U detalje | Entrepreneurship

Zlatna groznica uz kriptovalutu

Piše - 09.01.2018

Pogled u svet onlajn valute i rudarenja u 21. veku.

Cena Bitcoin (bitkoina), najpoznatije svetske kriptovalute, dospeva na naslovnice širom sveta već nekoliko meseci, kako mu vrednost raste i opada. Pokrenuta je diskusija, dok su ljudima zasijale oči, ispunjene onim drevnim svetlom — sticanjem bogatstva bez napornog rada.

Iako je prodaja kriptovaluta za mnogo veće iznose od onih za koje su kupljene, ili još bolje, prodaja onih koje su kreirane u nečijem kompjuteru, ponudila priliku za bogaćenje, neki su čak i iz cele te računice izbacili posrednika. Expedia (Ekspidija) i Microsoft (Majkrosoft) prihvataju neke kriptovalute, posebno bitkoin, za svoje proizvode i usluge, dok na Kosovu najmanje tri prodavca automobila prihvata bitkoin, kao što to čine i neke kompjuterske radnje ili manji biznisi.

K2.0 je istraživao ovaj fenomen kako bi pokušali saznati kako kompjuter napunjen sa šest grafičkih kartica može da se pretvori u automobil.

Širenje ‘dobrih vesti’ u vidu kriptovalute

Veton Brahimi je daytrader (dejtrejder), ali umesto da prodaje akcije, on radi sa raznim kriptovalutama. On je i jedan od vlasnika kafića Satoši u Prištini, gde se širok spektar kriptovaluta prihvata kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Brahimi upoređuje aktuelnu atmosferu u pogledu kriptovalute sa ranim danima Interneta. “Da ste u to vreme nekoga pitali da li ima internet, onda bi vam se ta osoba podsmevala i pitala vas o čemu je reč”, rekao je.

Veton Brahimi smatra da aktuelno doba kriptovalute nudi carstvo mogućnosti mladima na Kosovu. Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

Brahimi veruje da mladi rođeni posle dvehiljaditih imaju sreću što žive u vremenu gde ljudi mogu da se upute u ovaj fenomen u kom svako može da učestvuje, bez obzira na to gde živi. Štaviše, on misli da je njegova misija da proširi dobre vesti kod svih zainteresovanih.

Njegove metode trgovine kriptovalutom, kako kaže, jesu poprilično raznovrsne, i on ne “trguje svime u danu, već postoje različite strategije, neke su raznovrsne za duže staze, a neke možete da kupujete i prodajete istog dana”.

Dok to radi, on kaže da vidi “mogućnosti za ostvarivanje profita svakog dana”, pa tako svesrdno dodaje, “zašto ne bih i vama to preneo? Kao glavni cilj imamo kreiranje svesti [o ovoj tehnologiji] kod svih, a ako se desi da postanu milioneri — tim bolje”.

"Pitajte nekoga ko stvarno postoji jer, na kraju krajeva, ovo je novac s kojim radimo."

Dejtrejder kriptovalute Veton Brahimi

U Satošiju, gde je Brahimi otvorio svoj biznis sa poslovnim partnerom Milotom Mehmetijem, saveti se dele i pomoć pruža onima koji imaju početna ulaganja, a kako bi ljudi razumeli šta se tu zapravo radi. “Dosad je bilo oko hiljadu ljudi s kojima smo razgovarali u četiri oka”, kaže Brahimi.

On dodaje da, ako neko poznaje engleski, tim bolje, jer sve što treba da znate nalazi se onlajn, ali takođe tvrdi da je bitno “pitati nekoga ko stvarno postoji jer, na kraju krajeva, ovo je novac s kojim radimo”.

Njih dvojica mogu da pripomognu u korišćenju bankomata za kriptovalutu u kafiću, iako njihov bankomat nije prvi koji je pristigao u Prištinu. Ta čast pripada firmi ALBVISION Ltd. koja je 17. juna donela mašinu na Pejton, a koja sada podržava transakcije više od 10 kriptovaluta.

Za razliku od običnih bankomata, bankomati za kriptovalute rade slično menjačnicama, gde prodavci prihvataju novac za kriptovalute — i kriptovalute za keš.

Uz ALBVISION, korisnici mogu da kupe kriptovalute u vrednosti do 2.000 evra preko mašine. Korisnici mogu da prodaju svoje rezerve kriptovaluta, gde je povraćaj novca do 2.000 evra dostupan u svakom trenutku, dok novac obezbeđuje ALBVISION.

Treća kosovska kriptovaluta stigla je u septembru i u vlasništvu je konsultantske kompanije BitSapphire. Jedan od vlasnika ovog biznisa, Valmir Hazeri (Valjmir Hazeri), tvrdi da je reč o modelu razvijenijem od drugih. Hazeri kaže da biznis nudi dvadesetčetvoročasovne usluge za sve korisnike, dok je ograničenje za kupovinu/prodaju kriptovaluta 1.000 evra.

Sada je lako ulagati sa Kosova u kriptovalute, ali u šta se konkretno tu ulaže novac? Da bi se ovo saznalo, možda je najbolje istraživati priču o najpoznatijoj svetskoj kriptovaluti, bitkoinu.

‘Bitkoin’ — računica i teorija: zlatna groznica

Drugog novembra 2008, na malo poznatom veb-forumu kriptografa (onih koji proučavaju šifrovanje komunikacije), pojavio se link o pod nazivom “Bitkoin: vršnjački elektronski keš sistem”; ime autora je Satoshi Nakamoto (Satoši Nakamoto).

Ono što je u tom radu predloženo nije bilo nešto o čemu se ranije ništa nije znalo. Pravljenje internet-valute bio je cilj još od nastajanja Interneta. Ipak, neuspeli su napori u više navrata zato što je bilo nečega što je falilo. Svakoj internet-valuti bi bila potrebna komponenta koja ne samo da bi od nje učinila nezavisnu valutu od kontrole treće strane, već bi se i osigurala od hakovanja i drugih manipulacija, poput korišćenja istog novčića iznova — CRTL+C, CRTL+V.

Nakamoto (što je pseudonim, a njegov pravi identitet je i dalje misterija, mada mnogi upućuju na Craiga Wrighta (Krejga Rajta)) predložio je jednostavno, ali genijalno rešenje pod nazivom blockchain (blokčejn). Tehnologija blokčejna bi osigurala da svaka transakcija koja koristi ovu valutu bude skladištena u javnoj bazi podataka, za razliku od pristupačnih tabelarskih prikaza na Google Docs-u (Gugl doksu).

Baza podataka bi se raširila među ljudima koji posvećuju računarsku snagu sistemu i nikakve nove informacije ne mogu da se dodaju dok se svi korisnici ne ‘saglase’ (što je proces koji automatski obavlja njihov hardver) radi potvrde.

Bankomat kriptovalute Valjmira Hazerija, gde se kriptovalute kupuju i prodaju. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Proces verifikovanja transakcija i procesuiranja informacija naziva se rudarenje kriptonovčića. Podaci se zatim procesuiraju kroz rešavanje namerno zahtevnih slagalica — korisnik sa najsnažnijom računarskom snagom rudari kocku/blok, što se zauzvrat nagrađuje bitkoinima. Svaki put kad se nova kocka doda javnoj bazi podataka, novi bitkoinovi plasiraju se na tržištu.

Kako je bitkoin ograničen na 21 milion novčića, iznos novčića koji otpušta svaka rudarena kocka pala je sa 50 iz vremena kada je sve počelo 2001, prepolovljujući se svake četiri godine dok će poslednje kocke nagraditi korisnike sa 0.00000168 novčića ili 42 Satošija, što je cent bitkoina.

Ova inovacija, gde svaki korisnik ima pristup mehanizmima koji imaju pregled i kreiraju valutu predstavlja osnovu svih kriptovaluta; korisnici prave i odobravaju ove mehanizme. Korisnici dobijaju podsticaj za održavanje stalno rastućeg lanca.

Rudarenje od Grmije u Prištini do Severne Mitrovice

Pored ulaganja u kriptovalute, rudarenje za nagrade kriptovalute drastično je povećano u proteklih nekoliko godina, posebno na Kosovu. Da bi se rudarili novčići, na početku vam je trebao samo računar, ali kako se povećavao broj ljudi koji su rudarili, matematičke i algoritamske slagalice sve su složenije i zahtevaju sve veću računarsku snagu.

Gent Shabani (Šabani) živi na obodima Prištine u blizini parka Grmija i trenutno ulaže u rudarenje kriptovalute Ethereum (eterijum) zajedno sa svojim prijateljem koji živi u Americi. U svojoj kući poseduje opremu za rudarenje koju čini računarski sistem opremljen sa šest jedinica grafičkih procesora koje koristi da bi rudario novčiće.

 

Gent Šabani rudari već godinu dana, a njegovih pet setova oprema raspoređeno je po njegovoj kući na Kosovu i u domu njegovog prijatelja koji živi u SAD. Fotografija: Valmir Mehmetaj (Valjmir Mehmetaj) / K2.0.

“Već godinu dana se bavim rudarenjem. U SAD imamo još četiri setova oprema, a ovaj set je peti”, objašnjava Šabani, čija oprema oslobađa toliku toplinu da drži treći sprat njegove kuće toplim.

Dok je rudarenje prvobitno bilo privilegija onih koji su bili zainteresovani za unapređenje sistema, rasprostranjeno trgovanje kriptovalutama u zamenu za novac učinilo je da se mnogi rudarenju okrenu kao izvoru prihoda.

Šabani kaže da oprema koja sadrži pet ili šest najnovijih grafičkih kartica može da obezbedi čistu zaradu, iako nije reč o ciframa od prošle godine. Poteškoće nastaju u balansiranju troškovima električne energije i nagradama u kriptovalutama za računarsku snagu koja je sve slabija i slabija.

“Sa ovakvom opremom, koja ima oko 180 moći u megahešu, poteškoća u rudarenju je bilo daleko manje i mogli ste da zaradite oko 2.500-3.000 dolara mesečno”, objašnjava Šabani. “Sada se pojavila poteškoća i svi imaju manje zarade, ali je i dalje reč o profitabilnom biznisu.”

Opreme koriste dosta električne energije, pa se procenjuje da rudarenje za kriptovalutama trenutno koristi više energije od 159 pojedinačnih zemalja širom sveta, uključujući Irsku i svaku afričku zemlju. Ako se ovako nastavi, procenjuje se da će do februara 2020. konzumirati više od potrošnje električne energije koju pravi ostatak sveta.

Šabani troši oko 35-40 evra mesečno na električnu energiju za svoju opremu. Ali, na drugoj strani zemlje, u severnoj Mitrovici, za ponosnog vlasnika druge opreme za rudarenje eterijuma, Jovana Arsića, račun za električnu energiju iznosi samo oko 25-30 evra.

Rudarenje kriptovalute proširilo se i na sever Kosova, na tradicionalni rudarski grad Mitrovicu. Fotografija: Valjmir Mehmetaj / K2.0.

“Struja za jednu opremu sa šest grafičkih kartica košta oko 30 evra. Ovog meseca je bilo 20 evra, jer je struja više puta nestajala, a kada se struja vrati [oprema] ne može ponovo da se uključi, jer je struja slaba”, objašnjava Arsić. “Sa jednom opremom možete da zaradite oko 400 evra, ali zavisi od toga koliko ona radi. Mora da je funkcionalna svih 30 dana, da se napajanje strujom ne gasi i da oprema nema nikakvih problema u radu.”

On kaže da se groznica kriptovaluta širi i po severnoj Mitrovici i poznaje makar pet ili šest drugih osoba koje rudare, a koje imaju jednu opremu ili više njih.

U mnogim delovima sveta, ljudi se okupljaju i stvaraju ono što se naziva farma za rudarenje, gde se snaga hiljada oprema okuplja. Arsić i drugi koji su razgovarali sa K2.0 čuli su da se ove farme nalaze u Prištini, ali niko od njih ih nije video.

Arsić veruje da u severnom delu Mitrovice, gde su računi za struju često predmet sporova, želja da se kreira farma postoji, ali ne i resursi. “Svi bi voleli da porastu, ali to nije moguće”, kaže Arsić. “Da biste otvorili farmu, trebalo bi da imate makar 100.000 evra.”

Sloboda protoka novca

Profit je za neke koji se bave kriptovalutama sve na svetu, dok drugi iskreno veruju u filozofiju koja pokreće ovaj pokret. Entuzijasti kriptovaluta tvrde da je prava prednost ovog sistema u izostanku treće strane (poput banke) koja bi jemčila za transakcije, uklanjaju se troškovi, uslovi ili računi koje bi ovakav proces izrodio, “tako dajući moć ljudima”.

“Moramo da preuzmemo odgovornost banaka ako želimo da im pokažemo da više nisu potrebne”, kaže Brahimi.

Možda je to doktrina koju najbolje opisuje američki voditelj Max Keiser (Maks Kajzer) koji na ruskom državnom mediju RT predstavlja finansijski program. Na konferenciji održanoj 2015. na temu kriptovaluta u Roterdamu, pod nazivom “Reinvent Money”, Kajzer je vikao dok je govorio o potrebi kreiranja digitalne valute kako bismo se odmetnuli od kontrole banaka i vlada.

“Volstrit je prevara. Amerika je prevara. Svet je prevara. Banke su prevara. Centralne banke su prevara. Živimo u doba prevara. Sve se zasniva na prevarama i oni dobijaju procenat od te prevare — to je poslovni model. Sugerisati da tu postoji bilo kakav moralni ili etički momenat, u bilo čemu što se sada dešava, znači da ste sasvim naivni po pitanju činjenice da živimo u doba kojim dominiraju finansijski teroristi; teroristi, teroristi! Džihadisti u bankarstvu — oni su došli da ubiju vas i sebe! Oni veruju u jednu ideologiju, ne u Kuran, već u Adama Smita [škotski ekonomista koji se smatra ocem savremenog kapitalizma], koga sasvim pogrešno tumače i čitaju na način da ga koriste kao opravdanje za dizanje sebe u vazduh!”

Bitkoin i ostale kriptovalute tvrde da poseduju ovu nezavisnost. “Toliko je decentralizovano da, ako ste vlasnik nekog bitkoina, onda nema ničega između vas i bitkoina [kao registrovanog zaštitnog znaka koji je u vašem vlasništvu]”, objašnjava Brahimi.

Pored profitiranja od upotreba kriptovaluta, Veton Brahimi iskreno veruje u dobro koje može proizići iz kriptovaluta. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Iako ovu tehnologiju sada koristi samo nekoliko miliona ljudi, Brahimi postavlja pitanje o tome šta bi se desilo kada bi 7 milijardi ljudi počelo da je koristi. “Ovo je nezaustavljiva tehnologija, napravljena za siromašne, jer bogatima nije potrebna”, izjavio je. “A siromašni će iskoristiti priliku, sve se svodi na obrazovanje, proces kome je potrebna podrška svih i ja verujem da svi prema tome imaju obavezu.”

Valjmir Hazeri iz BitSapphire-a smatra da su kriptovalute samo početak. Iako ne ulaže u bitkoin zbog velikih fluktuacija u cenama, on vidi neograničen potencijal u tehnologiji blokčejn s kojom radi od 2014. Odsek njegove konsultantske kompanije nudi pomoć pri ‘ICO’ ili Initial Coin Offering koji upotrebljava tehnologiju blokčejn radi povećanja digitalne valute za start-ap kompanije, obezbeđujući da učesnici i ulagači dobiju svoj udeo u dividendama.

“Reč je o novom metodu, gde akcije možete digitalno da prodajete. Ranije se ovaj pojam nazivao IPO [Initial Public Offering, lansiranje berze], gde je kompanija mogla da postane javna i unovčena uz pomoć metoda dokumentacije i brokera, i tako”, objašnjava Hazeri. “Sada je ovo digitalizovano. Podno svih ovih kriptovaluta nalazi se tehnologija blokčejn. U stvari, upravo je tehnologija blokčejn ono što čini svu ovu raznovrsnost mogućom”, dodao je.

Ovo funkcioniše u duhu vremena tehnoloških industrija za koje Hazeri veruje da mogu da obezbede svetliju budućnost za Kosovo. “Nije toliko bitno usredsrediti se na kupovinu novčića, već fokusirati se na razvoj ovakvih stvari”, rekao je. “U tom smislu bismo mogli da promovišemo Kosovo kao državu koja proizvodi tehnologije, umesto da govorimo kako smo ‘najmlađi Evropljani’. Mislim, koga je briga? Pokažite kreativnost, dajte rešenja i rešite probleme sveta”, dodaje sa odlučnošću muškarca koji veruje da ima odgovor na ekonomske probleme Kosova.

Hazeri smatra da se rešenja nalaze u tehnologiji, a ne u politici. “Neko mi je rekao da je novi patriotizam da zaposlite ljude na Kosovu, a ne da ratujete ili vičete na Fejsbuku.”

Druga strana (bit)novčića

Kada su bankomati sa kriptovalutama stigli na Kosovo, Centralna banka Kosova je izdala upozorenje da kriptovalute nisu registrovane na nacionalnom nivou, te da, ako građanin izgubi novac, niko neće moći da jemči povraćaj novca. I zaista, Brahimi, Nazeri i ostali koji rade sa kompanijama koje ulažu u kriptovalute savetuju da ne bi trebalo ulagati novac koji ne možemo da priuštimo da izgubimo.

U imejlu poslatom Kosovu 2.0, portparol Centralne banke, Besnik Kada, poslao je link koji vodi ka saopštenju Centralne banke Kosova, gde se prikazuje to isto upozorenje, kao i upozorenje Evropske bankarske uprave (EBA), a upozorenja su dostupna na engleskom i albanskom. Upozorenje EBA sadrži sažeto objašnjenje o tome šta su kriptovalute, a onda nabraja brojne rizike ulaganja u takve novčiće.

"Ne žudite za bitkoinom."

Ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli

Čak je i ministar spoljnih poslova Kosova, Behgjet Pacolli (Bedžet Pacoli), govorio o opasnostima kriptovaluta. Na promociji svoje knjige, “15 principa uspeha prema Bedžetu Pacoliju”, održao je govor studentima, gde im je rekao da je bitkoin valuta koja ne može da potraje i da će se urušiti čim ljudi počnu da je razmenjuju za keš.

“Ne žudite za bitkoinom”, upozorio je Pacoli. “Čim izađu iz sistema i čim novac uložen u taj sistem počne da se skuplja, piramida će početi da se urušava.”

Zloslutne reči, ali nisu prve otkako se pojavila kriptovaluta. Direktor i predsedavajući kompanijom JP Morgan Chase (Dž.P. Morgan Čejs), Jamie Dimon (Džejmi Dimon) jednom je bitkoin nazvao “prevarom”, što je izazvalo komešanje i pad njegove cene. Kasnije, na konferenciji Međunarodnog instituta finansija, ponovio je da će ljudi koji ulažu u kriptovalute jednog dana platiti za svoju glupost. “Lično ne razumem koja je vrednost nečega što nema pravu vrednost”, dodao je.

Dimon je u pravu da bitkoin sam po sebi nema vrednost. Njegova cena raste na osnovu ponude i tražnje — što je više ljudi koji žele da ga kupe, to je cena viša, a što je manje ljudi koji bi da kupe i što više prodaju, to je cena niža.

Prema američkom veb-sajtu koji se bavi finansijama, howmuch.net, 95 odsto bitkoina je u vlasništvu 4 odsto adresa, dok prema rečima Aarona Browna (Arona Brauna), šefa odseka za istraživanje finansijskog tržišta u investicionoj firmi AQR Capital Management, oko 40 procenata kriptovaluta se nalazi u vlasništvu 1.000 ljudi. Rekao je da je moguće da vlasnici velikog broja bitkoina mogu potencijalno da prirede promenu cena.

Jedan od najpouzdanijih načina da balon eksplodira jeste da ljudi iznenadno počnu da izvlače svoj keš, i to u velikim iznosima. Sa rastom od 1.600 odsto krajem prošle godine, čini se malo verovatnim da će se ovakav scenario desiti.

Opasnosti digitalnih novčanika

Bitkoinu i ostalim kriptovalutama može se pristupiti jedino preko digitalnih novčanika koji, za razliku od običnih, ne skladište stvarnu valutu. Kriptovaluta ne postoji samo na jednom mestu i nema fizički oblik. Ono što se nalazi u digitalnim novčanicima jesu zapisi transakcija koji se, u stvarnom svetu, skladište u blokčejnovima.

Vlasnik digitalnog novčanika ima javni ključ, gde su drugi u mogućnosti da mu šalju kriptovalutu, ali i privatni ključ, uz pomoć kog vlasnik može da pristupi kriptovaluti koju poseduje, te da pravi uplate preko koda QR. Hakovanje se može desiti preko ovih digitalnih novčanika, a nijedno centralno telo nije odgovorno za povraćaj izgubljenih bitkoina ili drugih kriptovaluta.

Međutim, mnogi pratioci bitkoina kažu da je očekivano da će banke, vlade i druge institucije i pojedinci koji žele da kontrolišu i zadrže moć — praviti pometnju i izazivati strah, a kako bi podrili bitkoin i umanjili njegovu vrednost.

Nezavisni analitičar u oblasti istraživanja, Ronnie Moas (Roni Moas), ubeđen je da će bitkoin postati “najvrednija valuta na svetu”, sa cenom od oko 300.000 dolara po komadu. On svoju tvrdnju potkrepljuje izjavom ‘pa rekao sam ti da je “bitkoin već povećao svoju vrednost za 500 odsto otkako sam ga preporučio početkom jula i očekujem da će porasti za još 500 procenata ubuduće”, rekao je u decembru.

Valjmir Hazeri veruje da je dobro za ljude, a posebno mlade, na Kosovu da se uključe “jer je reč o rastućem trendu i oni mogu da razviju svoje veštine na berzi, u fluktuacijama vrednosti, kupovini i prodaji”.

Valjmir Hazeri smatra da će neki oblik kriptovalute neizbežno formirati globalnu platformu za trgovinu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

On veruje da, čak iako to ne bude bitkoin, neka kriptovaluta će vremenom postati globalna platforma za trgovinu. “Čak iako bitkoin doživi neuspeh kao takav, mnogi drugi će nastaviti”, predviđa on. “Kriptovaluta će nastaviti da raste. Možda bitkoin nije taj koji će postati ‘To’, ali je možda to neka stvar pre toga.”

Hazeri obećava da će, ako kosovska omladina uspe da se poveže sa bitkoinom, a posebno sa tehnologijom blokčejn, “biti povezani sa globalnom trgovinom, gde neće biti granica u poslovanju”. Štaviše, on veruje da bi naša vlada trebalo da uloži u obrazovanje novih generacija o tome kako rešavati probleme uz pomoć tehnologije blokčejn.

Šabani, mladi rudar iz Prištine, zna da ne želi da propusti da investira u ove novčiće. “Ko zna šta će se desiti za godinu dana?”, postavlja pitanje. “Možda ćemo reći, ‘ej, seti se kada je bitkoin stigao na 10.000 [vrednosti u dolarima], mislili smo da je to bilo previsoko i da neće moći više od toga’. Znam da sam i sam to rekao kada je bitkoin dostigao 1.000, a sada se popeo [na više od] 10.000. ”

Šabani zna koji su mu planovi za ulaganja ubuduće. “Ako bi bitkoin pao na 1.000, znam da bih bio spreman da uložim i kupim 20 ili 30 novčića.” K

Naslovna fotografija: Atde Mula / K2.o.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI