U detalje | Ambijent

Život bez mesa

Piše - 01.11.2017

Pogled na svet veganizma i vegetarijanizma.

“Zašto sam postala veganka? Prvi razlog je možda taj što mnogo volim životinje i ne mogu da ubijem ili pojedem nešto ili nekoga koga zaista volim i obožavam”, kaže Eljdena Dakaj, studentkinja na Ročesterskom institutu tehnologije na Kosovu i članica kolektiva Termokis.

Ona je tri godine bila vegetarijanka, nakon čega je postala veganka prošle godine. “Sećam se da sam odavno htela da postanem vegetarijanka, možda od prvog puta kada sam čula za taj termin”, kaže ona. “Imali smo mnogo životinja, imali smo kokoške, nekoliko krava, zeca, psa i sećam se kako sam jurila kokoške i grlila ih.”

Koliko god da je bila dete, Dakaj se oduvek pitala ‘zašto moramo da ih pojedemo, zar ne bismo mogli to da ne radimo’. Ova pitanja je postavila i svojoj majci, ali se u njenoj porodici meso oduvek jelo i majka ju je podsticala da i čini isto tvrdeći da je meso od ključnog značaja za zdravlje.

Eljdena je prihvatila ovakvo racionalno razmišljanje, ali je onda, jednog dana, njena porodica odlučila da ubije kravu. “U tom trenutku se sve okrenulo naopačke”, kaže ona. Tek je mali deo ove scene videla iz svoje sobe, sa prozora, jer je sve bilo užasavajuće. Meso joj je otada postalo hrana prepuna tuge.

Privrženost Eljdene Dakaj životinjama navela ju je da postane vegetarijanka, a da bi kasnije postala i veganka. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

Nije samo Dakaj razvila odbojnost prema mesu otkako je videla kako se ono dobija. Dalas observer je izveštavao o tome da je dokumentarac pod nazivom “Šta dozdravlja” (aludiranje na ‘dođavola’, prim. prev.) povećao broj mušterija u veganskim restoranima u tom gradu.

Broj životinja koje ubijaju radi potreba ljudi dostiže vrtoglave visine. Urednik rubrike za ekologiju u listu Gardijan, Džon Vidal, napisao je da ljudi, otprilike, pojedu 230 miliona tona životnja godišnje, što je dvaput više od brojke iz 1980. Prema organizaciji Ravnopravnost životinja, oko 56 milijardi životinja na farmama biva ubijeno svake godine, ne računajući ribu i druga morska stvorenja.

Tu je i količina hrane koja se koristi za održavanje životinja. Dok stoka pojede više od polovine žitarica u SAD i oko 40 odsto žitarica u celom svetu, 795 miliona ljudi pati od hronične neuhranjenosti, a oko 3,1 miliona dece svake godine umre od gladi.

Ova situacija je nadahnula drugu građanku Kosova da postane veganka, aktivistkinju Eljzu Ramadani. Ramadani smatra da, za svako parče mesa koje pojedete, “ima još jedno biće koje pati i umire zbog toga”. Princip koji je vodi u životu se može ovako sažeti: “Neka se živi”. “Ali ne samo ti da živiš”, objašnjava ona, “već i drugi, svako biće koje ima nos ili oči, ima kičmenu moždinu pa, prema tome, može da bude povređena.”

 

Pored toga što je veganka, Eljza Ramadani sebe proglašava za ‘antispecistu’ koji ne smatra da su ljudi superiorniji od drugih životinja. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

 

Ramadani priznaje da su i biljke živa bića, ali smatra da je pogrešno porediti ih sa životinjama jer nemaju nervni sistem i mozak, a kako bi osećale bol. Ona sebe opisuje kao “antispecistu”, što je termin koji govori o ideji da ljudi sebe ne smatraju superiornima u odnosu na životinje.

Mnogo toplog vazduha

Sem pitanja u vezi sa okrutnošću nad životinjama, ima i drugih razloga zbog kojih ljudi ne bi trebalo da jedu meso, uključujući uticaj na životnu sredinu.

