Perspektive | Demokratija

Iščekivanje izbornog dana u SAD

Piše - 04.10.2016

Sa vrlo suprotstavljenim pogledima na svet, Klintonova i Tramp su jedno drugom za vratom.

Niko nije rekao da će biti lako, a kamoli Hilari Klinton. U stvari, Klintonova, kandidatkinja Demokratske partije, od početka svoje kampanje aprila 2015. govori da će ovo biti tesni izbori.

I zaista, to je tačno. Stvarno je nezgodno, dovodi zabrinute demokrate u stanje hronične anksioznosti koje se neće okončati sve do izbornog dana.

Ovi istorijski važni izbori, u kojima se prvi put, za predsednika Sjedinjenih Država, kandiduje žena iz jedne velike političke partije u 240 godina postojanja ove zemlje, suočavaju se sa, verovatno, najslabije pripremljenim kandidatom za predsednika u istoriji SAD. Barjaktar Republikanske partije, Donald Tramp, ne zabavlja se samo svojim ličnim gunđanjem, već i svojim nativističkim, antiimigrantskim i rasističkim ispadima koji su ohrabrili neke od najnetolerantnijih segmenata američkog društva — uključujući bele rasiste i Američku nacističku partiju koja je iskazala podršku Trampu.

Nijedan predsednički kandidat u savremenoj američkoj istoriji nije pozivao na ubistvo svog protivnika.

Tramp je pozvao da se muslimanima sasvim zabrani ulazak u Sjedinjene Države, a posebno traži zabranu za muslimane koji potiču iz zemalja koje su u ratu ili u njima postoje nemiri.

Tramp je u nekoliko prilika aludirao na ubistvo Klintonove, a što je povezano sa time što ona pruža podršku povećanoj bezbednosti korišćenja oružja i strožim propisima po tom pitanju. Ovaj Trampov poziv je izazvao bes i zabrinutost kod mnogih uzbunjenih Amerikanaca. Nijedan predsednički kandidat u savremenoj američkoj istoriji nije pozivao na ubistvo svog protivnika.

Tramp je NATO nazvao zastarelim, što je stav sličan onome koji ima Ruska Federacija.

Međunarodne intrige su, takođe, postale tema izbora 2016, jer je Tramp, u nekoliko navrata, izrazio svoje divljenje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog njegovog “snažnog” liderskog stila i pozvao je ruske agente da izvrše sajber napade na Klintonove imejlove nakon objavljivanja bizarnih vesti o tome da su određeni elementi ruske vlade, navodno, hakovali imejl-adrese Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu.

Razlike između ovih kandidata ne bi mogle da budu veće.

Klintonova je progresivna političarka Demokratske partije koja je zagovarala prava žena i dece tokom celog svog javnog života i koja je predstavila robusni program za otvaranje novih radnih mesta kroz izgradnju američke infrastrukture koja se trenutno raspada, kao i za pohađanje koledža bez dugova. Ona, takođe, poziva na pravljenje novog imigrantskog sistema koji bi omogućio život za 11 miliona osoba bez dokumenata koje žive u SAD, pa je tako ponudila paket reformi za masovno zatvaranje (u zatvore, prim. prev.) i politike krivične pravde koje nude odgovore na ozbiljnu zabrinutost članova afro-američke zajednice. Kao bivša državna sekretarka, Klintonova je artikulisala tako američku spoljnu politiku u kojoj se prigrljuju robusne vođe i ističe angažovanje širom sveta kako bi se rešili izazovi i problemi, a ne da se od njih beži.

Preostalo je još 35 dana dok se pobednik ne proglasi 8. novembra, Klintonova je u blagoj prednosti u odnosu na Donalda Trampa: 52,3 naprema 47,7 prema prosečnom beleženom glasanju (što je slično pobedi Baraka Obame nad Mitom Romnijem 2012. kada je rezultat bio 51.6 naprema 49.7 odsto).

Međutim, Klintonova i Tramp su zarobljeni u statistici u određenim državama koje predstavljaju pravo bojno polje: Nevada, Ajova, Ohajo, Severna Karolina i Florida.

Najnovije ankete javnog mnjenja ukazuju na sledeće rezultate:

  • Klintonova: 50,7
    Tramp: 49,3

  • Klintonova: 50,3
    Tramp: 49,7

  • Klintonova: 50,5
    Tramp: 49,5

  • Klintonova: 49,4
    Tramp: 50,6

  • Klintonova: 50,2
    Tramp: 49,8

    (Svi podaci su preuzeti sa Pollyvote.com 2. oktobra)

Klintonova je u ponedeljak slavodobitno reagovala posle prve predsedničke debate u kojoj je odlučno pobedila u svom prvom suočavanju sa Trampom koji je, začudo, delovao nepovezano povremeno, prozivajući lezbijsku slavnu ličnost Rouzi O’Donel tokom rasprave o dogovoru sa Iranom koji je ispregovaran kako bi se Iran sprečio da razvija nuklearno oružje. Štaviše, sebe je nazvao pametnim jer ne plaća porez, dok je Klintonovu prekinuo bar 51 put.

Klintonova je zatvorila debatu osuđujućim tonom zbog imena kojima je Tramp nazivao žene uopšte. Ona je citirala Trampove komentare date u javnosti, kao što je to učinio kada je o ženama govorio kao o “svinjama”, “psima” i “debelim aljkavicama”, kao i kada je neprekidno napadao Ališu Makado, bivšu dobitnicu nagrade za takmičenje Mis univerzuma, kada ju je nazvao “Gospođicom Prasetom” i “Gospođicom Kućepaziteljkom” jer je latino-američkog porekla.

Njena kampanja, ne propuštajući ništa, spretno se okrenula izradi reklame sledećeg dana. U reklami je sadržana lična priča Makadove koja je nedavno postala građanka SAD i koja podržava kampanju Hilari Klinton. Tramp se upecao i ponovio ono što je ranije rekao, nazivajući Makado “debelom” i rekavši da je ona pravi problem jer je “mnogo dobila na težini” nakon pobede na takmičenju i da ima “problema sa stavom”.

Jasno želeći da poveća broj žena koje će za nju glasati — među kojima uživa vođstvo od 20 poena u odnosu na Trampa — i da eventualno dobije podršku žena iz redova republikanaca, Klintonova je kalkulisala tako što je htela da u svoju korist upotrebi ženske glasače prikazujući niz Trampovih ispada kada on napada žene. Primer Makadove joj je pomogao sa ljudima iz latino-američke zajednice; ona nadmašuje Trampa sa robusnih 51 poena vođstva. Većina anketara predviđa da bi Klintonova prva debata trebalo da pojača njenu podršku u narodu, a na ogromno olakšanje demokrata.

Tramp je doživeo vrlo težak period tokom meseca jula, koji je počeo tokom Demokratske nacionalne konvencije i koji je nastavljen sledeće tri sedmice, ali je uspeo da se vrati u trku do Praznika rada kada Klintonova nije umela da objasni skandal sa imejlovima koji traje od početka njene kampanje na televiziji Foks. Kako su mediji bliski desničarima šaputali da Hilari ima “zdravstvene probleme”, ona je imala nastup upale pluća, koja je izlečiva, pa je vest o tome nastala kada je naprasno morala da napusti komemorativnu ceremoniju povodom napada 11. septembra 2001; video-snimci na kojima ona posrće dok ulazi u vozilo stalno su se premotavali na Internetu, što je izazvalo pitanja o njenom zdravlju, čime je prouzrokovan tronedeljni pad u podršci Klintonovoj. Takav padajući trend je zaustavljen u noći u kojoj je debata održana.

Ipak, čini se da je superiorni nastup Klintonove na debati stabilizovao njenu kampanju, dok je Tramp stavljen u kovitlac, kao što je o tome posvedočilo i njegovo nerviranje na Tviteru zbog Makado u petak ujutru, čime se potvrđuje tvrdnja Klintonove da Trampu nedostaje temperament da bi bio predsednik.

U okviru američkog sistema izbornog procesa, koji propisuje da predsednički pobednik mora da ima 270 izbornih glasova, dok glasovi naroda imaju važnost, ali imaju veću vrednost u najmnogoljudnijim državama, poput Ohaja, Pensilvanije, Ilinoisa, Kalifornije, Njujorka, Floride i Viskonsina. Kandidati će sledećih pet sedmica provesti u oko 12-14 najmnogoljudnijih saveznih država, što je čisto kockanje, u pokušaju da obezbede glasove potrebne za pobedu.

Najslabiji segment podrške u Klintonovoj koaliciji nasleđen od Baraka Obame jesu milenijumski birači (millennial votes, prim. prev.) koji su 2015. imali 18-34 godina, a kojih sada ima 75,4 miliona. Oni tako brojčano nadjačavaju bejbi bumere (osobe rođene posle Drugog svetskog rata, kada je došlo do naglog rasta populacije u SAD) koji imaju 51-69 godina za 500.000 osoba.

Glasovi milenijala možda neće samo odlučiti budućnost i pravac Sjedinjenih Država za narednih 25-50 godina, već i celog sveta.

Ona se za pomoć obratila bivšem predsedničkom kandidatu i prvobitnom rivalu Berniju Sandersu i američkoj senatorki Elizabeti Voren. Oboje su popularni među mladima, zajedno sa prvom damom Mišel Obama i predsednikom Obamom.

Obama je stalno ponavljao da će Klintonova ili Tramp biti izabrani za predsednika u novembru (a ne neko treći, prim. prev.). On je rekao i da “ako ne glasate, onda znači da glasate za Trampa. A glasanje za kandidata iz neke treće partije znači da glasate za Trampa”.

Nedavne ankete su pokazale da više od jedne trećine birača ispod 30 godina planira da glasa u novembru za kandidata iz treće partije, Gerija Džonsona iz Libertarijanske partije ili Džil Stajn iz Zelene partije (oboje imaju jednocifrene rezultate na državnom nivou). Klintonova ima podršku kod oko 31 odsto birača koji imaju manje od 35 godina. Trendovi ukazuju na to da je Klintonova izgubila podršku milenijala u državama poput Kolorada i Severne Karoline, popuštajući pod mrtvom trkom na ovim bojnim poljima. Čini se da će mladi ređe glasati na izborni dan.

Obezbeđivanje više podrške od milenijala je od izuzetnog značaja za Klintonovu kako bi postala 45. predsednik Sjedinjenih Država.

Zaista, glasovi milenijala možda neće samo odlučiti budućnost i pravac Sjedinjenih Država za narednih 25-50 godina, već i celog sveta. Ulozi nikada nisu bili veći, prema rečima Klintonove — što je izjava koja ima smisla u glavama mnogih Amerikanaca koji su ispunjeni strahom i anksioznošću dok se 8. novembar polako, ali sigurno približava.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.