“Šta bi nateralo čoveka da masakrira jedno stado stoke?” Razmišlja Marko dok se šeta oko kratera, napinjući svoje uske oči kako bi razaznao delove mesa i kostiju u lokvama krvi koje otiču. Suze se slivaju niz njegove podbule obraze. On ih briše i krivi vetar što mu oči gore i što mu je koža crvena.

“Bio sam dečak, još nem i prljav, kada je naše prijateljstvo otpočelo. Ponosan pastir iz Javora, ali ipak zrno soli u poređenju sa veličanstvenim stvarima koje je Bog stvorio. One su više pazile na mene nego što sam ja na njih. Ja sam pričao a one su slušale; one su davale i ja sam uzimao. Tako smo se družili sedamdeset dugih godina. Nemam niti jedno sećanje u kom ne postoji zvuk krave.”

Marko se saginje i uzima reckasto zvonce za krave. Slatka Lunja Milava ga je nosila oko vrata. Svojim palčevima on izvlači prljavštinu kestenjaste boje koja stanuje unutar nje i onda nežno stavlja zvonce u svoj džep. On uzdiše, proteže zglobove kako bi umirio podrhtavanje svoje ruke, stabilizuje svoje noge i pokuša da udiše vazduh.

“Sećam se kada mi je otac pričao da su dve pogođene gromom na dan mog rođenja, a ja se sećam kada su tri u susednom selu slomile svoje noge i utopile se u Uvcu; s vremena na vreme, izgladnela zver bi pokušala da savlada moje pse… Ali, masakriranje bespomoćne stoke? Samo dvonoga zver je sposobna za takav zločin.”

“Marko, oni ponovo zuje na nebu!” Viče Markova supruga Jelena, naginjući se kroz prozor na drugom spratu njihove kamene kuće izgrađene od rečnog kamena.

“Neka ih!” Marko uzvraća povik. Njegov glas je hrapav i naprsao. “Ako vetar bude duvao kako valja, odzujaće do pakla.”

On kleknu, uze bronzano klatno drugog zvona, rascepano kopito i komad kože. Jelena priđe svom suprugu opreznim koracima i obavesti ga da ga skuvani krompiri čekaju na stolu.

“Kada si sa njima celi svoj život”, šapuće Marko, “počneš da ih voliš. Jedno je s ljudima, a drugo s njima. Ponekad se rukuješ s nekim i već znaš da je bitanga. Gledaj šta radi sveštenik kada nije u službi i saznaćeš da je i on lopov. Viđao sam jednu ili dve tvrdoglave krave u svom životu, ali niko neće naći nijednog nitkova među njima.”

Ponosan pastir

Pripovetka.

Milan Djurasovic

Ponosan pastir

Pripovetka.

Milan Djurasovic