U divljini, zmije i mnogi drugi reptili se retko kad pojavljuju na površini. Njih ljudi najčešće primete dok su vani i u potrazi, posebno kada traže utočište u slučaju kiše i oluje.

Kosovska autentična “Zmija”, predsednik Hašim Tači, kome je ovaj nadimak dat u vreme kada je predsednik bio politički direktor Oslobodilačke vojske Kosova, ove nedelje je bio u potrazi. On je tražio utočište kod grupe ljudi kojoj se obratio govorom bez presedana. Oluja koja ga je probudila bila je kosovski novoformirani Specijalni sud.

Tači je poslanike svog PDK-a ubedio da prihvate Sud i pomogao je u tome da Skupština Kosova 2015. usvoji Zakon o Specijalnom sudu. Predsednik je Sud nazivao “nužnošću”, ali se sada ispostavilo da je on “sasvim nepravedan i da nanosi štetu miru između Albanaca i Srba na Kosovu”. Makar je to tako predstavio čovek koji je doveo do uspostavljanja Suda u svom govoru u ponedeljak (9. oktobra), što je govor koji je održao povodom prezentacije izveštaja pod nazivom “Percepcije javnosti o Specijalnom sudu”.

Činilo se da Tači u tom govoru pokušava sebe osloboditi krivice za uspostavljanje Suda, jer je naveo sledeće: “Odluka da se osnuje Specijalni sud doneta je ponajviše zbog političkih potreba Međunarodne zajednice, što su od nas zahtevali međunarodni akteri, ali to nije bila odluka našeg pravosuđa”. On je, zatim, ponovio tvrdnju, prenoseći krivicu za postojanje Suda na Sjedinjene Države i Evropsku uniju.

Ova tvrdnja se javlja u vreme kada se očekuje da će specijalizovano tužilaštvo u Hagu objaviti prve optužnice protiv bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), za koje se smatra da su počinili ratne i zločine protiv čovečnosti.

Hrabra je ovo tvrdnja Tačija, posebno zato što su mediji pre tri godine izveštavali da je on vršio pritisak na poslanike da glasaju za Specijalni sud.

O izmenama i dopunama Ustava radi uspostavljanja Specijalnog suda, naime, reč je o nacrtu Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, glasano je dvaput na sednici Skupštine Kosova održanoj 3. avgusta 2015. U prvom pokušaju, 10 poslanika PDK-a je glasalo protiv amandmana koji su, zatim, u drugom pokušaju usvojeni, nakon što je devetoro poslanika PDK-a promenilo svoje mišljenje o tome kako da glasaju.

Tači, ministar spoljnih poslova u vreme uspostavljanja Suda, nikada nije otkrio obećanja koja je dala Međunarodna zajednica po pitanju integracija, ali je rekao da ne postoji drugi način da se krene napred. Tada je tvrdio da je reč o izboru između glasanja za Specijalni sud i toga da se Savet bezbednosti UN bavi ratnim zločinima koje su, navodno, počinili članovi OVK-a. Ova druga opcija je trebalo da se izbegne po svaku cenu zbog već nesigurne pozicije Kosova u međunarodnoj areni i činjenice da bi Kosovo moralo da se bavi prošlošću i narednih 20 godina.

“Vlada Kosova je promenila Ustav kako bi ustanovila Specijalni sud”, izjavio je Tači na sednici. “Ovo nije laka odluka, ali je nužna, u skladu je sa našim obavezama i našim partnerstvom sa Međunarodnom zajednicom. Naša je odgovornost da se suočimo sa ovim izazovom, umesto da ga ostavimо na teret koji bi mogao da uzrokuje odlaganja u našim evro-atlantskim integrativnim procesima.” Bila je to sednica koja je teško pala Tačiju, a na koga je vršen pritisak iz brojnih političkih opcija zastupljenih u Skupštini Kosova.

Više od dve godine kasnije, u ponedeljak (9. oktobra), na konferenciji za medije, Tači je naveo da je, u zamenu za glasanje za Specijalni sud, Međunarodna zajednica obećala Kosovu članstvo u Savetu Evrope, bržu liberalizaciju viza za Kosovo, ogromnu podršku za članstvo u Unesku, brže uspostavljanje Oružanih snaga Kosova i nova priznanja kosovske nezavisnosti.

“Kosovo je održalo svoju reč i osnovalo Specijalni sud”, izjavio je Tači na konferenciji za medije. “Međunarodna zajednica nije održala nijedno obećanje. Upravo suprotno, evro-atlantski integrativni procesi Kosova su sada još teži.”

Mnogi prisutni nisu baš dobro podneli ovaj govor. Britanski ambasador na Kosovu, Ruari O’Konel, napustio je prostoriju tokom Tačijevog govora, a u kasnije datom intervjuu dnevnom listu Koha ditore, izjavio je da su Tačijeve optužbe upućene Međunarodnoj zajednici nepravedne. Potom je negirao da su bilo kakva obećanja data Tačiju u zamenu za uspostavljanje Specijalnog suda.

“Nismo ništa obećali Kosovu u zamenu za Specijalni sud i nepravedno je da se tvrdi suprotno. Članstvo u međunarodnim organizacijama se zasniva na specifičnim kriterijumima za svaku pojedinačnu organizaciju. Ujedinjeno Kraljevstvo radi na pružanju podrške punoj integraciji u međunarodnu zajednicu”, izjavio je ovaj ambasador za Koha ditore 11. oktobra 2017.

Tači je istoga dana, na konferenciji za štampu, komentarisao postupanje O’Konela, rekavši sledeće: “Nisam bio svestan toga da se ambasador nalazio u istoj prostoriji, niti sam ga video kako odlazi dok sam govorio. Ako je napustio prostoriju kao odgovor na ono što sam govorio, onda ovakvo ponašanje uopšte nije diplomatsko”.

U medijskim prilozima za list Koha ditore, predstavnici EU i Ambasade SAD na Kosovu dali su odgovore koji su bili slični onom britanskog ambasadora. Portparolka EU u Briselu, Maja Kocijančič, pomenula je hitne reforme u oblasti vladavine prava kao glavni kriterijum, između ostalih, što Kosovo tek treba da ostvari u procesu evropskih integracija.

Kosovo ima ozbiljne probleme po pitanju korupcije i organizovanog kriminala. Kosovsko pravosuđe se često smatra otvorenim za politički uticaj, o čemu govori i Izveštaj Evropske komisije o napretku. Dva ključna uslova u procesu vizne liberalizacije za Kosovo jesu rešavanje pitanja ratnih zločina i ratifikovanja Sporazuma o graničnoj demarkaciji između Kosova i Crne Gore.

S druge strane, Tači sada kaže da je vizna liberalizacija obećanja u zamenu za uspostavljanje Specijalnog suda. Preko svoje ambasade u Prištini, SAD su ponovile da “i te kako podržavaju kosovsko članstvo u međunarodnim organizacijama; što se zasniva na specifičnim kriterijumima za svaku instituciju”.

Šta nam poruke predsednika govore o Specijalnom sudu?

Govor koji je Tači održao u ponedeljak po pitanju Specijalnog suda sadrži narativ koji je suprotstavljen onom koji je korišćen pre tri godine, kada je predsednik pokušavao da ubedi poslanike da glasaju za osnivanje Specijalnog suda.

Nekoliko važnih zaključaka je moguće izvući iz njegove nove poruke. Kao prvo, ispostavilo se da predsednik, prema sopstvenim rečima, nikada nije podelio sa javnošću potpunu istinu o Specijalnom sudu, što je, kako je ranije tvrdio, bila inicijativa da se pronađe istina između “laži” izveštaja Dika Martija, najavljujući da članovi OVK-a neće biti procesuirani.

Kao drugo, čini se da je predsednik Tači napravio štetan kompromis na račun Kosova zato što je, kao što je sam kazao, pokušavao da zadovolji želje Međunarodne zajednice. Prema Tačijevim rečima, Međunarodna zajednica je obećala viznu liberalizaciju, članstvo u Unesku, nova priznanja kosovske državnosti i dalju integraciju, a u zamenu za glasanje za Zakon o Specijalnom sudu u Skupštini Kosova. Nijedno obećanje nije ispunjeno, dok se očekuje da će Specijalni sud uskoro početi sa suđenjima.

Sada, dok čekamo prve optužnice protiv bivših članova OVK, za koje se navodi da su počinili ratne ili zločine protiv čovečnosti, predsednik je Specijalni sud označio kao nepravdu i proces koji neće doneti mir, već će samo procesuirati bivše članove OVK.

Posledično, predsednik Tači je učestvovao u procesu koji bi mogao da delegitimiše rat OVK i dobije sudski epilog koji bi podržao apsurdnu teoriju Srbije da su Kosovari bili agresori i da je OVK bila teroristička organizacija.

Čega se Tači zaista boji?

Mnogi su kritikovali predsednika Tačija zbog njegovog protivurečnog govora o Specijalnom sudu, kako u raspravi posle održanog govora, tako i u narednim danima.

Publicista Veton Suroj posvetio je celi članak kritikovanju Tačija koji je okrivio Međunarodnu zajednicu za svoje političke neuspehe. Suroj je potom aludirao da Tači nije ozbiljan u svojim optužbama protiv SAD i EU, nakon čega je ironično sugerisao da bi, možda, Tači trebalo da okrivi i Amerikance za neuspehe kosovske reprezentacije ili za činjenicu da novi Dom opere i baleta nije sagrađen.

Međutim, Suroj, koji je poznat po kritikovanju Tačija, nije bio jedini koji je to uradio. Novinar i direktor televizije Klan Kosova, Baton Hadžiu, koji je često podržavao Tačija, rekao je predsedniku na debati u ponedeljak da je razočaran njegovim “čudnim” govorom. Hadžiu je, zatim, pitao predsednika da li je njegov govor motivisan strahovima da će se, možda, naći na spisku optuženika koji sastavlja Specijalizovano tužilaštvo Kosova.

Tači na ovo pitanje nije ponudio konkretan odgovor, već je sugerisao da će Specijalni sud nepravedno procesuirati bivše članove OVK, a na osnovu tvrdnji koje je 2010. objavio švajcarski poslanik Saveta Evrope, Dik Marti, u izveštaju pod nazivom “Nehumani tretman ljudi i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu”. Martijev izveštaj tvrdi da je Tači glavni protagonista i lider organizovane kriminalne grupe sastavljene od bivših članova OVK i aktuelnih kosovskih političara, a koji su trgovali organima.

Tači je zapretio da će tužiti Martija za ovaj izveštaj pre nego što odstupi, tvrdeći da je ovaj švajcarski diplomata imao diplomatski imunitet. Međutim, ovaj izveštaj je imao efekta i pomogao je uspostavljanju Specijalnog suda.

Tači sada tvrdi da Sud ima mnogo viši nivo saradnje sa Srbijom i Odeljenjem za ratne zločine u Beogradu, nego sa Kosovom. “Njihova saradnja sa Kosovom je minimalna, graniči se sa nepostojećom”, rekao je Tači u ponedeljak. “Postoji minimalna proceduralna saradnja. Vlasti u Beogradu tvrde da znaju koji će kosovski Albanci biti optuženi za ratne zločine i kada.”

Zatim je sugerisao da je Sud, na čijem je osnivanju radio tako naporno, etnički motivisan i da će raditi protiv Albanaca. “Moramo na pravilan način da kažemo ono što znamo, a ono što znamo i što je tačno jeste da će se Specijalni sud samo baviti zločinima koje su, navodno, počinili bivši članovi OVK — nijedan Srbin neće biti optužen.”

Ostaje da se vidi da li će ovo biti jedino angažovanje “Zmije” po pitanju Specijalnog suda.

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.