Perspektive | Priština

Zakon o Prištini ne može rešiti sve probleme grada kakav jeste

Piše - 20.12.2017

Novi sastav Skupštine rešiće neke probleme, ali će stvoriti nove.

Nacrt Zakona o Prištini, koji je usvojen posle inicijalnog čitanja u Skupštini Kosova krajem novembra, predviđa bolje funkcionisanje glavnoga grada. Sadržaj ovog nacrta zakona, generalno gledano, bavi se problemima s kojima se Opština Priština suočavala u protekle dve decenije, kao što je nemogućnost da se osnuju nova lokalna preduzeća, izostanak posebnog budžeta za Prištinu, izostanak pravilne institucionalne koordinacije u Kosovskoj policiji za pitanja koja se tiču prestonice, i tako dalje.

Međutim, Zakon o Prištini sam po sebi neće biti kompetentan da se pozabavi izazovima upravljanja glavnim gradom ako se za to ne alocira veći budžet, ako se uskoro ne zaposli veći broj ljudi, posebno u zdravstvu, i ako se drugi zakoni ne izmene; kao što je Zakon o policiji, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, itd.

Aktuelna verzija nacrta Zakona o Prištini daje glavnom gradu pravo da osnuje lokalna javna preduzeća i predviđa uspostavljanje jedinstvenog sektora za prestonicu u okviru Kosovske policije. Priština će imati pravo i da upravlja institucijama sekundarnog zdravstva, a pored onih primarnih, što znači da može i da osnuje bolnicu za Prištinu.

Štaviše, nacrt zakona predviđa dodatna bespovratna sredstva od 4 odsto povrh generalnoga granta namenjenog opštinama, što znači da će se tako dodati još šest miliona evra na godišnji budžet. Priština će imati i dva zamenika gradonačelnika, dok će gradonačelnikov kabinet imati do troje savetnika.

Deo nacrta Zakona o Prištini koji omogućuje prestonici da osnuje lokalna javna preduzeća bez konsultovanja ili dobijanja odobrenja od centralnog nivoa kreira situaciju u kojoj je opština efikasnija u upravljanju resursima. “Parking Prištine” je samo jedno od preduzeća za koje se očekuje da će biti osnovano u glavnom gradu s ciljem održavanja i vođenja javnih prostora za parkiranje vozila.

Ukratko, Priština sada ima mogućnost da pruža određene usluge koje su dosad pružale privatne firme.

Mnogi kritikuju brzinu i kvalitet usluga koje ove kompanije nude. Primer ovoga jeste širenje i održavanje sistema javne rasvete. Opština sada ima mogućnost da osnuje preduzeće koje posebno služi ovoj svrsi. Drugi primer je osnivanje preduzeća koje bi upravljalo obdaništima u glavnom gradu ili preduzeća koje bi održavalo glavne puteve.

Davanje ovog zakonskog prava ovoj opštini ne rešava samo po sebi problem kreiran odsustvom bolnice u prestonici.

Nacrt Zakona o Prištini predviđa da bi prestonica dosad trebalo da ima pravo da osnuje bolnicu za opštinu, a kako bi se ponudile sekundarne zdravstvene usluge, kao i primarne usluge na lokalnom nivou (primarne usluge obuhvataju zubarske usluge, mamograf, porodičnog lekara, vakcinaciju, operacije, jedinice za hitne slučajeve, ortopediju, itd).

Davanje ovog zakonskog prava ovoj opštini ne rešava samo po sebi problem kreiran nepostojanjem bolnice u prestonici. Bolnica u Prištini bi iziskivala zapošljavanje 200-300 ljudi i znatan broj njih bi morali da budu doktori specijalisti. Bilo bi potrebno otvoriti specijalna odeljenja i objekte.

Da bi se ovo ostvarilo, potreban je budžet — veliki budžet. Na primer, u Uroševcu, procenjuje se da će inicijalna izgradnja bolnice koštati 12 miliona evra, bez obuhvatanja troškova medicinske opreme i inventara. U međuvremenu, Ministarstvo finansija i dalje sprečava upošljavanje novog osoblja u svakoj javnoj instituciji usled budžetskih implikacija otvaranja novih radnih mesta.

Ako se ovaj trend nastavi u procesu osnivanja bolnice u Prištini, onda se nikada neće završiti. Dakle, sprovođenje Zakona o Prištini ne zavisi sasvim od Opštine Priština, već će Opština zavisiti od lanca ministarstava, kao što će to biti ubuduće često slučaj.

Delikatni članovi nacrta Zakona o Prištini jesu oni koji predviđaju osnivanje direktorata za prestonicu u okviru Kosovske policije. Aktuelna hijerarhija u policiji sastavljena je od generalnog direktorata, regionalnog direktorata i policijskih stanica. U okviru policijskih direktorata postoje sektori kao što je forenzički sektor, sektor za istrage, sektor specijalizovanih jedinica, sektor jedinica za komunikacije, i u određenim slučajevima sektor pograničnih jedinica.

Nacrt Zakona o Prištini dodaje još jedan godišnji grant od 6 miliona evra na budžet prestonice, ali specifikuje da ovaj dodatni budžet ne može da bude opredeljen za plate ili usluge, već samo za kapitalne investicije.

To znači da policija Prištine mora da bude na nivou opštinskih nadležnosti — pa tako bi morala da postoji policijska jedinica koja bi bila nadležna za gradnju bez dozvole, nezakonito korišćenje javnih prostora, ilegalne taksiste, krađu i pogoršavanje stanja javne imovine, i tako dalje.

Opština ne mora na sebe da preuzme teret graničnih provera, forenzike i drugih pitanja koja potpadaju pod nadležnosti policije i bezbednosnih institucija. Štaviše, pitanje komande pripada policiji, a ne opštini. Nadležnosti bi morale da obuhvate “opštinsku policijsku snagu” koja na terenu koordiniše akcije koje sprovodi vrh opštine.

S druge strane, nacrt Zakona o Prištini na odgovarajući način dodaje još jedan godišnji grant od 6 miliona evra na postojeće budžet prestonice, ali specifikuje da ovaj dodatni budžet ne može da bude opredeljen za plate ili usluge, već samo za kapitalne investicije u sektorima poput zdravstva, prosvete i infrastrukture.

Sad je u rukama poslanika Kosova da li će Priština imati zakon koji je što je moguće sadržajniji, jasniji i sprovodljiviji. Aktuelna verzija je dobra, ali postoji potreba da se dodatno pojasne stvari. Moramo da razmotrimo prakse iz drugih glavnih gradova i stavimo ih u kontekst institucionalnih, socijalnih, zakonskih i budžetskih okolnosti.

Naslovna fotografija: Majlinda Hodža / K2.0.

  • O autoru/ki Bekim Salihu
  • Napomena Stavovi pisca članka ne odražavaju nužno stavove Kosova 2.0.
  • Ovaj članak je prvobitno napisan na albanskom.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI