Kako je još 11 dana ostalo do izbora, izborna groznica je zahvatila mnoge. Hiperbolična i ambiciozna obećanja dominiraju diskursom, dok dvadesetčetvoročasovna pokrivenost prelazi sa intervjua na intervju i sa teme na temu.

U ovom serijalu, K2.0 pravi korak unazad od svega toga. Na putu ka izborima, koji će se održati 11. juna, bavimo se nekim krupnim pitanjima s kojima se Kosovo danas suočava i rešenjima koje nudi pet stranaka kosovskih Albanaca zastupljenih u Skupštini Kosova u prošlom sazivu; pišemo o njihovim programima, manifestima, njihovim politikama.

Godinama, još od završetka rata 1999. godine, stanje u kom se nalazi sistem zdravstvene zaštite na Kosovu zabrinjava. Nedavno je načelnik Saveza sindikata zdravstva, Bljerim Silja, rekao da se sektor javnog zdravstva nalazi na ivici potpunog kolapsa, a usled nemara Vlade. Smatra se da je privatni sektor ‘zdraviji’, ali su njegove cene nedostupne mnogim građanima Kosova; dok građani Kosova troše sve više državnog novca na tretmane u inostranstvu.

Skupština Kosova je aprila 2014. usvojila Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je sačinila radna grupa koju je osnovao tadašnji ministar zdravlja Ferid Agani, iz Stranke pravde, manja partija koja je bila koalicioni partner PDK-a. Zakon je dobio podršku mnogih stranaka, sa 80 glasova “za” i nijednim glasom “protiv” u Skupštini. Zakon predviđa osnivanje Fonda za zdravstveno osiguranje iz kog bi građani pokrili troškove zdravstvene zaštite u privatnom ili javnom sektoru. Fond je trebao da se finansira preko isplata izdvojenih iz plata radnika, dok je 3,5 odsto trebalo da uplate zaposleni i poslodavac, iako je određeni broj grupa izuzet iz plaćanja.

Kako bi ove isplate počele, brojni kriterijumi se prvo moraju ispuniti, uključujući osnivanje elektronskog Informacionog sistema za zdravstveno osiguranje koji treba sadržavati detalje o istoriji bolesti pacijenata. Isplate na račun Fonda je trebalo da počnu januara 2017, ali je rok produžen na jul 2017. zbog neispunjenih uslova. Kako će se uskoro održati prevremeni izbori, jul 2017. se čini kao nerealan datum. Za sada nema jasnih naznaka o tome kada će građani Kosova moći očekivati da počnu sa uplatama u fond ili kada će od njega imati koristi.

Ima i onih koji kritikuju Zakon o zdravstvenom osiguranju, i to ne samo zbog nesprovođenja, nego jer smatraju da predstavlja osnaživanje privatnog sektora na štetu državnog. K2.0 je proučio stavove svih pet velikih stranaka na Kosovu kako bi saznali njihove poglede na Zakon, te kako planiraju okončati trenutni zastoj.

Demokratska partija Kosova (PDK)

PDK je bila na vlasti kada je aprila 2014. usvojen Zakon o zdravstvenom osiguranju. Njihov program — “Nova misija 2014-18.” — podvlači detalje koji su prisutni u zakonu, uključujući stope isplate koje su pretočene u Zakon.

U narednom sazivu Skupštine, PDK je vladao zajedno sa svojim koalicionim partnerom LDK-om, ali zajedno nisu uspeli ispuniti predviđene uslove u Zakonu kako bi Fond postao funkcionalan. Besim Bećaj, poslanik PDK-a u prošlom skupštinskom sazivu, 29. maja se pojavio na televizijskoj debati na Klanu Kosova tvrdeći da je neshvatljivo kako Zakon o zdravstvenom osiguranju još nije sproveden u delo. Bećaj je za neuspeh okrivio koalicione partnere LDK, čiji su predstavnici bili na čelu Ministarstva zdravlja.

K2.0 je stupio u kontakt sa koordinatorom PDK-a za medije Bljerandom Staviljecijem, i upitao ga u kom će mesecu sistem zdravstvenog osiguranja biti funkcionalizovan u vladi PDK-a, no nismo dobili odgovor. Međutim, Bećaj je otvoreno kritikovao ovo pitanje, obečavajući da bi Vlada sa PDK-om funkcionalizovala ovu šemu u prvom mesecu svog rada, dodajući da je osnivanje Informacionog sistema za zdravstveno osiguranje prioritet ove stranke.

Prema ministru za rad i socijalna pitanja iz redova LDK-a u prošlom skupštinskom sazivu Arbanu Abrašiju, ovaj informacioni sistem je trenutno 30 odsto funkcionalan, a Abraši očekuje da će za obradu preostalih 70 odsto trebati vremena do kraja godine.

Predsednik PDK-a Kadri Veselji nije učinio mnogo da ublaži strahove da će Zakon o zdravstvenom osiguranju više koristiti privatnom nego javnom sektor kada se u sklopu svoje kampanje pojavio u jednoj privatnoj bolnici. K2.0 je kontaktirao PDK-om kako bi zatražili informacije o tome da li će sistem zdravstvenog osiguranja biti upotrebljen da osnaži sektor privatnog zdravstva, ali nismo dobili odgovor.

Demokratska liga Kosova (LDK)

U svom političkom programu iz 2012., pod nazivom “Za evropsko Kosovo”, LDK ima poglavlje posvećeno zdravstvenom osiguranju koje je napisano na pola stranice. U tom delu podsećaju na godine srpske okupacije i preuzimaju zasluge za “održavanje u životu” sistema zdravstvenog osiguranja za narod Kosova.

U svom programu, LDK navodi da je njihov visoki prioritet razvoj i unapređenje sistema zdravstvene zaštite. “Smanjenje nivoa bolesti i mortaliteta, kroz unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga, u skladu sa savremenim standardima, jeste naš osnovni cilj”, navodi LDK.

U prethodnom vladinom sastavu, LDK je vodio Ministarstvo zdravlja, dok je Imet Rahmani bio ministar. Rahmani je kandidat za poslanika u Skupštini na ovogodišnjim izborima.

K2.0 je upitao Rahmanija o tome šta će LDK učiniti da funkcionalizuje Informacioni sistem za zdravstveno osiguranje, jer je to preduslov kako bi se pokrenuo sistem zdravstvenog osiguranja. Takođe smo pitali kako će obezbediti 50 miliona evra potrebnih za ulaganje u opremu, a pre nego što sačine nacrt liste usluga koje pruža Univerzitetski klinički centar Kosova (UKCK), kao i cene za te usluge. K2.0 nije dobio odgovor ni na jedno od ovih pitanja.

Međutim, neke izjave u vezi sa zdravstvenim osiguranjem je dao ministar za rad i socijalna pitanja Arban Abraši, u debati na Klanu Kosova emitovanoj 28. maja.

Abraši je rekao da je prioritet LDK upravo funkcionalizacija sistema zdravstvenog osiguranja i da planiraju to realizovati što je pre moguće, te da bi počeli skupljati premije za Fond u septembru i oktobru ove godine, najkasnije. Priznao je da ova stranka zaostaje u ispunjavanju obećanih rokova o pružanju ovih usluga, ali krivicu je prebacio na koalicionu vladu PDK-a i Novog saveza Kosova (AKR) iz 2010-2014. Abraši tvrdi da, kada je LDK preuzela ovo ministarstvo, su morali početi “sve ispočetka”.

“Sada se nalazimo u periodu u kom možemo početi prikupljanje premije; sačinili smo bolničku i vanbolničku listu koja se može ugovoriti i kupiti”, rekao je on. Prema rečima Abrašija, Fond za zdravstvo, prema planu, treba da dostigne 100 miliona evra u prvoj godini prikupljanja premija, opisujući ovaj novac kao “injekciju” za zdravstvo.

Samoopredeljenje (VV)

U svom programu Alternativnog upravljanja iz 2013., Samoopredeljenje podvlači dva oblika finansiranja kako bi se od 51 evra, po građaninu koji kosovska država troši na zdravstveno osiguranje od 2013., stiglo do ciljanog iznosa od 144,18 evra po građaninu, što je namera ove stranke. Prvi oblik je povećanje državnog budžeta koji se troši na zdravstvo, iako u programu ne postoje precizne brojke o tome koliko bi iz budžeta trebalo nameniti u ove svrhe. Drugi izvor finansija je Fond za zdravstveno osiguranje.

Kada je reč o sistema osiguranja, u programu se navodi da bi ga trebalo planirati u skladu sa Bizmarkovim modelom, “gde bi poslodavac i zaposleni trebalo da plate 3 odsto svoje bruto plate”. Mirsad Škreta, član komisije Samoopredeljenja za zdravstvo i kandidat za Skupštinu, izjavio je za K2.0 dodajući da je ovaj model “zasnovan na principu solidarnosti i jedan je od najpraktikovanijih sistema širom sveta”.

Iako su procenti nešto viši, ovaj model je, manje-više, onaj koji se navodi u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Škreta je izjavio za K2.0 da ova stranka namerava napraviti blage izmene i dopune Zakona, ako dođe na vlast, što je otkrio i gradonačelnik Prištine i kandidat za Skupštinu Špend Ahmeti kada je 25. maja predstavljao 40 prioriteta vlade Samoopredeljenja. Međutim, ni Škreta ni Ahmeti nisu precizno opisali o kakvim je amandmanima reč.

Samoopredeljenje je jasno po pitanju proceduralnih koraka koje će ova stranka preduzeti da formira Fond za zdravstveno osiguranje, ističući da Informacioni sistem za zdravstveno osiguranje mora biti funkcionalizovan pre nego što premije počnu da se uplaćuju. “Mi ne nameravamo, pa se štaviše, protivimo skupljanju premija za zdravstveno osiguranje bez objašnjenja ponuđenog našim građanima o tome za koje usluge plaćaju premije i kakve zdravstvene usluge država pruža”, Škreta je izjavio za K2.0.

