Godina u znaku protesta - Kosovo 2.0
U detalje | Protesti

Godina u znaku protesta

Tokom 2018 Kosovo je bilo preplavljeno protestima.

Piše - 31.12.2018

 

Godina koju ostavljamo iza sebe obele┼żena je protestima, mar┼íevima, ┼ítrajkovima i simboli─Źkim akcijama. Mnogi sindikati, nevladine organizacije, kolektivi i politi─Źke partije podigli su svoj glas povodom raznolikih tema i zahteva. Neki su postigli svoje ciljeve, dok ─çe ostali, verovatno, ponovo da poku┼íaju naredne godine. Pre svega, bitno je da su ljudi podigli glas! Ali, koji glas?

Zbog radni─Źkih prava ljudi su izlazili na ulice. Nezaposlenost je i dalje klju─Źni problem gra─Ĺana, dok se ─Źak ni zaposleni ne nalaze u zavidnom polo┼żaju. Sindikati i nevladine organizacije su protestovali, mar┼íirali i ┼ítrajkovali da bi zahtevali pobolj┼íanje uslova rada, ve─çe plate i, pre svega, bezbednost na radu, a nakon ┼íto je 19 radnika poginulo na radnome mestu, dok su stotine povre─Ĺene u protekloj godini.

Femicid i porodi─Źno nasilje uzdrmali su naciju tokom cele godine te su u skoro svakom gradu odr┼żavani protesti i mar┼íevi sa kojih su upu─çeni pozivi pravosudnom sistemu da reaguje i za┼ítiti ┼żivote ┼żena. Ekonomska situacija ┼żena tako─Ĺe je bila tema ovih protesta.

 

 

 

Pravosu─Ĺe se tako─Ĺe suo─Źavalo sa protestima. Na po─Źetku jeseni, pri┼ítinski trgovi bili su puni demonstranata koji su nedeljama javno isticali svoje zahteve za unapre─Ĺenje rada kosovskog pravosu─Ĺa, a nakon ┼íto je izbio skandal oko istraga o broju ljudi koji su izlistani kao ratni veterani.

Ni politika nije ostavljena po strani. Kao ┼íto je to bio slu─Źaj i sa proteklim godinama, Samoopredeljenje je nastavilo da dr┼żi proteste i akcije 2018. Pretposlednjeg septembarskog dana oni su organizovali proteste protiv jednog ─Źoveka: predsednika Ha┼íima Ta─Źija (Hashim Thaci). Zahtevali su da predsednik prestane da govori o ÔÇśkorekciji granicaÔÇÖ sa Srbijom, pozivaju─çi ga da podnese ostavku, a tvrde─çi da radi protiv interesa dr┼żave.

Ljudi su mar┼íirali za ljudska prava. ─îlanovi i podr┼żavaoci LGBTI zajednice mar┼íirali su na drugoj Paradi ponosa koja je odr┼żana u ovoj dr┼żavi, a pod sloganom ÔÇśU ime slobodeÔÇÖ, zahtevaju─çi od institucija da ispune svoje obaveze kako bi dozvolili ljudima da slobodno izraze svoj identitet i omogu─çe jednaka prava za sve ljude.

Bez obzira na motive i zahteve, protesti, ┼íetnje i ┼ítrajkovi smatrani su najzdravijim poduhvatima za odr┼żavanje demokratije. U ovoj pri─Źi, K2.0 se osvr─çe na ovogodi┼ínje proteste, kako bismo videli koji su bili uzroci za njihovo organizovanje, kako su protekli, koji su zahtevi izdati i koliko su bili uticajni.

 

Na po─Źetku godine, Pri┼ítina se stalno nalazila na najgorem polo┼żaju kada je u pitanju kvalitet vazduha u svetu; merenja Konzulata SAD u Dragodanu napravljena u okviru Indeksa kvaliteta vazduha pokazala su da se zaga─Ĺenost vazduha nalazi na ÔÇśnezdravomÔÇÖ, ÔÇśvrlo nezdravomÔÇÖ i ─Źak ÔÇśhazardnomÔÇÖ nivou. Krajem januara, grupa koja je sebe nazvala ÔÇśgra─ĹanimaÔÇÖ sazvala je protest, zahtevaju─çi da se ne┼íto preduzme ovim povodom.

Dana 31. januara, ┬ástotine demonstranata sa maskama okupilo se ispred Narodnog pozori┼íta na kom su postavljeni plakati sa natpisom ÔÇśDisanje ozbiljno naru┼íava va┼íe zdravljeÔÇÖ, ÔÇśSamo jo┼í vazduh niste privatizovaliÔÇÖ i ÔÇśHelmÔÇÖ (ÔÇśOtrovÔÇÖ). Pored zvuka te┼íkog disanja koji je poja─Źan preko zvu─Źnika, oni su pozvali institucije da preduzmu hitne korake, predo─Źavaju─çi javnosti da zaga─Ĺeni vazduh ugro┼żava zdravlje gra─Ĺana.

Demonstranti su zahtevali zabranu spaljivanja uglja za grejanje, ograni─Źavanje izduvnih gasova iz automobila i distribuciju gas-maski gra─Ĺanima, upozoravaju─çi da ─çe organizovati jo┼í protesta.

 

Istoga dana kada je organizovan protest, na zajedni─Źkoj konferenciji za ┼ítampu, Op┼ítina Pri┼ítina, Ministarstvo za za┼ítitu ┼żivotne sredine i prostorno planiranje, Ministarstvo unutra┼ínjih poslova i Kosovska policija najavili su da ─çe mere biti preduzete. Putevi u centru Pri┼ítine su zatvoreni i saobra─çaj koji se prilivao u grad zabranjen je na dva dana, dok je prodaja uglja tako─Ĺe privremeno obustavljena.

Me─Ĺutim, kako se zima vratila, decembar je u─Źinio da se u Pri┼ítini ponovo registruju zastra┼íuju─çe visoki stepeni zaga─Ĺenja. Hazardni nivo se vratio, a u subotu, 3. decembra, merenja Indeksa kvaliteta vazduha pokazala su zaga─Ĺenost u visini od 456, ─Źime je oboren januarski maksimum od 431; svako merenje iznad 301 smatra se hazardnim. Januarska merenja nisu ponovo implementirana, ali je to bio slu─Źaj sa zabranom o slobodnoj distribuciji uglja za radnike KEK-a.

 

 

Godine 2017, radnici Energetske korporacije Kosova (KEK) odr┼żali su proteste koje je organizovao Novi sindikat. Njihov zahtev je bio jasan: da se plate svih radnika u ovom energetskom divu pove─çaju za 100 evra. Me─Ĺutim, njihov zahtev je ignorisan.

Predstavnici sindikata, koji je formiran 2015. i ima 2.000 ─Źlanova, obe─çali su da ─çe odr┼żati generalni ┼ítrajk u novoj godini, potencijalno izazivaju─çi krizu u proizvodnji elektri─Źne energije. Sindikat je tvrdio da radnici dovode svoje zdravlje u opasnost svakoga dana kako bi KEK mogao da obezbedi kosovskim gra─Ĺanima snabdevanje energijom, istovremeno zara─Ĺuju─çi od proizvodnje energenata, te da se uslovi moraju pobolj┼íati da bi odrazili ovu realnost.

Devetog februara, stotine radnika KEK-a okupirale su Trg Zahir Pajaziti nose─çi transparente na kojima je pisalo ÔÇťHo─çemo ve─çe plateÔÇŁ, ÔÇťI mi volimo ┼żivotÔÇŁ i ÔÇťKrivac za stanje u kom se nalazi KEK da se suo─Źi sa pravdomÔÇŁ, dok je ispred zgrade vlade dr┼żan transparent sa natpisom ÔÇťVlado, probudi se!ÔÇŁ

Odre─Ĺen je ultimatum za 16. februar, upozoravaju─çi da ─çe sindikat odr┼żati ┼ítrajk posle tog datuma. Narednog dana je bio kosovski dan dr┼żavnosti, dan slavlja, kada bi se uprava KEK-a i vlada suo─Źili sa ┼ítrajkom radnika koji proizvode elektri─Źnu energiju za ovu dr┼żavu.

 

Petnaestog februara, Upravni odbor KEK-a doneo je odluku da se pove─çaju plate svih radnika za 100 evra, gde su skoro svi glasali ÔÇśzaÔÇÖ, samo je jedan glas bio protiv toga. Posle pove─çanja plata, korporacija koja svake godine doprinosi dr┼żavnom bud┼żetu u iznosu od 25 miliona evra, saop┼ítila je da ova odluka ne─çe uticati na finansije, pa se tako takse na potro┼ínju elektri─Źne energije ne─çe pove─çati. Na Dan dr┼żavnosti, Rita Ora je odr┼żala koncert u centru Pri┼ítine, bez bilo kakvih problema.

Rast plate je dr┼żao radnike KEK-a zadovoljnima oko sedam meseci. Me─Ĺutim, posle septembra, sindikat je ponovo po─Źeo da stvara glavobolje za upravu KEK-a. Novi sindikat je podneo vi┼íe zahteva, saop┼ítiv┼íi da ─çe ova korporacija morati da popuni 800 radnih mesta koja su u ovoj kompaniji ostala upra┼żnjena usled odlazaka u penziju — njih 350 samo u 2018. godini.

Pored toga, radnici KEK-a zahtevaju i primenu Zakona o radu i Kolektivnog ugovora koji obuhvataju ÔÇťisplate za rad vikendom i rad u no─çnim smenama, potpuni kompenzaciju za bolovanje, kompenzaciju za rad van okvira nedeljnog rasporeda, kao i tradicionalnu isplatu za 13. mesecÔÇŁ, ┼íto poti─Źe jo┼í od jugoslovenskih politika.

Ako KEK ne prihvati zahteve radnika, po─Źetkom 2019. bi moglo da se odr┼żi vi┼íe protesta radnika iz energetske kompanije, pa bi se ─Źak i Dan dr┼żavnosti mogao slaviti u mraku.

 

Marta meseca, kolektiv ÔÇťMar┼íiramo, ne slavimoÔÇŁ obele┼żio je Me─Ĺunarodni dan ┼żena organizuju─çi velike demonstracije.

ÔÇťNe─çu cve─çe, ho─çu ugovor o raduÔÇŁ stojalo je na transparentu koji je istaknut na mar┼íu, a koji se kretao oko centra grada i zavr┼íio ispred zgrade vlade. Te┼íka ekonomska situacija u kojoj se ┼żene nalaze bilo je jedno od klju─Źnih pitanja koja su pokrenuli demonstranti; izmereno je da je zaposlenost ┼żena u aktivnoj radnoj snazi negde oko 12 odsto u drugoj ─Źetvrtini 2018, a prema Kosovskoj statisti─Źkoj agenciji.

Demonstranti su zahtevali da se prava ┼żena na imovinu oja─Źaju, da se nad njima ne vr┼íi diskriminacija na radnome mestu, da se ┼żene nalaze na makar 50 odsto pozicija na kojima se donose odluke, a da se porodiljsko odsustvo po┼ítuje.

Me─Ĺutim, glavno pitanje kojim se mar┼í bavio bilo je nasilje nad ┼żenama, ┼íto je tema koja se ponovila ove godine. U prvih ┼íest meseci 2018, 628 slu─Źajeva nasilja nad ┼żenama bilo je prijavljeno. Demonstranti su glasno izgovarali imena Dijane Kastrati, Zejnepe Beri┼ía (Berisha) i Donjete Pajaziti — ┼íto su neke od ubijenih ┼żena u slu─Źajevima rodno zasnovanog nasilja u proteklih nekoliko godina. Oni su zahtevali da pravosu─Ĺe ozbiljno shvati prijave porodi─Źnog nasilja, da policija hitro reaguje na iste i da sudovi budu o┼ítri pri ka┼żnjavanju femicida.

 

Nasilje nad ┼żenama nastavilo se tokom cele godine, gde su institucije ─Źesto optu┼żivane za to da su izneverile ┼żrtve. U ─Éakovici avgusta meseca, Valjbonu Nrecaj i njenu ─çerku ubio je suprug Pjeter koji je odbio njen zahtev za razvod. Nrecaj je ranije prijavila porodi─Źno nasilje policiji i pozvala policiju na dan ubistva, tra┼że─çi za┼ítitu.

Protesti su odr┼żani ┼íirom dr┼żave, od Ka─Źanika do Uro┼íevca, od ─Éakovice do Prizrena, a kasnije u Gnjilanu i Orahovcu. Na kraju, demonstranti su se okupili ponovo u Pri┼ítini, dr┼że─çi transparente na kojima je pisalo ÔÇťinstitucionalno nasiljeÔÇŁ i ÔÇťzaustavite ovoÔÇŁ, neposredno optu┼żuju─çi kosovske institucije da nisu uspele da za┼ítite ┼żene.

U jednom drugom slu─Źaju, 5. novembra u Pri┼ítini, mu┼íkarac je pretukao svoju suprugu i ─çerku. Nakon ┼íto je slu─Źaj prijavljen policiji, on je uhap┼íen. Me─Ĺutim, nakon ┼íto ga je tu┼żilac preslu┼íao, oslobo─Ĺen je. Ovaj slu─Źaj je izazvao raznolike reakcije, gde su ljudi optu┼żili institucije da ne rade svoj posao kako treba.

 

Za razliku od prethodnih godina, Me─Ĺunarodni dan radnika, 1. maj, obele┼żen je protestima radnika. Unija nezavisnih sindikata (BSPK) okupila je stotine radnika u Pri┼ítini da bi pozvala na uspostavljanje boljih radnih uslova.

Na protestima se zahtevalo da vlada primeni Zakon o radu i pove─ça minimalnu zaradu na 250 evra, kao i na kontrolu relativnih zarada i dodavanje isplata za radnike koji se izla┼żu riziku na radnome mestu.

ÔÇťDanas smo jedno! Danas smo zajedno — svi savezi sindikata, svi radnici. Iako nismo brojni, mi prenosimo poruku u ime svihÔÇŁ, izjavio je predsednik BSKP-a Avni Ajdini u svom govoru. Na kraju protesta, ispred zgrade vlade, organizacija pod imenom Preko zida izlo┼żila je postavku posve─çenu dvadeset─Źetvoroma radnika koji su umrli na radnome mestu u prethodna 24 ─Źasa.

 

Protesti protiv pogibelji radnika odr┼żani su i u oktobru. Milazim Bajraktari iz Istoka je 6. oktobra poginuo dok je radio na konstrukciji zgrade u Pri┼ítini. Bio je 18. radnik koji je poginuo na Kosovu u 10 meseci koji su protekli od po─Źetka rata.

Situacija sa radnicima je opisana kao ÔÇťratno stanjeÔÇŁ po re─Źima organizacije Preko zida, koja je sazvala mar┼í za 10. oktobar na relaciji izme─Ĺu pri┼ítinskih trgova. Na ovim protestima su naglasili da je u proteklih pet godina 93 radnika poginulo na radnome mestu, pa je na se─çanje na njih postavljeno 93 ┼żutih za┼ítitnih kaciga na Trgu Zahir Pajaziti.

Krajem oktobra, drugi radnik je poginuo na radnome mestu. Radio je na konstrukciji auto-puta ÔÇśArben D┼żaferiÔÇÖ (Arben Xhaferi) kao radnik Behtel Enke (Bechtel Enka) — firme koja je nagra─Ĺena javnim tenderom za izgradnju auto-puta Pri┼ítina-Skoplje. Nekoliko zaposlenih u ovoj kompaniji je poginulo na radnome mestu u proteklim godinama, a bilo je i vi┼íe povre─Ĺenih.

 

ÔÇťVi ste pi┼ípirik!ÔÇŁ uzvikivale su stotine demonstranata okupljene na pri┼ítinskim trgovima kao reakcija na vre─Ĺanje premijera Haradinaja upu─çeno biv┼íem specijalnom tu┼żiocu Elezu Blakaju, koji je istra┼żivao naduvenost lista sa imenima ratnih veterana. Procena je bila da je oko 19.000 ljudi nezakonito steklo korist a da nisu u─Źestvovali u ratu.

Blakaj je 15. avgusta predao svoju ostavku. Biv┼íi tu┼żilac je tvrdio da je Re┼íat Milaku, predsednik Specijalnog tu┼żila┼ítva ograni─Źio svoj rad u istrazi o listama veterana i da je odbacio optu┼żnicu koju je Blakaj pripremio za ovaj slu─Źaj. Milaku je kazao da je ovo u─Źinjeno usled tehni─Źkih gre┼íaka.

┼átavi┼íe, Blakaj je tvrdio da ga je glavni tu┼żilac Aleksander Ljumezi (Lumezi) ukorio zato ┼íto je saslu┼íavao predsedavaju─çeg skup┼ítine i lidera Demokratske partije Kosova (PDK) Kadrija Veseljija (Veseli), a u okviru istrage. Biv┼íi tu┼żilac je optu┼żio svog nadre─Ĺenog da je vr┼íio pritisak na njega kada je podigao optu┼żnicu u aferi Pronto 2016, gde su visokopozicionirani zvani─Źnici PDK optu┼żeni da su vr┼íili uticaj na proces zapo┼íljavanja na javnim pozicijama.

Afera je pokrenula seriju protesta protiv intervencija u pravosudnom sistemu.

 

Prvi protest je sazvan preko Fejsbuka (Facebook) 20. avgusta, a koji je organizovala organizacija Protestoj, osnovana 2016. da bi demonstrirala protiv politi─Źke kulture na Kosovu, a za koju organizacija i njeni podr┼żavaoci smatraju da je ogoljena u aferi Pronto.

U ovom pozivu, organizacija je naglasila da su ÔÇťgra─Ĺani organizovaliÔÇŁ protest i da su, izme─Ĺu ostalog, zahtevali ÔÇťostavku glavnog tu┼żioca Ljumezija i proces provere u pravosudnom sistemuÔÇŁ. Protestoj je zahtevao prevremene izbore zbog sumnje da su politi─Źari intervenisali u sudskom sistemu, kr┼íe─çi nezavisnost ove grane vlasti.

Stotine demonstranata se okupilo, podr┼żani od nevladinih organizacija i poslanika iz opozicionih partija. Demonstracije su trajale tri sedmice, gde su demonstranti ponavljali svoje zahteve i tvrdili da je jedini na─Źin da se zaustave taj da se svi zahtevi ispune.

Me─Ĺutim, nijedan njihov zahtev nije ispunjen. Ljumezi je i dalje glavni tu┼żilac, a nikakav proces provere nije sproveden, dok je optu┼żnica koju je podigao Blakaj odba─Źena od suda i vra─çena u tu┼żila┼ítvo. O─Źekuje se da ─çe uskoro biti ponovo podnesena. Koaliciona vlada nastavlja da radi kao manjinska vlada, sa Haradinajem kao premijerom.

 

Septembra 29. odr┼żan je najve─çi protest ove godine. Samoopredeljenje, zajedno sa hiljadama gra─Ĺana, protestovalo je na glavnim trgovima, protive─çi se ulozi predsednika Ta─Źija u aktuelnom dijalogu izme─Ĺu Kosova i Srbije, kao i ideji kao ┼íto je razmena teritorija u kona─Źnom sporazumu izme─Ĺu dveju dr┼żava.

Predsednik je optu┼żen od predsednika Samoopredeljenja Aljbina (Albin) Kurtija da je radio protiv interesa zemlje i iskori┼í─çavao stanovnike Pre┼íeva, Bujanovca i Medve─Ĺe. ┼átavi┼íe, kada je pod velikom za┼ítitom istoga dana predsednik Ta─Źi posetio jezero Gazivode, Kurti ga je optu┼żio da planira da ovo jezero prepusti Srbiji, zajedno sa drugim strate┼íkim podru─Źjima.

 

Prema Kurtijevim re─Źima, protesti i visok broj demonstranata pokazali su da se narod protivi ÔÇťavanturama, akrobacijama i opasnim igrama predsednikaÔÇŁ.

Nose─çi transparente sa natpisima ÔÇťNema dr┼żave sa lopovimaÔÇŁ, ÔÇťDole Ha┼íim Ta─ŹiÔÇŁ, ÔÇťTrep─Źa je na┼íaÔÇŁ ┬ái ÔÇťNe─çemo secesijuÔÇŁ, u protestu opozicione partije u─Źestvovali su nezavisni poslanici skup┼ítine, kao i poslanici Demokratske lige Kosova koji su se pridru┼żili na nezavisnoj osnovi, jer ova stranka nije zvani─Źno podr┼żala protest.

Odr┼żan je samo jedan sastanak Ta─Źija i njegovog srpskog kolege Aleksandra Vu─Źi─ça od vremena protesta. Mnogi sastanci su otkazani, dok je dijalog nai┼íao na zastoj nakon uvo─Ĺenja taksa u visini od 100 posto na proizvode iz Srbije od strane kosovske vlade. Predmet diskusije izme─Ĺu dveju dr┼żava i dalje je nepoznat, kao ┼íto je i do sada to bio slu─Źaj, dok se ─Źini da je kona─Źan sporazum daleko.

 

Parada ponosa je 10. oktobra odr┼żana drugu godinu zaredom u Pri┼ítini, ovaj put pod sloganom ÔÇśU ime slobodeÔÇÖ. ─îlanovi i podr┼żavaoci LGBTI zajednice okupili su se na trgu Skenderbeg uz muziku, zastave i transparente, nakon ─Źega su se uputili na Trg Zahir Pajaziti, gde su odr┼żani govori i ┼żurka.

Zahtevana je sloboda za ljude koji nemaju priliku da se oslobode dru┼ítvenog i porodi─Źnog pritiska: ÔÇťsloboda da budemo to ┼íto jesmo, da ┼żivimo ispunjen ┼żivot, sa ljubavlju i uspehomÔÇŁ, naveli su organizatori Parade ponosa.

Pod policijskom za┼ítitom, aktivisti su javno izrazili uverenje da ose─çaju da su stalno diskriminisani i u opasnosti. Prema njihovome mi┼íljenju, ─Źlanovi ove zajednice odlaze iz zemlje jer se ne ose─çaju bezbedno. U ime slobode, oni su zahtevali da institucije ne osporavaju bilo kome da ima svoj identitet, da ponude jednake ┼íanse i izvr┼íavaju svoje du┼żnosti da bi obezbedili osnovna ljudska prava.

 

Politi─Źari, ─Źlanovi me─Ĺunarodnih organizacija i aktivisti iz drugih dr┼żava regiona iza┼íli su tako─Ĺe da bi podr┼żali zahteve ─Źlanova LGBTI zajednice. Predsednik Ha┼íim Ta─Źi, premijer Ramu┼í Haradinaj i predsednik skup┼ítine Kadri Veselji bili su svi odsutni, iako su izrazili svoju podr┼íku objavljivanjem saop┼ítenja za medije.

Ipak, uprkos njihovoj deklarativnoj podr┼íci, ─Źini se da institucije ne ispunjavaju svoje obaveze.

Direktor Centra za ravnopravnost i slobodu (CEL), Bljert (Blert) Morina, hteo je da u aprilu promeni svoje ime i pol u svojim dokumentima. Institucije nadle┼żne za ova pitanja odbile su njegov zahtev, ┼íto je odluka koja se smatra kr┼íenjem zakona i Morininih ljudskih prava. Morina i njegovi zakonski predstavnici poslali su ┼żalbu Ustavnom sudu, zahtevaju─çi od ove institucije da razmotri ustavnost odluke da se ospori njegova ┼żalba.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.