Večeras, srijeda 19. april, od 20.00č, osmo izdanje Šopenovog klavirskog festa se nastavlja u Prištini sa vrlo posebnim koncertom. Reč je o duetu dvaju renomiranih muzičara, pijanistkinje Aljberte Troni sa Kosova i holandskog violončeliste Karela Bredenhorsta.

Bredenhorst nastupa kao solista i kamerni muzičar, a svirao je širom sveta, od Brazila, preko SAD, do Evrope i Nepala. On se čak ranije pojavljivao na Kosovu. Aljberta Troni je, s druge strane, vanredna profesorka na odseku za umetnost muzike na Univerzitetu u Prištini; ona je dospela na bine širom Evrope i van nje. Duet predstavlja jedan od glavnih ciljeva festivala: ujedinjen lokalnih i međunarodnih muzičara.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Troni i Bredenhorst će izvoditi dela kompozitora Aleksandra Skrjabina, Riharda Štrausa, Gabrijela Forea i Raufa Domija koji je kosovski kompozitor klasične muzike, dirigent i profesor Univerziteta u Prištini. Koncert će početi sa delima dvaju renomiranih nemačkih kompozitora: “Opera za fantaziju 73” Roberta Šumana i “Sonata za pijano i čelo, opera 38” Johanesa Bramsa.

Brams je jednom za svoju sonatu rekao da bi pijano “trebalo da bude partner, da često vodi, da bude pažljiv i obziran partner, ali ne bi ni pod kojim okolnostima trebalo da ima čisto prateću ulogu”.

Gledajući Tronijevu i Bredenhorsta kako se spremaju za koncert, očigledno je da niko neće voditi koncert, već će zajedno uvesti publiku u veče klasične muzike koje će se održati u novom amfiteatru Narodne biblioteke.

Tokom ovih priprema, K2.0 se sastao sa Tronijevom i Bredenhorstom za kratki intervju.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

K2.0: Karele, putovanja su Vas odvela širom sveta i ovo Vam nije prvi put da ste ovde. Šta vas je najviše pogodilo kada ste posetili Kosovo?

Karel Bredenhorst: Ovo mi je treći put na Kosovu. Prvi put sam bio ovde na leto 2015., kada je održan festival Evropska akademija letnje muzike. To mi je bilo prelepo iskustvo — sastajanje sa otvorenim ljudima koji zaista žele da uče, a posebno su to mladi ljudi. Ovih dana, imamo manje šanse da učimo o klasičnoj muzici, posebno na You Tube, i kada je reč o preuzimanju jeftine muzike sa Interneta, pa je tako bilo vrlo lepo videti da svi jedva čekaju da uče. Vrlo sam se lepo osećao što sam mogao da dam svoje mišljenje o muzici i da u njihovim srcima podgrejem vatru, da se tako izrazim. Da u njima nadahnem ljubav za muzikom.

Ovde ima dosta ljudi koji se interesuju za klasičnu muziku. Građani Kosova dolaze i postavljaju pitanja, oni su otvoreni i komunikativni. To su ljudi koji pokušavaju da izgrade svoje zajednice i da stvaraju. Na primer, Šopenov festival — nije ga lako održati, pogotovu ne u ovim uslovima, pa onda okupiti ljude iz inostranstva, ali, ipak, mnogi ljudi ulažu dosta energije u sve ovo, što je predivno i to je jedna od prvih stvari koje sam primetio kada sam došao ovde. Svi rade za bolju budućnost.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Ovo je Vaša prva saradnja sa Aljbertom Troni. Oboje ste priznati kao muzičari. Šta Vam takva saradnja znači?

KB: Upoznali smo se 2015, kada je ona bila i profesorka na Letnjoj akademiji, pa smo mi već pričali o mogućnosti da nešto zajedno radimo. Možda zvuči pomalo otrcano, ali je istina; muzika je univerzalni jezik i može da poveže mnogo ljudi. Čak i kada ne bismo mogli da govorimo, što u ovom slučaju nije tako, jer Aljberta savršeno govori engleski, ali bismo ipak bili u mogućnosti da sviramo.

Upravo se to dogodilo i kod Festivala: ljudi sa različitim iskustvima i pozadinama su se okupili. Ono što se desilo na Festivalu je vrlo važno jer su oni kombinovali strane muzičare sa muzičarima sa Kosova.

Ova saradnja nam predstavlja prelep trenutak i jedva ga čekam. Mnogi ljudi ovde dolaze na koncerte poput ovog, to su mladi ljudi. U Holandiji to nije uvek slučaj, pa se vidi kako ljudi žele da se nahrane muzikom. Ja volim i hip hop. Sve volim. Volim da slušam i meni sve to isto zvuči. Dobra je stvar da mladi ljudi preduzmu ovaj korak i poslušaju ovu muziku.

Da li želite da kažete da, čak iako Vi volite hip hop i mainstream muziku, ne postoji razlog zbog kog mladi ljudi ne bi mogli uživati u klasičnoj muzici?

KB: Mislim da je to drugačije, ali je njegov osnovni materijal upravo muzika. Mislim, ako ste otvoreni za to, kao što sam ja, onda možete da uživate i u jednom i u drugom. Samo morate da imate drugačije uši. Hip hop ima sasvim drugačiju energiju od Bramsa, ali znate već…

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Aljberta, mislim da ste Vi prva predložili da napravite zajednički koncert. Kako je tekao taj proces i šta Vam znači ova saradnja?

Aljberta Troni: Veliko mi je zadovoljstvo što sa Karelom pravim zajednički koncert. Upoznali smo se 2015, kao što je Karel rekao. Otada sam razmišljala o izvođenju na koncertu zajedno s njim. Kada sam ga pozvala, nisam znala kako stoji s vremenom, jer je obično vrlo zauzet, ali je odgovorio vrlo pozitivno na moju pozivnicu. Ubrzo smo počeli pripreme materijala koji ćemo izvoditi.

Karel je pomenuo da smatra da sve više mladih ljudi postaje zainteresovano za klasičnu muziku na Kosovu. Pošto živite i radite ovde kao profesor, kakvo je Vaše mišljenje o tome?

AT: Pa da, kada makar govorimo o javnosti, postoji dobar trend koji je počeo da se kreće napred poprilično krupnim koracima. Otkako su počeli mesečni koncerti Filharmonije — iskreno govoreći, hala nije dovoljno velika da primi sve ljude koji bi da uđu. Festivali su sada počeli da privlače sličnu publiku.

Ovde se vidi koliko je omladina Prištine i Kosova žedna i koliko ovaj grad tek treba da ponudi dešavanja i kulturne događaje, jer inače ne bismo imali mnogo toga da odnesemo iz Prištine kao uspomenu.

Mislim da su festivali sada postali ključni događaji, da ljubitelji ove vrste muzike sa žudnjom iščekuju ovakva dešavanja. Iskreno, naše hale su svake večeri pune ljudi; na Dam Festu, koji se nedavno završio, i na Šopenovom klavirskom festu, kada je hala prvog dana bila puna obožavalaca.

Karijera Vas je odvela na muzičke događaje širom sveta i na prestižne muzičke škole, uključujući one u Italiji. Kakvo je Vaše mišljenje o muzičkom obrazovnom sistemu na Kosovu — šta je dobro a šta nije?

AT: Mislim da naša akademija, Fakultet umetnosti, nudi poprilično kvalitetan nastavni metod. Ona ima akreditovan nastavni plan i program u skladu sa evropskim standardima, dok se samo nastavno osoblje pokazalo u svojim oblastima.

Ono što nam, možda, fali je veća i šira infrastruktura. Ti instrumenti tu stoje proteklih 20 ili 30 godina — otkako je fakultet osnovan. Mislim da bi trebalo da dobijemo veći budžet kako bi naš fakultet mogao da ima najbolje instrumente. Ipak, mislim da kvalitet obrazovanja zbog toga ne pati, pa ima i dosta studenata zainteresovanih da studiraju u ovoj oblasti.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Da li možete da s nama podelite novosti šta je posebno na ovom festivalu?

AT: Šopenov klavirski fest je uvek imao za cilj da istakne klavirsku muziku, ali i svu drugu instrumentalnu muziku. Ono po čemu je ovaj Festival prepoznatljiv je njegov poslednji koncert u Filharmoniji Kosova, gde se uvek predstave dvoje pijanista, jedan je lokalni, a drugi inostrani. Takođe, pored koncerata koji se nalaze u programu, postoje koncerti studenata, uključujući mlade studente i one koji su osvojili nagrade.

Na kraju, Karel, šta biste poručili ljudima koji razmišljaju o tome da prisustvuju ovom koncertu? Zašto bi trebalo da dođu?

KB: (Smeh) Mislim da bi trebalo da dođu, jer je ovo jedinstvena prilika da dođu i podele s nama vrlo poseban trenutak. Susret dvaju inostranih muzičara, iz vrlo različitih delova sveta, koji stvaraju izuzetno raznovrstan program koji će biti privlačan za svaki ukus, u to sam siguran.

Mi izvodimo vrlo kratka dela. Ima nekih vrlo ozbiljnih stvari, ima nekih romantičkih zvukova, ima nekih trenutaka sreće, ima nekih brzih stvari; biće to vrlo raznovrstan i intenzivan koncert — morate da dođete i saznate šta vam se najviše dopada.K

Ovaj razgovor je uređen radi njegove dužine i jasnoće.

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.