Tipična subota Nedžie Faći nije kao subota ostale četrnaestogodišnje dece sa Kosova. Ova učenica osmog razreda škole Seljman Riza iz Kosova Polja provodi svaki vikend pomažući deci koja pohađaju prvi razred, a iz aškalijske su zajednice, zajednice kojoj i sama pripada. Zajedno sa još desetak omladinaca, ona je jedna od više od 100 volontera centra Partnerstvo ideja (Ideas Partnership) u toj opštini.

Organizacija, čiji je primarni cilj edukacija manjinskih zajednica, održava subotnje časove za decu kojoj su potrebni časovi nadoknade, dok im omogućuje i zabavne aktivnosti i zdravu užinu. Smešten između kuća “Komšiluka 29” koje je pogođeno siromaštvom, centar Partnerstva ideja služi i kao obdanište za oko 80 dece, uglavnom Aškalija koje imaju između 3 godine i 5 godina.

Za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, prilike za obrazovanje i pristup obrazovanju jesu i dalje izuzetno problematični; sa niskim nivoom pohađanja obaveznog obrazovanja, nižom stopom upisivanja fakulteta i visokom stopom napuštanja studija i časova, posebno kada je reč o devojčicama i devojkama. Štaviše, postoji ograničen broj nastavnika iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica koji su uključeni u kosovski obrazovni sistem.

Partnerstvo ideja organizuje obdanište i subotnje časove nadoknade za decu iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica.

Upravo zato svake subote ujutru, od devet do podneva, Nedžie podučava decu kojoj treba pomoć sa albanskim i engleskim jezik i sa matematikom. Za vreme ostatka poslepodneva, Nedžie postaje studentkinja, jer su joj mentori oni stariji volonteri, kao i drugi njenih godina.

“Hoću da jednog dana postanem nastavnica; radosna sam što dolazim ovde i lepo se provedem sa decom”, kaže Nedžie. “Onda stariji nastavnik dođe ovde i nauči me stvarima koje želim bolje da razumem.”

Zaboravljene generacije

San o tome da se završi škola bio je nedostižan za veći deo članova iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica. Period posle rata 1999. je posebno doveo do toga da žive u ekstremnom siromaštvu i da su predmet diskriminacije. Visoke stope siromaštva i nezaposlenosti kosovske Roma, Aškalija i Egipćana zajednica koja, na osnovu popisa 2011. na Kosovu, čini 2,06 odsto stanovništva, prave od ovih zajednica najisključenije zajednice u kosovskom društvu.

Prema sveobuhvatnom izveštaju Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) iz 2009. o situaciji Roma, Aškalija i Egipćana, prosečni porodični prihod u ovim zajednicama je samo 119,68 evra mesečno — oko 21,37 po mesecu za jednog člana porodice ili 71 cent po danu. Izveštaj UNDP-ja iz 2010. procenjuje da je stopa nezaposlenosti među Roma, Aškalija i Egipćana zajednicama viša nego nacionalni prosek: 75 procenata mladih muškaraca ispod 35 godina je nezaposleno. Kako mnoge porodice zavise od fizičkog rada, to utiče na obrazovne perspektive njihove dece koja često moraju da preuzmu deo tereta.

“Može se desiti da jedna porodica potroši celi dan skupljajući flaše na terenu i užasno je to što krajem dana zarade samo 3 evra”, kaže Jašar Gaši, rukovodilac administracijom centra Partnerstva ideja u Kosovu Polju. “Svi članovi porodice prodaju flaše za samo 3 evra.”

Gašijev san o studiranju ostvaren je tek prošle godine; ovaj tridesetosmogodišnjak je na drugoj godini studija o javnoj upravi na privatnom Univerzitetu AAB. Uspeo je da završi srednju školu tek posle rata na Kosovu, kada je već bio u dvadesetim godinama.

“Vrlo sam srećan… iako je ovaj san trebalo da se ostvari pre mnogo vremena”, kaže Gaši. “Posle rata sam radio fizičke poslove od 7 ujutru do ponoći. Kada tako radite, nema prostora za učenje. Nosio sam oko 120kg iz kamiona. Ali to je život.”

Jašar Gaši je počeo da studira prošle godine nakon što je njegovo obrazovanje prekinuto tokom i posle rata na Kosovu.

Duboko ukorenjena isključenost Roma, Aškalija i Egipćana uticala je na njihovu obrazovanost iz generacije u generaciju. Iako je sedamdesetih godina došlo do rasta broja dece iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica koja su završavala osnovno i srednje obrazovanje usled inkluzivnih napora jugoslovenskog sistema, pohađanje časova je znatno opalo tokom devedesetih. U tim godinama, diskriminativne mere Miloševićevog režima dovele su do toga da većina osnovnih i srednjih škola bude etnički podeljeno, ili čak potpuno zatvoreno za nesrpske zajednice, kao što je to bio slučaj sa univerzitetom; umesto toga, obrazovanje se organizovalo u privatnim kućama, što se radilo paralelno sa zvaničnim sistemom.

To je posebno uticalo na Roma, Aškalija i Egipćana koji su rođeni sredinom osamdesetih. Prema jednoj anketi iz 2012. koju je sproveo Balkan sanflauers — nevladina organizacija koja se bavi tom zajednicom, ljudskim dostojanstvom i omladinom — samo 34,9 odsto te generacije je završilo osam ili više godina obrazovanja, dok 36 procenata nema nikakvo obrazovanje.

“Mislim da obrazovanje dece počinje 20 godina pre nego što se rode”, kaže Muhamet Arifi, izvršni direktor Balkan sanflauersa. “Godine 1989, Romi, Aškalije i Egipćani su izostajali iz škole zbog nebezbedne situacije ili udaljenosti od mesta na kojima je postojala paralelna prosveta… a većina njih, čak iako su voljni, danas ne mogu da pomognu svojoj deci da se obrazuju i ne mogu da im pruže udobna mesta za učenje kod kuće.”

Muhamet Arifi naglašava da loše obrazovanje odraslih iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica ima veliki uticaj na obrazovanje njihove dece.

Prema KFOS-ovom izveštaju, stopa nezaposlenosti je vrlo visoka među Roma, Aškalija i Egipćana zajednicama: 19,93 odsto od 857 anketiranih ispitanika je izjavilo da nemaju ni godinu dana stečenog obrazovanja. Većina odraslih ispitanika — preko 96 odsto — nije završilo obavezni nivo obrazovanja, dok je samo 12 odsto steklo između devet i 12 godina obrazovanja (što znači da su završili barem nešto od srednjoškolskog obrazovanja). U međuvremenu, samo 2 odsto njih ima 13 ili više godina obrazovanja.

Gaši iz Partnerstva ideja ističe da ova organizacija pokušava da radi sa decom koja su odrasla sa vrlo malim brojem uzora po pitanju školovanja, jer su, u mnogim slučajevima, njihovi roditelji morali da zarađuju novac riškajući po smeću, ili skupljajući čelik i flaše.

“Mnogi roditelji, rođeni osamdesetih, imaju decu koja bi trebalo da su u prvom razredu osnovne škole”, kaže Gaši. “Kako oni mogu da pomognu svojoj deci u čitanju i pisanju ako su, verovatno, i sami nepismeni?”

Kako bi se pozabavio osnovnim problemima Roma, Aškalija i Egipćana – od kojih većina živi u opštinama Đakovica, Kosovo Polje, Prizren, Peć i Uroševac — KFOS, u saradnji sa Misijom OEBS na Kosovu i Vladom Kosova, kreirao je Strategiju za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana za period 2009-2015. Potpisan 2010. od strane predsednice Kosova u ono vreme, akcioni plan je predviđao preduzimanje mera za jačanje zaštite prava ove zajednice i njihovu potpunu integraciju u društvo.

Uprkos tome što je određeni broj izmena i dopuna zakona predlagan, a koji bi omogućio potpunu zaštitu prava ovih zajednica, svi izveštaji sa monitoringa ove strategije ukazuju na to da je vlada daleko od toga da uspe da postigne veću inkluziju zajednice u šire društvo.

Ciljevi ove strategije je trebalo da se dostignu prošle godine, ali prema rečima predstavnika Roma, Aškalija i Egipćana, nevladinih organizacija i donatora koje je intervjuisalo Kosovo 2.0, “gotovo ništa” nije postignuto. Oni ističu nedostatak političke volje, lošu koordinaciju između centralnih i lokalnih institucija i nepostojanje alokacije budžeta koji je inicijalno obećan kao glavne razloge zbog neuspeha vlade da sprovede ovu strategiju.

“Strategija je obuhvatila bespovratna sredstva EU, naše donatorske grantove, ali vladini grantovi nikada nisu bili alocirani”, kaže programska koordinatorka KFOS-ovog programa za Rome i manjine, Vera Pulja.

Malim koracima napred

Izuzetak u opšte percipiranom neuspehu ove strategije se nalazi u prosveti, gde je postignut neki uspeh. “Isključila bih Ministarstvo prosvete u [ovoj proceni vladinog nereagovanja]”, kaže Pulja. “To ministarstvo je bilo najaktivnije u poređenju sa inertnim pristupom vlade, i ono je uradilo više od bilo kog drugog relevantnog ministarstva.”

Pulja ističe kako nezaposlenost, ekonomski uslovi i obrazovanje jesu deo istog začaranog kruga i da usredsređivanje na ovo poslednje predstavlja ključ prekidanja ovoga kruga. “Važno je pomoći obrazovanju kako bi Romi, Aškalije i Egipćani bili uključeni u sve savremene tokove društva; uz obrazovanje ćemo imati jednaka prava svih zajednica”, kaže Pulja. “Zato su intervencije u obrazovanju vrlo važne.”

Viši broj dece iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica koja pohađaju osnovne i srednje škole, uvođenje romskog jezika, književnosti i istorije u škole sa visokim procentom romske dece — sve ovo stalno ponavljaju predstavnici vlade kao dostignuća Roma, Aškalija i Egipćana inkluzije i sprovođenja strategije.

Zaista postoje dokazi povećanog pohađanja škole od strane Roma, Aškalija i Egipćana dece, kao i povećano interesovanje dece i porodica za obrazovanje. To je najočiglednije kada se uporedi sa situacijom pre jedne decenije: broj Roma, Aškalija i Egipćana dece u predškolskim ustanovama u Prizrenu, Đakovici i Uroševcu je bio 43; do 2015, ova brojka je porasla na 163. Broj aškalijske dece koja pohađaju srednju školu 2014. je bio 79, u poređenju sa 22 dece 2004. Štaviše, Ministarstvo prosvete sada pruža besplatne udžbenike za osnovnu školu i univerzitetske kvote za decu iz manjinskih zajednica, dok organizacije civilnog društva pružaju školarine, posebno kada je reč o učenicima srednjih škola i studentima.

Međutim, ovaj rast učešća Roma, Aškalija i Egipćana u obrazovanju izgleda sumornije kada se uporedi sa ostatkom stanovništva. Na osnovu statistika Ministarstva prosvete za 2013/14. i popisu stanovništva iz 2011, broj Roma, Aškalija i Egipćana u osnovnom obrazovanju je 78,8 odsto, u poređenju sa 94,7 odsto ukupne populacije. Ono što više zabrinjava je brojka od 16,5 za učešće Roma, Aškalija i Egipćana zajednica u srednjim školama u poređenju sa 95,3 odsto ukupne populacije.

Iako ovi procenti o pohađanju obrazovnih institucija ukazuju na to da je izostanak iz škola i dalje veliki problem, ne postoje precizni podaci o ovom fenomenu. Prema rečima ministarstva, definicija izostanaka nije samo u tome da je reč o detetu koje je napustilo nastavu, već pokriva i one koji se nikada nisu prijavili da pohađaju obavezno obrazovanje sa šest godina. Međutim, neprijavljena deca su potpuno nevidljiva u debatama institucija o napuštanju nastave i nisu uključena u statistiku. Organizacija Balkan sanflauers je primenila inkluzivnu definiciju ministarstva da sugeriše da je stopa izostanka sa nastave za ove tri zajednice na Kosovu preko 90 odsto.

Ankete koje su sprovele organizacije koje se bave napretkom u oblasti obrazovanja Roma, Aškalija i Egipćana zajednica stalno potvrđuju da teški ekonomski uslovi, kao što je visoki stepen siromaštva i nezaposlenosti, predstavljaju prepreku nastavku školovanja. Mnogi roditelji spominju svoju nemogućnost da priušte odeću i opremu za učenje usled okolnosti u kojima se nalaze.

“Ekonomska situacija primorava decu da odlaze kod semafora i traže novac”, kaže Arifi iz Balkan sanflauersa. “Očigledno je da je oblast obrazovanja sada bolja nego pre 10 godina, ali da je nezaposlenost vrlo visoka… ako je dete u devetom razredu i vidi svog oca koji je završio fakultet i da nema posla, oni će se zapitati zašto moraju da idu na univerzitet. Pronaći će druge alternative. Ako se ne preduzmu mere za njihovo zapošljenje, oni će biti demotivisani.”

Bilo je napretka u oblasti obrazovanja dece iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica u proteklim godinama, ali mnogo toga mora da se promeni da bi oni bili na istom nivou kao i njihovi vršnjaci.

Kujtim Paćaku, jedini predstavnik Roma u Skupštini Kosova, smatra da neuspeh vlade da poboljša status za Roma, Aškalija i Egipćana kada je reč o zapošljavanju i socijalnoj dobrobiti stvara izazove za Roma, Aškalija i Egipćana zajednice u uživanju njihovog prava na obrazovanje.

“Oduvek sam govorio da problemi za Roma, Aškalija i Egipćana zajednice neće biti rešeni ako idemo korak po korak”, kaže on. “Ako nam je cilj da imamo dobre učenike/studente, onda oni moraju da imaju dobar smeštaj, hranu i obrazovanje. Da, tako je, mi dajemo školarine, ali ako oni nemaju mesta za učenje, nemaju smeštaj i hranu, onda ne možemo imati visoka očekivanja.”

Isključenost u školama

Uprkos ekonomskim činiocima, izostanci iz škole se povezuju sa neuspehom škola da kreiraju ohrabrujuće okruženje za decu iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica.

Segregacija po etničkim linijama je bila problem na Kosovu pre samo nekoliko godina. Tokom školske godine 2011/12, Evropski centar za prava manjina (ECMI) Kosovo dobio je izveštaje o segregaciji razreda po etničkoj osnovi — što je diskriminatorska praksa koju zabranjuju i državni zakoni i Evropska konvencija o ljudskim pravima — u trima opštinama na Kosovu. Posle intervencije organizacija za ljudska prava, škole postavljaju decu iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica u razrede sa albanskom decom do kraja godine.

Naredne godine, škola Mustafa Bakija u Đakovici je ponovila ove segregacijske politike kreirajući specijalno odeljenje za za Roma, Aškalija i Egipćana zajednice, ali je, ovaj put, ovaj incident privukao masovnu pažnju na nacionalnom i međunarodnom nivou. Do dana današnjeg, nije bilo dodatnih izveštaja o segregaciji razreda na etničkoj osnovi.

Međutim, uprkos pojačanim naporima, istraživanja pokazuju da loš tretman dece iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica od strane školskog osoblja predstavlja i dalje ozbiljan problem. Zanemarivanje i drugi oblici diskriminacije jesu i dalje rasprostranjeni, dok Arifi iz Balkan sanflauersa naglašava da se deci iz za Roma, Aškalija i Egipćana zajednica često govori da sednu na kraju učionice i često ne bivaju ohrabrivana da učestvuju u vannastavnim aktivnostima sa decom iz drugih zajednica.

Arifi sugeriše da treba sprovesti potpunu promenu pristupa, te da cilj inkluzije dece iz Roma, Aškalija i Egipćana zajednica nije ostvaren onda kada su ona fizički smeštena u integrisane učionice: “Kosovo promoviše integraciju i to je pogrešno”, kaže on. “Mi živimo na Kosovu mnogo vekova i integrisani smo, ali moramo da budemo uključeni u društveni život. Inkluzija počinje u školi… Tu Kosovo zaostaje. Ono promoviše integraciju, a ne inkluziju.”K

Fotografije: Majlinda Hoxha / K2.0.