U detalje | Protesti

Godina u znaku protesta

Tokom 2018 Kosovo je bilo preplavljeno protestima.

Piše - 31.12.2018

 

Godina koju ostavljamo iza sebe obeležena je protestima, marševima, štrajkovima i simboličkim akcijama. Mnogi sindikati, nevladine organizacije, kolektivi i političke partije podigli su svoj glas povodom raznolikih tema i zahteva. Neki su postigli svoje ciljeve, dok će ostali, verovatno, ponovo da pokušaju naredne godine. Pre svega, bitno je da su ljudi podigli glas! Ali, koji glas?

Zbog radničkih prava ljudi su izlazili na ulice. Nezaposlenost je i dalje ključni problem građana, dok se čak ni zaposleni ne nalaze u zavidnom položaju. Sindikati i nevladine organizacije su protestovali, marširali i štrajkovali da bi zahtevali poboljšanje uslova rada, veće plate i, pre svega, bezbednost na radu, a nakon što je 19 radnika poginulo na radnome mestu, dok su stotine povređene u protekloj godini.

Femicid i porodično nasilje uzdrmali su naciju tokom cele godine te su u skoro svakom gradu održavani protesti i marševi sa kojih su upućeni pozivi pravosudnom sistemu da reaguje i zaštiti živote žena. Ekonomska situacija žena takođe je bila tema ovih protesta.

 

 

 

Pravosuđe se takođe suočavalo sa protestima. Na početku jeseni, prištinski trgovi bili su puni demonstranata koji su nedeljama javno isticali svoje zahteve za unapređenje rada kosovskog pravosuđa, a nakon što je izbio skandal oko istraga o broju ljudi koji su izlistani kao ratni veterani.

Ni politika nije ostavljena po strani. Kao što je to bio slučaj i sa proteklim godinama, Samoopredeljenje je nastavilo da drži proteste i akcije 2018. Pretposlednjeg septembarskog dana oni su organizovali proteste protiv jednog čoveka: predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaci). Zahtevali su da predsednik prestane da govori o ‘korekciji granica’ sa Srbijom, pozivajući ga da podnese ostavku, a tvrdeći da radi protiv interesa države.

Ljudi su marširali za ljudska prava. Članovi i podržavaoci LGBTI zajednice marširali su na drugoj Paradi ponosa koja je održana u ovoj državi, a pod sloganom ‘U ime slobode’, zahtevajući od institucija da ispune svoje obaveze kako bi dozvolili ljudima da slobodno izraze svoj identitet i omoguće jednaka prava za sve ljude.

Bez obzira na motive i zahteve, protesti, šetnje i štrajkovi smatrani su najzdravijim poduhvatima za održavanje demokratije. U ovoj priči, K2.0 se osvrće na ovogodišnje proteste, kako bismo videli koji su bili uzroci za njihovo organizovanje, kako su protekli, koji su zahtevi izdati i koliko su bili uticajni.

 

Na početku godine, Priština se stalno nalazila na najgorem položaju kada je u pitanju kvalitet vazduha u svetu; merenja Konzulata SAD u Dragodanu napravljena u okviru Indeksa kvaliteta vazduha pokazala su da se zagađenost vazduha nalazi na ‘nezdravom’, ‘vrlo nezdravom’ i čak ‘hazardnom’ nivou. Krajem januara, grupa koja je sebe nazvala ‘građanima’ sazvala je protest, zahtevajući da se nešto preduzme ovim povodom.

Dana 31. januara,  stotine demonstranata sa maskama okupilo se ispred Narodnog pozorišta na kom su postavljeni plakati sa natpisom ‘Disanje ozbiljno narušava vaše zdravlje’, ‘Samo još vazduh niste privatizovali’ i ‘Helm’ (‘Otrov’). Pored zvuka teškog disanja koji je pojačan preko zvučnika, oni su pozvali institucije da preduzmu hitne korake, predočavajući javnosti da zagađeni vazduh ugrožava zdravlje građana.

Demonstranti su zahtevali zabranu spaljivanja uglja za grejanje, ograničavanje izduvnih gasova iz automobila i distribuciju gas-maski građanima, upozoravajući da će organizovati još protesta.

 

Istoga dana kada je organizovan protest, na zajedničkoj konferenciji za štampu, Opština Priština, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Kosovska policija najavili su da će mere biti preduzete. Putevi u centru Prištine su zatvoreni i saobraćaj koji se prilivao u grad zabranjen je na dva dana, dok je prodaja uglja takođe privremeno obustavljena.

Međutim, kako se zima vratila, decembar je učinio da se u Prištini ponovo registruju zastrašujuće visoki stepeni zagađenja. Hazardni nivo se vratio, a u subotu, 3. decembra, merenja Indeksa kvaliteta vazduha pokazala su zagađenost u visini od 456, čime je oboren januarski maksimum od 431; svako merenje iznad 301 smatra se hazardnim. Januarska merenja nisu ponovo implementirana, ali je to bio slučaj sa zabranom o slobodnoj distribuciji uglja za radnike KEK-a.

 

 

Godine 2017, radnici Energetske korporacije Kosova (KEK) održali su proteste koje je organizovao Novi sindikat. Njihov zahtev je bio jasan: da se plate svih radnika u ovom energetskom divu povećaju za 100 evra. Međutim, njihov zahtev je ignorisan.

Predstavnici sindikata, koji je formiran 2015. i ima 2.000 članova, obećali su da će održati generalni štrajk u novoj godini, potencijalno izazivajući krizu u proizvodnji električne energije. Sindikat je tvrdio da radnici dovode svoje zdravlje u opasnost svakoga dana kako bi KEK mogao da obezbedi kosovskim građanima snabdevanje energijom, istovremeno zarađujući od proizvodnje energenata, te da se uslovi moraju poboljšati da bi odrazili ovu realnost.

Devetog februara, stotine radnika KEK-a okupirale su Trg Zahir Pajaziti noseći transparente na kojima je pisalo “Hoćemo veće plate”, “I mi volimo život” i “Krivac za stanje u kom se nalazi KEK da se suoči sa pravdom”, dok je ispred zgrade vlade držan transparent sa natpisom “Vlado, probudi se!”

Određen je ultimatum za 16. februar, upozoravajući da će sindikat održati štrajk posle tog datuma. Narednog dana je bio kosovski dan državnosti, dan slavlja, kada bi se uprava KEK-a i vlada suočili sa štrajkom radnika koji proizvode električnu energiju za ovu državu.

 

Petnaestog februara, Upravni odbor KEK-a doneo je odluku da se povećaju plate svih radnika za 100 evra, gde su skoro svi glasali ‘za’, samo je jedan glas bio protiv toga. Posle povećanja plata, korporacija koja svake godine doprinosi državnom budžetu u iznosu od 25 miliona evra, saopštila je da ova odluka neće uticati na finansije, pa se tako takse na potrošnju električne energije neće povećati. Na Dan državnosti, Rita Ora je održala koncert u centru Prištine, bez bilo kakvih problema.

Rast plate je držao radnike KEK-a zadovoljnima oko sedam meseci. Međutim, posle septembra, sindikat je ponovo počeo da stvara glavobolje za upravu KEK-a. Novi sindikat je podneo više zahteva, saopštivši da će ova korporacija morati da popuni 800 radnih mesta koja su u ovoj kompaniji ostala upražnjena usled odlazaka u penziju — njih 350 samo u 2018. godini.

Pored toga, radnici KEK-a zahtevaju i primenu Zakona o radu i Kolektivnog ugovora koji obuhvataju “isplate za rad vikendom i rad u noćnim smenama, potpuni kompenzaciju za bolovanje, kompenzaciju za rad van okvira nedeljnog rasporeda, kao i tradicionalnu isplatu za 13. mesec”, što potiče još od jugoslovenskih politika.

Ako KEK ne prihvati zahteve radnika, početkom 2019. bi moglo da se održi više protesta radnika iz energetske kompanije, pa bi se čak i Dan državnosti mogao slaviti u mraku.

 

Marta meseca, kolektiv “Marširamo, ne slavimo” obeležio je Međunarodni dan žena organizujući velike demonstracije.

“Neću cveće, hoću ugovor o radu” stojalo je na transparentu koji je istaknut na maršu, a koji se kretao oko centra grada i završio ispred zgrade vlade. Teška ekonomska situacija u kojoj se žene nalaze bilo je jedno od ključnih pitanja koja su pokrenuli demonstranti; izmereno je da je zaposlenost žena u aktivnoj radnoj snazi negde oko 12 odsto u drugoj četvrtini 2018, a prema Kosovskoj statističkoj agenciji.

Demonstranti su zahtevali da se prava žena na imovinu ojačaju, da se nad njima ne vrši diskriminacija na radnome mestu, da se žene nalaze na makar 50 odsto pozicija na kojima se donose odluke, a da se porodiljsko odsustvo poštuje.

Međutim, glavno pitanje kojim se marš bavio bilo je nasilje nad ženama, što je tema koja se ponovila ove godine. U prvih šest meseci 2018, 628 slučajeva nasilja nad ženama bilo je prijavljeno. Demonstranti su glasno izgovarali imena Dijane Kastrati, Zejnepe Beriša (Berisha) i Donjete Pajaziti — što su neke od ubijenih žena u slučajevima rodno zasnovanog nasilja u proteklih nekoliko godina. Oni su zahtevali da pravosuđe ozbiljno shvati prijave porodičnog nasilja, da policija hitro reaguje na iste i da sudovi budu oštri pri kažnjavanju femicida.

 

Nasilje nad ženama nastavilo se tokom cele godine, gde su institucije često optuživane za to da su izneverile žrtve. U Đakovici avgusta meseca, Valjbonu Nrecaj i njenu ćerku ubio je suprug Pjeter koji je odbio njen zahtev za razvod. Nrecaj je ranije prijavila porodično nasilje policiji i pozvala policiju na dan ubistva, tražeći zaštitu.

Protesti su održani širom države, od Kačanika do Uroševca, od Đakovice do Prizrena, a kasnije u Gnjilanu i Orahovcu. Na kraju, demonstranti su se okupili ponovo u Prištini, držeći transparente na kojima je pisalo “institucionalno nasilje” i “zaustavite ovo”, neposredno optužujući kosovske institucije da nisu uspele da zaštite žene.

U jednom drugom slučaju, 5. novembra u Prištini, muškarac je pretukao svoju suprugu i ćerku. Nakon što je slučaj prijavljen policiji, on je uhapšen. Međutim, nakon što ga je tužilac preslušao, oslobođen je. Ovaj slučaj je izazvao raznolike reakcije, gde su ljudi optužili institucije da ne rade svoj posao kako treba.

 

Za razliku od prethodnih godina, Međunarodni dan radnika, 1. maj, obeležen je protestima radnika. Unija nezavisnih sindikata (BSPK) okupila je stotine radnika u Prištini da bi pozvala na uspostavljanje boljih radnih uslova.

Na protestima se zahtevalo da vlada primeni Zakon o radu i poveća minimalnu zaradu na 250 evra, kao i na kontrolu relativnih zarada i dodavanje isplata za radnike koji se izlažu riziku na radnome mestu.

“Danas smo jedno! Danas smo zajedno — svi savezi sindikata, svi radnici. Iako nismo brojni, mi prenosimo poruku u ime svih”, izjavio je predsednik BSKP-a Avni Ajdini u svom govoru. Na kraju protesta, ispred zgrade vlade, organizacija pod imenom Preko zida izložila je postavku posvećenu dvadesetčetvoroma radnika koji su umrli na radnome mestu u prethodna 24 časa.

 

Protesti protiv pogibelji radnika održani su i u oktobru. Milazim Bajraktari iz Istoka je 6. oktobra poginuo dok je radio na konstrukciji zgrade u Prištini. Bio je 18. radnik koji je poginuo na Kosovu u 10 meseci koji su protekli od početka rata.

Situacija sa radnicima je opisana kao “ratno stanje” po rečima organizacije Preko zida, koja je sazvala marš za 10. oktobar na relaciji između prištinskih trgova. Na ovim protestima su naglasili da je u proteklih pet godina 93 radnika poginulo na radnome mestu, pa je na sećanje na njih postavljeno 93 žutih zaštitnih kaciga na Trgu Zahir Pajaziti.

Krajem oktobra, drugi radnik je poginuo na radnome mestu. Radio je na konstrukciji auto-puta ‘Arben Džaferi’ (Arben Xhaferi) kao radnik Behtel Enke (Bechtel Enka) — firme koja je nagrađena javnim tenderom za izgradnju auto-puta Priština-Skoplje. Nekoliko zaposlenih u ovoj kompaniji je poginulo na radnome mestu u proteklim godinama, a bilo je i više povređenih.

 

“Vi ste pišpirik!” uzvikivale su stotine demonstranata okupljene na prištinskim trgovima kao reakcija na vređanje premijera Haradinaja upućeno bivšem specijalnom tužiocu Elezu Blakaju, koji je istraživao naduvenost lista sa imenima ratnih veterana. Procena je bila da je oko 19.000 ljudi nezakonito steklo korist a da nisu učestvovali u ratu.

Blakaj je 15. avgusta predao svoju ostavku. Bivši tužilac je tvrdio da je Rešat Milaku, predsednik Specijalnog tužilaštva ograničio svoj rad u istrazi o listama veterana i da je odbacio optužnicu koju je Blakaj pripremio za ovaj slučaj. Milaku je kazao da je ovo učinjeno usled tehničkih grešaka.

Štaviše, Blakaj je tvrdio da ga je glavni tužilac Aleksander Ljumezi (Lumezi) ukorio zato što je saslušavao predsedavajućeg skupštine i lidera Demokratske partije Kosova (PDK) Kadrija Veseljija (Veseli), a u okviru istrage. Bivši tužilac je optužio svog nadređenog da je vršio pritisak na njega kada je podigao optužnicu u aferi Pronto 2016, gde su visokopozicionirani zvaničnici PDK optuženi da su vršili uticaj na proces zapošljavanja na javnim pozicijama.

Afera je pokrenula seriju protesta protiv intervencija u pravosudnom sistemu.

 

Prvi protest je sazvan preko Fejsbuka (Facebook) 20. avgusta, a koji je organizovala organizacija Protestoj, osnovana 2016. da bi demonstrirala protiv političke kulture na Kosovu, a za koju organizacija i njeni podržavaoci smatraju da je ogoljena u aferi Pronto.

U ovom pozivu, organizacija je naglasila da su “građani organizovali” protest i da su, između ostalog, zahtevali “ostavku glavnog tužioca Ljumezija i proces provere u pravosudnom sistemu”. Protestoj je zahtevao prevremene izbore zbog sumnje da su političari intervenisali u sudskom sistemu, kršeći nezavisnost ove grane vlasti.

Stotine demonstranata se okupilo, podržani od nevladinih organizacija i poslanika iz opozicionih partija. Demonstracije su trajale tri sedmice, gde su demonstranti ponavljali svoje zahteve i tvrdili da je jedini način da se zaustave taj da se svi zahtevi ispune.

Međutim, nijedan njihov zahtev nije ispunjen. Ljumezi je i dalje glavni tužilac, a nikakav proces provere nije sproveden, dok je optužnica koju je podigao Blakaj odbačena od suda i vraćena u tužilaštvo. Očekuje se da će uskoro biti ponovo podnesena. Koaliciona vlada nastavlja da radi kao manjinska vlada, sa Haradinajem kao premijerom.

 

Septembra 29. održan je najveći protest ove godine. Samoopredeljenje, zajedno sa hiljadama građana, protestovalo je na glavnim trgovima, protiveći se ulozi predsednika Tačija u aktuelnom dijalogu između Kosova i Srbije, kao i ideji kao što je razmena teritorija u konačnom sporazumu između dveju država.

Predsednik je optužen od predsednika Samoopredeljenja Aljbina (Albin) Kurtija da je radio protiv interesa zemlje i iskorišćavao stanovnike Preševa, Bujanovca i Medveđe. Štaviše, kada je pod velikom zaštitom istoga dana predsednik Tači posetio jezero Gazivode, Kurti ga je optužio da planira da ovo jezero prepusti Srbiji, zajedno sa drugim strateškim područjima.

 

Prema Kurtijevim rečima, protesti i visok broj demonstranata pokazali su da se narod protivi “avanturama, akrobacijama i opasnim igrama predsednika”.

Noseći transparente sa natpisima “Nema države sa lopovima”, “Dole Hašim Tači”, “Trepča je naša”  i “Nećemo secesiju”, u protestu opozicione partije učestvovali su nezavisni poslanici skupštine, kao i poslanici Demokratske lige Kosova koji su se pridružili na nezavisnoj osnovi, jer ova stranka nije zvanično podržala protest.

Održan je samo jedan sastanak Tačija i njegovog srpskog kolege Aleksandra Vučića od vremena protesta. Mnogi sastanci su otkazani, dok je dijalog naišao na zastoj nakon uvođenja taksa u visini od 100 posto na proizvode iz Srbije od strane kosovske vlade. Predmet diskusije između dveju država i dalje je nepoznat, kao što je i do sada to bio slučaj, dok se čini da je konačan sporazum daleko.

 

Parada ponosa je 10. oktobra održana drugu godinu zaredom u Prištini, ovaj put pod sloganom ‘U ime slobode’. Članovi i podržavaoci LGBTI zajednice okupili su se na trgu Skenderbeg uz muziku, zastave i transparente, nakon čega su se uputili na Trg Zahir Pajaziti, gde su održani govori i žurka.

Zahtevana je sloboda za ljude koji nemaju priliku da se oslobode društvenog i porodičnog pritiska: “sloboda da budemo to što jesmo, da živimo ispunjen život, sa ljubavlju i uspehom”, naveli su organizatori Parade ponosa.

Pod policijskom zaštitom, aktivisti su javno izrazili uverenje da osećaju da su stalno diskriminisani i u opasnosti. Prema njihovome mišljenju, članovi ove zajednice odlaze iz zemlje jer se ne osećaju bezbedno. U ime slobode, oni su zahtevali da institucije ne osporavaju bilo kome da ima svoj identitet, da ponude jednake šanse i izvršavaju svoje dužnosti da bi obezbedili osnovna ljudska prava.

 

Političari, članovi međunarodnih organizacija i aktivisti iz drugih država regiona izašli su takođe da bi podržali zahteve članova LGBTI zajednice. Predsednik Hašim Tači, premijer Ramuš Haradinaj i predsednik skupštine Kadri Veselji bili su svi odsutni, iako su izrazili svoju podršku objavljivanjem saopštenja za medije.

Ipak, uprkos njihovoj deklarativnoj podršci, čini se da institucije ne ispunjavaju svoje obaveze.

Direktor Centra za ravnopravnost i slobodu (CEL), Bljert (Blert) Morina, hteo je da u aprilu promeni svoje ime i pol u svojim dokumentima. Institucije nadležne za ova pitanja odbile su njegov zahtev, što je odluka koja se smatra kršenjem zakona i Morininih ljudskih prava. Morina i njegovi zakonski predstavnici poslali su žalbu Ustavnom sudu, zahtevajući od ove institucije da razmotri ustavnost odluke da se ospori njegova žalba.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.