Odrastanje u senci traume roditelja
Trauma ratnog seksualnog nasilja prenosi se na decu preživelih.
|15.12.2025
|
Majčino ponašanje je Venesu okruživalo stalnim osećajem nesigurnosti, ali ni ona ni sestra nisu znale kako to da nazovu. Fotografija: Predsedništvo Kosova.
Shyrete Tahiri je jedna od hiljada preživelih žena koje su doživele seksualno nasilje tokom rata 1998–1999. godine na Kosovu. Fotografija: Predsedništvo Kosova.
“Moja majka je silovana tokom rata. Dakle, ne samo da je moje ponašanje dobilo smisao, već i način na koji nisam razumela svet oko sebe”, kaže Venesa.
Iako se procenjuje da je oko 20.000 ljudi pretrpelo seksualno nasilje, Shyrete je među retkima koji su o svom iskustvu javno govorili. Fotografija: Predsedništvo Kosova.
“On se malo seća tih teških, užasnih scena”, priča ona. “Pitao me je kasnije, kad je malo porastao, ali ja sam mu to zamaskirala. Rekla sam mu da su to bili vojnici koji su nas ispitivali”, rekla je Fatmire, koja nije identifikovana svojim pravim imenom.
U oktobru prošle godine, Venesa je javno govorila o traumi koju je preživela u detinjstvu i o nasilju nad svojom majkom, kojem je bila svedokinja. Fotografija: Predsedništvo Kosova.
Flutura Nishori, stara 23 godine, istupila je javno u podršku svom ocu Ramadanu – prvom muškarcu na Kosovu koji je otvoreno ispričao da je bio žrtva ratnog seksualnog nasilja. Fotografija: Ervin Zogaj / K2.0.
Jedna od najizraženijih posledica je zamena uloga unutar porodice.
Flutura Nishori se seća detinjstva pored oca, bliskosti koja se osećala, ali koju nikada nije mogla da doživi u potpunosti. Fotografija: Ervin Zogaj / K2.0.
U organizacijama koje rade sa preživelima seksualnog nasilja, ispovesti o deci koja pokazuju reakcije slične onima kod roditelja nisu retke.
Flutura Nishori se seća da je još kao dete patila od anksioznosti, iako tada nije shvatala uzrok tog nemira. Fotografija: Ervin Zogaj / K2.0
“Oko 30% te dece ima mogućnost da razvije sličnu simptomatologiju kao i majke koje su preživele traumu ratnog silovanja, a da sami uopšte nisu bili deo rata”, izjavila je Feride Rushiti.
Aktivisti/kinje organizacija koje rade sa preživelima/ama slažu se da psihološka i ekonomska podrška moraju biti sastavni deo javnih politika, a ne samo odgovornost nevladinih organizacija.
Bubulina Peni
Bubulina Peni se bavi novinarstvom od 2020. godine, kada je počela kao novinarka na jednoj lokalnoj televiziji na Kosovu, a potom nastavila rad kao istraživačka novinarka na portalima KALLXO.com i Prishtina Insight. Trenutno radi kao novinarka u produkciji “Familja Jonë” (Naša porodica), gde se na nedeljnom nivou emituje emisija fokusirana na socijalno blagostanje. Bubulina je dobitnica stipendije K2.0 za novinarstvo u okviru šestog ciklusa.
Ovaj članak je napisan na albanskom.
Želite da podržite naše novinarstvo? Pridružite se "HIVE" ili razmotrite donaciju.