Studija organizacije UN-a (FAO), Hrana i poljoprivreda, iz 2006. godine, navodi da životinje koje se uzgajaju radi mesa proizvode 18 odsto CO2 koji doprinosi produbljivanju klimatskih promena, više od automobila, aviona i drugih oblika prevoza. Analiza dvaju naučnika Svetske banke iz 2009. zaključila je da stoka i njeni nusprodukti stvaraju 32,6 milijardi tona ugljen-dioksida svake godine ili 51 odsto gasova staklene bašte na godišnjem nivou.

Drugačije rečeno, prema jednoj japanskoj studiji, proizvodnja jednog kilograma govedine stvara emisiju od gasova staklene bašte sa potencijalnim ekvivalentom globalnog zagrevanja CO2 koji proizvodi prosečni evropski automobil na svakih 250 kilometara i stvara dovoljno energije da bi sijalica od 100 vati gorela skoro 20 dana.

Pored toga što predstavlja jedan od najvećih izvora gasova staklene bašte, studije su pokazale da uzgajanje životinja u svrhu prehrane čoveka utiče na sposobnost naše planete da održava život. Ovakva proizvodnja iziskuje korišćenje najvećih površina zemlje, od 40 do 68 odsto ukupne površine, što uzrokuje degradaciju velikih delova zemljišta. Jedan od primera je taj da je izgradnja rančeva za stoku odgovorna za 80 odsto krčenja šume u amazonskoj prašumi.

Dakle, koje je rešenje za spasavanje sveta? Postanite vegetarijanac ili, još bolje, vegan. Marko Springman, naučni saradnik na oksfordskom programu Budućnost hrane Martinove škole, zajedno sa svojim kolegama je izgradio kompjuterske modele koji su predvideli postojanje društva u kom će svi biti vegani do 2050. Njegov kompjuterski model je pokazao da će, uglavnom zahvaljujući eliminaciji crvenog mesa, emisija nastala od raznih vrsta hrane pasti za 70 odsto.

Međutim, druge studije odbacuju ovu ideju, uključujući rad pod nazivom “Nivo zasićenosti američkog poljoprivrednog zemljišta: Deset scenarija za dijetu” koji je objavljen u naučnom časopisu Elementa.

Pored drugih nalaza, ovo istraživanje je došlo do zaključka da, kada bi svi na svetu postati vegani, dijeta stanovništva bi učinila da se sve dostupno zemljište protraći, iako bi moglo da se iskoristi za prehranu ljudi kroz uzgoj stoke. Ova studija navodi da je negde, otprilike, jedna trećina zemljišta na svetu suva ili polusuva i da je pogodna samo za stočnu poljoprivredu.

Studija zaključuje da je sveobuhvatna veganska dijeta došla u prvi plan zato što je bila jedina dijeta koja nije uključila “zemljišta obrađivana više godina, pa bi se, kao rezultat toga, protraćile šanse da se proizvede dosta hrane”, dok je lakto-vegetarijanska dijeta, u kojoj se meso zamenjuje dodatnim unosom jaja, oraha, mahunarki i tofua, imala najviši nivo zasićenosti.

Veganstvo i ljudsko telo

Ali, šta je sa argumentima Eljdenine majke koja je verovala da je njenoj ćerki bilo potrebno meso da bi bila zdrava? Nutricionistkinja Valja Pupovci kaže da svaka dijeta može da bude zdrava sve dok je uravnotežena i dok se unose neophodne hranljive materije. Ipak, Pupovci ističe da postoji generalna pretpostavka da su vegetarijanske i, posebno, veganske dijete nezdrave zbog toga što se ljudi odriču velikog dela svoje ishrane.

“Generalno gledano, problem vegana su proteini, ali je [zamena proteina] nešto vrlo ostvarljivo”, kaže Pupovci. “Protein u mesu je potpun protein koji ima sve amino kiseline, dok u veganskoj dijeti možete da dobijete te proteine tako što ćete kombinovati različitu hranu, kao što su pirinač i pasulj, seme konoplje ili soja.”

Iako nutricionistkinja Valja Pupovci smatra da svaka dijeta može da bude zdrava, uključujući vegansku dijetu, ona veruje da je bitno balansirati druge faktore, poput stresa i troškova. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

Ono što veganskoj dijeti nedostaje je vitamin b12 koji postoji samo u mesu i Pupovci predlaže da se on uzima kao dodatak, dok se sve ostalo može zameniti širokim spektrom hrane. Pupovci tvrdi da bilo koja dobra dijeta, a posebno veganska dijeta, zahteva veću pažnju, ali i da bi čovek trebalo da “razmotri da li može da ispuni ono što je potrebno i koliko bi mu to stresa izazvalo, jer nije zdravo kada se stalno stresirate zbog onoga što ćete pojesti, pa i da li je [veganska dijeta] isplativa”.

Pupovci je na svojim studijama učila i o medicinskoj ishrani i smatra da, s te tačke gledišta, veganska i vegetarijanska dijeta imaju više prednosti za zdravlje. Počev od niskog rizika od holesterola i visokog krvnog pritiska, kao i niskog rizika od kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa i šlogova.

Kada ste vegan ili vegetarijanac u Prištini

Ramadani i Dakaj su samo dve od mnogih vegana i vegetarijanaca u Prištini, gradu koji je odskora mnogo upoznatiji sa ovim terminima. Ili makar upoznat sa ovim konceptima, jer su ljudi često nevoljni da prihvate ove dijete.

Obično, kada neko kaže za sebe da je vegetarijanac ili vegan, odmah uslede šale: “Šta jedeš onda, travu?”, “ako riba pliva u vodi, da li je onda greh piti vodu?”, “i biljke imaju dušu” i slični sarkastični komentari.

Ipak, to nije najveća poteškoća pri odabiru dijete. Do pre oko šest godina, u Prištini nije postojao ni jedan jedini vegetarijanski restoran. I dalje ne postoji vegetarijanska prodavnica, ali ima većih marketa i nekih prodavnica zdrave hrane u kojima se može pronaći hrana za vegane.

Nurhan Ćehaja je otvorila prvi prištinski vegetarijanski restoran, Babaganuš. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

Kada je Nurhan Ćehaja, koja je već oko 11 godina vegetarijanka, došla u Prištinu sa Novog Zelanda, videla je da nema mnogo vegetarijanskih opcija. “Kada sam došla ovde, rekla sam da hoču falafele”, priča ona Kosovu 2.0. “Šta treba da uradim da dobijem neke falafele? Morala sam sama da ih pravim i tako je sve počelo.” Kada kaže ‘sve’, ona misli na svoj vegetarijanski/veganski restoran, Babaganuš, što je jedini restoran ove vrste u Prištini.

Svoj restoran je otvorila pre oko pet godina, na početku je samo radio u popodnevnim satima. “Onda smo počeli da radimo od pet sati. Tako smo poslovali oko četiri godine, a sada, u poslednjih godinu dana, radimo po celi dan”, kaže Ćehaja.

Ćehaja kaže da, otkako je otvorila restoran, primetila je da ima mnogo ljudi koji nisu samo vegetarijanci, već i vegani. Zato sada sve u njenom jelovniku ima i vegansku opciju.

“U Prištini se dosta toga promenilo”, kaže Ćehaja. “Znate, nemate pojma koliko ima ljudi koji ne jedu mesu, kao da se kriju, ali onda izađu i kažu glasno ‘Ne, već dugi niz godina ne jedem meso!’”

Ćehaja je zabrinuta zato što je cena jedno od glavnih pitanja kod veganstva na Kosovu. “Na primer, mi pravimo falafele i humus, a to je hrana koja je u Evropi mnogo jeftinija.” Ona krivicu za visoke cene svaljuje na bazni materijal, jer se leblebije ovde retko koriste i za njima ne postoji nikakva potražnja.

Ona traži načine na koje bi mogla da ih dovede po nižim cenama, a kako bi više eksperimentisala sa kuvanjem. “Ruku na srce, htela bih da smanjim cene, jer nije stvar da sam ‘sada veganka i hoću da trošim više’”, kaže Ćehaja. Naposletku, njen cilj je da ljudi, a posebno studenti, imaju pristup veganskoj hrani. K

Naslovna fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI