I ove godine je bilo neizvesno da li će i na koji način biti održani izbori za predsednika Srbije i na teritoriji Kosova. Iako je Ustavni sud Srbije 2014. godine doneo odluku da dosadašnji način utvrđivanja rezultata glasanja na Kosovu za izbore u Srbiji nije bio u skladu sa zakonom postupilo se po istom modelu organizovanja izbora. Misija OEBS je nadgledala izborni proces, a nakon zatvaranja biračkih mesta su listići transportovani u Rašku i Vranje gde je organizovano brojanje glasova.
Novinari “Insajdera”, tim istraživačkih novinara iz Srbije, su postavili pitanje Ustavnom sudu Srbije o regularnosti izbornog procesa na Kosovu, a odgovor je bio da se pomenuta odluka odnosi na izbore od 2014. godine, te da kao takva nema pravne posledice za naredne izborne procese.
Podsećanja radi, Ustavnom sudu je trebalo čitave dve godine da donese odluku koja se odnosi na način brojanja glasova iz 2014. godine. Dakle, pravno dejstvo nije bilo moguće ni za proces za koji je odluka doneta. Provereni model, koji ostavlja sumnju u regularnost brojanja glasova, je ipak primenjen i ovoga puta, a najpopularnija rečenica koja se mogla čuti od građana bila je – “nije važno ko glasa već ko broji glasove”.
Fenomen kolektivnog glasanja
Još uvek nema preciznih podataka koliko glasova je novoizabrani predsednik Srbije dobio na Kosovu, ali vladajuća Srpska napredna stranka govori o čak 80 procenata. Videćemo koji će biti konačan zbir, ali ni ova cifra ne bi trebalo da iznenađuje ako uzmemo u obzir okolnosti u kojima, pre svega Srbi sa Kosova, učestvuju u procesu pre i posle izbora. Naime, tokom predizborne kampanje, autobusi sa ljudima sa Kosova su kružili Srbijom i popunjavali broj na većini mitinga predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića. Uglavnom se radi o zaposlenima u institucijama Srbije koje funkcionišu na Kosovu. Ironija je u tome da su mu “podršku” dali i oni koji su nakon Briselskog sporazuma integrisani u institucije Kosova.
Još jedna zanimljiva stvar se desila na Kosovu – fenomen kolektivnog glasanja. Na čelu sa svojim direktorima, čelnicima Srpske napredne stranke na Kosovu, zaposleni u javnim preduzećima su u kolonama išli na glasanje. Možemo samo da nagađamo koji broj su mogli zaokružiti iza glasačke kutije u takvim okolnostima.
Aleksandru Vučiću su važni glasovi Srba sa Kosova, ne zato što 105 hiljada ljudi može odlučiti konačan rezultat, već zato što mu je neophodan dokaz da ima podršku za svoju politiku prema Kosovu. I pored svih okolnosti nije nepoznato i novo da se Srbi sa Kosova konformistički ponašaju u odnosu na vlast u Beogradu, viđali smo to i u ne tako davnoj prošlosti.
Ali glasovi koje je Aleksandar Vučić dobio od Srba sa Kosova (ukoliko je do njih došlo na legalan način), su najskuplji i najjeftiniji u isto vreme. Najskuplji jer nisu podrška Briselskom sporazumu i politici prema Kosovu, već govore da Srbi sa Kosova ne žele da izgube vezu sa Srbijom, koja je sve tanja. Iz istog razloga su i najjeftiniji – najlakše je uceniti onoga ko ima malo da može ostati i bez toga.
U najavi dijalog na najvišem političkom nivou
Kada su se nakon afere voz, na pregovorima u Briselu, pored Ise Mustafe, premijera Kosova i Aleksandra Vučića, sa Federikom Mogerini, Visokom predstavnicom za vanjsku politiku EU, slikali kosovski i srpski predsednici, Hašim Tači i Tomislav Nikolić, nije trebalo mnogo znanja i političke analize da se predvide planovi tadašnjeg premijera – još uvek aktuelnog – i novog predsednika Srbije. To što je rekao da mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika, nije prva neistina koju je izrekao, ali je valjda poslednja u koju se moglo poverovati.
I eto desilo se. Srbija je dobila novog predsednika koji će, osim svih ostalih nadležnosti koje sam sebi bude davao, voditi i dijalog o sudbini Kosova. Jednostavno rečeno, u Briselu će ubuduće na najvišem političkom nivou pregovarati Aleksandar Vučić i Hašim Tači.
Jačanje funkcije predsednika je uspelo i Borisu Tadiću zašto ne bi to uradio i, čovek koji je već dokazao da želi svu moć u svojim rukama, u čemu neće izostati ni pitanje Kosova i sudbina onih čije glasove je tamo dobio. Radi se o osobi koja poznajemo, a koja sebe vidi kao lidera u pomirenju u regionu, a ustvari stvara krize kako bi ih posle rešavao i izlazio kao heroj iz svake situacije, nešto slično možemo očekivati i u narednim godinama njegovog vladanja.
Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.