Pre tri godine, kada se arhitekta Ron Bećiri upoznao sa trinaestogodišnjim dečakom iz Mališeva, imao je jednu ideju. Ovaj dečak je patio od sindroma tetra-amelia — što je defekt na rođenju kada osobi nedostaje jedan ud ili više udova — pa je Bećiri odlučio da napravi sto koji bi bio prikladan za potrebe tinejdžera koji nema ruke.
“On bi radio za kompjuterom, pisao i radio sve sa svojim nogama”, Bećiri je rekao. “Ali nije imao prigodan sto.”
Zajedno sa drugih sedam studenata prijatelja sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Prištini, Bećiri je dizajnirao i napravio sto koji je poslat dečaku u Mališevo samo nedelju dana kasnije.
Nakon što su diplomirali, ovih osmoro prijatelja je odlučilo da nastavi da sarađuje i upotrebljava svoj entuzijazam za arhitekturu i dizajniranje za opštu korist. Oni su prošle godine osnovali Arhitekturu za ljude, što je mali interdisciplinarni studio u Prištini koji radi u oblasti arhitekture, planiranja, urbanog prostora, dizajna enterijera, istraživanja i publikacija. Ovaj studio se nalazi u Centru za inovacije Kosova (ICK), čiji je cilj da poveže naučna istraživanja i razvoj sa poslovnim sektorom.
Arhitekturu za ljude je prošle godine osnovala grupa od osmoro prijatelja koji su diplomirali arhitekturu zajedno na Univerzitetu u Prištini. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.
Na osnovu pozitivnog ishoda svog projekta od pre dve godine, kao i na osnovu potreba za prigodno dizajniranim prostorima za osobe u različitim okolnostima, Bećiri kaže da njegov tim sada sprema zvanično pokretanje projekta krajem aprila, pod nazivom “Modicular”, što je smeša reči “modular” (modularno) i “particular” (partikularno).
“Projekat Modicular će stvoriti nameštaj za osobe sa posebnim potrebama, a te potrebe bi mogli da imaju i ljudi sa invaliditetom”, kaže Bećiri. “Jedna stvar koju razumemo je da ljudi imaju različite potrebe i zanimljivo je da smo mi ti koji im objašnjavaju koje su im to potrebe.”
Tim Arhitekture za ljude sada dizajnira kancelariju u ICK-u koju koristi grupa programera koji su, slučajno, svi viši od 1.95cm.
Arta Bitići, drugi član tima Arhitekture za ljude, kaže da, pored rada sa klijentima, zainteresovanim stranama i zajednicom, ovaj studio ima za cilj da radi sa profesionalcima iz različitih polja.
“Plan svakog projekta ubuduće je da se konsultuje sa psiholozima, sociolozima i drugima — na primer, kada je osoba, o kojoj je reč, dete, ili kada su to osobe sa invaliditetom”, Bitići kaže. “Svi ovi meseci koji prethode lansiranju projekta su nam pomogli da bolje razumemo situaciju, ograničenja i mogućnosti onoga što zaista možemo da postignemo — da bolje razumemo kako da dizajniramo ono što je dobro, razumno i ekonomično.”
Kako bi se to ostvarilo, arhitekte su smislile neke ključne kriterijume za svaki projekat koji sprovode: Njegov dizajn mora da poboljša život, reši problem i da bude jednostavan, pristupačan i originalan.
Arhitekte imaju snažnu filozofiju o društvenom uticaju kojim se vode u svom radu.
Za vreme petog izdanja festivala tehnologije KOSICT prošlog oktobra, gde su održani govori na brojne teme o globalnim trendovima IT-ja, Arhitektura za ljude je izložila svoje konceptualne dizajne kao deo sajma StartUp, zajedno sa mnogim drugim mladim kosovskim preduzetnicima.
“Imali smo oko pet proizvoda, kao prototipove, kroz koje smo hteli da objasnimo šta želimo da uradimo”, kaže Bitići. “To su više bili skečevi nego pravi dizajn, ali smo ih, uglavnom, koristili da objasnimo ono što razumemo kao ‘posebne potrebe’.”
Ideje koje su predstavili na konferenciji su obuhvatile i kuhinju za ljude u invalidskim kolicima i policu za posebno niske osobe.
