Prošle nedelje, osam aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, dobili su poziv od predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić za sastanak. Poziv je došao nakon otvorenog pisma koje smo joj uputili povodom objavljivanja knjiga osuđenih ratnih zločinaca od strane Ministarstva odbrane, i to novcem građana i građanki Srbije.

Ja sam bila jedna od aktivistkinja na tom sastanku. 

Na sastanku Brnabić je čestitala našim naporima, ali nije ponudila konkretne akcije koje bi mogle biti preduzete, a vezano za ono što je nas brinulo.

Krajem prošle godine objavili smo i izveštaj u kom smo predstavili različite primere sve većeg prisustvu osuđenih ratnih zločinaca u političkom životu. Političkom i institucionalnom promocijom, direktno ili indirektno, ali sistematski vrši se „čišćenje“ njihovih biografija i negacija njihove sudski utvđene odgovornosti za masovna kršenja ljudskih prava tokom devedestih godina.

Kao odgovor na to, održali smo proteste u januaru 2017 godine., a protiv osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina (osuđenog pred Haškim tribunalom za zločine u Vukovaru),  tokom kojih smo jasno rekli da nećemo podržati glorifikaciju ratnih zločinaca, te smo jasno rekli da ne pristajemo na glorifikaciju ratnih zločinaca a pištaljkama i transparentom poručili smo: „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“. Zbog toga smo se suočili sa sudom.  

U istoj nedelji kada smo se sreli sa premijerkom, stigla nam je konačna presuda prekršajnog suda kojom se naš protest iz 2017. protiv osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina kvalifikuje kao drsko i bezobzirno ponašanje, pa tako i kao narušavanje javnog reda i mira. Osuđeni smo da platimo kazne u iznosu od po 450 evra.

Nepravda opstaje

Foto  YIHR Srbija.

Danas, u Narodnoj skupštini Srbije sedi osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, kome Skupština i dalje nije konstatovala prestanak mandata, iako po zakonu poslaniku prestaje mandat nakon osuđujuće sudske presude.

Na ovogodišnjem sajmu knjiga Ministarstvo odbrane promovisalo je ratne memoare generala Nebojše Pavkovića (osuđen na 22 godine zatvora za zločine na Kosovu), kao i delo koje se bavi sećanjima Vladimira Lazarevića (osuđenog na kaznu od 15 godina zatvora za zločine na Kosovu), uprkos zakonu o Oružanim snagama Srbije u kojem stoji da ako osoba sa činom bude osuđena, njoj ili njemu se mora oduzeti čin.  

Oni su sveprisutni u javnom životu, možemo ih gledati na naslovnim stranama dnevnih novina i u političkim televizijskim emisijama. Oni sede u poslaničkim klupama i imaju podršku kako parlamentarnih stranaka, tako i podršku institucija, i gotovo svakodnevno, sa naslovnica, različiti ljudi, potomci ili sljedbenici ratnohuškačke politike, otvoreno govore o pripremama za rat.

Nakon presude koju smo dobili, organizovali smo protest pod nazivom „Uvek pištaljka, nikad više puška“ u centru grada, tokom koga smo simbolično duvali u pištaljke kao što smo to učinili u Beški. Presuda nama doneta je u najkraćem mogućem roku, čime je potreba da kreiramo društvo koje vrednuje mir za buduće generacije postala još veća.

Naša poruka je da ne pristajemo na ućutkivanje mirovnih aktivista i da ćemo samo glasnije ponavljati da su ratni zločinci ti koji moraju da zaćute, a da država ne sme biti njihov mikrofon.

Foto YIHR Srbija.

Godinama se borimo protiv različitih oblika relativizacije zločina i heroizacije onih koji su ih počinili. Nije nas mnogo, ali postojimo jer znamo da alternativa ludilu koje datira iz devedesetih godina (možda i ranije) mora da postoji. Neophodno je da postoji alternativa zbog svih mladih ljudi i generacija koje su rođene u miru, koje se rata ne sećaju a njihovo znanje o bliskoj prošlosti je slabo ili nikakvo.

Mladi ljudi žive posledice vremena za koje nisu odgovorni, oni su taoci svoje sadašnjosti. Moramo imati u vidu da se mir gradi svakoga dana jer od našeg aktivnog bavljenja budućnošću, o kojoj nam svi pričaju, ta ista budućnost i zavisi. Prošlost koja se sistemski gura pod tepih i o koju se konstantno saplićemo jeste prepreka koje moramo da se rešimo.

Inicijativa je do sada jasno pokazivala kakvu budućnost mladi za sebe žele, da je ne bi gradili na drugom mestu, upirući pritom na sve ono što nas ometa da imamo države u kojima želimo da ostanemo.

Prošle nedelje imali smo tri regionalne akcije koje su se gotovo pa vremenski preklapale. Dok smo mi u Srbiji tražili da se sve izdavačke aktivnosti koje se tiču knjiga ratnih zločinca obustave i organizovali protest, naše kolege u Hrvatskoj obeležavale su mesta stradanja u Zagrebu o kojima se ne govori, a Inicijativa u Bosni i Hercegovini već sedam dana aktivno je sprovodila kampanju o zločinu na Kazanima, zločin počinjen tokom 1992. i 1993. godine na obroncima planine Trebević, mjestu koje je bilo pod kontrolom 10. brdske brigade Armije Republike Bosne i Hercegovine. Broj žrtava je nepoznat do danas.

Nemamo iza sebe podršku institucija niti možemo da računamo na to da ćemo biti glasniji od njih, ali ono na šta možemo da računamo jeste da nas neće mrzeti da i sto puta sve što pričamo i ponovimo ako treba. Mir je jedina vrednost na koju pristajemo.

Dok nam ratni zločinci grade narativ o prošlosti i objašnjavaju nam kako da regionalno sarađujemo, bojim se da nismo na pravom putu. Ali, nećemo dozvoliti da nas ućutkaju, a našu  slobodu da govorimo koristićemo u svrhu suprotstavljanja svakom obliku vraćanja unazad. Naš cilj je uprkos svim izazovima na koje nailazimo naš najveći pokretač, a to je da ne želimo da nas dele mržnjom, kao i da su žrtve te koje ne smeju biti obespravljene i zaboravljene.

Pozivamo vas da nas podržite u našoj borbi i da nam pomognete u plaćanju kazne, lansirali smo globalnu kampanju za prikupljanje novca koju možete pronaći OVDE. Hvala!

Naslovna fotografija Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija.