Britanska ministarka unutrašnjih poslova Suella Braverman, prošlog je novembra podigla prašinu u parlamentu zbog “invazije na južne obale od strane ilegalnih čamaca”. Naglasila je povećanje broja novopridošlih Albanaca, optuživši ih da čine prevare spram britanske vlade i da iskorišćavaju zakone čiji je cilj da spreče robovlasništvo i trafiking, kao i da pruže podršku žrtvama. Ona je tvrdila da pojedince — koji potiču iz zemalja koje britanska vlada smatra bezbednim zemljama (npr. Albanija) — treba lišiti prava da traže azil i da treba uvesti dodatna ograničenja na migrante koji pristižu u UK.

Tokom meseci koji su usledili preovladale su zapaljive izjave u kojima se targetira albanska zajednica u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prezicnije govoreći, Konzervativna partija i s njom povezani mediji stavili su nesrazmeni naglasak na albanske mladiće, optužujući ih da su “preplavili” britanske obale i da učestvuju u nezakonitim aktivnostima različitih klanova.

Usred sve veće ekonomske krize, politička elita i mejnstrim mediji udružili su se da stvore moralnu paniku u čijoj su srži navodne pretnje po bezbednost, ekonomski trošak proistekao iz imigracije i negativni uticaj ovog troška na britanske poreske obveznike — a sve u pokušaju da skrenu pažnju javnosti sa stvarnih uzroka rastućih nejednakosti.

Tretiranje migranata kao opasnosti po demografiju, bezbednost ili ekonomiju klasičan je politički manevar koji, u Ujedinjenom Kraljevstvu, torijevci koriste decenijama, pokušavajući da kreiraju homogenu Britaniju.

Na primer, u posleratnom periodu, hiljade migranata-nebelaca iz Britanskoga Komonvelta trajno se preselilo u Ujedinjeno Kraljevstvo, zbog čega je britansko društvo pretrpelo etničke i rasne promene. Ove demografske promene izazvale su rasističku reakciju kod mnogih, pa tako i među političkim vođama. Bivša liderka Konzervativne partije i premijerka, Margaret Thatcher, često se našla na meti kritika upućenih iz nebelih zajednica — da je otvorena rasistkinja i da koristi sugestivne izjave namenjene političkim simpatizerima (eng. dog whistle); na primer, da je izražavala simpatije prema strahovima nekih Britanaca nastalim zbog rasnih razlika, kao što je bojazan da je Britanija “preplavljena ljudima iz druge kulture”.

Najnoviju verziju ovog oblika ksenofobije vidimo u ophođenju prema albanskim migrantima, koje predstavljaju kao opasne odrede muškaraca koji vrše invaziju na zemlju. Svodeći nas na “prevarante” tesno “povezane sa kriminalcima”, nas, Albance, predstavljaju kao homogenu grupu sačinjenu od neoženjenih mladića koji su pretnja po društvo i koji ne žele da se asimiluju u britansko društvo.

Na primer, u intervjuu za BBC, Nigel Farage (bivši lider Bregzit partije), tvrdio je da “talas” albanskih mladića preti da preplavi Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i da je većina njih sklona organizovanom kriminalu.

Muškarci i dečaci zaista jesu činili većinu Albanaca koja je prešla Engleski kanal u čamcima. Prema statističkim podacima iz Ministarstva unutrašnjih poslova za period od 2018. do juna 2022. godine, od svih došljaka u albanskim čamcima, 95% ih je bilo muškog pola. Ljudi poput Faragea koriste ovu činjenicu i izvrću je u svoju korist, kreirajući dehumanizujuće generalizacije kojima se brišu komplikovani i ukrštajući činioci koji navode mlade Albance da napuste Albaniju i zapute se ka Ujedinjenom Kraljevstvu; neki od tih faktora jesu trgovina ljudima, izrabljivanje, krvna osveta, homofobija i još mnogo toga.

Ovakvim zastrašivanjem javnosti stvara se rasistički utisak o Albancima. Uprkos tome što Albanci sebe smatraju “belcima” i što su, generalno gledano, prihvaćeni kao takvi, omalovažavanje albanskih imigranata verovatno predstavlja čin pravljenja izmišljenih rasnih razlika — to jest ono što naučnik Avtar Brah naziva “rasizacijom etničke pripadnosti”. Ova monolitna slika o opasnom albanskom migrantu muškog pola, sklonom patološkim oblicima maskuliniteta i nelegalnim aktivnostima, vrlo je slična drugim belorasističkim evropskim narativima o autsajderima.

Narativ proistekao iz Konzervativne partije stvara pogrešan utisak o albanskom muškarcu, ali isto tako se iz njega izopštavaju Albanke koje u Ujedinjenom Kraljevstvu traže azil — u pitanju su zanemarene žene kojima je neophodna zaštita.

Međutim, prava slika izgleda ovako: Albanci su naterani da beže u Ujedinjeno Kraljevstvo zato što žive u jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja i zbog socijalnih problema nastalih u takvim uslovima. Mladi Albanci su silom prilika primorani da se obrate trafikantima, usled siromaštva ili neobrazovanosti, porodičnog nasilja ili seksualnog zlostavljanja, krvnih osveta, nasilja, izrabljivanja na radnom mestu, beskućništva ili etničke diskriminacije (u slučaju Roma i Egipćana).

Prema izveštaju iz 2019, Albanija: dečaci i mladići kao žrtve trgovine ljudima, koji je izradio Istraživački centar za azil, trgovina dečacima i muškarcima na severu Albanije i dalje predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava. Rasprostranjena korupcija i slabi pravni sistem omogućili su da se raširi poslovanje trafikantskih kriminalnih bandi.

Autori studije ukazuju na to da trafikanti iskorišćavaju činjenicu da su u pitanju osiromašene zajednice da bi njima manipulisali dajući lažna obećanja o poslu — a da bi, naposletku, migrante napustili na obalama nakon što u džep stave pare, ili ih pak primoravali na izrabljivačke poslove u Ujedinjenom Kraljevstvu kako bi žrtve isplatile naduvane dugove prema trafikantima.

Da li su zemlje poput Albanije zaista bezbedne?

Mnogi stručnjaci za oblast migracija kritikuju ophođenje Konzervativne partije, to jest način na koji je ova stranka izdvojila albanske tražioce azila od svih ostalih. Iz Saveta za izbeglice, humanitarne organizacije koja pruža praktičnu pomoć albanskim tražiocima azila, primećuju da u Albaniji živi zapanjujuće visok broj žrtava seksualnog i kriminalnog izrabljivanja.

Pored toga, Albanija već neko vreme spada u grupu zemalja iz kojih u Ujedinjeno Kraljevstvo dolazi najveći broj žrtava trafikinga. Američki Stejt department je 2022. objavio izveštaj u kom se navodi da je 2.511 albanskih državljana bilo žrtva trafikinga u Ujedinjenom Kraljevstvu, što znači da su oni u najvećoj opasnosti (od svih drugih koji borave u ovoj zemlji) da postanu žrtve trgovine ljudima. 

Prema rečima predstavnika Pravne jedinice za decu-migrante i izbeglice, londonske organizacije koja se bavi pravima ove zajednice i učestvuje u strateškim parnicama, između 2019. i 2022. godine oko 85% punoletnih Albanaca upućeno je na Nacionalni mehanizam za borbu protiv savremenog robovlasništva (državnog mehanizma u Ujedinjenom Kraljevstvu za identifikaciju žrtava i pružanje pomoći), i oni se smatraju pravim žrtvama trafikinga i savremenog robovlasništva. 

Konvencija Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica govori o progonu zbog kog neko može dobiti izbeglički status ako postoji povezanost sa oružanim sukobima ili ratom, ali Konvencija ne ograničava druge legitimne oblike traženja azila. Kao legitimni zahtev za izbegličkim statusom i azilom navodi se širok spektar faktora, poput rase, etničke pripadnosti, političkih stavova, verskog opredeljenja i članstva u određenim društvenim grupama. Mnogi strahuju od progona, čak i kada nije na snazi ratno stanje.

Uprkos tome što je Albanija označena kao bezbedna zemlja i ona koja nije u ratnom stanju, u Albaniji je na snazi zapanjujuće visok stepen korupcije, seksualnog nasilja, porodičnog nasilja i drugih društvenih problema koje država dugi niz godina ne uspeva da reši. Uprkos kritikama britanskih političara i medija, Ministarstvo unutrašnjih poslova (a koje je i samo u više navrata bilo predmet kritika zbog antialbanskih sentimenata) bilo je primorano da prihvati verodostojnost podataka kada su njegovi predstavnici ispitali zahteve albanskih migranata za azil — tačnije, za dvanaestomesečni period do juna 2022, 90% Albanki koje su tražile azil dobile su vizu, dok je vlast prihvatila kao činjenicu da je njima pomoć neophodna.

Na osnovu mog volonterskog iskustva u radu sa albanskim tražiocima azila u Ujedinjenom Kraljevstvu, širok spektar problema zbog kojih ljudi iz Albanije traže za azil ne bi trebalo suziti i ograničiti na uskogrude kategorije (kao što su ekonomska imigracija). Nije samo siromaštvo ono što tera ljude da se sele u Ujedinjeno Kraljevstvo. Demonizacija Albanaca kao prevaranata koji pokušavaju da se domognu Britanije — koristeći zakone o savremenom vlasništvu kao sredstvo — zaista jeste rasistički i nemoralni čin.

Nekoliko britanskih organizacija osudilo je zapaljivu retoriku usmerenu protiv Albanaca, naglašavajući da najnoviji promašaj (da se tražiocima azila ponudi bezbedan pravni okvir) predstavlja državno nasilje. Aktivisti iz oblasti ljudskih prava traže od britanskog Ministarstva spoljnih poslova da uvede sistem u kom će se pažljivo razmatrati o potencijalnim traumama po žrtve, sistem u kom se krivica za falične britanske imigracione politike neće svaljivati na nacionalne grupe, već da se investira u povećanje kapaciteta za adekvatan smeštaj izbeglica i sistem koji bi mogao brže da obrađuje zahteve tražilaca azila.

Naslovnica: K2.0.

Ovaj članak je zasnovan na podacima proisteklim iz praćenja medija koje je obavila Mreža za izveštavanje o različitosti 2.0 (Reporting Diversity Network 2.0), uz finansijsku podršku Evropske unije, Balkanskog trusta za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i Ministarstva spoljnih poslova Norveške.

Isključivu odgovornost za ovaj članak snose Kosovo 2.0 i članice mreže te njegov sadržaj ne odražava nužno stavove Evropske unije, Ministarstva spoljnih poslova Norveške, Balkanskog trusta za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njihovih partnera.