Škreta je identifikovao nekoliko drugih koraka koji se moraju preduzeti pre nego što premije počnu da se naplaćuju, uključujući izdavanje zdravstvenih kartica građanima i navođenje lekarskih usluga koje će biti dostupne pod sistemom osiguranja i njihov cenovnik. Ahmeti je dodao da će Samoopredeljenje obezbediti građanima medicinski zapis koji će obuhvatiti istoriju bolesti, učestalost lekarskih pregleda i detalje o uslugama.

“Vlada priprema, a na kraju procesa — premije počinju da se prikupljaju”, Škreta je izjavio.

Alijansa za budućnost Kosova (AAK)

U svom programu iz 2014., AAK je obećala da će promeniti sistem zdravstvenog osiguranja za godinu dana, ukoliko sastavi Vladu. Ova partija je predvidela sistem zdravstvenog osiguranja sa kvalitetnijim i sa finansijski održivim sistemom, koji će podržati prvi. U središtu ove transformacije leži pravilna primena novousvojenog Zakona o zdravstvenom osiguranju, za koji ova partija smatra da može garantovati osnovne zdravstvene usluge svim građanima.

Na okruglom stolu koji je 2016.godine održala ova partija, dok su bili u opoziciji, zaključeno je da “zdravstveno osiguranje čini jedan od ključnih elemenata sistema zdravstvenog osiguranja i predstavlja rešavanje mnogih problema s kojima se sistem suočava”. Međutim, na istom sastanku, AAK je zaključila da aktuelni Zakon o zdravstvenom osiguranju, i pokušaji da se on sprovede, ne garantuju rešenje problema s kojima se sistem zdravstvene zaštite suočava.

Još jedna preporuka izvučena sa sastanka je da je budžet namenjen zdravstvenom osiguranju 150 miliona evra, a da je maksimalna vrednost koja bi mogla da se obezbedi preko Fonda za zdravstveno osiguranje između 30 i 50 miliona evra. Prema rečima AAK-a, ovo bi i dalje bilo nedovoljno, jer bi se na kraju skupilo samo 200 miliona evra, što znači da će Kosovo alocirati samo 100 evra po glavi stanovnika na zdravstvenu zaštitu, zbog čega će ova država biti ona koja u regionu najmanje troši na zdravstvenu zaštitu.

Međutim, AAK još nije objavila detalje o potencijalnom povećanju budžeta za zdravstvenu zaštitu, ni koji budžet bi bio najpogodniji. Kada je reč o sistemu zdravstvenog osiguranja, AAK tek treba pojasni kako bi on najbolje trebalo da bude primenjen ili da li je potrebno napraviti izmene i dopune postojećeg zakona.

Inicijativa za Kosovo (Nisma)

U Nisminom političkom programu se ne pominje sistem zdravstvenog osiguranja; ovaj program je objavljen sredinom 2016. Umesto toga, on opisuje da je kosovski sistem zdravstvene zaštite rasturen, navodeći da “ne zadovoljava potrebe građana”. Međutim, ova partija ne nudi alternativno rešavanje u ovom sektoru i ne govori o tome kako bi Kosovo trebalo da osnuje sistem zdravstvenog osiguranja.

K2.0 je stupio u kontakt sa Nisminom kancelarijom za medije, pokušavajući saznati više o tome zašto u svom programu ne spominju zdravstvenu zaštitu, o njihovim stavovima prema Fondu za zdravstveno osiguranje, kako će premije biti prikupljane i ostale detalje. Od njihovih zvaničnika nismo dobili odgovor.

Međutim, Nismini zvaničnici su na javnim raspravama diskutovali o zdravstvenom osiguranju, kritikovali prethodne vlade zbog Zakona o zdravstvenom osiguranju. Poslanica Nisme, Šukrije Bitići, kritikovala je ovaj zakon, preispitujući tendenciju centralizacije nadležnosti Ministarstva zdravlja, rekavši da će se tako otvoriti vrata za zloupotrebe.

Na konferenciji Nisme, održanoj juna 2016, jedan član iz vrha ove stranke, Muharem Kući, naveo je zdravstvenu zaštitu kao jedno od najviših prioriteta ove partije, pozivajući na razdvajanje politike i zdravstvene zaštite. Kreiranje “finansijske stabilnosti” je, takođe, deo njegove strategije za regulisanje sistema zdravstvene zaštite. Zdravstveno osiguranje će doprineti ovoj stabilnosti, ali prema Kučijevim rečima, bilo kakvo učešće građana u ovoj shemi doprinosa ne sme da povredi porodične budžete.

Nismini zvaničnici do sad nisu izneli konkretne ideje o tome kako bi šema zdravstvenog osiguranja trebalo da izgleda, kako bi premije za zdravstveno osiguranje trebalo prikupljati, ili u kom bi vremenskom periodu moglo doći do funkcionalizacije Fonda za zdravstveno osiguranje. K

Photos: Majlinda Hoxha / K2.0.

Za više informacija o stavovima kosovskih stranaka pročitajte prethodno objavljene članke o predizbornim pitanjima, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, vojsku i rodnu ravnopravnost.