Ukratko | Nestala lica

Dirljivi doprinos nestalim osobama sa Kosova

Piše - 01.09.2016

Priština se bavi žrtvama prisilnog nestanka.

U utorak (30. avgust), na Međunarodni dan nestalih, prikazan je moćni dokumentarac koji se bavi nepočinstvima koje je na Kosovu počinio režim Slobodana Miloševića. Dokumentarac je prikazan u centru Prištine. Porodice nestalih, aktivisti za ljudska prava i drugi građani su se okupili u pozorištu Zahir Pajaziti radi specijalno prikazanog filma srpskog reditelja Ognjena Glavonića, “Depth Two”.

Ovaj dokumentarac je prikazan kao deo aktivnosti Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), jer je ova organizacija na ovaj način htela da pošalje jasnu poruku kosovskim vlastima: Prolongirana agonija koju proživljavaju porodice oko 1.665 nestalih od rata na Kosovu mora da se okonča i da vladina inercija koristi priliku da žali za voljenima daleko od porodica žrtava. Posle dokumentarca “The Box of Mourning” (Kutia e Zise na albanskom, Kutija žalosti), crna kutija sa imenima 116 dece o kojoj se ne zna ništa otkako su nestala tokom rata na Kosovu postavljena je kao zaista dirljiva instalacija.

“Depth Two”

Kamion napunjen telima dece, starih ljudi, žena i muškaraca koji se podiže iz Dunava; Šihrete Beriša pripoveda priču o užasnim događanjima iz masakra porodice Beriša od strane srpskih snaga; tela kosovskih Albanaca se vade iz svojih grobova da bi bili prevezeni i uronjeni u reku u blizini srpsko-rumunske granice; počinioci govore o tome kako je Milošević organizovao detaljnu logističku operaciju kako bi prikrio nepočinstva — godine 2001, masovna grobnica koja sadrži ostatke više od 700 žrtava rata otkrivena je na posedu Ministarstva unutrašnjih poslova, u Batajnici, blizu Beograda.

Koristeći samo zvučne zapise svedočanstava žrtava i počinilaca sa suđenja na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, “Depth Two” rekonstruiše neke od najužasnijih dešavanja koji su se zbili tokom NATO bombardovanja Kosova i Srbije 1999. Bez korišćenja snimaka iz tog vremena, zvučni zapisi su vizuelno upareni sa slikama iz današnjice sa lokacija na kojima su zločini počinjeni — mutne reke i beživotne ulice, kuće, drveća i trava koji dolivaju vatru na već tužnu atmosferu i omogućavaju publici da kreira sopstvene slike u glavi i da sama presudi o zločinima.

“Mi smatramo da je tema filma nešto što je vrlo važno za prikazivanje, ne samo na Kosovu, već svuda, posebno u Srbiji”, vršilac dužnosti direktora YIHR-a, Teuta Hodža, izjavila je za K2.0. “S obzirom na to da sam u kontaktu sa mladima, primetili smo da nemaju mnogo informacija o onome što se desilo tokom rata, nemaju informacije o onome što se desilo, ne samo ono što je nepovoljno po njihovu zajednicu, već za sve zajednice na Kosovu… mladi ne znaju ništa o masovnoj grobnici u Batajnici koja je 20km udaljena od Beograda.”

Vršilac dužnosti direktora YIHR-a, Teuta Hodža, naglašava potrebu da mladi ljudi treba da imaju više informacija o onome što se dogodilo tokom rata na Kosovu. (Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0)

Vršilac dužnosti direktora YIHR-a, Teuta Hodža, naglašava potrebu da mladi ljudi treba da imaju više informacija o onome što se dogodilo tokom rata na Kosovu. (Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0)

YIHR je u ponedeljak poslala malu crnu kutiju kabinetu premijera Kosova. U njoj su se nalazile cipele deteta, pismo i spisak imena nestalih osoba u ratu. “Iako smo svesni prava porodica žrtava i društva u celini, kao aktivisti, putem simboličnih akcija, mi nastavljamo da skrećemo pažnju na pitanje nestalih osoba oslanjajući se na član 5 Zakona o nestalim osobama, u kom stoji da porodice imaju pravo da znaju sudbinu nestalih članova svoje porodice”, stoji u pismu.

Hodža objašnjava da je cilj akcije da se izrazi zabrinutost za to što kosovski predstavnici nisu uspeli da pokrenu pitanje nestalih osoba kao deo dijaloga Kosova i Srbije pod posredstvom EU, uprkos obećanjima koja su data porodicama žrtava.

Oko 1.665 ljudi se i dalje vode kao nestali od rata na Kosovu.

Oko 1.665 ljudi se i dalje vode kao nestali od rata na Kosovu.

Obelodanjivanje dokaza

Na kraju rata, procenjeno je da je nešto više od 5.000 ljudi nestalo. Ta brojka se godinama smanjivala, delimično zbog postepenog otkrivanja masovnih grobnica — tela stotina kosovskih Albanaca su prevezena u Srbiju od strane srpskih snaga i pokopane u masovne grobnice kao način skrivanja dokaza da su se nepočinstva desila.

Svaka nacija pokušava da od sebe napravi žrtvu i naše države nisu zasnovane na mitovima već na mitomaniji… nešto protiv čega lično volim da se borim u ovom filmu — protiv laži koja je prikazivana kao istina.

Ognjen Glavonic

 

Do dana današnjeg, tela nešto više od 950 kosovskih Albanaca koji su “nestali” zbog delovanja srpskih snaga ekshumirana su u Srbiji. Masovna grobnica u selu Petrovo Selo u Vojvodini, na severu Srbije, sadržala je ostatke 70 žrtava, dok su ostaci 84 osobe pronađeni na jezeru Perućac u zapadnoj Srbiji. Najnovije otkriće je bila masovna grobnica u kamenolomu Rudnica u blizini južnog srpskoga grada Raške, gde su ekshumirani ostaci 55 osoba. Ostale masovne grobnice su pronađene i na Kosovu. Međutim, najveća masovna grobnica do sada otkrivena je ona u Batajnici.

“Prvi korak ka miru i pomirenju je dokumentovanje činjenica onoga što se desilo tokom rata… u slučaju Kosova, dokumentovanje onoga što se desilo tokom rata i posle rata”, kaže Hodža. “Mi smo generacija koja je doživela rat, ali su neki od nas tada bili vrlo mali, možda se ne sećamo rata, ali kao građani imamo pravo da znamo kakve su posledice. To nije samo teret porodica nestalih osoba, već se to mora podeliti i sa svim građanima, mladim ljudima, kako bismo znali šta se desilo u prošlosti  kako bismo mogli da imamo bezbednu i mirnu budućnost.”

Oko 1.665 ljudi se i dalje vode kao nestali od rata na Kosovu.

Masakr u Suvoj Reci

Marta 26. 1999, srpski policajci iz policijske stanice u Suvoj Reci su ubili 48 kosovskih Albanaca u Suvoj Reci — 46 ih je bilo iz porodice Beriša o kojoj se govori u filmu “Depth Two”. Među žrtvama je bilo dece, jedna trudnica i jedan stogodišnjak; ostaci 23 ubijenih su pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici. Sin Šihrete Beriša, Altin, jeste jedan od nestale dece čije je ime prikazano na instalaciji “Box of Mourning”.

U martu ove godine, na 17. godišnjicu masakra u Suvoj Reci, aktivisti za ljudska prava u Srbiji, marširali su iz centra Beograda do predgrađa u Batajnici. Na čelu sa kancelarijom YIHR-a iz Beograda, oni su hteli da podignu svest o postojanju masovnih grobnica i neuspehu da se počinioci procesuiraju. Iako je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju procesuirao neke visoke zvaničnike povezane sa masakrom u Suvoj Reci, niko u Srbiji nije osuđen za operaciju premeštanja tela.

“Depth Two” je snažno podržan od strane Fonda za humanitarno pravo koji je pomogao da se ovaj dokumentarac napravi kao deo njihove “Inicijative za pamćenje Batajnice”. Sa svojim trenutnim radom kao virtuelni prostor i kroz film i veb-sajt, ovaj projekat ima cilj da uspostavi pravi spomenik na mestu masovne grobnice u Batajnici koji će stojati kao spomenik žrtvama i istini o zločinima.

“Mislimo da bi kameru trebalo da uperimo u sebe, a ne uvek u druge”, režiser dokumentarca “Depth Two”, Ognjen Glavonić, rekao je nakon premijere ovog dokumentarca na filmskom festivalu Berlinale početkom ove godine. “Svaka nacija pokušava da od sebe napravi žrtvu i naše države nisu zasnovane na mitovima već na mitomaniji… nešto protiv čega lično volim da se borim u ovom filmu — protiv laži koja je prikazivana kao istina.”

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.