Ambasade „Kvinte“ su danas branile zajedničko saopštenje koje je objavljeno za vikend, a koje je naišlo na žestoke napade sa nekih položaja. Postoji rasprostranjeno kritikovanje na društvenim mrežama koje se odnosi na saopštenje koje su objavili SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Italija, u nedelju (29. novembra), nakon što je delovalo kako su ove zemlje nahvalile Kosovsku policiju za kontroverzne akcije prethodnog dana.

Opoziciona partija Samoopredeljenje je objavila informaciju da je desetine građana i aktivista povređeno, neki teško, a tokom racije policije u njihovom sedištu. Samoopredeljenje tvrdi da je 61 osoba „odvedena na silu“ iz njihovih kancelarija i da je policija zadržala u stanici „više od 150 građana i aktivista“ putem „brutalnih i nasilnih“ akcija tokom dana; policija je zvanično objavila da je bilo 97 hapšenja. Dan se završio de fakto vanrednim stanjem na ulicama glavnoga grada, dok je veliki broj policijskih snaga postavio punktove i zatvorio mnoge ulice koje okružuju gradski centar.

Saopštenje koje su potpisale ambasade država „Kvinte“ – Nemačka nije potpisala, iako je zakasnelo na Fejsbuku objavila da „u potpunosti podržava“ saopštenje – izazvalo je kontroverzu nakon što je naizgled hvalila Kosovsku policiju. Čini se da je sledeći pasus izazvao najviše kontroverze: „Drago nam je da su protesti protekli mirno i pohvaljujemo sve koji su u to uključeni, posebno Kosovsku policiju“.

Međutim, kada je sa njima kontaktiralo Kosovo 2.0 za dodatno pojašnjenje, ambasadori Britanije i Italije su obojica sugerisali da se pohvala odnosila na ponašanje policije tokom antivladine „manifestacije“ koja je održana posle podne u subotu, i da se pohvala ne odnosi na kasniju akciju policije u sedištu Samoopredeljenja.

„Dve stvari su se dešavale [u subotu]“, Ruairi Okonel je rekao Kosovu 2.0. „Sam protest je protekao mirno i policija se time bavila vrlo dobro. Hapšenje [poslanika opozicije, Aljbina Kurtija, osobe zbog koje se odigrala policijska racija] je druga stvar.“

Italijanski ambasador na Kosovu, Andreas Ferarese, saglasan je sa Okonelom, rekavši Kosovu 2.0 sledeće: „Komentar o policiji se odnosio na rad policije za vreme manifestacije“.

Britanski ambasador je ponovio svoj poziv, koji je prvi put juče uveče uputio, na istragu navoda Amnesti internešenela upućenih Kosovu 2.0, a o tome da je „prekomerna sila“ korišćena od strane Kosovske policije tokom subotnjih akcija. „Ukoliko neko iznese neki navod, taj navod bi trebalo istražiti, i tako funkcionišu normalne države“, rekao je.

Kada su upitani o tome da li je istraga bila nužna, italijanski ambasador je rekao: „Ukoliko oni [Kosovska policija] kažu da su radili u skladu sa zakonom, ne postoji motiv za to da se ne bude otvoren prema tako cenjenoj organizaciji… Transparentnost je uvek najbolje rešenje“.

Francuska ambasadorka, Maris Davije, odbila je da bude uvučena u ovo pitanje, izjavivši sledeće: „Ukoliko Amnesti želi [da otvori istragu akcija Kosovske policije], zašto da ne? Nije na meni da kažem da Amnesti to ne bi trebalo da uradi, ili da bi trebalo da uradi. Amnesti internešenel je veoma poznata nevladina organizacija i asocijacija za ljudskih prava“.

Davije je insistirala na tome da, kao „strankinja“ na Kosovu, nije na njoj da govori demokratski izabranim vlastima šta da rade ili šta da ne rade. Ali je sugerisala da, ukoliko vlasti smatraju da je potrebno pokrenuti istragu, onda treba uraditi taj posao na efikasan način, kao što bi to uradio zaštitnik građana. „Dobra stvar koju biste mogli učiniti jeste da pitate zaštitnika građana“, Davije je rekla Kosovu 2.0. „Ombudsman je veoma poštovana osoba, mislim – ne bavi se politikom… njega su svi izabrali.“

Kosovo 2.0 je kontaktiralo sa kancelarijom ombudsmana koja je kazala da je nadzirala događaje i da je u procesu prikupljanja činjenica i svedočanstava, pre nego što uskoro objavi izveštaj. Ambasade SAD i Nemačke nisu odgovorile na zahteve Kosova 2.0 da daju svoj komentar za ovaj članak.

U međuvremenu, u zajedničkom saopštenju izdatom prošle noći, Kancelarija EU na Kosovu, specijalni predstavnik EU i ambasade i kancelarije država-članica EU na Kosovu, naizgled su uvažili navode Amnesti internešenela, pored navoda drugih, o akcijama Kosovske policije. „Kada sprovode svoj rad, institucije imaju obavezu da obezbede potpuno poštovanje svih ljudskih prava osoba o kojima je reč“, stojalo je u saopštenju.

Zajedničko saopštenje je praćeno dodatnim prekidima rada kosovske skupštine koja je mesecima blokirana usled političkog zastoja nakon vladinog potpisivanja kontroverznih sporazuma u avgustu. Opozicija je održavala proteste – i u Skupštini i na ulicama – protiv sporazuma pod posredstvom EU sa Srbijom. Naime, ovim sporazumom se predviđa osnivanje „Zajednice opština sa srpskom većinom“. Dok drugi sporazum obuhvata pitanje granične demarkacije sa Crnom Gorom.

U prožimajućoj demokratskoj krizi na Kosovu, petoro opozicionih poslanika (uključujući Aljbina Kurtija) je uhapšeno zbog navodnog učešća u upotrebi suzavca na sednicama Skupštine, dok je vlada sprovela tri sednice bez opozicije kojoj je bilo onemogućeno da uđe u zaključanu prostoriju u kojoj su se sednice održavale.