Zato sto živim na Kosovu

Kad pričam svoj maternji jezik,

Ti mi govoriš da ne pričam.

Zašto?

“Eh, zato što živimo na Kosovu”,

To kažeš.

“Nemoj, mos, don’t”

STOP, ti mu pom tregon veq me fol shqip

(STOP, ti mi govoriš da pričam samo albanski)

Ali, tužna vijest za tebe je što ja govorim Više od 2 jezika.

Teško je biti sva svoja, kada

Se svi trude da te promjene.

Ne kažem da ste svi isti,

Ne kažem da ste svi loši,

Ali kažem da samo jedan od vas može napraviti veliku promjenu.

Vi znate samo moj jezik,

Ništa ne znate o meni.

Da nije razlog što su vas drugi upozorili na nas govoreći da morate nas mrziti na osnovu historije?

Historija se desila,

Žao mi je,

Ja nisam ništa uradila loše;

Ja sam samo dijete koje govori svoj maternji jezik,

Žašto vam toliko smeta za uši?

SVI smo mi budućnost.

Ne želim nikoga učiti da mrzi.

Oh, umorna sam;

Želim ovo da se završi.

Svako slovo, svaka riječ i svaki jezik ima svoju nijansu boja koje su unikatne.

Ponovo mi je žao,

Ali ne mogu ih objasniti jer njih treba osjetiti.

Žašto ne mogu reći svijetu šta mislim i vidim?

Da li sam samo ja ili ljudi su tužni?

Da li sam samo ja ili svi su nervozni?

Dišemo ali ne živimo,

U krevetu smo ali ne spavamo,

Oči su nam otvorene ali ne vidimo.

Moramo se probuditi!

Svi imamo crvenu krv, mišiće i snove.

Drhti mi glas,

Srce mi ubrzano kuca.

Imam potrebu da me saslušate,

Želim učiniti moju zemlju ponosnom.

Imamo 6 zvijezda na zastavi;

Hajde da se zagrlimo,

Da stvorimo jedno čudo.

Ja vjerujem u jednakost, a ne u njihove laži.

Jednakost nije obična riječ koja se poigrava sa mislima.

Možda misliš da je jezik samo barijera,

Ali, griješiš.

To je most koji nas spaja.

Ja mrzim.

Da, ja mrzim;

Ali ne tebe, tebe ili tebe.

Mrzim što se pravimo slijepi na stvari koje želimo sakriti.

Ja volim.

Da, ja volim vaš jezik,

Vašu kulturu,

Onda, zašto ne mogu biti jedna od vas?

Jedna od vaših prijatelja,

Jedna od vaših prijateljica,

Ali sam uvijek “ona“ bez imena.

Ovu pesmu je izvela autorka na Festivalu kosovske slem poezije, u organizaciji učesnika studijskog programa za razmenu mladih YES, a K2.0 je objavljuje uz dozvolu. Godišnji festival ima nameru da bude prostor za mlade ljude na Kosovu, da ispolji svakodnevne bitke koje vode i društvene probleme kroz originalne stihove.[logo]

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha ) / K2.0.

“Ona" bez imena

Një poezi.

Aida Redžepagić