične uslove u kojima kosovski obrazovni sistem funkcioniše. Da bi ovo ilustrovala, ona uzima primer okvirnog nastavnog plana i programa za srednje škole, naglašavajući praktično učenje kao nešto što je problematično.

“Ispostavilo se da je praktično obrazovanje nesprovodivo, jer školama fale prostorije, laboratorije, oprema, kao i mentori koji bi nadgledali časove”, rekla je.

Ćerimi smatra da je izostanak implementacije nastavnog plana i programa primetan u stručnim školama. Izveštaj OSK-a iz 2017, pod nazivom “Oblikovanje budućnosti škola i stručnog osposobljavanja”, ističe da stručni nastavnik ne pokriva svoje nadležnosti kao mentora i da stručne škole nisu razvile sistem mentorstva u praktičnom radu. Izveštaj svaljuje krivicu na Zakon o prosveti i stručnom osposobljavanju zato što on ne objašnjava na pravilan način obaveze mentora.

Bilo da su prethodne obrazovne politike bile pravilne ili ne, Pupovci kaže da su one prečesto bile potpuno protivrečne. On ističe strategije u visokom obrazovanju koje već duže vreme pozivaju na kvalitet u obrazovanju.

“Odgovor vlade iz 2008. dosad je bio da se uspostavi šest javnih univerziteta”, rekao je, naglašavajući da ova potreba nije pomenuta u raznim strategijama koje su povezane sa obrazovanjem. “Sada vidimo probleme s kojima se suočavamo u kvalitetu visokog obrazovanja na Kosovu.”

Sledeći set testova

Vladin pristup najnovijoj rundi testova PISA prošlog meseca takođe je predmet ispitivanja.

Inicijalno, u januaru ove godine, MPNT je najavio da je poslao zahtev Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) koja organizuje testiranje PISA, tražeći od njih da odgode procene za sledeću godinu, što je zahtev koji je odbijen. Kao rezultat toga, ministar prosvete Šićiri Bitići je najavio drugačiji pristup kako bi se poboljšali rezultati: “Znamo koje škole će se testirati na PISA i te škole su počele da se dodatno pripremaju”.

Ron Đinovci iz Organizacije za poboljšanje kvaliteta obrazovanja veruje da je ministrov pristup novom setu testova PISA pogrešan. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Đinovci se protivi takvom pristupu, tvrdeći da će se ovako vremenom opstruisati reforme u obrazovanju. “Kada imamo goste, onda se mobilišemo i očistimo kuću, kako je oni ne bi videli onakvu kakva je 24 sata dnevno. Isto važi za obrazovanje”, rekao je.

Direktor ORCA je mišljenja da ne bi trebalo da primenjujemo ad hok mere, već da analiziramo rezultate testa, jer oni pokazuju učinak nastavnika u tim školama. Đinovci veruje da će potencijalni dobar rezultat na testu PISA sprečiti ministra da sprovede reforme. “Mobilizacije ove vrste nisu na korist njegovog dugoročnog rada”, rekao je.

Pupovci ide i dalje od toga, sugerišući da bi pridavanje posebne pažnje školama koje će biti podvrgnute testiranju moglo da dovede do situacije u kojoj se Kosovo eliminiše iz budućih procena stanja obrazovanja. On dalje navodi da se ne sme smatrati da rezultati testa PISA imaju primarni značaj i da bi, umesto toga, trebalo da se fokusiramo na prioritetizaciju sveukupne situacije obrazovnog sektora.

“Ovo nije olimpijska trka”, rekao je. “Ne možemo da treniramo naše učenike u poslednje dve sedmice kako bismo bili bolji od ove ili one države. Ovo je međunarodni instrument koji služi da bismo se orijentisali.”

Ćerimi kaže da je, pre testiranja PISA prošlog meseca, ministarstvo pripremalo dva slična pripremna testa koje su učenici popunjavali, što je bio pokušaj da se poboljša situacija, da bi učenici mogli da se rangiraju za jednu ili dve pozicije više na međunarodnom planu u odnosu na prošlu godinu. “Ako je to naš cilj, onda smo daleko od poboljšanja obrazovnog sistema”, rekla je. “Ako budemo razvijali potencijale naših učenika u godinama pred nama, test PISA im neće biti problem.”

Pupovci je saglasan, verujući da u aktuelnoj strategiji za obrazovanje ne postoji jasan put kojim se institucije moraju kretati da bi poboljšale obrazovni sistem. Prema njegovim rečima. Desetine odobrenih planova i strategija ističu slabosti i ponuđena ređenja, te sada mora da se uloži ozbiljan napor kako bi se oni sproveli u delo.

“Razumem da je to vrlo težak zadatak”, rekao je. “Ali ako ne budemo radili na njima, ti problemi nikada neće biti rešeni.”K

Urednici: Džek Bučer (Jack Butcher) i Džek (Jack) Robinson.

Fotografije: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI